27. mart 1941.

6

27. mart 1941.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Sve države prave ratne planove u miru ali koliko god da je ratni plan razrađen ne može se tek tako lako uraditi sledeć:
Umesto 4 oklopne divizije da udare na Grčku a jedna da se drži u rezervi protiv Jugoslavije za samo 7 dana dana (izvršenje započeto 28. marta u 24.00 jedinice spremne za dejstvo 4. aprila u 24.00) vratiti se na nei stariji ratni plan i pregrupisati trupe, zaposesti početne položaje itd itd za 4 oklopne divizije za napad na Jugoslaviju a jednu za napad na Grčku
Umesto 90% avijacije za napad na Grčku a 10% za obezbeđenje protiv Jugoslavije promeniti u 75% protiv Jugoslavije a 25% protiv Grčke
i da ne nabrajam dalje
Jugoslovenska vojska je započela sa tzv tihom mobilizacijom (kako se tada zvala) u septembru i oktobru 1940. godien. Pozivani su rezervisti na vojne vežbe i zadržavani u jedinicama a odsluženi vojnici nisu otpuštani kućama. Još od oktobra 1940. godine pojedine jedinice su zaposele posebno osetljiva mesta na granicama i vršile utvrđivanje. Sve vazduhoplovne jedinice su mnogo pre 25. tj 27. marta prešle na ratne aerodrome i bile popunjene rezervistima.
Jedinice rečne ratne flotile su još u novembru 1940. godine popunjene do punog brojnog stanja.
Najveći deo vojnu industrije je od oktobra 1940. godine prešao na ratnu proizvodnju - tamo gde su bile obezbeđene sirovine na rad u tri smene. Rad na dovršenju objekata industrije bitnih za ratnu privredu (fabrika tenkova u Mladenovcu, čeličana u Zenici, pogoni Vistada u Barajevu, pogoni za proizvodnju artiljerijske municije u Vogošći i Slavonskom Brodu, itd, itd) su takođe izgrađivani u tri smene.
Šta znači promena ratnog plana u toku njegovog izvođenja najbolje pokazuje primer Austro - ugarske u leto 1914. godine kad je u toku strategijskog razvoja menjala ratni plan.
Što se tiče tvoje fotografije pa ja sam se pojavljivao u, manje više svim, vojnim časopsima od 1977. (a naročito 1990. godine) milion puta tako da ne znam šta si stime hteo da kažeš. Uzgred, koliko znam ja sam jedini živi autor pored kontraadmirala Boška Antića čiji su neki tekstovi iz istorije ratne veštine obavezna literatura za postdiplomske studije na pet šest fakulteta. Do tamo negde 2010. godine to je važilo i za Vojnu akademiju ali posle toga kad je reč o Vojnoj akademiji stvrano ne znam nisam više u toku. Kad je reč o Vojnoj istoriji ima još autora (na ovom forumu su recimo od njih B. Dimitrijević, B. Bogdanović i D. Babac a od mlađih I. Rakić) ali iz istorije ratne veštine samo Boško Antić i ja. U stvari lažem postoje još neki autori ali svi oni imaju preko 80 godina ajde da se ogradim na mlađe od 80 godina.
PS V. Uzelac će od ove jeseni verovatno ući u obaveznu literaturu na specijalističkim studijama na KPA.
To što se ja bavim i istorijom ratne veštine a oni ne to ne znači da sam ja bolji od njih već jednostavno da se oni time ne bave. Naš trenutno sigurno najpoznatiji vojni istoričar Mile Bjelajac nikad nije napisao ni jedna rad iz istorije ratne veštine pa mu to ne smeta da bude neopsorno najbolji. On se, recimo, skoro isključivo, bavi vojno - političkom istorijom pa ipak je najbolji.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Sve što sam hteo da kažem rekao sam a ti si nehotice potvrdio .
Citat:Umesto 4 oklopne divizije da udare na Grčku a jedna da se drži u rezervi protiv Jugoslavije za samo 7 dana dana (izvršenje započeto 28. marta u 24.00 jedinice spremne za dejstvo 4. aprila u 24.00) vratiti se na nei stariji ratni plan i pregrupisati trupe, zaposesti početne položaje itd itd za 4 oklopne divizije za napad na Jugoslaviju a jednu za napad na Grčku
Umesto 90% avijacije za napad na Grčku a 10% za obezbeđenje protiv Jugoslavije promeniti u 75% protiv Jugoslavije a 25% protiv Grčke
i da ne nabrajam dalje


Kraljevina Jugoslavija NE BI BILA NAPADNUTA U PROLEĆE 1941-e,odnosno NAKON potpisivanja Trojnog pakta !!!
Hitleru se ŽURILO na ISTOK,njemu je i Grčka bila čista danguba a kamoli Jugoslavija.
Musolini se NIJE konsultovao sa Hitlerom oko napada na Grčku već ga je samo slavodobitno obavestio na železničkoj stanici teatralnim :"Fireru,mi marširamo?"
-Hitler je 1941-e na Balkanu imao DVA cilja:
1.da ne dozvoli Englezima da zakorače na Kontinent.
2.mirna leđa kada krene na Istok.Iz tog razloga nije bilo moguće da Kraljevina i dalje ostane neutralna,morala se priključiti Paktu ili biti TADA(pre napada na SSSR) uništena.Precenjivao je vojničku snagu Kraljevine sećajući se Srpske vojske iz Velikog rata pa su ponuđeni uslovi za potpisivanje Pakta bili manje nepovoljni nego što bi se moglo očekivati.
-Kakva bi sudbina čekala Kraljevinu nakon početka Barbarose ostaje za diskusiju ali teško je poverovati da Nemcima trebao još jedan front nakon poraza kod Moskve i Staljingrada .Sve što je njima trebalo u Srbiji bilo je komunikacije,Bor,Trepča i Mačkatica i "mirna leđa".
-Tek bi kapitulacija Italije ponovo dovela Jugoslaviju pred nišan zbog Jadranske obale ali i to je duga i daleka priča od aprila 41-e.Najgora stradanja Srba su se odigrala 41-e i 42-e.
-Što se tiče promene planova . . . Vermaht je bio najpokretljivija i najfleksibilnija armija sve do pred kraj DSR-a.
Koliko je vremena dobio Falkenhorst da napravi plan napada na Norvešku ?
Kako su na brzinu izmenili plana napada na Zapadu 1940-e ?Koliko je Hitler tumbao naglavačke planove rata na Istoku ? Idemo na Moskvu ,vraćaj se na Kijev . . . idemo na Staljingrad . . . ajmo na Kavkaz pa opet na Staljingrad. Mnoge od tih izmena je Vermaht u hodu uspevao da izvrši i protiv mnogo jačih protivnika nego što su Grčka i Jugoslavija.
-Za razliku od Engleza,Grci nisu bili presrećni zbog posledica 27-og marta,neočekivano su dobili mnogo širi front nego dok je Jugoslavija bila neutralna i to neutvrđeni front.Nemci su mnogo lakše zaobišli Metaksasovu liniju kroz Makedoniju.Barem je tako tvrdio Papagos !
-27-og marta su zaverenici obezbedili narodu ono čemu je klicao ! Dobio je rat,postao je rob a mnogi su dobili i grob.
-Ne vidim lošiji tajming za početak (možda zaista neminovnog) rata !!!



online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12563

Nije slucajno da je pristupanje Jugoslavije potpisano 25. marta. To je Nemcima bio prakticno poslednji rok da obezbede pristupanje Jugoslavije ili da je napadnu. Sve posle toga bi im ugrozilo raspored snaga za planiranje napada na SSSR. Da nije potpisano pristupanje, vrlo verovatno bi napali Jugoslaviju cak i koji dan ranije.

Ono sto jeste tragicno je da je puc izvrsen nekoliko nedelja kasnije, Nemci vec ne bi mogli da izvrse i invaziju Jugoslaviju i da se pripreme za SSSR.

Za dalji hipoteticki razvoj situacije u Jugoslaviji da nije bilo Aprilskog rata treba uzeti u obzir da je Jugoslavija bila slaba iznutra, bez linije snabdevanja od Saveznika, kao i da je dosta suseda zelelo da je rasparca. Zbog svega toga bi Nemci mogli da i posle potpisivanja podizu zahteve, i verujem da bi se to vrlo brzo zavrsilo kao i u Madjarskoj, postavljanjem svoje marionetske vlade - prakticno bi se Jugoslavija rasparcala samo nesto kasnije.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Moguće . . . rasparčala ... ali bi ipak ostao SRPSKI deo kako god ga nazivali ,sa kraljem(kakav god on bio) i vladom(kakva god ona bila) i Vojskom (kolika god ona bila) Tadašnji Nemci su cenili vojnilčku sposobnost i državotvornost Srba (nije Nojbaher u tome bio usamljen ,ni slučajno) i prilikom tog eventualnog RASPARČAVANJA bi šanse za Jasenovac bile ravne nuli ili približno takve.
-Ne mogu da se setim gde sam pročitao izjavu jednog oficira KJV koji je dobio raspored negde oko Virovitice :"Ja ću drugi dan rata na svojoj kobili preći na južnu obalu Save "
-Šta je to nego misao o potrebi za stvaranjem nečega što danas zovemo Republika Srpska ?
-Da ne govorimo o mogućnosti za nagodbu sa Italijanima ako bi se već Hrvati većinski opredelili za RASPARČAVANJE !(po meni nesporna činjenica) Pa Srbi su u konflikt sa Italijanima ulazili zbog katolika Dalmacije a ne zbog sebe !!! Zašto se u tom slučaju ne bi nagodili ? Videlo se i kasnije u ratu da je to moguće a sa nacionalno homogenom(istupanjem Hrvata) i materijalno netaknutom vojskom umesto bosonoge seljačke "vojske jednog metka"bio je moguć još povoljniji sporazum.Samo zahaljujući 27-om martu i posledicama bilo je moguće da 1944-e o uređenju Jugoslavije pregovaraju dva Hrvata !!!
-Samo zahvaljujuči 27-om martu je bila moguća naredba-uputstvo 1944-e:" Prema Srbiji se treba ponašati kao prema poraženoj zemlji !!! " Nije slučajno Simović bio dobrodošao u Brozovu Jugoslaviju dok su hiljade drugih Srba napuštale svoj zavičaj.Znao je Broz da bez tog . . . . teško da bi on dobio priliku da se baškari na Dedinju.
-U proleće 1941-e za Kraljevinu nije bilo dobrih opcija ali je izabrana najgora !
-Nesagledive su posledice 27-og marta i pretorijanskih težnji grupe neodgovornih oficira,čime god da su inspirisane ili podstaknute.Idejom ili funtama.
-Treba se zapitati sledeće :Zašto je u Brozovoj Jugoslaviji sve iz doba Kraljevine bilo "trulo i nazadno" a samo 27-i mart "glas slobode" ? Pa država je ubrzo nakon toga OKUPIRANA ?!
P.S.
-Tome bih dodao još i pitanje motiva revizije Solunskog procesa ali nekom drugom prilikom ! Zbog naprasnog istinoljublja sigurno nije.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Falkenhorst je napravio improvizovan plan za napad na Norvešku koji je koštao Nemačku njene nadvodne flote koja je faktički prestala da postoji kao organizovana snaga osim za krstarički rat. I pored tih katastrofalnih gubitaka Krigsmarine do kraja proleća bi saveznici verovatno očistili Norvešku od Nemaca da nije bilo napada na Francusku. Drugim rečima napad na Francusku maja 1940. godine je spasao Nemce totalnog debakla u Norveškoj.
Napad kroz Ardene 1940. godine nije nikakva Hitlerova improvizacija već je to ratni plan Rajhsvera iz 1923. godine kad su Nemci planirali da debušuju kroz Ardene da bi time parirali frnacuskoj nadmoćnosti u tenkovima. Hitler je samo taj plan usvojio dodavši 4 oklopne divizije umesto 4 motorizovane što je planirao stari plan Rajhsvera. Pravac i tempo napada sve je ostalo isto samo su pozadinci morali da dopune plan zamenom goriva umesto artiljerijske municije.
Što se tiče promena planova bilo je toga i kod drugih armija ali o čemu ti pričaš nema blage veze sa strategijskim razvojem vojski (Nemačke, Italijanske i Mađarske) a što je bitno za Aprilski rat.
Jugoslavija je napadnuta po već pripremljenom planu jer u napadu su učestvovale i jednice koje nisu bile predviđene za napad na Grčku (osim ako ne bi sve sa tenkovima preletele iz Austrije) a tu su i Mađari i Italijani. Nema teorijskih šansi ni u ludilu da se razrade zajednički planovi napada sa Mađarskom i Italijom za 4 do 5 dana. U stvari tu ništa nije sporno Jugoslavija je napadnuta po planu razrađenom početkom 1939. godine na zajedničkim sastancima predstavnika generalštaba Nemačke, Italije, Bugarske i Mađarske. Taj plan je objavljen u Jugoslaviji u knjizi X hopoteza X početkom 1940. godine u izdanju Gece Kona. Interesantno da knjiga nema potpisanog autora i izašla je u okviru edicije Vojna biblioteka Gece Kona. Jugoslavija je napadnuta skoro u potpunosti kako je dato u toj knjizi osim što su iz Bugarske napadali samo Nemci bez Bugara.
Da si pročitao izvore koje sam već ranije naveo znao bi da je Hitler planirao da napadne Jugoslaviju u jesen 1940. godine verovatno sredinom oktobra. Nije napao samo iz jednog razloga. Stručnjaci za privredu su mu sugerisali da bi Jugosloveni mogli prilikom povlačenja da izvrše takva razaranja postrojenja u Boru, Mostarskim rudnicima, Trepči, nekim makedonskim rudnicima i da ne nabrajam dalje koji bi mogli da izbace ove za nemačku privredu bitne izvore rude najmanje 6 meseci iz pogona. Posebno zbog zime smatralo se da je moguće da Bor i drugi spomenuti rudnici ne budu u punoj proizvodnji sve do jeseni 1941. godine. Na osnovu toga Hitler je odlučio da se napad na Jugoslaviju odloži dok se ne raščisti situacija na istoku. U skladu sa tim je Musolini obavešten da se napad na Jugoslaviju odlaže za jesen 1941. godine nakon čega je ovaj napao Grčku. Naravno, nije spomenuo da planira da napadne Sovjetski Savez. Po Ćanu (koji je tada bio ministar spoljnih poslova Italije) upravo odluka Hitlera da se napad na Jugslaviju odloži za jesen 1941. godine je nagnala Musolinija da napadne Grčku.
Da zaključim. Nemci su iskoristili svoje pripreme za napad na Jugoslaviju oktobra 1940. godine da na osnovu već postojećeg i usvojenog zajedničkog plana za napad na Jugoslaviju izvrše promenu koncentracije svojih snaga u toku izvršenja strategijskog razvoja. To im je bilo moguće jer su u rumunskom Banatu u jesen razvili čitav niz svojih vazduhšnih baza koje u jesen 1940. godine nisu mogle da budu usmerene ni protiv koga drugog nego protiv Jugoslavije. Isto važi i za vazdušne baze u južnoj Mađarskoj. Od avgusta 1940. godine nemački stručnjaci su kontrolisali železnice u Mađarskoj i Rumuniji i zajedno sa Rumunima i Mađarima razradili do kraja septembra 1940. godine kompletan plan prevoza 25 nemačkih divizija do iskrcnih stanica na jugoslovensko - mađarskoj i jugoslovensko - rumunskoj granici. Čak su do sredine oktobra na svim manjim železničkim stanicama u Mađarskoj i Rumuniji urađene iskrcne rampe po nemačkim standardima da bi se omogućio brzi istovar. Po podacima OKW do početka oktobra 1940. godine bili su završeni svi potrebni radovi za brz prevoz, iskrcavanje i razvoj 25 divizija Vermahta u Mađarskoj i Rumuniji.

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 375

„Neizmerno veliki rad sa papirima. Između ostalog i na uputstvu za obradu napada na Jugoslaviju. Feldmaršal Brauhič biće izvršilac poduhvata“.

18. oktobra 1940. godine,
Franc Halder; „Ratni dnevnik“:

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Napisano: 03 Apr 2016 22:50

Uporna zamena teza ! Uopšte ne tvrdim da nije postojao plan napada na Jugoslaviju već da do tog napada ne bi došlo u proleće 1941-e da nije bilo 27-og marta !!!
Govorim o posledicama 27-og marta i o tome da POSTOJANJE PLANA ni izdaleka ne znači da će taj plan biti i realizovan!!!
-Dakle . . . tema je 27-i mart i u ovom slučaju njegove posledice !
-Na osnovu čega neko može tvrditi "da bi sve bilo isto" . . . sa pučem ili bez njega !
Samo zato što je postojao plan napada !!!
-Kako to da ta tvrdnja (o neminovnosti rata baš toga proleća)najčešće dolazi iz ideološkog tabora koji u Kraljevini vidi samo loše stvari !
Ništa u Kraljevini nije valjalo osim 27-og marta ! O tome je reč a ne da li je postojao ili nije plan za napad !
Postojao je godinama ali . . . realizovan je tek NAKON 27-og marta !
ZAŠTO ?

Dopuna: 03 Apr 2016 23:00

[quote][ratni plan Rajhsvera iz 1923. godine kad su Nemci planirali da debušuju kroz Ardene da bi time parirali frnacuskoj nadmoćnosti u tenkovima. Hitler je samo taj plan usvojio dodavši 4 oklopne divizije umesto 4 motorizovane što je planirao stari plan Rajhsvera./quote]
Baš bih voleo da vidim te ČETIRI MOTORIZOVANE divizije Rajhsvera iz te godine !!!
Te godine su se Francuzi UŠETALI u Rur !

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 04 Apr 2016 2:07

Pa ti se sam slažeš da se ratni planovi prave unapred. Nemačka je imala dovoljno motorizacije da opremi 4 motorizovane divizije ali ne i mehanizovene ili oklopne.

Dopuna: 04 Apr 2016 2:37

Kad već hvalim forum i nabrajam ljude koji su na "priznatim listama" radova, od strane fakulteta (Filozofskog, Filološkog, Političkih nauka, KPA, Bezbednosti i da ne nabrajam dalje) pored spomenutih naveo bi još dvojicu koji će se prvi put pojaviti na listama radova i to sa radovima objavljenim 2015. godine a to su jedan od mladih Mladen Veljković i jedan iz srednje generacije Miloš Bojanić. Ima još nekoliko renomiraih autora ali oni na žalost žele da ostanu anonimni.
Da ne idem dalje off.

Dopuna: 04 Apr 2016 3:19

Moram samo još nešto da objasnim za neupućene. Pored zvaničnih lista ministarstva nauke praktično svi fakulteti imaju svoje sopstvene liste. Razlog je taj što se skoro svi fakulteti, bar oni društvenih nauka, smatraju da zvanična liste minsitarstva nauke nemaju veze sa mozgoma da ne pričamo što se svake godine menjaju kriterijumi. Postoji opšti konsensus da su liste koje rade fakulteti daleko realnije. Recimo ako sam na projektu iz istorije koje finansira ministarstvo nauke i objavim neki srednjovekovni natpis u Arheografskim prilozima ili Prilozima za književnost i jezik onda se taj rad uopšte ne boduje na projektu jer ova dva časopisa nisu na istoj listi sa časopisima iz istorije. To što se izuzetno cene na filološkim naukama puj pike ne važi. Ali ako objavim u nekom M53 istorijskom časopisu onda se boduje. To je ludilo potpuno van pameti. Recimo ako bi Babac bio na nekom projektu iz istorije Srpske vojske i objavio rad o uniformama naših lekara i sanitetskog osoblja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu u Vojnomedicinskom glasniku - puj pike ne važi ne bi se računalo. To što je Vojnomedicinski glasnik jedan od najcenjenijih naših naučnih časopisa nema veze - nije na listi na kojoj se nalaze istorijski časopisi. I dok bi to kod Ministarstva nauke bilo 0 (nula) bodova na listi Filozofskog fakulteta bi se to cenilo onoliko koliko Vojnomedicinski glasnik nosi bodova na svojoj listi. Isto važi i za Arheograske priloge i Priloge za književnost i jezik.
Iz istih razloga i drugi fakulteti (a ne samo Filozofski) prave takođe svoje sopstvene liste.

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 12563

victoria ::-Što se tiče promene planova . . . Vermaht je bio najpokretljivija i najfleksibilnija armija sve do pred kraj DSR-a.
Тек сад видех ову глупост...
Каква црна најпокретљивија армија?
Никад нису били потпуно моторизовани. Битније јединице јесу моторизовали, али је гомила пешадије зависила од коњске запреге.
И код одржавања пруге се нису прославили. Совјети су ту били далеко бољи, захваљујући железничким батаљонима. Код немачког напредовања у СССР 1941. се често наводе проблеми у снабдевању. Међутим у контрасмеру током 44-45 тога нема код Совјета, иако су потешкоће биле далеко веће.
Кад говоримо о флексибилности посебно треба проучити и продор Совјета на Балкан.

Са друге стране, америчко снабдевање на Западном фронту посебно треба анализирати.
Амерички продор из Нормандије и окружавање Немаца у широком луку не знам шта је ако није мобилност и флексибилност?

У поређењу са свим тим, немачке операције су биле обично коцкање, које би некад успеле а некад не. Тотални аматеризам.
И све то кад говоримо само о копну. Где је снабдевање преко мора, железницом преко континената, итд, где њих није ни било?

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Citat:Тек сад видех ову глупост...
Каква црна најпокретљивија армија?
Никад нису били потпуно моторизовани. Битније јединице јесу моторизовали, али је гомила пешадије зависила од коњске запреге.

Pa šta onda !!! Ko je uzeo celu zapadnu Evropu za 6 nedelja i SSSR do Moskve za 5 meseci ???
Citat:Код немачког напредовања у СССР 1941. се често наводе проблеми у снабдевању. Међутим у контрасмеру током 44-45 тога нема код Совјета, иако су потешкоће биле далеко веће.
A tempo napredovanja je bio isti,je li,genije ?
-UBR,sovjetski vojnik je bio POTHRANJEN čak i za vreme Beogradske operacije.Nije bio gladan ali je bio pothranjen.
-Vidi za koje vreme je Keserling reagovao na savezničke desante kod Ancija i Netuna u uslovima vazdušne nadmoći saveznika,za koje vreme su prebacili skoro celu armiju u Tunis u uslovima kada morem i vazduhom vladaju saveznici . . .itd! Evakuacija sa Krima bez skoro ijednog velikog ratnog broda,sa kojekavim baržama i pomoćnim plovnim objektima na brzinu konstruisanim i proizvedenim pred nosom Crnomorskoj floti i tada već jačem sovjetskom vazduhoplovstvu !!!
[quote][Кад говоримо о флексибилности посебно треба проучити и продор Совјета на Балкан. /quote]
Ajde da "proučimo" ! U Rumuniji i Bugarskoj pučevi čim su se primakli granicama,u Srbiji prijateljski raspoloženo stanovništvo a već u Mađarskoj savim druga slika.
-Kao što rekoh,Vermaht je bio najpokretljivija i najfleksibilnija vojska sve do pred kraj rata,to govore i rezultati rata u prve tri godine.Istina je da je samo britanska vojska bila potpuno motorizovana na početku rata ali je ona bila mala pa im to nije ni bilo teško.
-Pokretljivost je pokretljivost,na točkovima,šinama ili taljigama . . . onoga ko stigne prvi niko ne pita na čemu je to uradio.
Da ne ulazimo u temu fleksibilnosti "u glavama",koliko su se prvih godina Nemci brže prilagođavali stvarnim uslovima i promenama na bojištu,brže menjali planove,improvizovali i sl.! Koliko je npr.trebalo Sovjetima da odustanu od suludih pešadijskih napada u uzastopnim talasima,da odustanu od pojedinačnog ukopavanja(vidi šta kaže Rokosovski o tome) da organizuju sadejstvo artiljerije,tenkova i pešadije(takođe Rokosovski) iako ni oni nisu bili bez ratnog iskustva ?
-Sve zajedno,proleće 1941-e je značilo ZENIT nemačke snage i dominacije u Evropi . . . sa konjskim zapregama ili bez njih.
-Ako tvrdiš drugačije iznesi neki bolji argument,konjske zaprege i održavanje pruga nije dovoljno.
Ustalom,to za pruge sigurno važi samo za područje SSSR-a,čak su i na samrti uspevali da prebacuju prugama trupe sa Zapadnog na Istočni front i obratno.
-Što se tiče pokretljivosti na "domaćem terenu" . . . pogledaj koliko im je trebalo da pod kontrolu stave istočnu obalu Jadrana u jesen 1943-e !

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 587 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 5 sakrivenih i 533 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., AK - 230, aleksmajstor, Apok, arsa, babaroga, Bogoslov, Botovac, BraneS, Cobi026, dragoljub11987, Dusko Nikolin, Faki-Valjevo, FOX, GreenMan, HrcAk47, kovinacc, Krusarac, kybonacci, LeGrandCharles, Marko Marković, MB120mm, mercedesamg, Mercury, Milan A. Nikolic, milimoj, miodrag, mnn2, mushroom, nedeljkovici, Oluj2.1, panonski mornar, pein, repac, Rote Baron, segax1, shaja1, shone34, sizif, Snorks, Sr.Stat., StepskiVuk, suton, Toni, ucenik32, vathra, W123, Warhawk