|
Ja sam u Vojsku stigao 19..09.1986. u Novo Mesto. Posto sam imao vozacku C kategorije, odmah sam bez ikakve obuke zaduzio 2 Pinza kampanjolu Ar55 i Tam 5000 (Deutz-Dajc). Dan pre mog dolaska, vojnik Sejdiu Naser prevrnuo je Pinza u kome su bili neki nizi oficiri i za tu ludoriju zaglavio sud u Ljubljani. Jedan vodnik koji je bio u Pinzu tada, posle mi je ispricao da je na putu ka Poganjcima, jednostavno malo brze usao u krivinu i eto prevrtanja. Ceo vojni rok sam imao strah da se to meni de dogodi, pa sam u svakoj krivini smanjivao brzinu.
Pinzom sam presao 6000km i to po svim uslovima. Cini mi se da je pisalo da gazi 60cm snega, sto smo mi na Pokljuki isprobavali svaki dan kad oficiri ne gledaju. Maximalno sam ga vozio 105km na sat,a ubrzanje je imao bolje od Yuga, koje sam "drao na svakom semaforu".
Glavna zanimacija nam je bila da sa jednog coska garaze, krenemo naglo sa "potpisom " gumama, i odmah na kocnicu. Cepao je Pinc beton skoro bez razmaka izmedju traga od startovanja i kocenja. Okretali smo ga kasnije na rucnu po 50 puta dnevno, silazili niz stepenice, u pocetku polako, a kasnije , kad bi se osmelili, i pri brzini od 30-40km/h. Vec je bio star 15 godina, i nijedanput se nije nista pokvarilo, osim sto je par puta karburator brljavio, pa nije hteo da pali. I tako generacijama, izdrzao je sve i siguran sam da je jos u voznom stanju.
|
