Vučna vs. samohodna artiljerija

• 5Ovo se svidja korisnicima: goxin, MB120mm, MK10, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bilo je nekih komentara na račun stabilnosti i sporosti u kretanju samopokretnih topova -haubica . Ovaj filmić to pokazuje u nekom drugom svjetlu.https://www.youtube.com/watch?v=uI8n0J55524

Kad govorim o razvoju NORA -C kao samopokretne platforme za razne kalibre oruđa onda vidim u konačnici upravo ovo rješenje. Raspadom države sve je stalo tako da Paligorić nije išao dalje u razvoju osim jednog prototipa ( ako izuzmemo C-1 i C-2 kao funkcionalne modele ) .

Ovaj tekst kojeg je dao Gargantua treba čitati pažljivo .. slovo po slovo jer je Anastas jako puno rekao u tako malo rečenica. Tu je nabijeno 5 godina rada niza instituta i poduzeća bivše vojne industrije , barem 100 inženjera i barem 1000 majstora x 5 godina je utrošeno od trenutka kad je skinuo cijev sa Prototipa Nora A ( to je defakto bila ruska haubica D-20 ) pa do konačnog modela samopokretne haubice NORA C -3 .

Naravno da mu je tada falilo i vremena i novaca , i jači motor i hidromotori i bolji zatvrač, ali sve je to bilo skoro tu na dohvat ruke , bitno je da je on izvršio interna ispitivanja modele C-3 i pripremio dokumentaciju za probnu partiju .

Ja ovako nešto doživljavam kao dobar tegljač za vožnju po bespućima , to što ima na sebi top i što mu je u startu motor malo preslab to se da riješiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega @raketas

Ciji je ovaj top na fotki? Jel samohodno kretanje na terenu u pravcu suprotnom cevi? Da li su tockovi za manevrisanje (pomocni tockovi na kracima) za vreme kretanja pozadi ...dakle top se krece napred sa stranom gde su 4 pogonska tocka? Kontrola manevrisanja bi bila onda nekoliko metara iza pogonskih tockova. Jel to tako zamisljeno?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok2015
Ciji je ovaj top na fotki?
Сингапурски ФХ 2000. Дао је Ракеташ линк. Чини ми се да ниси погледао снимак из линка.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Promasio sam link ...hvala. Sad sam video snimak.... aha ..znaci ta cetiri hidraulicno pokretna tocka se upotrebljavaju za kontrolu "vozila" .... a ona dva pomocna pozadi su samo oslonac. Pa, nije lose ...moze da "prodje". Svidja mi se resenje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dok2015, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MK10 ::Dok2015
Ciji je ovaj top na fotki?
Сингапурски ФХ 2000. Дао је Ракеташ линк. Чини ми се да ниси погледао снимак из линка.

Иначе, турски Пантер за који сам дао линк на 47-ој страни је развијен уз помоћ Сингапурћана. Пантер има снажнији мотор (160кс наспрам 75кс код ФХ2000).

• 1Ovo se svidja korisniku: MK10
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa posto je ovo hidraulicni pogon - sve zavisi od potrebe hidraulike. Mozda ima smisla gledati na sistem elektromotora u svakom tocku ...i manji dizel-generator za napon struje. Elektricni pogonski motori za vozila imaju prednost zbog velikog obrtnog momenta pri startu ("high starting torque") - sto je potrebno za pokretanje ipak dosta velike tezine ...na terenu ...van puta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Израелски АТОС(ATHOS)
И код АТОСА се користи хидраулика.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa i hidrualicni motori imaju konstantan obrtni moment u citavom opsegu obrtaja kao i elektromotori i nije im potreban mjenjac. Osim tog mnogo je lakse upravljanje brojem obrtaja nego kod jakih elektromotora. Nedostatak hidraulike su prilicno veliki gubitci zbog grijanja citavog sistema.

• 7Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, sevenino, Dok2015, voja64, uhogrlonos, bojank, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad sam spominjao elektromotore nisam mislio na klasične , da tako kažem poznate elektromotore , Teslin trofazni ili Siemensov istosmjerni . Mislio sam na suvremene elektronski upravljane pogone koji objedinjavaju u svom principu rada Teslu i Siemensa. Oni su po obliku namotaja statora Teslini trofazni motori, a po principu komutacije i permanentnih magneta se klasična Siemensova dinama. Umjesto komutatora i četkica imaju elektronske sklopke ( Fet tranzistore ). Motor se napaja iz akumulatora istosmjernom strujom koja se onda u elektronskim sklopkama pretvara u izmjeničnu , odnosno u obrtno magnetsko polje. To magnetsko polje za razliku od Teslinog se ne vrti sumanuto sa 50 Hz već obrtno magnetsko polje čeka da se magneti pomaknu i motor napravi jedan korak, po tome bi taj motor bio i koraćni motor , ali opet za razliku od klasićnog koraćnog motora koji nema pojma da li je napravio korak , ovaj motor zna da nije napravio korak i uporno nastoji napraviti taj korak .

Po toj osobini da i u stanju mirovanja razvija puni moment taj je motor potpuno izjednačen sa karakteristikom hidromotora , ili DC motora , a to je izuzetno važno za motore koji služe za vuču , na lokomotivama viličarima ili po najnovijem elektro automobilima i biciklima.

Takvi se elektromotori koriste na dronovima ili na servo sustavima za upravljanje krilcima na avionima i raketama ili CNC strojevima , tako da su unazad dvadesetak godina potpuno istisnuli haidrauliku.

U vrijeme kad je Anastas koncipirao Noru C nije imao neke druge mogućnosti iako smo već tada znali za te trendove i ganjali neku nauku u tom smislu. Na Vojno Tehničkom Fakultet u Zagrebu je bila grupa koja se bavila servo sistemima. Utemeljitelj grupe je bio strojar (hidrauličar) Dr. Ramiz Abduli , a njemu ravnopravan je bio električar Dr Tomac ( jedina razlika među njima je bila u činovima Abduli je bio general pukovnik , a Tomac pukovnik ).

Ravnopravnost je morala biti jer se kupola tenka okretala elektromotornim servo sustavom , a elevacija se zadavala hidrauličkim servosustavom.

Pojedini sklopovi i sustavi tog novog elektromotornog , odnosno hibridnog pogona su bili već razrađeni na VTI i institutima satelitima .

Hibridni pogon daje velike mogućnosti jednom borbenom vozilu odnosno pogonu topa , dizelaš radi na optimalnom gasu kad treba i dok puni baterije , baterije daju trenutnu pogonsku spremnost i iz baterija se može zauzimati elemente gađanja. Kod izvlačenja oruđa iz gliba ili pokretanja rade paralelno dizeleš i baterije i tu je mogućnost preopterećenja motora i baterija ogromna , do deset puta od nominalnog .

Ovih dana je u Zagrebu sajam automobila ( sisa i guzica ) i od ovih zadnjih posjetitelji ne vide tehničke detalje , a to su elektromotori u felgama koji razvijaju do 250 KW snage , naravno samo u startu , kasnije se to preko elektronike sve reducira na potrebnih pedesetak KW.

Na topicu o dronovima sam kao ilustraciju dao ovaj link na motor igračku [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Stvar zaista redi i oni kilowati i kilogrami su relani ( izvagani i izmjereni ) , a to je igračka .