ja kako sam razumeo, unapred se moraju uneti koordinate da bi se ispalila salva. A ako se već znaju koordinate, neuporedivo brže može artiljerija da reaguje.
I po meni to ima smisla jedino ako postoji problem dotura municije artiljeriji, kako si i sam napisao i da i piloti malo lete, da se vežbaju.
Možda neke male vojske, ko što je naša, da ne rizikuje letelice, a zbog malih zaliha municije da i piloti daju doprinos.
the zivotinja ::Mene interesuju ti zadaci i problemi zasto se oni salju da rade ovo sta rade uz po meni upitan rezultat, ok, mozda i nije upitan.
Muka naterala: nemamo ni jedan grad, daj paru suhoja...ok to mogu da prihvati, ali da je ovo taktika/plan, izvinite, ne mogu...
ikan ::ja kako sam razumeo, unapred se moraju uneti koordinate da bi se ispalila salva. A ako se već znaju koordinate, neuporedivo brže može artiljerija da reaguje.
Sigurno ima i toga ali mislim da zanemarujete dinamiku dešavanja na terenu i raznolikost situacija.
Proces je uvek isti - osmatranje, uočavanje i izbor cilja, izbor platforme/oružja i municije, pozicioniranje, nišanjenje, gađanje i izbegavanje protivdejstva. Koordinate cilja može dati osmatrač na zemlji, dron ili senzorski sistemi na samoj letelici (pre nego što se uđe u domet). Ako je recimo, cilj slabo oklopljen, nedovoljno definisan, itd, tada dejstvo NRZ ima smisla. Ako je još i u pokretu tada ima smisla sve ove operacije od osmatranja do izbegavanja objediniti u jednoj platformi, zbog brzine rada.
Da ne davim, prema svecu i tropar, prema vrsti cilja i izbor oružja. Da li vredi tući artiljerijom nekakvih par kamiona (za koje i ne znamo prevoze li municiju ili guz-papir) i zbog toga rizikovati kontrabatiranje (ili premeštati svoje cevi odmah posle dejstva)? Da li baš uvek artiljerija mora raditi zaprečnu ili ometajuću vatru? Na kraju, sve se svodi na odnos uloženog i dobijenog. Isplati li se trošiti krasnopolj ili neku skupu vođenu VZ raketu na tih par kamiona ili neku manju vatrenu poziciju, tačkasti cilj manjeg značaja? Sigurno ne gađaju tenkove ili Pione ovako.
A ovako, brzo se reaguje, malo se rizikuje, dejstvo možda nije precizno ali sasvim je dovoljno da ometa protivnika, da mu zagorča život i remeti plan i tok rada. Često i više od toga.
A.R.Chafee.Jr. ::Nije rusko RV USAF sa istoka, drugačije rade.
Verovatno bi i USAF ovako radio. Zasićeno je bojište sa PVO da bi se bacale bombe sa 6km i laserski označavali ciljevi.
Taktika avijacije je i bila da se u brišućem letu zaspu ciljevi. Međutim, zadnjih 30 godina došlo je do silovanja malih zemalja, pa smo se navikli da se ciljevi gađaju sa velikih visina.
Trpe Grozni ::Oscar ::^Nekako mi se onda cini da je svrsishodnije da su Rusi usvojili Ka-50 a ne Ka-52.
Na osnovu cega ??
U svetlu Hektorovog pisanija, pretpostavljam da pomenuti nacin dejstva sa NRZ ne iziskuje dva celoveka. Ka-50 bese imao vise oklopa, mada, istini za volju, ne pomaze to mnogo protiv osnovne pretnje - MANPADS-a. Ali na kraju krajeva, "when shit hits the fan" (u najgorem slucaju...) - kovceg manje.
Mozda i gresim autokefalni moj brate. Laik sam ti ja.
Dodaću par stvari vezanih za "novi način" upotrebe NRZ.
Nije sporno da je u pitanju efikasan način dejstva jer je sveopšte prihvaćen, pa čak i od UKR strane.
Ovakav način je uslovljen činjenicom da je bojno polje zasićeno lakim rakernim sistemima PVO.
Uopšteno govoreći ovakav način se u praksi koristi u dva scenarija. Prvi je kada je po pozivo potrebno brzo dejstvovati po neprijatelju koji nije ukopan, već se nalazi ili u fazi napada ili u fazi povlačenja, dakle u pokretu... Ovde je ključna brzina reakcije zbog čega borbeni helikopteri imaju prednost nad klasičnim VBR, jer dok se ne angažuju VBRovi, pitanje je da li če neprijatelj uopšte biti na istom mestu. Ovde se zapravo gađa odnosno pokriva prostor... ( npr da se lokacija koncetracije neprijatelja u šumi i to se poklopi).
Drugi je kada se borbeni helikopter vraća sa zadatka ( lova na tačkaste ciljeve, pružanja podrške, zaštite) i da se ne bi vratio pun, pre poletanja mu daju cilj koji treba da poklopi ako ne bude NRZ potrošio na nešto drugo. (Npr dejstvo po ukopanom protivniku).
U oba slučaja, ne ulazi se u opasnu zonu, i i leti se vrlo nisko.
Još jedna stvar, ovakvoj taktici je prilagođen i sistem nišanjenja i vođenja za vođene rakete (Skhval i Vikhr) a to mnogi nisu zapazili. Naime, rakete se vode po laserskon snopu, što znači da lete po liniji nišanjenja.
Primer:
Međutim, sada je izvršena izmena jer se sada vođenim raketam dejstvuje sa male visine ( što do sada nije bio slučaj, obratite pažnju na snimke) pa je zbog toga sistem izmenjen da laserski snop prvo usmeri ka gore pa ga obara ka meti, zbog čega sada raketa leti kao da nije u pitanju raketa vođena po laserskom snopu, jer "iskače ka gore nakon lansiranja". Ovo je dobijeni kombinovanom izmenom sistema Skhval i Vikhr-m, mogu i opširnije.
Primer 53 sekund
Hektor je napisao, a i ranije je bilo pisanja o nekakvom kompjuteru ili nišanskom uređaju koji regulira i nišani kod ovog kabrirovanja helikoptera.
Ali ja mislim da se to nije zapravo pomaklo od principa koji je bio na Mi-24. Nema tu nišanjenja cilja jer cilj pilotu i nišanu i nije na optičkoj liniji. To je gađanje po tablicama gađanja.
Priprema se radi na zemlji ili ajde sad možda i u zraku jer tu je došlo do odmaka pa je za očekivati da Ka-52 ima navigaciju odnosno da kartografiju i pripremu gađanja može odraditi sama ekipa.
A šta je osonova, uvesti helikopter u kurs, azimut. To se radi po orijentirima, neki most recimo ili toranj još bolje. Uvodi se helikopter prema orijentiru recimo azimutom 185, a tu na tom azimutu dalje je i cilj.
Ono što treba znati je daljinu orijentir-cilj i iz tablica gađanja razdaljinu točke uvoda helikoptera u kabrirovanje i cilja. Jedna minus druga podjeljeno sa brzinom (mora biti stalna) daje vrijeme kada helikopter treba nakon prelaza orijentira preći u propinjanje. Naravno može biti i bude više orijentira i pomoćnih orijentira u nekoj očekivanoj borbenoj prostoriji, a orijentiri mogu biti i oficiri navođenja na zemlji u radio vezi sa helikopterom.
Tablica gađanja je jednostavna i grube podjele kako brzine i visine tako i kuteva kabrirovanja, 10, 20 i 30
Ako se pogleda nekoliko snimaka iz kabine može se uhvatiti nekakav uzorak. Kut na pusku obično bude 30, nisam vidio nekakav 22 ili 27. Brzine i visine vjerovano isto tako. To mi zdravom logikom govori da je proračun po tablicama, a ne po nišanskim spravama.
Što se tiče preciznosti, da je to nešto super precizno nije, nije ni Grad. Bitno je uvesti dovoljno točno po kursu, probati što točnije i pravovremeno ući u kabrirovanje i probati što je bolje moguće pusk raspaliti na tabličnoj elevaciji.
Inače neće fulanje točke uvoda za 50 metara ili elevacijskog kuta za stupanj dva puno mjenjati jer ove rakete na gornjoj grupi elevacijskog kuta će zapravo “bježati” puno više po perimetru (po pravcu) nego po daljini. Elipsa rasturanja će uvijek biti orijentirana tako da su srednja odstupanja po boku veća nego po daljini
Kada sam pomenuo primer Jastrebova i 21ica nisam mislio da su oni trebali da primene ovaj pristup vec da su u globalu trebali da izmene taktiku upotrebe,posebno u situaciji kada se debelo kasnilo sa sistemima ometanja poput ic mamaca
Islo se na tackaste ciljeve,cesto solidno branjeni lprs i cevnom pvo
Rusi i Ukrajinci su to uradili na ovaj nacin jer je ocigledno bojiste postalo prezasiceno raznim pvo sistemima pa su i sistemi pasivnog i aktivnog ometanja postali slaba garancija prezivljavanja
@drug pukovnik
Nema tu vremena za bilo kakve primpreme tablica gadjanja niti bi bilo moguće pogoditi tačan trenutak iskakanja i lansiranja koji je predviđen u tablici... odnosno gotovo je nemoguće pogoditi pravi položaj lansiranja... a sve ovo treba uraditi iznenada i brzo...
Zapravo, navigacijsko nišanski uređaj radi ovaj posao.
Kako to prosto rečeno izgleda u kabini!? Postoji "mušica" koja pokazuje gde će po proračunu da pogode NRZ, to svi znamo... Ako bi helikopter izvršio iskakanje sa visine od par hiljada metara, mušica bi "potonula" ispod donje linije HUD i ne bi bila vidljiva i od nišanjenja nema ništa... međutim, kada helikopter "iskoči" sa male visine, mušica se i dalje vidi (razlog je jasan) i nišani se klasično nanošenjem iste na metu...
