offline
- CHARLIE JA.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Apr 2009
- Poruke: 3702
- Gde živiš: JAGODINA
|
Aero Vodochody L-159 ALCA
Tradicionalno jaka Čehoslovačka avio industrija posle raspada Sovjetskog saveza i Čehoslovačke na Češku i slovačku našla se u krajnje nezavidnom položaju.
Posle godina teške krize i nepostojanja novih projekata proizvodnju su održavale narudžbine zemalja kojesu ranije kupile L-39 i kojima je bio potreban snabdevač za oko 2800 aviona u preko 30 ratnih vazduhoplovstava.
Ipak 12. marta 1999 godine Češka je primljena u punopravno članstvo NATO-a i privatizovanjem fabrike AERO nalaženjem strateškog partnera (BOING , 30%-ni vlasnik), stekli su se uslovi za ponovno pokretanje razvojnog projekta. Svojevremeno je postojala ideja da se borbeni avioni ruske proizvodnje (Su-25 i Su-17) zamene domaćim, lakim jurišnim avionom. U tom cilju pristupilo se intezivnoj modernizaciji i modifikaciji stare,dobre i proverene konstrukcije. Na tim osnovama nastao je najmoćniji od svih Albatrosa L-159 ALCA.
Ipak početak samog projekta datira dosta ranije, naime još aprila 1995 kompanija Aero Vodochody dobila je zeleno svetlo za početak projekta savremenog lakog borbenog aviona (Advanced Light Combat Aircraft – ALCA).
Već 2. avgusta 1997 godine poleteo je prvi prototip L-159B – dvosed, a 18. avgusta 1998 i L-159A – jednosed.
Prema prvobitnom planu Češkog RV-a bilo je predviđeno da se naruči 72 aviona, od kojih bi 12 bili dvosedi. Oni bi sa još 36 višenamenskih borbenih aviona predstavljali okosnicu vazduhoplovnih snaga na početku XXI veka.
Sam avion bio je izuzetno koncipiran, nosni deo preprojektovan je i produžen za 60Cm u odnosu na svog predhodnika, a sve u cilju ugradnje savremenog višenamenskog dopler-radara firme Griffo. Sama avionika je 60% zapadnog porekla (ukupno je 40 ključnih elektronskih uređaja i sklopova proizvedeno u inostranstvu, dok je 27 (oko 40%) pravljeno u Češkoj), što uz motor Honeywell/ITEC F124-GA-100 , potiska 28,2 kN predstavlja zaista impozantnu celinu.
U konstrukciji dominiraju legure aluminijuma, ali su pilotska kabina I rezervoari za gorivo zaštićeni kompozitima I keramikom, što za cilj treba da ima veću borbenu žilavost i mogućnost preživljavanja I u slučaju višestrukih pogodaka PAA.
U šest trupnih i dva rezervoara na krajevima krila staje 1600L goriva, a ta se količina može povećati sa još četiri rezervoara pod krilima (2x525L + 2x350L).
Krilo ima diader od 2.5’ i ugao ugradnje od 2’ i pravougaonog je oblika.
Maksimalna brzina aviona je 936Km/h, početna brzina penjanja 62m/s, ugaona brzina skretanja 19.3 o/s, a radijus zaokreta na maloj visini je 335m.
Najveći napredak u odnosu na prethodnika predstavlja novi motor Honeywell/ITEC F124-GA-100 , potiska 28,15kN, koji poseduje kombinovani aksijalno—centrifugalni kompresor. Aksijalni deo se sastoji od trostepenog kompresora niskog pritiska i četvorostepenog kompresora visokog pritiska, dok centrifugalni ima samo jedan stepen. Kompresor ostvaruje stepen sabijanja od 19.4, a stepen dvostrujnosti motora je 0.474.
Motor poseduje elektronsku kontrolu rada (FADEC), što pilotu omogućava da bezbrižno pomera ručicu gasa na svim visinama, brzinama i napadnim uglovima uz istovremenu optimalnu potrošnju goriva. Takođe tu je i sistem za elektronsko nadgledanje stanja motora i detektovanje kvarova, a sam motor je modularnog tipa tako da je održavanje i opsluga krajnje pojednostavljena. Skidanje zadnjeg dela aviona, vađenje motora, zamena određenog dela i ponovno montiranje ukupno treju od 30 do 45 minuta.
Sledeći značajan napredak ostvaren je na polju elektronike. Avion poseduje sistem HOTAS, a raspored komandi je sličan onome u avionu F-16. Unutrašnje osvetljenje kompatibilno je sa naočarima za noćno osmatranje. Pilot sedi na domaćem izbacivom sedištu VS-2B (0-0), iza kojeg su ugrađena dva video rekordera koja snimaju sve parametre sa HUD-a i radio-komunikacija. Za preciznu navigaciju opremljen je pouzdanim INS-GPS uređajuma, a postoji i sistem za nadgledanje ispravnosti celokupne letelice sa mogućnošću snimanja / praćenje 256 parametra istovremeno, a sve je to integrisano preko magistrale podataka tipa MIL-STD-1553B.
Radar ugrađen u L-159 nosi oznaku Griffo-L i istovremeno može da prati osam ciljeva a radi u 5 V-V i 9 V-Z režima. Maksimalni domet prilikom detekcije cilja veličine lovca (5m2) je oko 60Km “u čelo”, a u režimu V-Z može raditi i pri jakim odrazima sa zemlje.
U cilju povećanja borbene žilavosti u avion je ugrađen sistem za upozoravanje od radarskog ozračenja Skyguardian koji na osnovu sopstvene baze podataka o većem broju poznatih radara daje podatke o tipu, smeru i udaljenosti potencijalne pretnje. U cilji automatske samozaštite ovaj sistem uvezan je sa dispanzerom IC i radarskih mamaca, a moguće je i aktivno ometanje ukoliko je podtrupno nakačen kontejner sa sistemom Apolo.
Naoružanje aviona predstavlja takođe kvalitativni skok u odnosu na predhodnike. Ukupno, postoji 7 linija za podvešavanje naoružanja, a 4 od njih su “mokre”.
Ukupna nosivost aviona je 2340Kg, a od naoružanja može da ponese 2 rakete V-V AiM-9 Sidewinder, 2 rakete V-Z AGM-65 Maveric, 4x 7-cevne i 19-cene lansere NRZ tipa CVR-7 kalibra 70mm. Bombardersko naoružanje sačinjavaju bombe Mk.81 (115Kg), Mk. 82 (225Kg) i Mk.83 (454Kg), a podtrupno nosi dvocevni top kalibra 20mm (Zbrojevka “Vulkan”). Svo naoružanje integrisano je preko magistrale podataka MIL-1760.
Ipak kasnije je uvidjeno da je toliko broj aviona nepotreban u mirnodopskim uslovima, pa je oko 2/3 njih konzerviran. Takođe jedan se srušio u toku eksploatacije pa je ukupan broj ostao na 71.
Izostale su do sada i narudžbine inostranih kupaca što zbog nepostojanja potrebe za takvim avionom kod saveznika u okviru NATO-a, što zbog nemogućnosti da se avion proda “politički nepodobnim” zemljama zbog potrebe da SAD odobre svaku isporuku (zbog motora i elektronike Američke proizvodnje).
U skorijoj prošlosti počelo se i sa konverzijom modela A u trenažno-borbeni dvosed pod nazivom L-159T1…
Ipak narudžbine su opet izostale, a jedino je Mađarska iznajmila jedan dvosed zarad obuke svojih pilota. Takođe Španija (CASA) je uzela 5 aviona za trenažu civilnih pilota u zamenu za deo cene transportnih aviona C-295.
U poslednje vreme spominje se mogućnost da u zamenu za neftu (verovatno) Irak poruči određenu količinu aviona, a pregovori su se vodili i sa Avganistanskim zvaničnicima oko uvođenje ovih aviona u RV Avganistana. Ipak ovo poslednje je bez nekih konkretnih dogovora i na nivou “šuškanja” procurelo u javnost.
Osnovni T.T podaci
Oznaka: L-159 ALCA
Proizvođač : Aero Vodochody
Namena: Laki borbeni avion
Prvi let:
-dvosed 2.4.1997
-jednosed 18.4.1998
-prvi serijski avion 20.10.1999.
-prva isporuka: April 2000
Posada:
-1 za L-159A
-2 za L-159B i T1
Dužina: 12.72m
Visina: 4.77m
Razmah krila: 9.54m
Površina krila: 18.82
Masa praznog: 4320Kg
Max. poletna: 8000Kg
Motor: Honeywell/ITEC F124-GA-100 potiska 28.15kN
Gorivo: interno 1596Kg L-159A i 1273Kg B i T1
Max. Brzina 936Km/h
Visina leta: 14.000m
Max. dolet 2530Km
Dužina staze za poletanje 440m
Dužina staze za sletanje 725m
Naoružanje 2340Kg na 7 tačaka (3+1+3)
|
