Lockheed F-104G/S Starfighter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

f104 je imao cirkulaciju vazduha iz motora oko upravljackih povrsina, kako bi se koliko-toliko postigle neke kakve-takve manevarske osobine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A West German Luftwaffe Lockheed F-104F Starfighter aircraft (serial BB+365), in 1960. This aircraft was lost on 19 June 1962 near Knapsack, Nordrhein-Westfalen (Germany), when four planes crashed into the ground after disorientation of the leader. All pilots, three Germans and one American, were killed.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se malo pregleda po forumu, na par mesta je već pomenuto superkrstarenje kod F-20, ne kao kod Raptora doduše ali... dovoljno. Ugao strele nije značajno veći, a relativna debljina krila nije tanka i bila je dovoljna da se u krilo smeste i utvrde glavne noge stajnog trapa(kod F-104 za to nije bilo teorije) i razvedu servopokretači poprilično bogate mehanizacije krila. I pored toga bi se našlo malo mesta za integralne rezervoare između napadne ivice i prostora za uvlačenje ST(kao na G-4), ali se smatralo da je to nepotrebna komplikacija obzirom na dovoljan dolet za tu klasu aviona. O indukovanom otporu ne bi pričao odokativno.
Što se nadzvučnog leta tiče i italijanski M346 postiže nadzvučnu brzinu sa motorima bez naknadnog sagorevanja a sa krilom školskog aviona.
Besotted je u stvari rekao istinu- nisu imali tehnologiju da zadovolje sve TT zahteve pa su u oblasti u kojoj su smatrali da su inferiorniji primenili najjači motor na sva znanja X serije. Kada su kasnije došle nove tehnologije motora, materjala, spajanja , oblikovanja krila, prelaza između delova aviona, promenljivog AP(obarajuća napadna i izlazna ivica), FBW...pravljeni su najpre lovci za prevlast u vazduhu(za sve visine) a zatim i višenamenski avioni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako. Ima aviona koji mogu brze od zvuka bez forsaza, naravno bez ikakvog naoruzanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radar i municija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hi hi hi, kakva je bre ovo koska?! nesto najruznije sto sam video vezano za radare...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Ako se malo pregleda po forumu, na par mesta je već pomenuto superkrstarenje kod F-20, ne kao kod Raptora doduše ali... dovoljno. Ugao strele nije značajno veći, a relativna debljina krila nije tanka i bila je dovoljna da se u krilo smeste i utvrde glavne noge stajnog trapa(kod F-104 za to nije bilo teorije) i razvedu servopokretači poprilično bogate mehanizacije krila. I pored toga bi se našlo malo mesta za integralne rezervoare između napadne ivice i prostora za uvlačenje ST(kao na G-4), ali se smatralo da je to nepotrebna komplikacija obzirom na dovoljan dolet za tu klasu aviona. O indukovanom otporu ne bi pričao odokativno.
Što se nadzvučnog leta tiče i italijanski M346 postiže nadzvučnu brzinu sa motorima bez naknadnog sagorevanja a sa krilom školskog aviona.
Besotted je u stvari rekao istinu- nisu imali tehnologiju da zadovolje sve TT zahteve pa su u oblasti u kojoj su smatrali da su inferiorniji primenili najjači motor na sva znanja X serije. Kada su kasnije došle nove tehnologije motora, materjala, spajanja , oblikovanja krila, prelaza između delova aviona, promenljivog AP(obarajuća napadna i izlazna ivica), FBW...pravljeni su najpre lovci za prevlast u vazduhu(za sve visine) a zatim i višenamenski avioni.

Nisam znao za superkrstarenje kod F-20, jer u zvanicnim publikacijama i snimcima to niko ne spominje, ali se zato zvanicno spominje brzna nesto preko jednog maha za F-104 bez forsaza.
Ugao strele F-20 je neznatno manji od F-16.
Sto se tice relativne debljine krila, ona se krece u grnicama profila F-16, s tom razlikom sto se tocak kod F-20 ustvari nalazi u trupu, dok je mnogo tanja osovina u krilu, tako da nema govora o debelom aeroprofilu.

Citat:A swept wing would have virtually the same effect as a thinner airfoil section (the thickness-cord ratio (t/c) is reduced). The maximum ratio of thickness to chord for a swept wing is less than for a straight wing with the same airflow. One is effectively using a thinner airfoil section as the flow has more time in which to adjust to the high-speed situation. The critical Mach number (at which a sonic point appears) and the drag-divergence Mach number are delayed to higher values; Sweep forward or sweepback will accomplish these desired results. Forward sweep has disadvantages, however, in the stability and handling characteristics at low speeds.

To znaci da se kombinacijom vece strele krila, relativno tankog profila i znatno boljeg odnosa potiska i mase, dobio slican efekat kao kod F-104, ali s tom razlikom sto je F-20 sacuvao dobre manevarske karakteristike.













Uz primenu savremenije mehanizacije krila, savrsenijih aeroprofila od F-104 i boljeg odnosa potiska i mase od F-16, ne vidim nista cudno da F-20 postigne 2M, pa cak i brzinu zvuka bez forsaza, jer ako su forumi merodavni, procitao sam da je i F-16 u stanju da to uradi u odredjenoj konfiguraciji.

Citat:Besotted je u stvari rekao istinu- nisu imali tehnologiju da zadovolje sve TT zahteve pa su u oblasti u kojoj su smatrali da su inferiorniji primenili najjači motor na sva znanja X serije. Kada su kasnije došle nove tehnologije motora, materjala, spajanja , oblikovanja krila, prelaza između delova aviona, promenljivog AP(obarajuća napadna i izlazna ivica), FBW...pravljeni su najpre lovci za prevlast u vazduhu(za sve visine) a zatim i višenamenski avioni.[/quote]

A po cemu se to sto si naveo razlikuje od ovoga sto sam ja rekao?

Citat:
Pretpostavljam da se konstruktori nisu odlucili za delta krilo zbog TT zahteva koji su postavljeni pred avion, odnosno nije bio predvidjen za dog fajtera, kao sto si rekao, vec za velike brzine i visine sto je uz razpolozivu sangu motora u to vreme zahtevalo veoma mala, sto vise ka sredini postavljena trapezasta krila.


Ja sam u proslim postovima dao svoje misljenje sa aspekta aerodinamike, zasto su se konstruktori odlucili za takvu konfiguraciju i takvo krilo, pa mi nije jasno odkud sada F-20 u celoj prici?

Dopuna: 07 Mar 2011 12:32

Voleo bi da cujem tvoje misljenje vezano za tu konfiguraciju i zasto je krilo bas tog oblika i zasto je toliko malog raspona, jer ako nije bitno da se krilo nalazi iza mahovog konusa, onda su bez problema mogli da primene neko drugo resenje, samo ne znam kako bi dodatni talasni otpor, povecana ceona povrsina i veca masa uticale na brzinu aviona uz tada raspolozivu tehnologiju mehanizacije krila, aeroprofila i snagu motora?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

F-20 je ostao na prototipu pre dvadesetak godina pa otuda i manjak interesovanja za njegovim podrobnijim opisivanjem.

Citat:Sto se tice relativne debljine krila, ona se krece u grnicama profila F-16, s tom razlikom sto se tocak kod F-20 ustvari nalazi u trupu, dok je mnogo tanja osovina u krilu, tako da nema govora o debelom aeroprofilu.
Kaže se noga. Apsolutno mi je jasno da ti sve sagledavaš sa aspekta aerodinamike, ali probaj malo sa aspekta konstrukcije vazduhoplova da sagledaš i pripadajuću hidro-instalaciju i prostor potreban za mehanizam za izvlačenje, uvlačenje i utvrđivanje noge ST negde skoro na polovini raspona a ne u korenu krila gde je debljina AP najveća. U tim uslovima, točak i nije neizvodljiva stavka ali već pomenuti mehanizam bi otišao dobrano preko polovine razmaha pa se postavlja pitanje raspona nogu ST , bespotrebnog ojačavanja i otežavanja krila i stabilnost na poletanju i sletanju.
Nije bitan ugao strele u odnosu na F-16 već na avion o kome pričamo, a najbitnije je to da je krilo oblika trapeza i da može da viri iz mahovog konusa.Takođe nisu ni bitni ni oni dijagrami koji su uzgred već postavljani ranije kada ovde novi pristupi i tehnologije dobrano ljuljaju stara pravila.
Na forum je podatak o superkrstarenju došao iz Aeromagazina, a ja mislim da gospoda Bilbija, Nikolić i Siladić ne bi dozvolili svakakvo piskaranje u tom listu.
Evo ti i male teme za razmišljanje: da li je relativna debljina AP ista duž celog razmaha i prema tome odredi da li će svi njegovi delovi istovremeno dostignuti kritični M broj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, vidim da mi nisi odgovorio ni na jedno pitanje.

Ja sam naveo primer tocka koji je u trupu upravo iz razoga da ne bi doslo do daljeg povecanja debljine aeroprofila i pomeranja celog stajnog trapa ka periferiji krila.

Poredim F-20 sa F-16, jer imaju priblizne performanse, priblizan odnos potiska i mase, priblizan oblik krila u planu, pribliznu relativnu debljinu krila i oba aviona mogu da idu do brzine od 2M iako im krilo viri iz mahovog konusa.
Nista neobicno!

Poenta je da se F-104 pravio pedesetih i da su konstruktori morali da primene resenja koja su primenili da bi postigli zeljene performanse sto se tice brzine i visine leta u svetlu razvoja aerodinamike i tehnologije toga vremena.

Sa napretkom tehnologije nisu ukinuta stara pravila, vec postoji mogucnost veceg broja kombinacija odredjenih resenja, tako da nije neizostavno morao da se primeni samo tanak aeroprofili, kratka krila ili velika strela krila da bi se dobilo recimo povecanje brzine ili smanjenje tranosicnog otpora, ali svako od navedenih resenja ima isto staro pravilo koje je nepromenjivo, a primenom novih resenja i tehologija dobija se bolji kompromis izmedju oprecnih zahteva.

I dalje bi voleo da mi odgovoris na postavljena pitanja sto se tice F-104 i njegovog majusnog krila. . .a pogotovo me interesuje zasto je u celu pricu upao F-20, kada se zna da je daleko moderniji avion?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel zna neko u kakvim je sukobima ucestvovao ovaj avion? Sve sto sam nasao je da su Pakistanski nekoliko puta imali sukob sa Indijcima i da su Mig 21-ovi Indiskih v.s. imali nesto vise pobeda nad F-104-ama nego sto su izgubili.