|
machak ::
Skakao sam i iz poljoprivredne varijante sa sve onim rezervoarom za hemikalije.
Znači i ti si taj srećnik.
Poznat mi je taj ugođaj - sedenje na podu, smrad hemikalija, provlačenje pored rezervoara, itd.
Morao bih da prebrojm, ali mislim da najviše skokova imam iz AN-2.
Neko napisa na početku da nosi 10 padobranaca.
Verovatno je to tehnički podatak za vojnu upotrebu.
S obzirom da spotski padobranci ne nose oružje i gomilu opreme, uvek je išlo 12 padobranaca (a ponekad i više).
Kakva je to "mrcina" uverio sam se posle jednog aeromitinga na Batajnici, još dok se Dan RV i PVO slavio 21. maja.
Poleteli smo sa dva puna vojna AN-2 sa Lisičjeg jarka. Obavili svoj zadatak na Batajnici, malo uživali u ostalom programu i popakovali padobrane da u povratku napravimo još po jedan skok.
Ali, na mitingu je bilo mnogo drugara, koji su na Batajnicu stigli gradskim prevozom. Hteli su da se sa nama prevezu do Jarka. Piloti su to odobrili i u svaki avion je ušlo još po 8-10 putnika. Dogovor je bio da svi sa padobranima iskoče nad Jarkom, a oni sleću sa putnicima.
Poletanje sa Batajnice nije bilo veliki problem (asfalt i dugačka pista). Međutim, spoljašnja temperatura je bila dosta visoka i od Batajnice do Jarka nisu uspeli da uhvate više od 400 m visine.
Skok sa te visina nije problem, ali je kršenje tada važećih pravila za sportsko skakanje.
Naravno da smo iskočili, ali nam je rečeno da u knjižice upišemo visinu od 800 metara. Pretpostavljam da ni piloti nisu smeli da u svoje dnevnike upišu tačne podatke.
|
,samo jos kad bi bilo ovako
