Povratak redovnog služenja vojnog roka u Vojsku Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amaterSRB, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako ima svoje misljenje ... Po meni za 2 - 3 meseca ne mozes stvoriti ni solidnog lovca a kamo li upotrebljivog vojnika . Samo da gusterima skines salo i dovedes ih u fizicku kondiciju potrebno je bar 3 meseca . Uz teoretsku i prakticnu nastavu pesadijske obuke i kretanja po terenu bar 7 - 8 bojevih gadjanja , logorovanja u razlicitim uslovima , dnevnih i nocnih uzbuna sa duzim marsevima sa zavrsnicom uvezbavanja borbenih dejstava od odelenja , voda , cete u odbrani ili napadu . Meni je sve ispod 6 - 7 meseci intenzivne obuke cista igra i gubljenje vremena .
E sad otkrili smo cudo - da vojska kosta ! Valjda i sloboda ima neku cenu ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: HP 35, CheefCoach, MB120mm, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HP-35
"E sad otkrili smo cudo - da vojska kosta ! Valjda i sloboda ima neku cenu ... GUZ - Glavom U Zid"
Suština je da ko ne hrani (i obučava bij ja dodao)svoju vojsku -hrani TUĐU...
To košta još i više a sa obukom u vojsci se stiču i šira znanja od posebnog interesa za odbranu i stabilnost zemlje a tek kod elementarnih nepogoda ima i ko da se prvi angažuje.
Za iole ozbiljnu obuku a ne tamo neki mitraljeski kurs kako se to nekad zvalo treba imati onaj standardni sistem obuke koi je bio u JNA desetine godina i iznosio je 5 meseci i 20 i kusur dana intenzivno.
Sve izvan toga su bile vežbe ,potvrđivanje znanja u praksi kao i rad na uređenju i održavanju objekata u zahvatu jedinice za čiji se VES vojnik obučavao.
Naravno da se kao i svugde sve satoji iz Opšteg dela u kome su i savlađivanja osnovnih znaja i veština i iz posebnog dela u koi se ulazi po savlađivanju prvog dela a sa njim se nadogradnjom tek dobija završno osposobljavanje za one kritične-potrebne specijalnosti za koje je vojnik ocenom VLK ocenjen da je sposoban da ih savlada a od potreba su za popunu mesno nadležne jedinice u čiju će popunu po izlasku iz vojske da se kasnije uključi u rezervni sastav.
Što se tiče cene koštanja i rezerva je svugde ta koja takođe sa sobom povlači itekakve troškove.
Onaj koi je u radnom odnosu u praksi je bilo da mu se do 30 dana godišnje refundacija vršila prema kompaniji u kojoj je isti zaposlen a za nezaposlena lica i lica koja se bave sopstvenim delatnostima za obračun plata i naknada se uzimao republički prosek a svako je prema svom činu i položaju primao i dodatke uz predviđeni koeficijent za to mesto čiju popunu vrši.
Ni ta aktivna rezerva nebi ništa drugačije funkcionisala stim da ja teško mogu da zamislim neku kompaniju koja će olako da svoje radnike pusti na duže odsustvovanje a da se za to zaposleni ne hendikepira kasnijim otkazom ili premeštanjem na drugo radno mesto..
Mrsko mi je da kopam na tavanu po mojim starim beležnicama u koima imam sve do tančina razrađeno po pitanjima starog sistema obučavanja a koi je u JNA ostao od početka 80e sa smanjenjem sa 15 na 12 meseci i trajao je skoro dvadeset godina uz neznatne modifikacije.

• 4Ovo se svidja korisnicima: HP 35, voja64, amaterSRB, Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo jedna stvar, glede koštanja...

Austrijanci su u Januaru 2013. imali referendum o zadržavanju služenja redovnog vojnog roka (mislim da je 6 meseci) ili ukidanju istog i formiranju profesionalnih snaga odbrane.
Referendumu je prethodilo više od godinu dana istraživanja i javnih polemika na kojima je zaključeno, pored ostalih stvari, kako će zadržavanje redovnog služenja biti daleko ekonomsko isplatljivije od profesionalizacije. Uprošćeno, svaka vojska ih košta, ali su opširnim analizama utvrdili da bi profesionalizacijom na duži rok stanje bilo daleko ekonomski nepovoljnije, posebno zbog mogućeg gašenja industrija koje hrani, oblači i oprema vojsku. Građani Austrije su se referendumom sa nekih 60% glasova opredelili za opstanak regrutacije.

U svakom slučaju, pitanje je vrlo složeno i u ovakvoj državi nisam izričito ni za jednu opciju. Ipak, mišljenja sam da je pre ukidanja redovnog služenja trebalo obaviti slična istraživanja i (zašto da ne) referendum građana. Ali zato je Austrija to što jeste, a Srbija sa ostatkom Balkana boranija kakva jeste.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, amaterSRB, voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo o vojsci kao velikom trosku da pomenem i ovo onoj nekadasnjoj SFRJ za lokalnu upravu bilo je od velike vaznosti imati garnizon na teritoriji opstine , pogotovo za manje razvijene ili nerazvijene opstine . Otac mi je bio na sluzbi kao oficir u Kicevu u Makedoniji i ne pricam napamet . Kad dodje 1. u mesec-u oficiri i podoficiri prime plate korist imaju svi od seljaka na pijaci do trgovina i ugostiteljskih radnji , zanatlija i ostalih . Ti ljudi nisu pare iznosili u inostranstvo vec ih trosili u lokalnoj sredini u kojoj su ziveli . Kad se kaze da je vojska veliki trosak onda i ovaj segment treba imati u vidu kao i mnoge puteve i mostove koji su delo inzenjerijskih jedinica kao i efikasnu podrsku u ekstremnim uslovima prirodnih katastrofa . Iz vojske je izaslo mnogo ljudi koji su zavrsenim kursevima u vojsci stekli zanimanje za ceo zivot (vozaci od kamiona do specijalnih gradjevinskih masina i slicno) . Vojska je bila i rasadnik dobrih pilota i tehnickog kadra koji su bili okosnica JAT-a .
Ali i pored toga mnogo kosta a kako onaj trust mozgova i vizionara odozgo kaze sa ratovima je zavrseno , Srbija vise nema neprijatelja , proglasise kraj istorije . Drzava je jedna vrlo ozbiljna stvar , mnogo ozbiljnija nego sto je kojekakvi partijski basibozuci shvataju . Jako mukotrpno sa mnogo krvi i znoja se stvara a lako gubi .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je to lepo ali"plaćam ljude da mi javljaju,plaćam ljude da kopaju,samo plaćam ,a odakle mi"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo, evo kako su resili aktivnu rezervu u SAD. Sad na kazem da je to najbolji sistem, ili da treba da ga prepisemo, vec samo kako su oni resili.

Kod njih aktivna rezerva i nacionalna garda vezba jedan vikend u svakome mesecu i jos 2 nedelje (sastavljeno) u toku godine. Nije mi 100 % jasno da li u onome mesecu u kome imaju 2 nedelje moraju da odrade i vikend. To je 36-38 dana vezbi godisnje, dovoljno za kondicioniranje.

Neki od njih se odmah potpisu ugovor za aktivnu rezervu. Onda odrade istu obuku kao i aktivni. Ali svi koji potpisu ugovor za aktivnu sluzbu u stvari potpisuju aktivnu+aktivnu rezervu. Ugovori su obicno 3+3 ili 4+4, 3 ili 4 godine aktivne sluzbe i jos toliko u aktivnoj rezervi.

Austrijska armija nije, a verovatno se to nije promenilo do danas, imala za gorivo za vojsku. U slucaju prirodne katastrofe, opstina kojoj treba vojna pomoc, mora da posalje svoje vozilo da pokupi vojnike. Kada nemas dovoljno para, mozes da pravis profi vojsku od 2-3 bataljona. Ako hoces da ti svi sluze vojsku, to ipak kosta vise para, jer onda ne mozes da imas vojskicu.

Po pravilu zemlje clanice EU ne ratuju medju sobom. Desilo se jednom da dve clanice NATO pakta zaratuju, ali i to je bilo kratko i bez vecih kopnenih operacija. Ljudi trpe EU izmedju ostalog i bas zbog tog pravila.

Rat se ne pocinje spontano. Pripreme traju vise meseci, a cesto i vise godina. To sto politicari cesto ignorisu znake da ce doci do rata je vec za neku drugu pricu.

• 10Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, CheefCoach, sakota79, voja64, Mercury, HP 35, zlaya011, mikrimaus, Sim.a, koli
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можда је најбоље да се регрути уче герилском ратовању - и онако, кадгод неко са стране нападне, држава на овим просторима се распадне, па буде "како се ко снађе".

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge je praktičar i ta se hajdučija možda i najbolje pokazala kao nesimetričan odgovor a još da svako ima kući neograničene resurse u džebani i da nas niko ne dira..
Šalu na stranu ali i taj amerikenjski nazovi aktivni rezervista košta u te dane čak i ako je vikend od hrane do drugih troškova a pogotovo za vreme dok se obučava 2 nedelje za koje ga treba platiti ili mu porodica za to vreme živi od vazduha a gazda će da istrpi odsustvovanje.
Čisto da se ne brkaju troškovi sa obučavanjem,kondicioniranjem ,preobučavanjem,preoružavanjem i svim drugim tekućim i inim problemima koje sa sobom nosi ovakav vid nazovi profesionalizma..
Sa ovim završavam sve komentare jer je za mene sorsš se kaže na Mađarskom šit.nastao još sa ukidanjem srednjih vojnih škola koju sam i sam završio i željom da se može iz civilstva preko noći dobiti kursevima kvalitetan podoficirski kadar.Ta zabluda se pokazala fatalnom i tako popunjavana vojska je ušla u ratove 90ih gde se žito odmah odvajalo od kukolja u svakom pogledu..Priča o profesionalizaciji je išla i sredinom 80ih ali ne na ovakav način i sa ovakvim materijalnim i tehničkim sredstvima.O tome na nekoj drugoj temi jer je ovde ipak reč o povratku redovnog a ne profi služenja.
Mnoge moje bivše a i sadašnje kolege su radile u ta vremena i iskusile ovo što ja sad napisah pa neka me slobodno demantuju..A oni koi nisu ni sudionici a ni savremenici tih zbivanja i nisu jeli taj hleb teško da mogu da budu kompetentni da o tome išta tačno i valjano komentarišu kao u onoj narodnoj da se "Nekudi konj koga nisi jahao"..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nasao sam neka uporedjenja izmedju aktivne vojske (AC) i aktivne rezerve (RC).

http://www.ngaus.org/sites/default/files/CAPE%20FINAL%20ACRCMixReport.pdf

Aktivna rezerva trenira 39 dana godisnje. Uporedjenje je za vazduhoplovstvo i to za cinove E4 i E7 (maldji vodnik i stariji vodnik I klase). Ovde nisu racunali kostanje opreme, ali se vidi da RC dobija oko 15% novca uodnosu na AC.




Ovde su uporedjivali kostanje pesadijske brigade KoV. Aktivna birgada kosta 277 M dolara godisnje (94 % je kostanje ljudstva) i potrebno je uloziti jos 8 M dolara da bude borbeno sposobna. Rezervna brigada kosta 66 M dolara godisnje (81 % kostanje ljudstva) i potrebno je 97 M dolara da postane borbeno sposobna.



Sa obzirom da oko 2/3 budzeta VS ide na troskove ljudstva, ideja da se deo aktivnih komponenti prebaci u bilo kakvu rezervu ne deluje blesavo.

Da se dopunim i ovim clankom: https://www.sainc.com/reports/pdf/17_NGR_Part4_Ch10.pdf

Gde je uracuant i trosak vezbi.

• 1Ovo se svidja korisniku: mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ништа док држава не одлучи шта хоће.