Koliko je Nemaca poginulo i zarobljeno u Kruševcu oktobra 1944. godine

12

Koliko je Nemaca poginulo i zarobljeno u Kruševcu oktobra 1944. godine

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Kada mi gledamo iz danasnje perspektive tu situaciju, znajuci datume kada se sta odigralo, izgleda nam da je to planski.Medjutim, izuzev Nisa, i Beograda, koje su znali da trebaju zauzeti, kao strateski zadatak, sve ostalo je bila improvizacija, na temelju stvorene situacije, i nepotpunih obavetajnih podataka. Mozda su se bojali formiranja nekog nemackog dzepa, koji bi im stvarao probleme kod eliminacije Kraljevskog mostobrana



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4078
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ne kažem - možda si u pravu. Može da budeo i kao što kažeš. Mislim da rešenje leži u događanjima oko povlačenja 7 SS Princ Eugen divizije iz Niša preko Jastrpca i Župe za Kraljevo. Trebalo bi da pogledamo još jednom literaturu i izvore oko tih događanja pa da pokušamo ponovo (ti, Gorran, Kalabić, Vathra, moja malenkost i drugi naravno) da rekonstruišemo šta se tu događalo. Mogla bi to da bude posebna tema. Ako tu raščivijamo kako je mogla cela divizija i to razbijena da im se provuče (našima, Bugarima i Rusima) mislim da bi nam štošta bilo jasnije.



offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Napisano: 15 Feb 2013 1:45

Pitanje svakako zaslužuje istraživanje.
Ja sam već izrazio svoje gledište na osnovu dosadašnjih saznanja, ali nije naodmet da pokušam da ga bolje artikulišem.
Ovako:
- Treći ukrajinski front nije imao ofanzivnih namera ni u dolini Zapadne Morave, ni južnije. (Ovo mišljenje izrazio je i Sredoje Urošević u svom članku za navedeni zbornik. Ono što je zanimljivo, to je što on kaže da on to nije znao 1944, nego je zaključio naknadno, na osnovu proučavanja i analize.)
Zašto nije imao ofanzivnih namera?
- Na prvom mestu, mislim da treba ozbiljno da preispitamo važeću predstavu o operaciji Trećeg ukrajinskog fronta u Srbiji. Naime, postoji uvrežena a neosnovana predstava da je to bio neki power play moćnih Rusa protiv slabih i demoralisanih Nemaca. Istina je međutim sasvim suprotna: Treći ukrajinski front upao je u istočnu Srbiju, u dolinu Velike Morave, i u Beograd, koji je bio nervni centa Jugoistoka - sa nekih 100.000 ljudi - dok su Nemci na Balkanu imali 700.000. Otuda:
- Južno od doline Zapadne Morave, Nemci su imali 4 divizije u Makedoniji, i još 2 u Crnoj Gori i Albaniji. Kako će se pokazati Bugari i NOVJ protiv njih, bila je u tom času prilična nepoznanica, i za sovjetsku komandu moralo je izgledati prilično avanturistički upadati među njih sa tako slabim snagama. Uostalom, cela akcija bila u Srbiji bila je neka vrsta ispitivačkog udara - jedna izviđačka akcija na višem redu veličine, ali ipak znatno ispod reda veličine strategijske operacije.
- Međutim, pri prodoru kroz Vojvodinu Nemci su pružili sasvim slab otpor - glavne snage nemačke komande Jugoistoka bile su na Jugu. Zato mogu da pretpostavim da je komanda CA donela odluku o nastavljanju ovog ispitivačkog udara - i to preko Dunava u Baranju. Tamo su osigurali mostobran i platformu za buduće masiranje snaga, što je imalo velikog značaja i uticaja na odvijanje daljih ratnih operacija u Evropi.
- Težište ovog sovjetskog poduhvata najjasnije indicira vođenje 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, koji je kroz Beograd odmarširao pravo na sever, na Dunav i u Baranju. S obzirom na priličan broj oklopa i teške tehnike, on je bio indikator težišnog nastojanja u ovoj akciji.
- Pokret tri korpusa 57. armije kroz Srbiju imao je ovaj tok i značenje: oni su ušli u Srbiju između Đerdapa i Zaječara sa 75. str. korpusom na desnom, 68. u centru i 64. korpusom na levom krilu. Zato je 64 korpus (19. i 52. divizija) ušao u dolinu Zapadne Morave. Međutim, komanda fronta/armije odlučila je da izvrši smenu: do kraja oktobra 64. korpus odmarširao je na sever radi forsiranja Dunava, a na položaju pred Kraljevom zamenio ga je 68. korpus kao armijska pobočnica. Krajem novembra i 68. korpus je izvučen i prebačen na Sremski front da pomogne pomoćni napad 1. proleterskog korpusa NOVJ 3. decembra, a od 15. decembra i on je prebačen u Baranju.

Znači, Treći ukrajinski front nije ovde raspolagao nadmoćnom snagom, nego povoljnim položajem i brzinom, pa je iskoristio asistenciju NOVJ koja je ukočila pokrete krupnih snaga nemačke komande Jugoistoka, i ostvario značajan prodor u dubinu glavne linije nemačke odbrane. Prema jugu, kod Kraljeva, su imali prenstveno defanzivne namere, i zadržali su dve divizije samo dotle dok se nisu uverili da NOVJ može da odradi taj posao.

Dopuna: 15 Feb 2013 2:27

gorran ::- Pokret tri korpusa 57. armije kroz Srbiju imao je ovaj tok i značenje: oni su ušli u Srbiju između Đerdapa i Zaječara sa 75. str. korpusom na desnom, 68. u centru i 64. korpusom na levom krilu.Nisam siguran, i ne mogu da tvrdim da je namerno, ali izvođenje ovog udara prosto pleni elegancijom:
- Najpe su sa 22/23.9. 75. str. korpusom forsirali Dunav u velikoj okuci sa severa, iz Rumunije. Ovaj korpus je time privukao na sebe napad nemačke glavnine (1. brdska divizija i manje potčinjene jedinice) koja se nalazila u oblasti Zaječara, pravcem sa juga na sever. Kao da je poslužio da namerno privuče i okrene nemačku glavninu.
- Zatim, kad se nemačka grupacija nalazila u punom nastupanju prema severu, nakon 5 dana (27/28.9.) prešli sa dva korpusa (68. i 64.) u energično nastupanje u bok nemačkog pokreta, pravcem istok-zapad na porstoru negotin - Zaječar (uključno).
- U međuvremenu su dugačkim maršem (koji je podvig za sebe), privukli 4. gardijski mehanizovani korpus, čije je privlačenje ostalo neotkriveno.
- 4. gard. meh. korpus nisu upotrebili za pritisak na liniji fronta, nego su streljačkim korpusima maksimalno pritisli i vezali nemačke raspoložive snage, zatim ciljanim napadom otvorili brešu između Bora i Zaječara, i onda kroz tu brešu 9. oktobra moto-maršem "ubrizgali" 4. gard. meh. korpus u dubinu. Nakon osvajanja na prepad 30-tonskog mosta na Velikoj Moravi kod Markovca, sutradan su se sastali sa 30.000 jakom grupacijom NOVJ, i sa njom zaokrenuli na sever, prema Dunavu, ostavivši Stettnerovu grupaciju u dubokoj pozadini.
- Nemci su uz velika naprezanja dovlačili trupe sa juga. Nakon dvonedeljnog mučnog transporta sa čestim iskrcavanjima, 2. oktobra je u Beograd konačno stigao prvi voz iz transporta 117. lovačke divizije. Njeni prvi ešeloni odmah su poslati u pomoć Stettneru - ali nisu stigli da ostvare bilo kakav uticaj, već su samo ušetali pravo u već pripremljenu klopku. To pokazuje kolko je nemačka komanda bila potpuno nesvesna prave prirode sovjetskog udara.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4078
  • Gde živiš: Novi Beograd

Slažem se sa tobom ali ima jedna stvar koju bi mogao da pokušaš da istražiš. Ja trenutno stvarno nemam vremena da se upuštam u detalje a vidim da ti to već radiš. A to je sledeće. Koji su glavni razlozi da Nemci od relativno vrlo jakih snaga na Balkanu protiv Rusa u istočnoj Srbiji angažuju praktično samo tri divizije (1. brdska, 7 SS i druge manje jedinice ukupne snage još oko jedne divizije). Trebalo bi pokušati da se vidi šta se dešava u tom periodu - recimo od 20. septembra do 20. oktobra sa preostalim nemačkim divizijama. Ti si to uradio već u globalu al mislim da trebalo da to razradiš u detalji i ovde na forumu i posle kao jedna poseban rad. U stvari treba videti koliki su stvarni uticaj na to što su Nemci samo možda 10 do 15% svojih snaga angažovali protiv Rusa u prvoj fazi, imali partizani a koliko su uticaj imali drugi faktori (komunikacije, logistika, saveznička avijacija, pa možda i Samardžićevi četnici Wink ...). Mislim da bi to bilo vrlo interesantno a ti si najdalje otišao u detaljima.

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Napisano: 15 Feb 2013 9:31

Druga proleterska divizija je bila u sastavu 13 korpusa NOVJ, do 20 septembra 1944, kada je izdvojena iz tog korpusa (na njeno mesto dolazi 46 divizija) i stavljena pod komandu GS Srbije

БР. 187
ИЗВОД ИЗ ОПЕРАЦИСКОГ ДНЕВНИКА ШТАБА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ ОД 1 ДО 15 ОКТОБРА 1944 ГОДИНЕ

Citat:13 октобар 1944 год.
IV пролет. бригада остала на истим положајима —борба није вођена.
III српска бригада померила се на просторију: 1 бат. с. М. Шиљеговац, 2 батаљ. у с. Кобиље и Пасјак, 3 бат. у с. Сталаћ и 4 батаљ. с. Макршане—Текија—Капиџија.
Задатак: обезбеђење од Крушевца.
VI српска бригада извршила покрет до на просторију с. Ломница—Буковица—Наупара—Јабланица.
Штаб дивизије прешао у с. Здравиње.
29 српска бригада3 расформирана и укључена у јединице ове дивизије. Јачина: 950 бораца.

14 октобар 1944 год.
Подаци о непријатељу: У Крушевцу и непосредној околини: Немци и четници у јачини око 5000.
IV пролет. бриг. извршила покрет у 3 колоне: 1 правцем Треботин—Пепељевац са задатком пресецања комуникације на прост. [орији] Читлук—Лазарица, друга колона правцем Врбница—Мачковац са задатком дејства на комуникацији Читлук—Стопања и трећа колона Пасјак—с. Трстеник са задатком обез. од Врњачке Бање и Трстеника као и да са деловима избије на комуник. с. Стопања—Трстеник.
III српска бригада разместила се на просторију: с. Буковица—Наупара—с. Слатина—Ломница, а 4 батаљ. према Крушевцу.
V међувремену делови Црвене армије (јединице генерала Миљајева) заузели Крушевац.
III српска бригада извршила померање на просторију Вучак—Пепељевац—Гари—Липовац.
Штаб дивизије у с. Дворане.

15 октобар 1944 год.
Податци о непријатељу: Непријатељ из Крушевца повукао се у правцу Трстеника и Краљева. Четници се повукли правцем: Глободер—Бучје—Брезовица.


1.Recimo da "neprijateljske jedinice" se nalaze u okolini Krusevca, a ne u samom gradu
2.Povlacenje neprijateljskih jedinica iz Nisa je pocelo 12 oktobra.Zadatak 2.bugarske armije je bio da izvrsi operativno gonjenje Nemaca prema Jugbogdanovu i Prokuplju, sto ona nije izvrsila i ostala u Nisu
3. Problem komandnog lanca Niske operacije;
-stab 13 korpus NOVJ , sa 6 divizija, 10 odreda
-2 proleterska pod komandom GS za Srbiju
-2 bugarska armija pod komandom 3.ukrajinskog fronta
-CA 1 gardijski utvrdjeni rajon (jedinica ispod snage streljacke divizije)

koordinacija je bila malo skripava

BR. 168
ZAPOVEST KOMANDE KORPUSA »FRIDRIH VILHELM MILER « OD 13. OKTOBRA 1944. POTČINJENIM JEDINICAMA ZA ODBRANU MORAVE


Citat:3. Vođenje borbe.
a) 7. SS-div. na odseku desna granica: Kuršumlija (isključno) — Kočane (4 km j. od Orljane (zaključno) — k. 1822 (26 km ji. od Niš),
leva granica (sa Borbenom grupom »Fišer: Prevešt (30 km sz. od Kruševac) (zaključno) — Obrež (21 km s. od Kruševac (isklj.) — k. 783 (38 km si. od Kruševac), povlači se dalje sa svim delovima odmah na zapadnu obalu Morave i sprečava neprijatelju prelazak preko Morave. Ukoliko se, radi evakuacije Niša, tamo ma i privremeno mora obrazovati uži mostobran, time se ne
sme oslabiti odbrana, naročito odbrana južnog krila.Ako neprijatelju pođe za rukom da izvrši prodor u rejon Orljani, onda će težište odbrane moravskog odseka biti s. od planine Mali Jastrebac, a jedna samostalna borbena grupa, vodeći zadržavajuću odbranu, povlačiće se od Orljani na s. preko Prokuplje. Zadržavanje na odbrambenim linijama regulisaće korpus planom na paus-papiru.
Divizijsko komandno mesto: Kruševac.


Dopuna: 15 Feb 2013 9:50

Citat:Koji su glavni razlozi da Nemci od relativno vrlo jakih snaga na Balkanu protiv Rusa u istočnoj Srbiji angažuju praktično samo tri divizije (1. brdska, 7 SS i druge manje jedinice ukupne snage još oko jedne divizije).

Strah od iskrcavanja saveznika na Balkanu.

Za odbranu istocne Srbije komandant za Jugoistok je doveo:
-4 SS policijsku diviziju i delove divizije Brandenburg u Banat
-1 brdsku diviziju izmedju Zajecara i Bele Palanke
-7 SS dviziju na prostor Nisa
-jedan puk Branderburg, i 92 motorizovani puk u rejon Beograda

kasnije je ubacio 117 lovacku diviziju, jedan puk "Rodos", i pukovske grupe iz 181 i 297 divizije
Sve ove jedinice deluju od kraja septembra do kraja oktobra kao armijska grupa "Srbija"

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Napisano: 15 Feb 2013 12:48
ltcolonel ::Koji su glavni razlozi da Nemci od relativno vrlo jakih snaga na Balkanu protiv Rusa u istočnoj Srbiji angažuju praktično samo tri divizije (1. brdska, 7 SS i druge manje jedinice ukupne snage još oko jedne divizije). nemosav1 ::Strah od iskrcavanja saveznika na Balkanu.Samo ću ukratko skicirati:

1) Glavni problem bila je (ne)mogućnost transporta, uglavnom usled sabotaža i "napada bandi". Od 29.8. bio je potpuno zatvoren krak od Beograda prema Nišu, od 9.9. do kraja prekinut krak Prilep-Veles, odnosno jedina alternativna zapadna linija kroz Makedoniju, a preostala linija u Makedoniji (Đevđelija - Skoplje) bila je pod neprekidnim napadima i sabotažama. Jedan primer: 19.9. je po naređenju komande Jugoistoka u Atici na 44 železnička transporta (voza) ukrcana 117. lovačka divizija u cilju hitnog transporta za Beograd. 2. oktobra komanda Jugoistoka zabeležila je stizanje prvog voza u Beograd. Međutim, radilo se o manjim delovima. General transporta Jugoistoka beleži da je 8. oktobra do Beograda stiglo samo 17 vozova, dok je pretežni deo još uvek bio zaglavljen između Skoplja i Soluna ("Infolge dieser Betriebsschwierigkeiten, die die Aufteilung in Verkehrsinseln zur Folge hatten, konnten bis 8.10. nur 17 Züge ins Ziel gebracht werden, während sich die Masse der Züge noch im Raum Skopie -Saloniki befand.")
Znači, mogućnost transportovanja trupa sa juga u Beograd oborena je na oko pola divizije za ceo period od (presudnih) 20 dana.
To je značenje onoga što je von Weichs rekao 20.9., a niko ne shvata ozbiljno:
"U stvari, Tito je već uspeo da, u sadejstvu sa anglo-američkim vazduhoplovstvom, skoro potpuno paralizuje odvijanje železničkog saobraćaja iz Grčke prama Beogradu, da trupe koje su vršile pomeranja rasparča na velikim odstojanjima i da ih mnogostruko veže"
Nakon 20.9. stanje se samo dalje pogoršavalo.
4. SS policijska oklopno-grenadirska jeste stigla u Banat, ali njen transport je počeo još 21.8.. Transport ove dve divizije okupirao je kompletne transportne mogućnosti iz Grčke do Beograda u tom dvomesečnom periodu.

2) S obzirom na to, Komanda Jugoistoka bila je prisiljena da izvlači još snaga od 21. korpusa i 2. oklopne armije, za šta je plaćena veoma visoka cena. U prvom talasu (početkom septembra) izvučeni su neki delovi (4. puk Brandenburg iz Sarajeva, 1. iz Dalmacije, 2. iz Sandžaka, 92. gren.mot. puk iz Dalmacije, brigada "Rudno" (kombinovana jedinica sa jednim bataljonom Stugova)). Međutim, kako se sitacija pogoršavala, a snage iz Grčke nisu bile dostupne, traženo je od 2. oklopne armije da po cenu napuštanja odbrane obale iscedi još dve divizije. Opisao sam na drugom mestu kako je ovo neslavno propalo.
I pored gubljenja vrlo značajnih teritorija, pozicija i gradova, 21. korpus morao je da izdvoji još jednu pukovsku grupu koja je trebalo da stigne do Beograda, ali je stigla samo do Kraljeva, gde je predstavljala okosnicu buduće Müllerove korpusne grupe. To ceđenje dovelo je gubljenja kontakta 21. korpusa prema zapadu i severu i do dovođenja istog u vrlo tešku poziciju.

3) Koliko su Nemci bili spremni da napuste odbranu obale i koliko su to smatrali tek sekundarnom pretnjom, osim postupanja 2. oklopne armije pokazuje i postupanje Armijske grupe E. Ona je, naime, već do kraja septembra (nasuprot Hitlerovoj direktivi) sve svoje pokretne delove nagomilala u Makednoniji, dok je kao zaštitnicu u Grčkoj ostavila samo slabije snage nepodesne za ofanzivna dejstva (41. tvrđavsku diviziju i 5 tvrđavskih brigada). To što saveznici nisu vršili pritisak na zaštitnice predstavljalo je veliku olakšavajuću okolnost za Nemce.

4) Poslednjih dana septembra počeo je da se ispoljava i pritisak Bugara sa istoka. Nije bio energičan, ali su iza njega stajale prilično masivne snage. Ovo je tokom oktobra apsorbovalo glavne delove 2, a u prvom delu novembra 3 nemačke divizije.

Dopuna: 15 Feb 2013 12:56
PS. Ova razmatranja bi trebalo da nastavimo na temi Jedinice Komande Jugoistoka u završnoj fazi rata.

Dopuna: 15 Feb 2013 13:12
gorran ::19.9. je po naređenju komande Jugoistoka u Atici na 44 železnička transporta (voza) ukrcana 117. lovačka divizija u cilju hitnog transporta za Beograd. 2. oktobra komanda Jugoistoka zabeležila je stizanje prvog voza u Beograd. Međutim, radilo se o manjim delovima. General transporta Jugoistoka beleži da je 8. oktobra do Beograda stiglo samo 17 vozova, dok je pretežni deo još uvek bio zaglavljen između Skoplja i Soluna ("Infolge dieser Betriebsschwierigkeiten, die die Aufteilung in Verkehrsinseln zur Folge hatten, konnten bis 8.10. nur 17 Züge ins Ziel gebracht werden, während sich die Masse der Züge noch im Raum Skopie -Saloniki befand.")Uporediti sa transportom cele 1. oklopne divizije iz Atike na istočni front u oktobru 1943. za samo 7 dana.

Dopuna: 15 Feb 2013 13:18
gorran ::4. SS policijska oklopno-grenadirska jeste stigla u Banat, ali njen transport je počeo još 21.8..Ni ona nije prebačena integralno - III/7 SS i III/8 SS spominju se u Makedoniji tokom oktobra.

Dopuna: 15 Feb 2013 13:51
ltcolonel ::protiv Rusa u istočnoj Srbiji angažuju praktično samo tri divizije (1. brdska, 7 SS i druge manje jedinice ukupne snage još oko jedne divizije).Treba imati u vidu još neke detalje. Na primer, u Bugarskoj se nalazilo 22.000 nemačkog vojnog osoblja.

Verovatno je bilo slično i u Rumuniji. Znatan deo ovog ljudstva integrisan je kod Stettnera i Kumma. Citirao sam gde Kumm u svojoj knjizi pominje PA bateriju 8,8 cm iz Rumunije pod svojom komandom (u PT upotrebi).
Mada, moguće je da je deo ovog ljudstva završio kod Scheuerlena, ili drugde.
A tu je i ljudstvo iz teritorijalnih komandi, landesschützen bataljona i sl...

Suština je u sledećem:

1. Nemci su vrlo ozbiljno - čak dramatnično - shvatili opasnost od prodora Crvene armije. U odnosu na ovo, pretnja od iskrcavanja zapadnih saveznika imala je relativno mali značaj.
2. Uprkos tome, nisu uspeli da izvuku dovoljno snaga. Ovo se nije odnosilo samo na period 20. septembar - 20. oktobar, već se nastavilo i nadalje.
3. Snage iz Grčke nisu mogli da rokiraju dovoljno brzo zbog saobraćajnih teškoća, prouzrokovanih prvenstveno delovanjem NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva. U jednom periodu (1.10-25.11) znatne snage (do 3 divizije) vezao je bugarski pritisak sa istoka.
4. Situacija u Jugoslaviji, na teritoriji 2. oklopne armije, već pre toga je bila napeta, a izvlačenje trupa u iznudici plaćeno je dodatnim vrlo velikim teškoćama i gubicima.

offline
  • Pridružio: 10 Nov 2012
  • Poruke: 676

ltcolonel :: U vezi ruskih ranjenika. U vreme borbi za Kraljevo naši Temnićani su bili zaduženi da svojim kolima prevoze ruske ranjenike sa fronta kod Kraljeva u rusku vojnu bolnicu u Jagodinu…
Pošto su moji imali konje onda je moj otac sa mlađim stricem vozio kola (stariji stric je bio mobilisan) u dva navrata od Kraljeva do Jagodine.

Čudi me da gospoda koja su pominjala Kremenkovu ’’gospođu babu’’ ne pitaju za dokument kojim potvrđuješ da su tvoji imali konje i za putne radne naloge za prevoz.
Pošto oni tvrde da dede i babe lažu, iznenađen sam što veruju temnićanima!
Ili ipak ima izuzetaka, pa nečiji pretci lažu, a nečiji govore istinu? GUZ - Glavom U Zid

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4078
  • Gde živiš: Novi Beograd

Samo ti udri u zid puškomitraljezac i treba. Jer postoje svedoci i svedoci kao što postoje i profesionalci i amateri u prikupljanju narativnih izvora.
Svaka čast kremenkovoj babi al u jesen 1944. godine moj otac je već bio uveliko gimnazijalac (što znači i te kako pismen) a u vreme kad sam skupljao te podatke (oko 1988 - 89) on je bio arhitekta sa tridesetak i kusur godina radnog iskustva, rezervni major (jedno vreme je bio i komandant rezervnog inžnjerijskog bataljona). A taj mlađi stric je u to vreme, 88. - 89. bio savetnik u Saveznoj skupštini. A što se tiče prikupljanja podatak ja radim na terenskom prikupljanju podataka od 1983. godine kad sam startovao sa Kopaonikom. Oda tada sam učestvovao na više od desetak projekata koji su obuhvatali i terensko prikupljanje narativnih izvora. Šta više, ja sam uradio instrukciju i pravilnik za prikupljanje sećanja boraca Vojske Republike srpske 1994. godine. Isto važi i za rat 1999. godine. Ne verujem da je sve to radio i kremenko.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

ltcolonel ::Samo ti udri u zid puškomitraljezac i treba. Jer postoje svedoci i svedoci kao što postoje i profesionalci i amateri u prikupljanju narativnih izvora.
Svaka čast kremenkovoj babi al u jesen 1944. godine moj otac je već bio uveliko gimnazijalac (što znači i te kako pismen) a u vreme kad sam skupljao te podatke (oko 1988 - 89) on je bio arhitekta sa tridesetak i kusur godina radnog iskustva, rezervni major (jedno vreme je bio i komandant rezervnog inžnjerijskog bataljona). A taj mlađi stric je u to vreme, 88. - 89. bio savetnik u Saveznoj skupštini. A što se tiče prikupljanja podatak ja radim na terenskom prikupljanju podataka od 1983. godine kad sam startovao sa Kopaonikom. Oda tada sam učestvovao na više od desetak projekata koji su obuhvatali i terensko prikupljanje narativnih izvora. Šta više, ja sam uradio instrukciju i pravilnik za prikupljanje sećanja boraca Vojske Republike srpske 1994. godine. Isto važi i za rat 1999. godine. Ne verujem da je sve to radio i kremenko.


DZabe ti to sve, zemljace, sto si naveo ako nisi obisao srednju Bosnu, a posebno Prnjavorski srez i ustanovio da je Rade Radic bio najbolji, najpametniji, najmudriji i u svemu naj srpski patriota koji je spasao tamosnji srpski zivalj od ustaskog noza. I jos da te propita Puskomitraljezac o svakom sumarku na teritoriji Prnjavorskog sreza i da te pita koliko je flora i fauna tamo uticala na tok bitke za Staljingrad. Naravno, sve pod uslovom da ti se odgovori sloze sa njegovom intencijom, i tek tada ces dobiti priznanje da si dobar istoricar! Very Happy

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

puškomitraljezac ::ltcolonel :: U vezi ruskih ranjenika. U vreme borbi za Kraljevo naši Temnićani su bili zaduženi da svojim kolima prevoze ruske ranjenike sa fronta kod Kraljeva u rusku vojnu bolnicu u Jagodinu…
Pošto su moji imali konje onda je moj otac sa mlađim stricem vozio kola (stariji stric je bio mobilisan) u dva navrata od Kraljeva do Jagodine.

Čudi me da gospoda koja su pominjala Kremenkovu ’’gospođu babu’’ ne pitaju za dokument kojim potvrđuješ da su tvoji imali konje i za putne radne naloge za prevoz.
Pošto oni tvrde da dede i babe lažu, iznenađen sam što veruju temnićanima!
Ili ipak ima izuzetaka, pa nečiji pretci lažu, a nečiji govore istinu? GUZ - Glavom U Zid


Sustina je nije u tome cije babe vise lazu nego u METODOLOGIJI!


Kremenko zasniva citav pogled na rat na osnovu skaski svoje babe i sela..Pri tome sva druge izvore kvalifikuje kao nepodobne i nepozeljne, osim onih koji idu u prilog bapske price.

Itcolonel nije dogadjaje oko Krusevca tumacio na osnovu bapskih prica, nego sveukupne obrade svih mogucih i dostupnih istorijskih izvora koja govore o navedenom periodu koristeci aparat naucne
metodologije.

Zbog neznanja da razlikujete naucni metod od amaterizma, opaske na racun baba dozivljavate licno.

Ako to ne razumete potomci cetnika dzaba vam bapske price pa cak i koferi dokumenata.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1118 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 6 sakrivenih i 1070 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aramis s, axa, Bureksmesom, cavatina, darcaud, djonsule, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, dzoni19, Gama, goxin, husky, ILGromovnik, Kubovac, lacko, ljuba.b, Marko Marković, Matija, micoboj, miodrag, MiroslavD, nem960802, novator, ostoja, Panonian, pedjolino76, piston79, radoznalac, raketaš, sakota79, shaja1, Trpe Grozni, vathra, Vienna, VJ, Vlada1389, vlvl, voja64, vuk.994ns, Zoran Rapajić, 187