Konstrukcija novog visenamenskog aviona za Srpsko Vazduhoplo

• 2Ovo se svidja korisnicima: VM, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Feb 2016 21:56

Folland Gnat moze da se vidi u Muzeju Vazduholplovstva u Surcinu - odmah kod aerodroma Nikola Tesla (BG). YU je nabavila 2 ili 3 kom. za ispitivanje pre nego sto su razvijali Orao. To je neki uzor (barem u varijantama koje su trebale da slede) onom mom malom Vrapcu!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Feb 2016 16:55

O malom lovcu velicine Folland Gnat se diskutovalo pre 2-3 meseca na temi o Gnatu - gde sam rek'o u sustini isto sto sam piskarao na ovoj temi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: goxin, VM, Dok2015
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima mnogo malih interesantnih aviona koje bi bilo interesantno proucavati odnosno pogledati pre nege dalje radnj, ja sam na primer pogledao oko 20-tak razlicitih pre nego sto sam sam pravio neki moj dizajn malog univerzalca od aviona....

Na temu firme, mnoge firme su nastale bukvalno u garazi recimo H i P - HP, pre nego sto su postali veliki igraci, vecina velikih firmu su bile male a mnogi avioni nisu pravljeni u halama od par desetina ili stotina hiljada kvadrata - ako ima volje sve se moze resiti pa i finasiranje projekata ako se nema novca pod uslovom naravno da donose i zaista nesto novo i interesantno investitorima.... Tu je cesto prisutno megalomanstvo kod onih koji ne svataju da je npr Google bilo potrebno svega par stotina usd da bi pokrenuli posao...Sve je u ideji...Ako se nema ideje tada je copy paste prisutan i to cesce sa neyeljenim rezultatima jer to moze svako. Malo pisanija cisto da se bez potrebe ne mora niko obeshrabljivati i misliti da uvek sve ostaje na praznom pisanju cak i kada pricamo o avionima, na kraju ako jedna ideja nije dovoljno dobra mozda ce neka sasvim druga biti a da je ponikla iz neke prethodne nevezane saradnje ili razmene misli itd....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@peruni

Pa ajde postavite TTZ za malog univerzalca ..pa da vidimo gde moze da dovede. Mislim da je najvaznije da TTZ budu realni i da postoji dogovor da finalni TTZ je ono sto je zadovoljavajuce. Ja sam uvek bio zagovornik da TTZ treba da imaju neki raspon prihvatljivosti - dakle ne apsolutna vrednost (npr. borbeni radijus da ima raspon ...300-350 km ... a ne samo 350 km ...ili maksimum T-O tezina 6000-7000 kg ... u sustini +/- 10% ili +/- 5% zavisno od kriticnosti parametra). Drugi nacin je da TTZ reflektuje minimum vrednosti - ali onda vecinom svi se trude da postignu taj minimum ...a mozda bi mogli da postignu i nesto bolje (sa vecim trudom i zalaganjem).

Ako bi bilo vise konkurenata u razvoju (sto za Srbiju nema sanse!!!) dati raspon gura konkurente da se trude da budu sto blize maksimum vrednosti u TTZ i da na taj nacin narucioci budu vise naklonjeni njihovom projektu ....naravno ako je cena slicna ....jer sve se uvek svede na lovu!

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 25 Feb 2016 12:01

Што се мене тиче, ја сам дао свој предлог. Такође мислим да би авион мањи од овога који сам предлоио био борбено не практичан, осим у неке изиђачке сврхе али то можете и са ластом/кобцем.

Везано за ТТЗ, ја бих рекао да би карактеристике требале да буду сличе онима које је колега @Dok2015 поставио раније. Дакле у рангу Јак-130, односно АИ-222-25ф мотора + површина крила/трупа па да се прорачуна нека оквирна носивост итд. (нисам математичар тако да то не бих знао да урадим).

Dopuna: 25 Feb 2016 12:17

Можда се не разумем у компликованије техничке ствари али овако површно гледано делује као добро направљен и леп мотор, естетски барем.

• 3Ovo se svidja korisnicima: VM, goxin, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, estetika i nije vazna ovde ...vazno je da ima dobre performanse i da je ono sto bi bilo potrebno. Svi konkurentni proizvodjaci manje-vise znaju kako da "spakuju" kablove, cevke i pomocne uredjaje (ancillarry equipment) da izgleda lepo.

Dakle Vi mislite da ovaj TTZ je povoljan za mli VnA - jel tako? Stavicu ovde da nema zabune:

Moguci TTZ sa Super Orao VnA:

1. Pogonska jedinica:
A. Ivchenko AI-222-25F turbofan (24,5 kN; 41,2 kN sa DS)
B. Honeywell F-125 turbofan (27 kN; 42,1 kN sa DS)

2. Nosivost (teoretski maksimum) - spoljno naoruzanje/gorivo - maksimum: 2650 kg
4x500 kg podkrilni nosaci (unutrasnji nosaci "mokri")
1x500 kg centralni kompartment za unutrasnjo naoruzanje ili dodatni 500 l (405 kg) rezervoar
2x75 kg krilni nosaci (za RR-60 ili slicne)

3. Naoruzanje - realno:
4 x 500 kg DB/LGB + 2 x R-60 AAM (2x50 kg)= 2100 kg
2 x 500 kg DB/LGB + 2 x 250 kg DB/LGB bombe + 2 x R-60 AAM (2x50 kg)= 1600 kg
4 x 250 kg DB/LGB bombe + 2 x R-60 AAM (2x50 kg)= 1100 kg
4 x Grom B (4x280 kg) + 2 x R-60 AAM (2x50 kg)= 1220 kg
2 x 500 l (2x400 kg) odbacivi rezervoari + 2 x 500 kg DB/LGB + 2 x R-60 AAM (2x50kg)= 1900 kg
2 x 500 l (2x400 kg) odbacivi rezervoari + 2 x Grom B (2x280 kg) + 2 x R-60 AAM (2x50kg)= 1460 kg
2 x R-77 (2 x 195 kg) + 2 x R-73 (2x105 kg) + 2 x R-60 AAM (2x50kg)=700 kg (normalno lovac)
2 x 500 l (2x400 kg) odbacivi rezervoari + 2 x R-73 (2x105kg) + 2 x R-60 AAM (2x50kg)=1110 kg (lovac - dezurna para)

4. Unutrasnje fiksno gorivo: 2200 kg (2750 lit.)

5. Borbeni radijus
(hi-lo-hi) 300-350 km sa unutrasnjim gorivom/450-500 km sa spoljnim rezervoarima
(hi-hi-hi) 350-400 km sa unutrasnjim gorivom/500-550 km sa spoljnim rezervoarima
Maksimum domet u jednom pravcu 800-900 km (unutrasnje gorivo)/ 1100-1200 sa spoljnim rezervoarima
* sa ogranicenom upotrebom DS komore - kombat radijus se smanji

6. Instrumentacija: Digitalni kokpit, HUD, HOTAS, FLIR, IRS&T

7. Zmaj/krila maksimum opterecenje: +8g / -3g

9. Tezina praznog aviona: 4500 kg ?????

10. Maksimum T-O tezina: 9000 kg ?????
Normalna T-O tezina J/LBA ....... 8000 kg
Normalna T-O tezina LIFT/LA ..... 7500 kg
------------------
Samo radi uporedjenja - sadasnji Orao 2 je ~5800 kg prazan a maksimum T-O (take-off) tezina je ~11,000 kg.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dok2015, goxin, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Звучи добро, бар што се мене тиче.

А што се орла тиче, он је комплетан лимарија, тако да ме не чуди та тежина. Код "новог" авиона би биле доста употребњене нове технологије и технике, као што су композитни материјали. Данас употребом овога се може драстично смањити тежина авиона а задржати се потребне робусне карактеристике.

• 3Ovo se svidja korisnicima: VM, Dok2015, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ opaka masina DOK 2015
Mislim da je nekad raddjeno na letecoj laboratoriji ORLU elektricne komande umjesto hidraulike,to jest fly by wire, samim tim sadasnji orao bi izgubio kilazu, pa ako se upotrijebe laksi motori, pa ako je motor manji potrosac, za istu misiju treba manje goriva.......
Doduse , treba vidjeti osjetljivost na ometanje, ali to je vec unutarnji sistem ( zicano vodjenje) .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Feb 2016 22:48

Ivchenko motori nisu laksi od Vipera ...ali tu su ...isti (nisam siguran za Honeywell F-125). Viper sa KDS je 553 kg a AI-222-25F (isto sa KDS) je 560 kg. Potrosnja na sat leta je slicna ..ali zato Ivchenko pruza +39% veci potisak (bez KDS) za skoro istu kolicinu potrosnje goriva u litrima/kg ... jer ima 0,66 kg/kgf-hr specificnu potrosnju (SFC) a Viper 0,97 kg/kgf-hr. Da je moguce staviti AI-222-25F u sadasnjeg Orla (ali nije nazalost zbog precnika motora) - auuuu ....bio bi zver iako je previse tezak za svoju klasu/velicinu.

Dopuna: 25 Feb 2016 22:54

Nisam siguran da se mnogo dobije sa "fly-by-wire" na ovakvom avionu .... a moze mnogo da se izgubi. Fly-by-wire je jedini nacin da se kontrolise prirodno nestabilan avion (engl. "inherently unstable airplane") - i zato se upotrebljava ...jer treba brzina kontrol signala koja je mnogo brza od ljudskog refleksa (pogotovo ako je pilot pod nekim ozbiljnijim g "pritiskom" - gde misli da ce da odapne i da li ce da ostane svestan ). A zahteva EW otporan "triple redundant 2-out-of-3-voting digital control system" (nema sanse da se izrazim korektno na srpskom ). Ja bih ipak ostao sa hidraulikom za prirodno stabilan avion.

• 2Ovo se svidja korisnicima: VM, aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Avion sa FBW bi trebao biti i dosta zilaviji sto je bitno narocito za jurisnika. Obicno ima 3-4 rezervna kanala pa je manja mogucnost onesposobljavanja komandi leta usled pogotka. Apropo smanjenja mase danas u odnosu na starog Orla, mesta za to je na pretek, krenimo od stajnog trapa koji je izrazito robustan kod Orla, pa upotrebe kompozitnih materijala a videli smo na ovoj temi da se cak i kod nas proizvode u nekim privatnim firmama vrlo interesantni i izdrzljivi kompoziti za npr. lopatice vetroelektrana. Gledao sam nedavno na TV kako karoseriju novog Lamborghini-a proizvode u potpunosti od ugljenicnih vlakana i to u hali od 3000m2 sa trista zaposlenih. Nije to nekakav high-tech koji zahteva neke posebne masine, racunare i sl. , uglavnom ima dosta manuelnog rada i vrv. je najzahtevnija proizvodnja ugljenicnih vlakana i epoksidnih smola, ali ako bi se mogao dobiti materijal, sama izrada delova ne bi zahtevala velike i skupe pogone, mada svakako bi bio mukotrpan posao da se dodje do pravog sastava i usavrsi proces izrade.

Pogledajte gde Rusi sklapaju prototip novog trenazera SR-10. :-) Verujem da neke hale u Utvi izgledaju mnogo bolje.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Управо тако. Рачунарско динамична стабилизација је једина данас варијанта у управљању робусног борбеног авиона и ту по мом мишљењу не треба да има недоумица. Једино где може бити полемике је на који начин приступити храњењу хидраулике флуидима. Сваки појединачно као свој ситем или као што су применили код Ф-35 као централну циркулацију тако да нема пада притиска у случају оштећења. Мада по мени ово друго мало лабаво звучи.

И наравно слажем се (као што сам већ био поменуо) такође, употреба нових технологија и техника као што је између осталог примена композитних материјала.