Hvala lijepa na ovako lijepim rijecima,svakako da je do sada receno mnogo toga, sigurno da nece biti naodmet iznijeti sjecanja na ta davna vremena onoliko koliko je toga ostalo u bazi ljudskoga mozga da podsjetim moj boravak od ranoga proljeca 1968 do druge polovine 1969 godine,koliko sam zapazijo citajuci portal nije puno sudijonika koji su direktno bili u toj velicanstvenoj bazi i iznosili svoja sjecanja ili ja nisam zapazijo uglavnom za taj perijod je bilo pisano iz druge ruke ili kasnijeg perijoda.Medu mojih nekoliko hiljada ili tisuca obiteljski fotografija postoji i nekoliko fotki koje su nastale u bazi iz toga vremena ali ih moram pronaci i ovdje objaviti vjerovatno ce biti interesantne,moje pisanje ni na koji nacin nemoze nikome nanijeti bilo kakvu stetu niti bi to objavljivao.
Markoni958 ::Emisija na TV Hepi Goli Zivot gost Milorad mika Ilic od 31 01 2015.Nisam gledao od pocetka,ali negde u drugoj polovini pominje se i Zeljava.Nista spektakularno,ali vredi cuti.Samo da je ubace na internet...
Ја сам малоприје погледао емисију, колега са форума BSD је окачио линк на тему аеродрома Сјеница:
Аеродром Бихаћ се конкретно - релативно кратко и "нетехнички" - помиње од 1:22:14; прича је била на правцу нестабилности Босне као проблема Евроазије а на то се Марић надовезује питањем о служби у Бихаћу.
***
Да додам овдје и анегдоту о аеродрому Бихаћ из књиге Добровољно јањичари Војислава Ескића:
Citat:Druga [анегдота], tokom te iste ekskurzije, stigli smo i na aerodrom Bihać, jedno od istinskih čuda naše tadašnje savremene vojne arhitekture. Ponosili smo se zbog činjenice da smo bili prva generacija đaka [XXI класа ВОСВШ "Маршал Тито"] kojoj je bio dozvoljen ulazak u takozvanu rupu tj. podzemni deo aerodroma. Bili smo, malo je reći, fascinirani dočekom i oduševljeni onim što smo videli. Kilometri podzemnih tunela, pet poletno sletnih staza, u narodu – pista. Mnogo aviona lovaca i kompletna infrastruktura izgrađena unutar planine Plješevice, sa svim uslovima za život i rad, čak i u okolnostima nuklearnog rata. Sve to bi bilo dovoljno da bez teksta ostane i bilo koji tadašnji, a i sadašnji, vojni analitičar, a ne grupa dečaka na proputovanju u budućnost. Kad smo mi sve lepo pregledali i prilično se umorili, u jednom od podzemnih restorana primio nas je komandant aerodroma. Ponudili su nas letačkim ručkom i nekim osveženjem a nakon toga komandant nam je dozvolio da postavljamo pitanja o svemu što nas interesuje. I sve bi to bilo lepo i jednostavno da nije bilo našeg kolege Branka. Prezime mu ne znam, prošlo je mnogo godina, a on i nije završio akademiju, zastao je negde na tom putu još u gimnaziji. Uglavnom Branko je bio relativno čudan lik. Na samoj ivici genijalnosti.
Matematiku i fiziku je imao u malom prstu, ali mu je ponekad malo škripao kontakt sa ostalim sitnicama. Ni sami nismo bili sigurni po kom osnovu je on stigao među nas, mislim da nije bio u klasi od prve godine, ali sada to ne bih ni analizirao posebno, da ne bi neko u celoj priči bio povređen. Ovo su ipak samo uspomene pa ću preći na onu vedriju stranu. Uglavnom, ustane Branko i komandanta aerodroma Bihać, pukovnika, pilota lovca upita: „Druže pukovniče, koliko kalorija ima u jednom pilotskom ručku?“ Pukovnik ga je prilično bledo gledao, mi smo prasnuli u smeh, a našem Branku je od tada zauvek prišiven nadimak Kalorija. Doduše, komandant, da bi ga utešio, obeća mu da će naložiti doktoru da taj podatak proveri. Nismo sigurni da li je, i kada, Branko dobio povratnu informaciju, ali nadimak je ostao, a Branko nažalost, nije stigao do svojih ličnih letačkih obroka. Ostatak sastanka je prošao u jako vedroj atmosferi a nama je celokupan boravak na tom neverovatnom mestu ostao u pamćenju za ostatak života. Dolaziću kasnije, kao pilot, često u Bihać, pre rata, nažalost, ne posle, ali nikad više neću osetiti takvo strahopoštovanje prema tom mestu i takvo oduševljenje svim zaposlenim ljudima na toj čudnovatoj lokaciji. Sada je to mesto, čuo sam, još jedna u nizu grandioznih ruševina i verovatno najvredniji epitaf u tehnologiji nadgrobnih spomenika bratstvu i jedinstvu. Al' šta da se radi, sloboda i nezavisnost nemaju cenu jel'?
Uobicajeni letacki dan s kraja '80-tih u 352.iae
Potpukovnik M. Matancic sa L-14i.....pretpoletni pregled, pokretanje motora, rulanje, poletanje i sletanje.
Na pocetku videa (u autobusu) piloti: R. Perisin, S. Stanisljevic, M. Vukojevic, M. Sesic, I. Luketic
Postovanje svima na ovoj stranici kao i organizatoru.Posto sam tek pronasao ovu vrlo zanimljivu temu na internetu i prijavio se.Prvo zelim da procitam postojece stranice,pa da bih mogao komentarisati.
Za pocetak mogu da kazem da sam proveo 84 i 85 tacno godinu dana sluzenja vojnog roka.
Po VES-u Aviooruzar i u 352 iae.Za sada toliko,pozdrav svima.
Dopuna: 14 Jun 2015 0:56
Procitao sam 100 stranica od ove zanimljive teme.Prvo bih rekao nesto ukratko o sebi.Avgusta 84 otisao u Sombor v.p 3605-21 Aviooruzar.Pocetkom Oktobra iste godine dosao na Famozni u tadasnjoj JNA ,a i SFRJ AERODROM-ZELJAVA kod Bihaca.Dolazak nikada necu zaboraviti kako smo docekani u kasarnoj-Zeljava.
Na zeljeznickoj stanici nas 13(2 aviooruzara,2 avioelektricara,3 fotografa i 6 aviomehanicara) docekao je KIK
za bezbjednost Ostojic.Kada nas je Bus dovezao na Zeljavu i stao kod vojnickog kluba na prostor za postrojavanje vec je bio mrak.Kad smo poceli izlaziti iz Busa sa svih prozora kasarni se culo skandiranje Kiseli-Kiseli kao na stadionu.Pomislih u sebi gdje sam Ja ovo dosao da sluzim narodu.Niko od vojske nema obzira sto su tu starjesine sa visokim cinovima, u odnosu na Sombor gdje je desetar bio strah i trepet.
Na ovom forumu je dosta receno i mogu potvrditi da skoro 70 posto je tacno a ostatak je ljudska masta.
Cini mi se da na ovom forumu je vise clanova koji nisu direktno bili u vezi sa podzemnim aerodromom tj.
nisu licno sluzbovali u RUPI.Nekada dok je bila JNA,a.Zeljava je bila stroga Vojna tajna sada ne vidim razlog kada se skoro sve zna da se neka imena pominju,a vecina se skriva jos uvijek.
Najbolje bi bilo da progovere oficiri koji su sluzbovali na aerodromu,da bi prava istina saznala.Sto vise vrijeme odmice cak i poslije skoro 23 godine Famozni mozaik aerodroma Zeljava sve se bolje slaze kao puzle.Zao mi je puno da sam skoro poslije 8 godina otkrio ovaj Forum,ali ako neko ima pitanja moze da se javi.Ja sam sluzbovao u 352 iae(popularni triperasi),a aviooruzari su popularno zvati kontejnerci.
Imam pitanje za organizatora ovog foruma u vezi sa pominjanjem imena vojnika i oficira.Za sada toliko pozdrav svima.
Dopuna: 14 Jul 2015 6:57
Na 281 strani foruma su super fotke a to su fotke pilota 352 iae.Cojek koji se pominje sa problemom avionske Kabine je jedan od najboljih pilota eskadrile,odlikovan 2 puta tada najvecim odlikovanjem pilota zlanti znak pilota RV i PVO a zove se Besevic Z.Pilot KIK.Prilikom rutinskog izvidjackog leta ostao bez pola avionske Kabine,posto je na tim visinama i pri tolikim brzinama gore vrlo vruce ,kada je javio kontroli letenja za Problem dobio je dozvolu da napusti avion da se katalputira,ali ipak On se odlucio pokusati spasiti avion.I zahvaljujici svojoj hrabrosti i umjecem zdravo i veselo zajedno sa svojim Mig21 se vratio na aedrom Zeljava sa malom prehladom.
Pre par dana sam se usput provozao kroz aerodrom. Na samom ulazu se raztavljao zmaj aviona.
Kako izgleda, par intuziasta je pokrenulo akciju spasavanja.
Svi avioni (C-47 i 2xF-84G) će biti prebačeni u Otočac.Jedan F-84G je već stigao tamo.Bolje i to nego da ih kupusaju SSS-sekundarni skupljači sirovina tj. ....Bile su fotke na Palubi.
Na jednu stranu drago mi je,jer kad sam bio prije mjesec neko je povadio komplet pod iz Dakote ,na drugu stranu pa po cemu cu se ja penjat do vraga kad odem na Željavu ???
Sall,niko nije prodavao, jednostavno su momci iz Otocca pokrenuli spasavanje, sta se jos moze spasiti i MORH je pokazao razum i darovao sta je ostalo,.. Otocac u RH, ne Otocac u SLO.
