Tigar tenk (mit ili legenda)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dutch ::Da ali su morali da pridju jako blizu. Na efektivnoj udaljenosti Tigra je 1943. bilo jako tesko unistiti. Ruse je zbog toga dobro zabolela glava, pa te godine nisu ni pokusali da pokrenu ofanzivu pre Nemaca, vec su napravili jaku protivtenkovsku odbarmbenu liniju kod Kurska i cekali su napad. Pored svog truda Juzno krilo Nemackog napada je uspelo da probije sve tri linije odbrane i da desetkuje tenkovsku armiju, koju su Rusi drzali u rezervi, ali su se Nemci na kraju povukli, jer se severni krak napada nije probio, pa je postojala mogucnost da Rusi napadnu sa boka i okruze Nemacke snage. Tada je najvise Tigrova stradalo od Molotovljevih koktela (pesadija), protivtenkovskih mina i napada iz vazduha.
Tek je krajem 1943. uveden IS-2 u upotrebu, u bitci za Ukrainu, kada je u prvom sudaru sa Tigrovima bitka zavrsena "bez pobednika". Rusi su kasnije napravili vise tipova oruzija kojima su efikasno zaustavljali Tigrove.
Sve ove informacije mogu se videti/cuti u dokumentarcu Soviet Storm: WWII on the East (Great War. Series - verzija na ruskom). Radi se o dokumentarcu kojeg su radili Rusi. Pogled na II Svetski rat iz Ruskog ugla.

http://www.militaryphotos.net/forums/attachment.ph.....1224365933

Kuku lele... šta je ovo? 76 mm a izbuši kupolu Tigra....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

85mm. Sa testiranja cije sam rezultate postovao na ovoj temi ranije. Gornja dva proboja su potkalibarni, levo je kumulativni, 76mm je iza ruke koja pokazuje (nije probio).
Rezultati su bili jako losi po Sovjetske 76mm topove, pancirna BR-350A nije mogla pouzdano* probiti cak ni sa male razdaljine, kuulativna nikako, a potkalibarna tek nakon usavrsavanja. Tek je uvodjenjem BR-350B pancirne i BR-350P potkalibarne problem delimicno smanjen, bilo je moguce probiti bokove sa 350-450m.
Interesantna cinjenica je doduse da su bokovi samohoke Ferdinand, iako formalno iste debljine kao bokovi tigra (82mm) bili relativno pouzdano probijani sa ~250-300m sa BR-350A.

*8/10 je trazeno, sa 75% mase projektila iza oklopa, ako se ne varam dobili su 1/10.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Khaless, Leonardo, apostata, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojane ja sam već na jednoj od tema postavio podatke za ruske granate pre svega on 45 mm i 76,2 mm. Problem nije bio u topu nego u izuzetno lošem prosečnom kvalitetu municije. Postoje obimna ispitivanja kod nas vršena posle rata sa topovima ZIS-3. Municija proiizvodnje od avgusta 1943. do leta 1944. godine imala je za skoro 100% veću probojnost od one proizvedene pre toga. A ona posle leta 1944. godine za 150% veću.
Sovjeti su imali isti problem i sa 45 mm i sa 76,2 mm. Naime kad su se pojavili PT topovi 45 mm M 37 su bez problema na normalnom borbenom dometu od oko 700 m do 800 m probijali oklop od oko 40 mm. Kvalitet municije je bio odličan. Od 1939. godine počinju da rade pored dve već postojeće fabrike minicije i nove do početka rata bilo je više od 10 fabrika ali samo one prve dve su radile po standardima ostale su izbacivale vrlo lošu municiju zbog toga što su koristile čelik iz obližnjih čeličana koje su do tada pravile običan građevinski čelik. Ta municija je na daljini 700 do 800 m probijala samo 20 do 25 mm. Ista situacija je bila i sa municijom 76,2 mm. Dobra municija je slata u zapadne vojne okruge a RR je popunjavana sa lošom. Tokom nemačkog napada do kraja 1941. godine gotovo sva kvalitetna municija je potrošena ili najvećim delom zaplenjena. Postoje ispitivanja topova 76,2 mm iz 1941. godine i nemačka i ruska koja daju fenomenalno dobre rezultate ali sa kvalitetnom municijom. Tokom jeseni Rusi su prisiljeni da preseli ono nekoliko fabrika kvalitetne municije dalje na istok tako da tokom 1942. godine dobijaju samo škart municiju. Tek od samog kraja 1942. godine počinje da se proizvodi kvalitetnija municija a tek tokom leta 1943. godine je obustavljena proizvodnja škart municije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Okt 2012 2:13

Znam ja to. I bas zbog toga ostaje cinjenica- 1942-43 nije moglo da se iskpristi skoro nista od potencijala topa 76mm.

Dopuna: 24 Okt 2012 14:10

Dodatak - ltc, prica o losim serijama verovatno ne vazi za 45mm, barem sto se tice predratnih serija - problem je postojao i pre erzac-proizvodnje 1941-42. Evo ovde recimo se diskutuje i o tome:
http://litl-bro.livejournal.com/24640.html

Test Tigra, ponovo:
http://litl-bro.livejournal.com/26032.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojane sve to je jedno to isto ispitivanje ali ima ih još. Imaš recimo nemačka ispitivanja T-34 iz 1941. godine na kojima su oni bili iznenađeni visokim mogućnostima topa 76,2 mm na T-34. Ne možeš da izvlačiš zaključke samo iz jednog ispitivanja.
Na primer na prvom linku koji si dao su dati i nešto drugačiji podaci o probojnosti. Upravo tu imaš pregled ispitivanja iz 1940. godine sa vrlo strogim kriterijumima takođe sa ispitivanja. Tu je dat podatak da je probojnost pancirnog zrna 45 mm oklopa kvalitea K-2600 debljine 40 mm (pri udarnom uglu 30 stepeni) na daljini do 150 m. K-2600 je koeficijent po Žakobu d Maru i daje neverovatno visok kvalitet pancirnog čelika za ratnu proizvodnju je mnogo bilo relanije 2200 pa i 2000. Što znači da bi zrno 45 mm bez problema probijalo oklop od 40 mm na daljini od 700 do 800 m kvaliteta K-2000 što je mnogo realnije za Krupov oklop.(Škodin je bio oko K-2200 pa možda i 2300) Po tim istim ispitivanjim top 76,2 mm bi bez problema probijao bok Tigra na daljina od najmanje 400 metara a verovatno i na 600 m. Da nema preuveličavanja podaci iz ove tabele se podudadaraju sa nemačkim ispitivanjima na zaplenjenim oruđima.
Dakle postoje razna ispitivanja kod kojih se rezultati ne poklapaju.
Skrenuo bih ti pažnju da je kod Rusa sada moderno u pojedinim krugovima da vrlo pljuvački nastupaju po sopstvenoj tehnici to radi recimo Barjatinski. I to rade tako što selektivno izvlače dokumenta koristeći ona koja im trebaju a prećutkujući ona druga kojaim ne odgovaraju.
I oni imaju Samardžiće i to mnogo njih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltc, Dimitriy Sejn tesko da je Samardzic.
BTW, za Tigrov oklop kojeficijent je oko ~2500. Sami Sovjeti su primetili da je livena maska topa izuzetno kvalitetna, sa kvalitetom koji dostize visoko-kvalitetni valjani celik. Inace najveci deMarov kojeficijent su imale Uralmasove kovano/presovane kupole za T-34, ~2800. Pz-III/IV su takodje bili jako visokog kvaliteta do kraja 1942. Takodje korstili su "face hardened" (mislim da je domaci prevod cementirani) oklop, gde je Sovjetska municija bez probojne kape patila.
Ali to je uglavnom izuzetak. Problem je sto su postojale tablicne tvrdnje da 45mm moze probiti 56mm oklopa @100m, i da je samo losa municija sprecavala da isti probija nemackih 50mm oklopa. Medjutim ovde se vidi da to nije zapravo slucaj i da je realno probojnost manja, sto je u skladu sa mogucnostima drugih slicnoh topova.
A za 76mm kao sto rekoh najveci problem je bila municija. Predratna proizvodnja je bila odlicna, ali je zbog relativno male proizvodnje ukupna zaliha municije bila ~10 pancirnih projektila po 76mm orudju (tenkovskom i poljskom). Bez rezervi.

Ovi problemi su realno nestali negde krajem 1944. Imam recimo rezultate naseg testiranja gde americki 76mm i sovjetski 85mm imaju jako slicne performanse, a sovjetski testovi iz 1944 kazu da 76mm ima znatno bolju probojnost na 1000m...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 24 Okt 2012 21:48

Rekao sam da postoje razna ispitivanja. Po ispitivanju vršenom u jesen 1942. godine u Rusiiji top 45 mm je čeoni oklop od 50 mm (25+25) tenka 38(t) probijao sa 200 m a oklop StuG III iste debljine nije mogao da probije. Sa druge strane bočni oklop nemačkih oklopnih vozila debljine 30 mm je probijao od 850 m kod StuG III do 1000 kod Pz III. Interesantno je da se naglašava kod sovjetskih topova, jer ima i američkih i nemačkih i francuskih i britanskih na ispitivanju, da se gađa sa municijom izrađenom pos tandardima.
https://www.mycity.rs/must-login.png

Dopuna: 24 Okt 2012 21:52

Za one koji nemaju. Ovakvih ispitivanja ima bezbroj prema tome sve ima svoje ali. Što se tiče ispitivanja kod nas ne znam na koje misliš jer ja imam četiri i po svim je 85 mm bolji. Tačno je da po zvaničnim tabilcama gađanja top 76 mm ima neke prednosti al je razlog taj što naši samo prepisali američke i ruske podatke a američki standardi su daleko blaži. Kod Rusa je probojnost bila kad 80% potpuno probije oklop i celo zrno prođe unutara kod Amera kad 50% samo probije oklop a i ne mora celo zrno da prođe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Takodje korstili su "face hardened" (mislim da je domaci prevod cementirani) oklop,

Verijem da je ovde u pitanju povrsinski ojacani oklop. To se obicno dobija kada se povrsina celika mehanicki obradjuje (kovanje, hladno valanje i slicno) i sa time se povrsinski sloj dodatno ojacava za razliku od unitrasnjosti gde je zilaviji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Po ispitivanju vršenom u jesen 1942. godine u Rusiiji top 45 mm je čeoni oklop od 50 mm (25+25) tenka 38(t) probijao sa 200 m a oklop StuG III iste debljine nije mogao da probije.
Samo da se nadovežem ukratko. Nemci su tokom rata ustanovili da oklop jedne plus druge debljine, ovde kao što si naveo 25+25 mm, pruža manju zaštitu nego oklop iste debljine iz jednog dela. Naravno način izrade i kvaliet čelika takođe je igrao ulogu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::

... američki standardi su daleko blaži. Kod Rusa je probojnost bila kad 80% potpuno probije oklop i celo zrno prođe unutara kod Amera kad 50% samo probije oklop a i ne mora celo zrno da prođe.

Da pomenemo samo "čuveno" američko testiranje oklopa kod "Bredlija" kada su utvrdili da je "Neprobojan za istočnoevropske RPG sisteme"....