IAI Kfir/Lavi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Borbeni avion “KFIR”


Namena: lovac-bombarder
Duzina: 16,35m
Visina: 4,25m
Razmak krila: 8,22m
Masa praznog aviona: 6.785 kg
Maks. masa u poletanju: 14.600 kg
Maks. brzina na 11.000m: 2.335 km/h
Maks. brzina na nivou mora: 1.389 km/h
Vrhunac leta: 15.000 m
Maks. dolet: 1.500 km
Naoruzanje: 2 topa DEFA-552 od 30mm sa 280 granata I 3.855 kg bombi i raketa

Kada je 20.jula 1976.god. u vazduhoplovnoj bazi Hatzerim, u pustinji Negev, izraelska avijacija prvi put javno demostrirala avion KFIR C-2 posmatraci su u njemu videli pobiljsanu verziju francuskog Miragea-5. No Kfir je bio vise od toga, prvi visenamenski lovac-bombarder proizveden u Izraelu.

Godinama je Izrael u vazduhoplovnoj indutriji saradjivao sa Francuskom i uglavnom zahvaljujuci izraelskom partneru firma Dasault je tazvila svoj cuveni Mirage IIICJ. U munjevitim sestodb\nevnom ratu u junu 1967. izraelski Mirage IIICJ su se pokazali kao vrlo efikasan borbeni avion tog vremena, tako da je francuski predsednik De Gaulle tada zabranio firmi Dassault da isporuci Izraelu usavrsene jurisne avione Mirage-5 koji su bili izradjeni specijalno za Izrael i vec su bili placeni. Izraelska obavestajna sluzba je uspela preko Svajcarske da dodje do planova konstrukcije i proizvodnje avina Mirage III I na osnovu toga je napravljena izraelska verzija tog aparata sa snaznijim motorom J-79 uz dodavanje nabojnog usisnika za hladjenje motora ispred vertikalsnog stabilizatora. Kraci motor u odnosu na francuski je omogucio skracenje zadnjeg dela trupa, pa je produzen vrh aviona u kojeg je instalirana nova elektronika. Kompletan sistem upravljanja avionom i naoruzanjem aparata orginalsno su delo izraelskih inzinjera i za generaciju su ispred slicnih sistema.

Nakon sto je uveden u naoruzanje izraelskog ratnog vazduhoplovstva ,pocetkom 1975. lovac-bombarder Kfir je prosao kroz mnoge modifikacije. Verzija Kfir C-2 ima fiksne strelaste horizontalne povrsine iznad napadne ivice korena krila, odnosno kanarde, strelast prelaz na napadnoj ivici spoljnjeg dela krila sto mu sve poboljsava poletanje i sletanje ,ali I pokretljivost u letu. Izraelska vazduhoplovna industrija je proizvodila 4 aviona mesecno , a izvozna cena aviona bila je 4.500.000 dolara bez rezervnih delova I dodatne elektronike. Izraelci tvrde da je njihov Kfir C-2 oko 80% onoga sto je americki F-16. Ukupno je proizvedeno 180 Kfir C-2. Ekvador je kupio 24 aparata, a Amerika 20 radi obuke.

Naoruzan je sa raketama v-v Safrir sa infracrvenim samonavodjenjem


Borbeni avion “LAVI”


Duzina: 14,6m
Razmah: 8,8m
Visina: 4,8m
Masa aviona: 17.010 kg
Brzina aviona: 1,8 mah
Takt. Radijus: do 21.000
Naoruzanje: top DEFA od 30 mm i rakete v-v

Program razvoja aviona Lavi poceo je prakticno 1980.god. Zamisljen je kao visenameski borbeni avion namenjen za izvrsenje zadataka u okviru protivvazdusne odbrane, izolacije rejona borbenih dejstava i neposredne vatrene podrske. Navodno, on je tako konstruisan da moze uspesno da savlada jaku PVO protivnika pri izvrsenju zadataka u taktickoj i operativnoj dubini.
Namera ratnog vazduhoplovstva Izraela bila je da Lavi zameni avione tipa Kfir, A-4skajhok I F-4 fantom. Ukupne potrebe bile su 300 aviona, medju kojima 30-60 dvoseda.
Avion Lavi je monipolan, niskokrilac, delta-krilo sa strelom napadne ivice 54 stepena, sa kanarom, sa jednim vertikalnim repom I uvlacivim stajnim trapom tipa tricikl. Uvodnik vazduha u motor nalazi se ispod trupa. Krilo je opremljeno sa dva para elevona- spoljnje I unutrasnje I predkrilcima. Vazdusne kocnice se nalaze na zadnjem delu trupa.
Skoro 25 % konstrukcije aviona ,ukljucujuci krilo, kanar, vertikalni stabilizator, prednji aerodinamicki profil, vrata stajnog trapa ,stabilizatore ispod trupa- izradjeno je od kompozitnih materijala.

Pogonsku grupu cine jedan motor tipa PW1120 potiska na forsazu 9062daN odnosno 6011daN bez forsaza. Motor je razradjen na bazi motora F100, izradjenog za avione F-15 I F-16, i ima s njim oko 70% zajednickih uredjaja I sistema. Medjutim zahvaljujuci usavrsavanju ,motor PW1120 ima bolje karakteristike rada na velikim visinama I brzinama leta, kao i manju (do 12 odsto) specificnu potrosnju goriva na forsazu.
Avionska elektronska oprema obuhvata visenameski impulsno-deplerski radar EL/M-2035, centralni racunar ACE-4, inercijalni navigacijski system, sredstva za PED, uredjaj za upozorenje i dr.
Radar EL/m-2035 je trocentimetarskog opsega talasa, ima povecanu sposobnost razdvajanja I daljinu otkrivanja ciljeva u vazduhu oko 55 km. Radi u dva rezima hvatanja ciljeva u vazduhu u blizoj zoni i u jednom rezimu pracenja ciljeva u vazduhu, a takodje obezbedjuje let na malim visinama I kartografiranje terena.
Centralni racunar ACE-4 ima memoriju od 128 hiljada reci, brzinu rada 600 hiljada operacija u sekundi i visoku pouzdanost (2500 casova rada izmedju dva otkaza).
Uredjenju kabine pilota posvecena je posebna paznja. U kabini se nalazi sirokougaoni elektronsko-opticki indicator sa slikom podataka na pozadini ceonog stakla i tri univerzalnaindikatora. Parametri borbenog zadatka za dejstva v-v i v-z se pre poletanja postavljaju na prednji gornji komandni uredjaj, posle cega pilotu ostaje da upravlja rucicom gasa I komandom palicom. Ugradjen je system koji prikazuje takticku situaciju I automatski ,prema unapred zadatom kriterijumu , odredjuje prioritet podataka.
Avion Lavi ima 12 tacaka vesanja: 6 ispod trupa, 4 ispod krila i dve na krajevima krila. Tacke vesanja ispod trupa raporedjene sup o tandem semi u tri para, a ubojna sredstva (bombe) koja se na njima potkacuju su poluutopljena, sto znatno smanjuje ceoni otpor. Na krajevima krila postavljaju se samo vodjene rakete klase v-v tipa Safrir, Poton-3 i Sajvinder. Pored raketnog , avim ima I jednocevni top DEFA kalibra 30mm.

Prvi let prvog opitnog modela izvrsen je u decembru 1986.god., a drugi aprila 1987.god. Letna ispitivanja narednih modela trebala su poceti u periodu 1988-1989.godine.

Medjutim o programu “Lavi” pocele su ostre rasprave. U SAD-u I samom Izraelu jacao je otpor realizaciji programa, navodno zbog visoke cene. Godine 1981. bilo je receno d ace cena aviona Lavi biti neznatno visa od cene americkog F-16. Medjutim vec 1987.god. cena je bila za skoro 50 % veca.
Izgleda ,ipak, da nije samo cena bila u pitanju. Americki strucnjaci su ocenili da bi Lavi mogao biti ostra konkiurencija americkim lovcima na svetskom trzistu. Bilo je vise alternative: prekinuti program Lavi I uci sa SAD-om u zajednicki razvoj aviona AV-8B, proizvodnja po licenciu Izraelu lovaca F-16, kupovina u SAD-u ili zajednicka proizvodnja u Izraelu 300 lovaca F-18.


Koriscena literature: “Borbeni Avioni” Miroslav Lazanski, “ Lovacki avioni, juce, danas, sutra” Angel Oncevski.

Dopuna: 19 Feb 2009 13:37

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Lep tekst iz enciklopedije Bila Ganstona. Jedan od prvih koji je kod nas objavljen o ovom interesantnom avionu. Sećam se i jednog odličnog feljtona iz ''Politike'' o špijunskoj aferi vezanoj za krađu planova švajcarskog miraža...



Inače, navedeni crteži spakovani su bili u dva kamiona (!)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

opet se izraelci izvukli da ne plate ni penija za takve stvari niti su bili izvedeni pred sud. Cudo kako im se sve moze.
Inace je Kfir cisti rip off Mirage III sa nesto domace tehnologije. Da mi drpnemo planove od Gripena i uradi u svojoj kuci ostalo?!
Kfir je bio jedno vreme koriscen u Top Gun skoli u Miramar-u California u Dissimilar Air Combat Tactics (DACT).
DObar avion sa dobrim osobinama za napade na zemlju ali vema limitiran u air superiority ulozi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Besotted
Donekle si u pravu, ali ni mi nismo bez mrlje, krali smo i mi (neki specificni alat, sta li). Da imamo uslove da maznemo planove za Gripena to bi i uradili, malo bi ga nasminkali i izmenili i reklamirali ga kao konacno zavrseni NA Supersonik (cak i lice), koji smo doradili po ugledu na Gripen... Kradju moras da dokazes, cak i u slucaju Izrela, naravno tu su bili nekli drugi interesi u igri, ali opet dokaz. Ne znam sta je sve Izrael kupovao od Francuza, ali kada im mahnes kojom milijardom za nesto drugo, oni ce da progutaju, tesko ali interesi su interesi. Inace, sta je bilo sa placenim Mirage-5, ako ih nikada nisu isporucili mozda su to ljudi shvatili kao kompenzaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesu onda izraelci zavrsili sa francuskim avionima i prebazirali se na americke ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas imaju Americke,od Francuza imaju samo neke trenazere...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam negde isecak iz novina gde se spominje da je BiH htela da nabavi avion Kfir, moram naci pa cu okaciti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::opet se izraelci izvukli da ne plate ni penija za takve stvari niti su bili izvedeni pred sud. Cudo kako im se sve moze.

Pa meni iz ovog pasusa dole se čini da su ovdje upravo oni bili zakinuti, te da su Francuzi trebali pred sud.

vlada78 ::tako da je francuski predsednik De Gaulle tada zabranio firmi Dassault da isporuci Izraelu usavrsene jurisne avione Mirage-5 koji su bili izradjeni specijalno za Izrael i vec su bili placeni. Izraelska obavestajna sluzba je uspela preko Svajcarske da dodje do planova konstrukcije i proizvodnje avina Mirage III I na osnovu toga je napravljena izraelska verzija tog aparata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne znam koliko je verovati u citavu pricu oko "kradje". svi o tome pricaju, ali - ne kradu se planovi za avion kao zvake u prodavnici, francuzima je bilo u interesu da odrze dobre odnose sa arapima - bivse kolonije, dobre musterije za oruzje itd. samo da nisu izraelci i francuzi napravili dobru predstavu za sve, a iza kulisa izraelci francuzima dobro platili za "licencu".

inace, kfir je verovatno najbolje, uz mirage 50/ng sto se moglo izvuci iz cistog delta lovca sa fixnom napadnom ivicom. jos uvek ga nude u verziji c.10 i cak ga i prodali u latinsku ameriku. moze da nosi sve najbolje izraelske rakete v-v, ukljucujuci derby. cak su i slovenci navodno planirali da devedesetih kupe kfirove. avion sa odlicnim odnosom cena/kvalitet.