Vazdušna bombardovanja na teritoriji Jugoslavije u WWII

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa generalno NDH izvještaji o bombardovanju su prilično okvirni. Veoma često se svode na datum i kratku primjedbu-napad bombama, napad mitraljezima ili napad bombamai mitaljezima. Ponekad izvještaj ima i više detalja, mada je neprecizan u smislu broja bačenih bombi ili broja aviona.Jedan od primjera je napad na Brod 8.7.44 kada ga je napalo 79 aviona, a u izvještaju NDH je navedeno 60. Podatak koji je meni bitan je pogođena lokacija, a to je veoma precizno navedeno u ovim izvještajima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::Pa generalno NDH izvještaji o bombardovanju su prilično okvirni. Veoma često se svode na datum i kratku primjedbu-napad bombama, napad mitraljezima ili napad bombamai mitaljezima. Ponekad izvještaj ima i više detalja, mada je neprecizan u smislu broja bačenih bombi ili broja aviona.Jedan od primjera je napad na Brod 8.7.44 kada ga je napalo 79 aviona, a u izvještaju NDH je navedeno 60. Podatak koji je meni bitan je pogođena lokacija, a to je veoma precizno navedeno u ovim izvještajima.
То би требало да је довољно тачно да се види датум и да ли су били стратешки бомбардери.
Имаш ли неки датум са бомбардерима?
Ја имам неке извештаје из априла, септембра и новембра.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovaj je zanimljiv:
17.8.44 6 četveromotrnih aviona bacilo 10 bombi između Podorašca i Lukač mosta (na pruzi Sarajevo .- Konjic). Ovog napada nema nigdje drugo.
29.8.44 6 četveromotrnih aviona bacilo 18 bombi na Konjic oko željezničke stanice. Ni ovog napada nema nigdje drugo.

5.11.44, 9 aviona, Zavidovići,
7.11.44, most na Usori kod Doboja,
21.11.44, 100 bomardera, područje oko Sokoca (malo vjerovatno da je bilo 100 aviona)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Прешао сам првих 50 страна за 5. новембар, засад ништа што би личило на Завидовиће.
Занимљиво је да је неколико група послало по 6 авиона да гађају Завидовиће, али су се вратили због потпуне облачности. Нисам нашао да је ико покушао да баци бомбе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda je 205-a ili neki skvadron iz sastava BAF-a.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::Možda je 205-a ili neki skvadron iz sastava BAF-a.
Мој лапсус горе, ишли су да гађају Сарајево, Али Пашин, ранжирну станицу, а не Завидовиће.

5. новембра је 205. гађала Сарајево са 14 авиона, могуће да су омашили?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Jun 2017 22:08

Vjerovatnije je da je bio sekundarni cilj ili da je neka taktička jedinica bombardovala. Nekako mi je malo vjerovatno zamijeniti Sarajevo i Zavidoviće.

Dopuna: 24 Jun 2017 21:03

vathra ::EOD ::Možda je 205-a ili neki skvadron iz sastava BAF-a.
Мој лапсус горе, ишли су да гађају Сарајево, Али Пашин, ранжирну станицу, а не Завидовиће.

5. новембра је 205. гађала Сарајево са 14 авиона, могуће да су омашили?

Prema Davisu 205. je 4.11.44 izvela jedini noćni napad na Sarajevo jednim avionom sa 2 tone bombi na ranžirnu stanicu. Prema domobranskom izvještaju avioni su spustili "mnogo svijetlećih raketa na uzletište Rajlovac" 05.11.44 u 0030 sati ....vjerovatno se radi o target markerima. Ne spominje se bombardovanje, ali se spominje, i to kao navodni, padobranski desant sa oko 500 padobranaca zapadno od tog mjesta.

Odakle je podatak o 14 aviona na Sarajevu i je li se radi o dnevnom ili noćnom napadu?

• 1Ovo se svidja korisniku: Koca Popovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да поменемо неколико књига и радова које се баве савезничким бомбардовањем:

Раније сам поменуо књигу
Савезничко бомбардовање Краљева 1944., Краљево: Д. Јанићијевић, 2009.
Опширнији коментар је овде:
https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/.....l#p1670424

Такође је дискутовано и о књизи
Крвави Васкрс 1944, Милослав Самарџић, Београд 2011.
Тако да нема потребе да се понављамо.

----

О бомбардовању Ниша је написана књига:
Драгољуб Мирчетић, Бомбардовања Ниша у Другом светском рату, Ниш 1998.
Аутор је обавио велико истраживање доступних извора, и чак је почео да прави поименични попис настрадалих у бомбардовањима Ниша. Са једне стране је обавио врло обимно истраживање, али са друге доста извора које је користио доста извора који нису поуздани. Тако се нпр. половина наведених бомбардовања није ни десила на наведени датум. За прво бомбардовање Ниша које је било 20. октобра 1944. се наводе и 20. март и 20. април - кад су савезничке снаге биле још увек у Африци.
Списак страдалих је боље урађен, али је и он у међувремену допуњаван.

----

О бомбардовању Београду постоји књига
Ђоко Трипковић, Београд под бомбама, Београд, 1999.
О савезничком бомбардовању се дискутује у само делу ове иначе танке књиге, тако да је овде највећа замерка то што је посвећено мало места.

----

О бомбардовању Суботице постоји књига:
Зоран Вељановић, Бомбардовање Суботице 1944, Нови Сад 2010.
Аутор је користио податке из Дејвисове књиге о бомбардовањима, и упоређивао са локалним извештајима о штети, где је била уписана свака уништена или оштећена кућа. Како је користио врло поуздане изворе, добијен је и врло прецизан рад (што је ретко на овим просторима). Једина замерка је што нема података о страдалим грађанима, али о томе не постоји ни добро истраживање, а аутор очигледно није хтео да наводи разна нагађања.

----

О бомбардовању Хрватске постоји књига:
Марица Каракаш-Обрадов, Англоамеричка бомбардирања Хрватске, Загреб 2008.
Осим Хрватске у данашњим границама (спомиње се и Задар који је тад био део Италије), обрађени су и Срем и БиХ, који су били у саставу НДХ.
Ауторка је урадила врло обиман истраживачки рад по локалним архивама и доступним радовима. Врло мало је користила англо-америчке изворе, углавном ако су наведени у неком домаћем раду.
Највећа замерка овој књизи је врло слаба анализа података. Грешка при томе је врло велика, али се може приметити само ако се познаје материја. Прва ствар је статистика колико бомбардовања је било у ком месту - а при томе се сабирају бомбардовања са више стотина бомбардера, или свега неколико бомбардера, па чак и митраљирања који су вршили ловци-бомбардери.

Друго је сабирање броја настрадалих. У местима за која постоје извештаји локалних власти, и ту би подаци требали да буду прецизнији, мада није обраћена пажња на карактеристику страдалих при бомбардовању - први извештаји наводе један број, међутим један део страдалих је недељама проналажен у рушевинама, а и један део рањених је касније подлегао повредама.
Међутим још већи проблем је ако су кориштени различити извештаји за бомбардовања. Примера ради, један извештај наводи нпр. 60 страдалих за једно бомбардовање, 70 за друго, док извештај од другог тела наводи 205 за оба. У раду се наводи да је било 335 страдалих у оба бомбардовања, што је потпуно бесмислено јер је очигледно да извештаји говоре о истим страдалим.
Укратко, доста сабирања баба и жаба без озбиљније анализе.

-----

За Црну Гору је написана књига
Проф. др Бранислав Ковачевић, Савезничко бомбардовање Црне Горе 1943. и 1944. године, Подгорица 2003.
Врло обимна књига на ову тему, али ради се о збирци докумената са свих страна, док су коментари и анализе аутора мање заступљени.
Може да буде врло корисна ауторима које то занима, није тако лака за читање обичном читаоцу.
Делом је доступна овде:
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/.....943_44.htm

----

О бомбардовању Лесковца, у ком је било највише страдалих у једном дану у Југославији, постоје две књиге:
Хранислав Ракић, Живан Стојковић, Бомбардовање Лесковца, 1994.
Момчило Павловић, Верољуб Ракић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944, Београд 1995.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Koca Popovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Број страдалих цивила од савезничког бомбардовања Србије

У овој теми смо доста писали о савезничком бомбардовању, али мало и о жртвама. Увидом у доступну литературу лако може да се стекне увид и зашто - ти подаци су код нас углавном слабо обрађени. У неким местима су урађена одговарајућа истраживања, попут Лесковца, али у другим случајевима се и данас понављају непроверене информације, попут Београда који је највише бомбардован.

Увидом у објављене публикације који сам навео у претходној поруци, као и при контакту са Историјским архивима Лесковца и Ниша, и подацима добијеним из Архива града Београда сам дошао до података за највећа бомбардовања градова у Србији. За нека места још нисам успео да пронађем податке, надам се да ће ова тема послужити томе да се дође и до тих података. Кренимо редом:

Места у Србији која су бомбардована од стране савезника:
(наведена азбучним редом, према листи из Дејвисове књиге)

1. Алибунар
У овом месту је са преко 260 тона у два наврата гађан немачки аеродром.
Немам податке о страдалим цивилима, али обзиром да је аеродром ван урбане зоне, број страдалих цивила би требао да буде мали.

2. Београд
На Београд (и Земун) је бачено скоро 2,5 хиљаде тона бомби, и он је уз Марибор и Брод највише гађан град у Југославији.
О страдалим цивилима имамо неколико извештаја. Извештаји општине Београд за 16/17 април, 18. мај, 6. јун, 3. јул, као и 3, 6. и 8. септембар наводе да је укупно пострадало око 1350 грађана (од тога око 770 током 16. и 17. априла).
За Земун један локални извештај наводи 205 страдалих, док је око 60 логораша настрадало у логору Сајмиште.
То укупно чини око 1615 грађана, међутим овај број није коначан зато што је један број настрадалих грађана остао под рушевинама, а такође је вероватно да је и један број рањених преминуо од рана, тако да је реалније да је број настрадалих око 1700 цивила.

3. Ћуприја
Мост у Ћуприји је гађан са преко 200 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима, али како је мост ван урбане зоне, број страдалих цивила би требао да буде мали.

4. Крагујевац
Бачено 20 тона.
Немам податке нити о циљу, нити о страдалим цивилима.

5. Краљево
На циљеве у Краљеву и околини је бачено преко 600 тона бомби.
По подацима из Јанићијевићеве књиге, имамо 75 пописаних жртава, док су разни извештаји и вести наводили укупно 160 жртава (за неке од којих аутор није могао да нађе никакву потврду).

6. Лесковац
Лесковац је највише страдао током бомбардовања 6. септембра 1944.
Историјски архив у Лесковцу је пописао око хиљаду имена пострадалих још 90-тих, од тада нису успели да битније прошире списак. Такође постоји немачки извештај који наводи да је у граду страдало око 1000 цивила. Можемо да претпоставимо да је број настрадалих до 10% већи.

7. Мезграја
Мост у Ћуприји је гађан са око 150 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима, али како је мост ван урбане зоне, број страдалих цивила би требао да буде мали.

8. Косовска Митровица
На циљеве у Митровици и околини је бачено преко 550 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

9. Ниш
На циљеве у Нишу и околини је бачено преко 1700 тона бомби.
Историјски архив у Нишу је наставио рад на списку који је радио Драгољуб Мирчетић, тренутно је пописано око 600 страдалих људи од бомбардовања, а процена је да би могло да их буде до 700. Од страдалих, око 180 су радници железничке радионице која је била бомбардована.

10. Нови Пазар
На циљеве у Новом Пазару и околини је бачено преко 270 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

11. Нови Сад
На циљеве у Новом Саду и околини је бачено преко 630 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

12. Пећ
На циљеве у Пећи и околини је бачено преко 100 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

13. Пријепоље
На циљеве у Пријепољу и околини је бачено преко 115 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

14. Сјеница
На циљеве у Сјеници и околини је бачено преко 300 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

15 Смедерево
На циљеве у Смедереву је бачено преко 660 тона бомби.
У истраживању које је спровео Немања Девић је пописано 90 страдалих, процена је да би могло да их буде укупно око 100.

16. Суботица
На Суботицу је бачено око 170 тона бомби, и према истраживању које је спровео Зоран Вељановић велик део је пао на куће у околини ранжирне станице.
Немам податак о страдалим грађанима, али по броју оштећених кућа могао би да буде око две стотине.

17. Суповац
Мост код Суповца је гађан са око 65 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима, али како је мост ван урбане зоне, број страдалих цивила би требао да буде мали.

18. Ужице
На Ужице и околину је бачено око 85 тона бомби.
Немам података о страдалим цивилима.

19. Босут, Чачак, Лапово, Моровић, Пирот, Прибој
На ова места је по један авион (највероватније оштећен током мисије на други циљ) је бацио од 1,4 до 2,8 тона бомби.
Немам податке о страдалим цивилима.

20. Страдали у дејствима ловачко-бомбардерске авијације
За ова дејства се местимично наводе извештаји, и у њима је страдало и по неколико цивила. Извештаји СДЖ наводе свега неколико погинулих цивила и 15-ак војника у возовима. На територији Срема Каракаш-Обрадов наводи 10-ак страдалих у тим нападима.

- Непознати подаци и процена страдалих:
За Крагујевац, Митровицу, Нови Пазар, Нови Сад, Пећ, Пријепоље, Сјеницу, Суботицу и Ужице немамо податке. Можемо да претпоставимо да су у најгорем случају по неколико стотина, односно да заједно не прелазе хиљаду.

Приликом бомбардовања места ван урбане зоне (Алибунар, Ћуприја, Мезграја, Суповац итд), као и приликом мањих бомбардовања и митраљирања је страдао мањи број цивила. Можемо да претпоставимо да се укупно ради о броју од неколико стотина.


Укупан број настрадалих цивила у Србији:
Приликом анализе горенаведених података уочавамо да они доста варирају у квалитету. У неким случајевима имамо врло поуздане извештаје и поименичне пописе, док за друге случајеве имамо процене или непоуздане податке.

Поименично је пописано у Лесковцу, Нишу, Краљеву и Смедереву укупно 1765 настрадалих цивила.
За Београд имамо поуздане извештаје који нису коначни, који наводе 1615 страдалих цивила.
Та два броја заједно дају 3380 настрадалих, међутим како у оба случаја то нису коначни бројеви, вероватније је да број страдалих цивила за наведена места око 3700.

Уколико на тај број додамо процену броја страдалих за места за која немамо податке долазимо до укупног броја испод пет хиљада.
Тај број може бити нешто већи или мањи, највише у зависности од података које немамо и које смо проценили.
Ови подаци су мањи од оних који се срећу по литератури. То је ипак чест случај са свим проценама настрадалих током рата. Примера ради, за Ускршње бомбардовање Београда Милан Недић наводи у изјави новинама да је погинуло више хиљада Београђана, док извештај прецизно наводи 730 страдалих, још 40 под рушевинама, а 1200 особа тешко и 3000 лако повређено.

----

Био бих вам захвалан уколико поставите податке које недостају овом раду.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jul 2017 14:18

Miloše ja ne znam ni za kakvu Mezgraju kod Ćuprije ali postoji Mezgraja koja je do Supovca. Mislim da su most kod Supovca i most kod Mezgraje jedno te isto tj most na Južnoj Moravi između Supovca i Mezgraje.
Gađan je i most na Južnoj Moravi kod Trubareva i tu je sasvim sigurno jedan američki avion oboren (navodno Tanderbolt).

Dopuna: 14 Jul 2017 14:31

Više puta su gađani i vozovi na pruzi Kruševac - Trstenik - Kraljevo. Pokojni Glidžić je obajvio detaljan opis jednog napada na putnički voz kod Stpanje i Starog Trstenika jer se on sa još nekoliko momaka zatekao u neposrednoj blizini na jedno brdu.
Navodno je par aviona tri puta preleteo voz. Prva dva puta od pozadi napred bez dejstva ali mašinovođa nije hteo da stane. Voz je bio putnički i nije imao vagon sa PA topom. Pošto su i drugi put nadleteli voz avioni su napravili petlju i treći put krenuli u naldetanje ali spreda. Po Glidžinom opisu najverovatnije je bila reč o jakovima sa topom 37 mm. Lokomotiva je "eksplodirala" a avioni su nastavili da rešetaju po vozu dok su putnici iskakali iz voza koji je bio još u pokretu. U vozu je bilo puno poginulih i ranjenih. Glidža je u protokolima urmlih crkava u Kruševcu, Stopanji, Ribniku i Trsteniku našo činimi se 15 imena poginulih ali to nije bio kompletan spisak.