Vojni kamioni FAP (sve verzije)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ТАМ је био поприлично заостао, а опстајао је само захваљујући Југословенском тржишту. Штанцали су камионе за ЈНА и ту су имали предност у односу на ФАП и Заставу, и радили су Тамиће за све потребе, од пијачара и сточара преко путара и грађевинаца до доставе разних роба, а нису се нешто пласирали на иностраном тржишту за разлику од ФАПа. Са нестанком Југо тржишта и армије као константних муштерија, изгубили су рачуницу исплативости производње.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pribojski kraj spada u najnerazvijenija područja Srbije i održavanje FAP-a u životu spada isključivo u političku , a ne ekonomsku, odluku države. Tokom godina broj radnika je drastično smanjen, a proizvodnja se svela na manufakturu i proizvodnju desetak vozila godišnje i remont isto tolikog broja. Svima je jasno da su potrebe VS male i da nema potrebe za ovom fabrikom, ali najveći problem je totalan guitak srpskog tržišta za FAP-ova vozila. Koliko će ova agonija da traje niko ne zna, ali usled sve gore ekonomske situacije i sigurne recesije na svetskom nivou, šanse da će neko ući u FAP ili zaposliti deo proizvodnje narednih 5 godina je nerealno za očekivati. Da se opet vratim na ono što sam pisao pre nekog vremena, država je prepustila FAP svojoj sudbini pre 20 godina ,kada je počela masovna kupovina zapadnih kamiona i autobusa čak i za najbanalnije poslove, kao što je prevoz smeća ili vode za piće ili kamiona za prenje ulica itd. Javna preduzeća su od državnih subvencija i pomoći kupovala strana vozila umesto da kupuje domaće proizvode uključujući FAP. Ali šta reći, Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"....Pribojski kraj spada u najnerazvijenija područja Srbije i održavanje FAP-a u životu spada isključivo u političku , a ne ekonomsku, odluku države..."

To smo razumjeli i vidimo da moze da funkcionise kao remontni centar mnogo manji nego nekadasnja fabrika.

Kritike se bile upucene racionalizaciji te manufakturne proizvodnje i unifikacije sa drugim proizvodima u VS .

Za to se ipak pita vojska ....ne treba ti 10 motora i mjenjaca od oko 300 KS ... za izvoz naravno kako trazi kupac.

• 1Ovo se svidja korisniku: rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Држава и војска сами морају да виде шта тачно желе. Управу фабрике поставља држава а војска сама наручује возила. Питање је колико војсци треба возила и има ли држава пара сад да наручи лупићу 60 шасија за МРАП и ПАСАРС и 60 камиона нпр. Ово све делује некако стихијски.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, rovac, Helket
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Nov 2022 11:13

yrraf ::U auto-industriji se uglavnom i desilo isto što i austrijskim proizvođačima kamiona. Dobar deo istočnoevropskih fabrika sada radi automobile drugih brendova ili svoje na tehnologiji i sa kapitalom nekog evropskog brenda. Kod kamionske industrije to je nekako izostalo. Nema Rabe, DAC-a, JELZC-a i sl. Uglavnom su ugašeni. Ajde za Fap je još i logično, mi smo prvo ratovali deset godina pa onda ušli u tranziciju, ali meni je TAM npr. enigma. Slovenija je relativno lako i brzo prošla devedese a TAM je pukao skoro preko noći. Čudno da ga niko nije preuzeo. Na istoku su preživeli Kamaz, Maz i Tatra, pritom Tatra danas radi na kašičicu. Izgleda da je konsolidacija u proizvodnji kamiona ipak bila mnogo žešća nego u automobilskoj industriji a i tržište je dosta manje.
Kako god okreneš, FAP posle raspada apsolutno nije imao nikakve šanse da opstane kao proizvođač komercijalnih vozila čak i da nije bilo rata i sankcija. To mogu samo Rusi jer štite žestoko svoje tržište i imaju meku moć po Kavkazu da nešto i izvezu. Mi smo mogli u najsrećnijem scenariju danas biti neka Tatra, sa 200-300 specijalizovanih vozila godišnje, ili da radimo kamione ili samo komponente za MB.

TAM nije tolika enigma jer su ga snašle nekoliko nepovoljnosti istovremeno.

1. TAM grupacija je bila zavisna od ostalih kompanija širom Jugoslavije (TAM poslovnu zajednicu (kako se zvala grupacija) su činile: TAM - Maribor, Petar Drapšin - Mladenovac, Avtomontaža - Ljubljana, Agis - Ptuj, Vozila Gorica - Šempeter pri Gorici, Ruen - Kočani, Famos, RO Fabrika transmisija - Hrasnjca, Belt - Črnomelj, Rikard Benčič - Rijeka, Soko, RO Fabrike transmisija - Mostar, Itas - Kočevje, Tehnostroj - Ljutomer, Avtotehna - Ljubljana, Famos, RO Tvornica prečistača - Rogatica, Autokaroserija - Novi Sad, TAM Avtotrgovina - Maribor, Cimos Koper, TOZD Proizvodnja avtomobilskih delov - Buzet, Auto-Kuča - Čakovec, Rudnik svinca in topilnica Mežica, TOZD Tovarna akumulatorjev ,,VESNA'' - Maribor, Avtoradgona TOZD Proizvodnja nadgradenj - Gornja Radgona, Hiko ,,Olga Meglič'' - Ptuj, Tovarna ,,Jože Kerenčič'' TOZD Predelava plastičnih mas - Ormož, Karoserist - Maribor, RO Autoservis OOUR TAM servis - Banja Luka, Tehnomehanika - Marija Bistrica, Remont i servis TAM - Novi Sad, Avtoobnova - Maribor, Famos, RO Fabrika spojnica – Sanski Most, Avtoservis - Domžale, Autodubrava Zagreb, OOUR Karoserija - Zagreb, EMO Celje, TOZD Emokontejner - Celje, Servis vozil in kmetijske mehanizacije - Ljutomer, TVT ,,Boris Kidrič'' TOZD Mehanska obdelava - Maribor, TVT ,,Boris Kidrič'' TOZD Plastične nadgradnje - Maribor, Auto Coop - Novi Sad, Avtoradgona TOZD Avtotrgovina servisi - Gornja Radgona, Avtotapetništvo - Maribor i Riko Ribnica, TOZD Komunalna oprema - Ljubljana.) Po raspadu Jugoslavije ovo poslovna zajednica nije mogla da funkcioniše kako treba, te se TAM morao obraćati drugim (van negdašnje Jugoslavije) kooperantima), a nisu imali da odma plate nabavljenu robu.

2. Smanjeno tržište, sa teritorije Jugoslavije na teritoriju Slovenije, a za plasiranje u Evropske države nisu imali tehničke mogućnosti jer se tada uvode Euro norme, a TAM nije imao takav motor, te je odgovarajući motor morao da nabavlja sa strane. To znači dodatna zaduživanja.

3. Zbog (značajno) manjeng obima poslovanja, a ogromnih neizmirenih obaveza prema dobavljačima krenula je spirala utuživanja. Kupac nije mogao dobiti gotov proizvod (nedostaje motor ili gume ili istrumenti ili... već onaj dio koji nije plaćen pa dobavljač ne vrši isporuku).

4. Po zahtjevu zavisnih kompanija, od kojih je najveća Avtomontaža AM BUS d.o.o Ljubljana počela je 1995 god. sanacija poslovnog sistema TAM d.d. Maribor. Po neuspjeloj sanaciji predložen je stečaj, no to je odbijeno. Angažuje se SRD, državna agencija Republike Slovenije (koja ima u nadležnosti i da preispita urađene privatizacije) da preoblikuje poslovanje TAM-a. Tokom maja 1996 god. SRD (Slovensko razvojno družbo d. d.) formira 13 novih kompanija koje nasljeđuju TAM. Te kompanije su:
- MPP Gonila d.o.o.
- MPP Tehnološka oprema d.o.o.
- MPP Livarna d.o.o.
- MPP Karoserije d.o.o.
- MPP Vozila d.o.o.
- MPP Inženiring d.o.o.
- MPP Poslovne storitve
- MPP Tehnične službe
- MPP RTI d.o.o.
- MPP Razvoj d.o.o.
- MPP TAM Stan d.o.o.
- MPP STP d.o.o.
- MPP Motor d.o.o.
MPP je skraćenica od: Mariborskega projekta prestrukturiranja.

Onda ovih 13 kompanija imaju svoj put, recimo u februaru 1997 god. MPP Motor d.o.o. preimenovan u P.P.C. Trgovina, a u julu MPP Poslovne storitve, MPP RTI d.o.o. i MPP STP d.o.o. su prodate, a u aprilu 2001 god. Unior Zreče kupuje MPP Tehnološka oprema d.o.o. U septembru dio MPP Gonila d.o.o. i MPP Livarna d.o.o. pripojeno Cimosu. Ono što je ostalo od ove dvije kompanije pošlo je u stečaj u novembru 2002 god. SRD formira kompaniju TVM (Tovarna Vozil Maribor), te su u oktobru 2001 god. obnovljaju se trake za montažu odakle će silaziti vozila sa oznakom TVM. U januaru 2002 god. MPP Karoserije d.o.o. postaju dio sistema TVM, a od marta MPP Vozila d.o.o. i MPP Razvoj d.o.o. MPP Inženiring d.o.o. prestao da postoji a ono što je ostalo od firme kupio Unior Zreče. Uveden je stečaj u MPP Tehnične službe. Ipak, 2011 god. TVM bakrotira te upravljanje imovinom preuzima bankarski sektor, preciznije DUTB (Družbe za upravljanje terjatev bank).

CHTC (koja nema veze sa TAM-om) osniva firmu Tam Avtobusi u Ljubljani, pa od DUTB-a kupuju ono što je ostalo od TVM-a, te se 2013 god. pojavljuju prvi autobusi sa oznakama TAM-Durabus, a od 2015 god. koriste ime TAM-Europe, da bi 2016 god. koristili TAM. Konstruišu više vrsta autobusa (turistički, međugradski, gradski, mini i aerodromski), a 2018 god. predstavljen TAM Vero, potpuno električni autobus. Po onome što vidimo električni autobusi bi trebali da budu budućnost ove kompanije.

Dopuna: 03 Nov 2022 12:11

Boris BM ::Pribojski kraj spada u najnerazvijenija područja Srbije i održavanje FAP-a u životu spada isključivo u političku , a ne ekonomsku, odluku države. Tokom godina broj radnika je drastično smanjen, a proizvodnja se svela na manufakturu i proizvodnju desetak vozila godišnje i remont isto tolikog broja. Svima je jasno da su potrebe VS male i da nema potrebe za ovom fabrikom, ali najveći problem je totalan guitak srpskog tržišta za FAP-ova vozila. Koliko će ova agonija da traje niko ne zna, ali usled sve gore ekonomske situacije i sigurne recesije na svetskom nivou, šanse da će neko ući u FAP ili zaposliti deo proizvodnje narednih 5 godina je nerealno za očekivati. Da se opet vratim na ono što sam pisao pre nekog vremena, država je prepustila FAP svojoj sudbini pre 20 godina ,kada je počela masovna kupovina zapadnih kamiona i autobusa čak i za najbanalnije poslove, kao što je prevoz smeća ili vode za piće ili kamiona za prenje ulica itd. Javna preduzeća su od državnih subvencija i pomoći kupovala strana vozila umesto da kupuje domaće proizvode uključujući FAP. Ali šta reći, Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

U trenutku raspada države TAM je, u osnovi imao tri tipa kamiona: vojni 110 i 150 koji više nije imao kome da plasira u velikom broju; civilni B program koji se od 1992 god. suočava sa problem pogonskih motora koji ne zadovoljavju Euro 1 normu, te se isti ne mogu plasirati na tržišta EU; i tzv. Tamić koji ima izraženiji problem od B programa jer je pogonski motor stizao iz Rakovice. Da bi se prevazišli problemi sa motorima iste nabavljaju u Italiji, SAD i Njemačkoj, ali to je kratkog vijeka, jer se TAM pokazao kao kompanija koja ne izmiruje svoje obaveze ka dobavljačima redovno. Na sve to treba dodati i autobusni program koji je imao još više problema zbog raspada države od kamionskog. Gradski i prigradski autobusi TAM su se proizvodiliu Novom Sadu, međugradski i turistički TAM autobusi u Ljubljani, a mini i midi TAM autobusi u Gornjoj Radgoni. Sa Novim Sadom se prekinula sardanja zbog rata (oni su jedno vrjeme radili samostalo kao Neobus), sa Ljubljanom su imali dosta problema (pogledaj predhodni post) oko izmirivanja obaveza, te oko autorskih prava (karoserije autobusa), a na sve to dodati i ove probleme (Euro 1) koji su zadesili i kamione...

Dopuna: 03 Nov 2022 12:29

Da ne pišem samo o TAM-u, evo i neke brojke za FAP:
- proizvodnja počela 1953 god.
- do 1958 god. proizvedeno 1.023 vozila FAP
- do 1963 god. proizvedeno 8.218 vozila FAP (u 10 godina 8.218 vozila)
- do 1973 god. proizvedeno 42.352 vozila FAP (u 10 godina 34.134 vozila)
- do 1983 god. proizvedeno 102.852 vozila FAP (u 10 godina 60.500 vozila)
- do 1993 god. proizvedeno 147.751 vozila FAP (u 10 godina 44.899 vozila)
- do 2003 god. proizvedeno 150.020 vozila FAP (111.230 kamiona i 38.790 autobuskih šasija i gotovih autobusa) (u 10 godina 2.269 vozila)
Koliko je napravljeno od 2003 do 2013 god., te od 20013 do 2022 god.? Odgovor na ovo daje smjernicu i ka tome šta sa FAP-om.

• 2Ovo se svidja korisnicima: rovac, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i da se malo prisjetimo kako je počeo FAP, i kako se širila ponuda:

1953 god.
FAP 6G pokretan sa motorom Famos F (R6, prečnik x hod 110x140, 7.983 kubika, 130 KS pri 2.000 o/min.) proizveden u 29 primjeraka.

1954 god.
FAP 6G proizveden u 116 primjeraka i autobus FAP 5GVF-U proizveden u 16 primjeraka

1955 god.
FAP 6G proizveden u 166 primjeraka i gradski autobusi FAP proizvedeni u 65 primjeraka

1956 god.
u proizvodni program se ubacuje FAP 4G pokretan motorom Famos E (R4, prečnik x hod 110x140, 5.322 kubika, 90 KS pri 2.000 o/min.) koji je napravljen u 16 primjeraka. FAP 6G proizveden u 188 primjeraka i gradski autobusi FAP proizvedeni u 63 primjeraka, a međugradski autobusi u 15 primjeraka.

1957 god.
FAP 6G proizveden u 164, a FAP 4G u 47 primjeraka. Uvodi se u program FAP 14G sa uvoznim motorom Saurer 3F od 180 KS koji je za potrebe vojske napravljen u 3 primjerka. Gradski autobusi FAP proizvedeni u 115 primjeraka, a međugradski autobusi u 69 primjeraka.

1958 god.
FAP 6G proizveden u 487, a FAP 4G u 195 primjeraka. Gradski autobusi FAP proizvedeni u 150 primjeraka, a međugradski autobusi u 105 primjeraka. Jugoslaviji trebaju teški kamioni, a iste niko ne proizvodi, zato su teški kamioni uvoženi (u dijelovima) i po potrebi (kako tržište zahtjeva) su se sastavljali u Priboju. U pitanju su sledeći modeli: FAP 7GV1F sa motorom koji razvija 150 KS (uvozni motor 1F); FAP 7GV3F ima jači motor od 180 KS (uvozni motor 3F) i FAP 9GV4F koji ima najjači motor od 200 KS (uvozni motor 4F). Najmanji ,,teškaš'' ima domaću trambus kabinu koja je dizajnirana da dijeli dosta toga sa autobusom (FAP 7GV1F i FAP Dubrava D5), a kamioni FAP 7GV3F i FAP 9GV4F imaju kabinu uvezenu iz austrije (Saurer 9GV).

• 2Ovo se svidja korisnicima: wulfy, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@wulfy


2000 - 143
2001 - 180
2002 - 207
2003 - 150
2004 - 156
2005 - 155
2006 - 155
2007 - 191
2012 - 171
2018 - 9 (nezvanično)


Za godine koje nedostaju ne postoji podatak koji je izdat već sam do podataka dolazio kroz izveštaje o poslovanju i taj broj se kreće od 10 do 40 godišnje od prilike.



Edit: broj vozila od 10 do 40 važi za period posle 2012.

Između 2007 i 2012 broj se kretao do 200 vozila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

FAP i dalje u blokadi. Navodno, najglasniji za štrajk su odmah "poslati kući" kao primer ostalima....

• 1Ovo se svidja korisniku: yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

FAP nazalost nema perspektivu u ovom obliku .
potrebno je pretvoriti u remonti zavod VS za kamione , radionicu za izradu sasija , osovina trapa u principu i time osloboditi kapacitete ostalim fabrikama i to treba uraditi sa svim preostalim fabrikama vojne industrije ili ih prebaciti u jednu korporaciju ( fap zastava kamioni i petoletka -auto deo ) koja deli posao izmedju pogona
u zavisnosti od procesa proizvodnje i mozda bi ona na trzistu mogla takva da prozivodi rezervne delove za stranog kupca ( MAN , Mercedes ) , mozda i uz stratesko partnerstvo a sopstveni program na ovaj postojeci nacin samo za VS .
sustinski celu vojnu industriju i YI u paketu treba reorganizovati po principu jednog koncerna koji je podeljen po divizijama npr : eksploziv , municija , oruzije , oprema , vozila time bi postala efikasnija , konkurentnija , operativnija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem sa "jedni rade sve" je sto ce onda oni sto slabo rade da prave gubitke i onima koji dobro rade.