Naoružanje Jugoslovenske Vojske u Aprilskom ratu

4

Naoružanje Jugoslovenske Vojske u Aprilskom ratu

offline
  • HP 35  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1009
  • Gde živiš: Munze Konza

A sta je sa mitraljezom shvarclose , bilo ih je mnogo u naoruzanju domobrana , ustasa i partizana iz plena ? Tezak , glomazan , jako zahtevan u smislu ciscenja .



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3757
  • Gde živiš: Novi Beograd

Oruđa koja je bojan naveo su smatrana standardnim divizijskim oruđima al pošto ih nije bilo bilo dovoljno (recimo samo 300 topova 8 cmm M 28 i 72 haubice 10 cm M 28 ) kao dopuna su u divizijskoj artiljerije korišćeni i stariji topovi austrijski 8 cm M 05/8 i 8cm M 17 i francuski 75 mm M 12. Naročita je bila značajna modrnizacija nešto više od 600 haubica Škoda 10 cm M 14 i M 16 u verzije M 14/19 i M 16/19 ugradnjom duže cevi sa većom komorom tako da je bila omogućeno korišćenje nove municije M 28. Ovako modernizovane haubice su u balistici samo neznatno zaostajale za nemačkim haubicama 105 mm M 18. Doduše velika prednost nemačkih haubica je bila osposobljenost za motornu vuče (premda je aprila 1941. godine 80% nemačke divizijske artiljerije bilo sa konjskom vučom) kao i dvokraki lafet. Postojali su i odlični brsdki topovi Škoda 75 mm M 15. Jugoslavija je aprila 1941. godine imala dovoljno modernih oružja da u potpunosti opremi 25 pešadijskih divizija po onda idealnom odnosu (bar se tako smatralo) divizion topova od 3 baterije po 4 topa 76,5 mm M 28 (ukupno 12 topova), 2 diviziona haubica 10 cm M 28 ili M 14/19 i divizion brdskih topova 75 mm M 28 ili M 15 ili (samo u par divizija) 65 mm M 06. Za najmanje još desetak divizija je bilo na raspolaganju dovoljno oruđa da u svom puku imaju nešto lošije naoružanje al još uvek zadovoljavajuće i to po 2 diviziona poljskih topova 8 cm M 05/8 ili 75 mm M 12 (po 24 topa) i 2 haubička diviziona sa (nemodernizovanim) haubicama 10 cm M 14 ili M 16 ili francuskim 12 cm Šnajder M 12. Ako uzmemo u obzir raspoloživ broj modernih PT i PA topova i mitraljeza (15 mm Zbrojovka) (oko 800 PT i oko 600 PA topova 20 mm i mitraljeza 15 mm) Kraljevina je mogla da naoruža oko 35 pešadijskih divizija koje bi po vatrenoj moći znatno prevazilazile Italijanske pešadijske divizije a ne bi bitno zaostajale (bar ne bitno) za pešadijskim divizijamam Vermahta.



online
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10076

ltcolonel ::...12 cm Šnajder M 12...

Toga je bilo 1941?

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3757
  • Gde živiš: Novi Beograd

Bilo premda ne mnogo. Reč je o haubicama koje je naručila Bugarska a koje su po izbijanju Prvog svetskog rata zaplenjene od Francuza pre isporuke. Francuzi su ih uglavnom (skoro isključivo) koristilina Solunu. Posle rata je najveći deo predat Kraljevini SHS. Vrlo su slične srpskim haubicama 12 cm M10.

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Za vreme mira Jugoslavija je bila podeljena na 6 armij skih i 16 diviziskih oblasti. Svaka diviziska oblast imala je po 2—4 pešadiska puka, 2 artiljeriska puka ili 1 artiljeriski puk i 1 samostalni artiljeriski divizion.
Opšta vojna obaveza trajala je 30 godina (20 u operativnoj i 10 u rezervnoj vojsci). Služba u stalnom kadru iznosila je 18 meseci (pun rok) za sve rodove vojske, odnosno 6—14 meseci (skraćeni rok), a za vazduhoplovstvo i mornaricu 2 godine, odnosno 12 meseci (skraćeni rok). )
Kralj je bio Vrhovni komandant celokupne oružane sile, ali je u toku rata pravo komandovanja operativnom vojskom mogao da prenese na jednog vojvodu ili generala.
Mobilizaciskim planom je bila predviđena mobilizacija oko 1,700.000 ljudi operativne i rezervne vojske i 900.000 grla stoke, kao i formiranje: štaba Vrhovne komande, 3 štaba grupa armija, 7 štabova armija sa delovima van diviziskog sastava, 28 pešadiskih divizija, 3 konjičke divizije, 1 gardiske konjičke brigade, 18 samostalnih odreda (od kojih 2 planinska), 2 tvr đavske komande (Boka i Šibenik), 16 posadnih pukova, 4 puka teške motorizovane artiljerije, 2 tenkovska bataljona, 1 bata ljona za vezu, 3 železnička puka (saobraćajni, tehnički i radnički), 6 automobilskih bataljona, Komande vazduhoplovstva i Komande mornarice sa jedinicama i ustanovama, Komande pozadine Vrhovne komande sa jedinicama i ustanovama, 6 komandi armiskih oblasti, 16 komandi diviziskih oblasti, 49 komandi vojnih okruga, 48 pukova za zaštitu i zatvaranje granice i Komande teritorijalne vazdušne odbrane sa jedinicama i ustanovama.
Grupa armija je imala: 2 ili više armija i ostale jedinice i ustanove neposredno potčinjene grupi armija. Armija je imala: ) štab; 2 ili više divizija, a prema potrebi 1 ili više združenih ili planinskih odreda; 1 artiljeriski puk; 1 konjički puk; 1 pionirski i 1 pontonirski bataljon; 1 maskirnu četu; 1 hemi sku četu; 1 četu za vezu; 1 pav (protuavionski) divizion; 1 vazduhoplovnu grupu od 2 eskadrile izviđačkih aviona; ) i pozadinske jedinice i ustanove.
Pešadiska divizija je bila jačine preko 26.000 ljudi, naoružanih sa oko 11.920 pušaka, 440 puškomitraljeza, 90 lakih mitraljeza, 146 mitraljeza, 15 topova 37 mm, 12 brdskih topova 65 ili 75 mm, 24 poljska topa 75—80 mm, 12 haubica 100 mm, 12 pt oruđa 37 ili 47 mm (samo pojedine divizije). Divizija je imala: štab; štab pešadije; 3 pešadijska puka (puk je imao 4 batoljona, 1 četu pratećih oruđa, 1 tehničku četu, bolničarsko odeljenje, bojnu i trupnu komoru; bataljon je imao 3 streljačke i 1 mitraljesku četu); 1 artiljeriski puk (1 brdski divizion 65 ili 75 mm, 2 diviziona topova 75—80 mm i 1 haubički divizion 100 mm) sa stočnom vučom; 1 konjički divizion; 1 pionirski bataljon; 1 hemisku četu; 1 četu za vezu; 1 četu pav mitraljeza 15 mm (12 mitraljeza); 1 pt(protutenkovska) četu 37 ili 47 mm od 12 oruđa (samo pojedine divizije); 1 dopunski puk (3 dopunska bataljona, 1 dopunski vod za vezu i 1 dopunska baterija; dopunski bataljon je imao 3 streljačke i 1 mitraljesku četu); i pozadinske jedinice i ustanove.)
Konjička divizija, koja je imala oko 6—7.000 ljudi, bila je naoružana slično pcšadiskim jedinicama. Ona je imala: štab; 1 konjičku brigadu od 2 do 3 puka (puk je imao 4 .eskadrona, 1 mitraljeski eskadron, 1 tehnički eskadron, bojnu i trupnu komoru); 1 divizion konjičke artiljerije (4 baterije, od kojih 1 pt baterija); ] biciklistički bataljon (3 streljačke i 1 mitraljeska četa); 1 pontonirski eskadron; 1 hemiski vod; 1 eskadron za vezu; 1 dopunski konjički divizion (2 eskadrona, 1 mitraljeski eskadron, 1 tehnički eskadron i 1 biciklistička četa); i pozadinske jedinice i ustanove)
Pokušaj da se 3 konjička divizija delimično motorizuje nije uspeo, pošto nisu mogla da se obezbede potrebna motorna vozila.
Tenkovske jedinice su se sastojale iz 2 bataljona tenkova francuskog porekla; prvi bataljon je imao oko 60 tenkova (od 5 t), većim delom dotrajalih, a drugi bataljon — oko 50 tenkova (od 10 t) novijeg porekla.

Ono sto ta armija nije imala su bila sredstva veze, pa koordinacija vidova, rodova, i jedinica je bila spora, nepouzdana, vrsena uglavnom kurirskom sluzbom, i golubljom postom
Pokretljivost je bila nikakva.Volovska vuca je bila glavno sredstvo, sto znaci , da je Nemacka motorizovana armija prevalila za 6 casova, isti put koji je jugoslovenska prevalila za 24 sata

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3757
  • Gde živiš: Novi Beograd

Sve divizije koje su postojale po formaciji do uvođenja ratnih planova R 40 i R 41 su imale protivoklopnu četu od 12 pt topova (gore spomenute 28 ). Od ad hok formiranih divizija (namenjenih za drugostepene zadatke) po planovima R 40 i R 41 neke jesu a neke nisu imale protivoklopnu četu. Jugoslavija je nabavila oko 800 pt topova Škoda i 48 italijanskih 47 mm. Oko 40% pt topova je raspoređeno divizijama a oko 60% je bilo u samostalnim poklopnim četama potčinjenim komandantima armija.
Zaista je nekoliko pešadijskih divizija ušlo u rat bez protivoklopnih četa a razlog je bio taj što je januara 1941. godine započeta modernizacija pt topova. Naime od 800 nabavljenih Škodinih topova 240 je bilo sa motornom a 560 sa konjskom vučom. Hitno se krenulo sa prepravkom i ovih 560 topova na motorizovanu vuču jer su za njih dovršavani kamioni Ševrolet u Kragujevcu. Kamioni Praga nisu imale kuku za vuču sa hidrauličnom kočnicom ali Ševroleti jesu pa su bili predviđeni za vuču protivoklopnih topova. Oko 20. januara je započeta njihova prepravka sa ciljem da se do sredine juna svi preprave. U momenu napada je 48 tih topova bilo na prepravci tako da je nekoliko divizija ušlo u rat bez pt topova al su ih odmah i one dobile tako što su im potčinjene protivoklopne čete pod armijama. U toku je u Kragujevcu bila i prepravka starih topova 8 cm M 5/8 u pt topove po porojektu inž Boška Stanisavljevića. Top je dobio novi dvokraki lafet, postavljena je gasna kočnica i produžena je komora zatvarača da bi mogla da se koristi jača municija razvijena za top 8 cm M 28. Naročito pancirna municija M 28. Smanjen je vek cevi al to toliko nije bilo bitno za protivoklopni top. Prvih 48 ovako prepravljenih topova je bilo spremno za isporuku u VTZ-u Kragujevac.

offline
  • Pridružio: 15 Mar 2011
  • Poruke: 447

EOD ::Napisano: 29 Maj 2012 14:12

frisko uslikano:





Dopuna: 29 Maj 2012 14:13

PS
koje je godine artiljerijsko tehnički zavod kragujevac promijenio ime u vojno tehnički zavod kragujevac?
1931 kolega pozdrav

offline
  • SB 
  • Građanin
  • Pridružio: 05 Sep 2012
  • Poruke: 60

nemosav1 ::Za vreme mira Jugoslavija je bila podeljena na 6 armij skih i 16 diviziskih oblasti.


Mobilizaciskim planom je bila predviđena mobilizacija oko 1,700.000 ljudi operativne i rezervne vojske i 900.000 grla stoke, kao i formiranje: štaba Vrhovne komande, 3 štaba grupa armija, 7 štabova armija sa delovima van diviziskog sastava, 28 pešadiskih divizija, 3 konjičke divizije, 1 gardiske konjičke brigade, 18 samostalnih odreda (od kojih 2 planinska), 2 tvr đavske komande (Boka i Šibenik), 16 posadnih pukova, 4 puka teške motorizovane artiljerije, 2 tenkovska bataljona, 1 bata ljona za vezu, 3 železnička puka (saobraćajni, tehnički i radnički), 6 automobilskih bataljona, Komande vazduhoplovstva i Komande mornarice sa jedinicama i ustanovama, Komande pozadine Vrhovne komande sa jedinicama i ustanovama, 6 komandi armiskih oblasti, 16 komandi diviziskih oblasti, 49 komandi vojnih okruga, 48 pukova za zaštitu i zatvaranje granice i Komande teritorijalne vazdušne odbrane sa jedinicama i ustanovama.
Занима ме то како 6 армијских области, а 7 штабова армија? 16 дивизиских области, а 28 пјешадијских и 3 коњичке дивизије?

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2012
  • Poruke: 114

youtube.com/watch?v=1X1hYGkmScM vojska kralevine jugoslavije na paradi

offline
  • Pridružio: 20 Jan 2011
  • Poruke: 111

ltcolonel ::Sve divizije koje su postojale po formaciji do uvođenja ratnih planova R 40 i R 41 su imale protivoklopnu četu od 12 pt topova (gore spomenute 28 ). Od ad hok formiranih divizija (namenjenih za drugostepene zadatke) po planovima R 40 i R 41 neke jesu a neke nisu imale protivoklopnu četu. Jugoslavija je nabavila oko 800 pt topova Škoda i 48 italijanskih 47 mm. Oko 40% pt topova je raspoređeno divizijama a oko 60% je bilo u samostalnim poklopnim četama potčinjenim komandantima armija.
Zaista je nekoliko pešadijskih divizija ušlo u rat bez protivoklopnih četa a razlog je bio taj što je januara 1941. godine započeta modernizacija pt topova. Naime od 800 nabavljenih Škodinih topova 240 je bilo sa motornom a 560 sa konjskom vučom. Hitno se krenulo sa prepravkom i ovih 560 topova na motorizovanu vuču jer su za njih dovršavani kamioni Ševrolet u Kragujevcu. Kamioni Praga nisu imale kuku za vuču sa hidrauličnom kočnicom ali Ševroleti jesu pa su bili predviđeni za vuču protivoklopnih topova. Oko 20. januara je započeta njihova prepravka sa ciljem da se do sredine juna svi preprave. U momenu napada je 48 tih topova bilo na prepravci tako da je nekoliko divizija ušlo u rat bez pt topova al su ih odmah i one dobile tako što su im potčinjene protivoklopne čete pod armijama. U toku je u Kragujevcu bila i prepravka starih topova 8 cm M 5/8 u pt topove po porojektu inž Boška Stanisavljevića. Top je dobio novi dvokraki lafet, postavljena je gasna kočnica i produžena je komora zatvarača da bi mogla da se koristi jača municija razvijena za top 8 cm M 28. Naročito pancirna municija M 28. Smanjen je vek cevi al to toliko nije bilo bitno za protivoklopni top. Prvih 48 ovako prepravljenih topova je bilo spremno za isporuku u VTZ-u Kragujevac.


da li je stvarno pre aprila 1941. nabavljeno 800 skodinih topova (od 47 mm) ili je naruceno bilo 800 komada?

sa motornom vucom... o kojim kamionima se tu radi? ja sam na nekim slikama video skodine (6sd) i reno agr(?) za vece topove, ali nazalost nijednu sliku sa vozilima & manjim pt topovima. ako se iskljucivo radi u sevroletima... koji su to modeli bili u pitanju?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 473 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 1 sakriven i 458 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, bojank, Botovac, brundo65, crnitrn, Georgius, GrobarRomanticar, Japidson, krunc, MarKhan, Metanoja, nick93ts, novidan, soonne