Navođenje lovačke i civilne avijacije i prateći radarsko-računarski i sistemi automatizacije u JNA/VJ/VS/SUKL

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, jazbar, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

3. Telekomunikacioni sistemi

Specijalnost telekomunikacija je u okviru sistema kontrole letenja zadužena za pružanje sledećih servisa:

1. Vazduh-zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu na relaciji pilot-kontrolor letenja (air-ground voice communication);
2. Zemlja – zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu između susednih jedinica kontrole letenja (ground-ground voice communication);
3. Snimanje govorne komunikacije;
4. Distribucija tačnog vremena;
5. Prenos govorne komunikacije i OLDI, AFTN, МЕТЕО i radarskih podataka kao i podataka neophodnih za nadzor navigacionih i elektroenergetskih uređaja.

Sistem za govornu komunikaciju je realizovan u vidu nezavisnih komutacionih blokova u paralelnom radu i redundantnih interfejsnih kontrolera, a visokoj pouzdanosti i raspoloživosti doprinosi i specifično distribuirano softversko rešenje. U slučaju otkaza glavnog sistema, govorna koordinacija se realizuje pomoću potpuno nezavisnog backup sistema.

Radio sistem za potrebe vazduh-zemlja govorne komunikacije realizovan je u vidu niza distribuiranih radio centara, u cilju postizanja što boljeg pokrivanja radio signalom. Svi signali sa radio centara stiču se u centru kontrole letenja putem telekomunikacione mreže u vlasništvu SMATSA doo kao i putem infrastrukture u vlasništvu telekomunikacionih provajdera. Korišćenje redundantnih putanja za prenos omogućeno je gde god je to tehnički opravdano.
Svaki aerodrom poseduje svoj lokalni radio centar sa kojeg ostvaruje komunikaciju zemlja-vazduh u svojoj zoni odgovornosti. Sve frekvencije koje se koriste za potrebe vazduh-zemlja govorne komunikacije međunarodno su koordinisane pod ICAO i EUROCONTROL pokroviteljstvom.
Zbog zakonske obaveze snimanja i čuvanja svih podataka u procesu pružanja usluge kontrole letenja, projektovan je i instaliran sistem za potrebe snimanja operativne govorne komunikacije obavljene u okviru CKL Beograd kao i u okviru svih aerodromskih i terminalnih kontrola letenja.

Na visok procenat raspoloživosti telekomunikacionih servisa značajno utiču i detaljna tehnička uputstva, propisane procedure preventivnog održavanja sistema, stručne obuke i periodična osveženja znanja zaposlenih u okviru specijalnosti telekomunikacija.

Slika 1: Centar Kontrole Letenja Beograd



Slika 2: Lokalni radio centri

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, jazbar, nradukic, sasans23, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

4. Radarski sistemi

Sistem Nadzora vazdušnog saobraćaja u nadležnosti SMATSA doo zasniva se na korišćenju savremenih primarnih (PSR) i sekundarnih (MSSR/Mode S) radarskih sistema, uz intenzivno praćenje razvoja novih tehnologija (multilateracija, ADS-B itd.). Svi sekundarni radari imaju mogućnost rada u elementarnom ili naprednom Mode S režimu, dok primarni radari poseduju funkcionalnost generisanja meteo (weаther) podataka. Trenutno se nadzor vazdušnog saobraćaja obavlja pomoću četiri radarske stanice na kojima su instalirana tri kolocirana primarna i sekundarna radara, a koriste se i radarski podaci dobijeni razmenom sa susednim ANSP. Radom navedenih sistema, obezbeđeni su podaci za multiradarsko praćenje i ispunjeni sledeći zahtevi u skladu sa Evropskim standardom za nadzor vazdušnog saobraćaja:

- Dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima u En-Route oblastima,
- Dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima i jednostruko prekrivanje primarnim radarima u glavnim terminalnim oblastima.

Način rada i regulatorni zahtevi za pružanje Surveillance usluge u okviru CNS usklađeni su sa odgovarajućim ICAO Aneksima i dokumentima, nacionalnim zakonima i propisima, kao i preporukama definisanim od strane EUROCONTROL. Integritet, kontinuitet, raspoloživost i tačnost podataka su garantovani primenjenim procedurama i uputstvima za rad tehničke službe, dizajnom sistema, redundantnošću opreme, kao i 24-časovnim tehničkim nadzorom i upravljanjem nad sistemima od strane stručnog osoblja.

Slika 1: Radarski sistem Koševac



Slika 2: Tehnička sala radarske sistema Koviona

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kos93, jazbar, voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

5. Zemaljski radio navigacioni sistemi

Zemaljska radio-navigaciona sredstva se u sistemu kontrole letenja koriste kako bi se obezbedilo bezbedno sprovođenje rutne navigacije, ali i kako bi bila moguća primena postupaka instrumentalnog poletanja sa aerodroma, odnosno prilaska i sletanja na aerodrom. Ovi sistemi u svakom trenutku osiguravaju posadi vazduhoplova mogućnost utvrđivanja relativne pozicije vazduhoplova, u čitavom vazdušnom prostoru nadležnosti SMATSA doo, čime se omogućava da vazduhoplov ostane na planiranoj putanji, pri svim vremenskim uslovima. Dakle, zemaljski radio navigacioni sistemi su fundamentalni u navođenju vazduhoplova ka njihovom cilju, bili oni rutna ili aerodromska sredstva.

Najznačajniji uređaji u okviru navigacione infrastrukture kontrole letenja Srbije i Crne Gore su ILS, VOR, DME, NDB i VDF.

Kako završni prilaz i sletanje spadaju u najkomplikovanije faze leta, SMATSA doo poseduje nekoliko ILS sistema, koji omogućavaju precizan instrumentalni prilaz i bezbedno sletanje vazduhoplova, čak i pri uslovima veoma slabe vidljivosti. ILS se sastoji od predajnika kursne ravni (localizer), predajnika sletne ravni (glide path) i markera. Localizer vodi avion duž produžene ose poletno sletne staze, dok glide path osigurava spuštanje aviona duž ravni poniranja, koja obično ima nagib od 3º u odnosu na horizontalnu ravan. Markeri pružaju indikaciju u trenucima kada se vazduhoplov nalazi na definisanim rastojanjima na sletnoj putanji.

VOR (VHF Omnidirectional Range) je navigaciono sredstvo srednjeg dometa, koje emituje informaciju o azimutu. Postavljaju se duž vazdušnih puteva, kao i u blizini aerodroma. Uz postojanje odgovarajućeg avionskog uređaja, pilot može utvrditi magnetni kurs vazduhoplova u odnosu na položaj VOR uređaja na zemlji.

Uređaj za merenje rastojanja (Distance Measuring Equipment - DME) može da se postavlja na istu lokaciju kao i VOR, kako bi informacija o azimutu bila upotpunjena informacijom o kosom rastojanju vazduhoplova u odnosu na VOR/DME lokaciju na zemlji. Na taj način posada dobija sve neophodne podatke za određivanje precizne pozicije vazduhoplova. Takođe, DME može da bude u sastavu ILS – umesto markera, čime se postiže kontinualna informacija o udaljenosti od praga piste.

NDB (Non Directional Beacon) odnosno radio far je jedan od najranije razvijenih radio-navigacionih uređaja. Koristi se pri vođenju vazduhoplova na vazdušnim putevima, kao i u završnom nepreciznom prilaženju aerodromu. NDB daje podatak o stranskom uglu u odnosu na stanicu na zemlji.

VDF (VHF Directional Finder) odnosno radio-goniometar je pomoćno navigaciono sredstvo kojim se utvrđuje položaj vazduhoplova tako što se određuje smer iz koga se prima radio komunikacija koju on emituje. VDF prijemna stanica se obično postavlja u okviru aerodromskog kompleksa.

Slika 1: Predajnik sletne ravni - Glide Path



Slika 2: Navigaciono sredstvo za emitovanje informacije o azimutu VOR i Uređaj za merenje rastojanja DME



Slika 3: Radio-goniometar kao pomoćno navigaciono sredstvo VDF



Slika 4: Predajnik kursne ravni - ILS Localizer

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

6. Automatski meteorološki sistemi i oprema

Sletanje i poletanje sa aerodroma u velikoj meri zavise od trenutnih vremenskih uslova na aerodromu. Stoga su metorološke informacije od ključne važnosti za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Osnovni izvor informacija su automatske meteorološke stanice, koje su postavljene na svim aerodromima na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore, a koje su namenjene za permanentno merenje, prikupljanje, obradu, arhiviranje, prikaz i razmenu meteoroloških podataka. Automatske meteorološke stanice se sastoje od:

- senzora za merenje pravca i brzine vetra, vidljivosti, visine oblačnosti, vazdušnog pritiska, vlažnosti vazduha, temperature vazduha i tla, količine padavina itd.;
- akvizicionog bloka za prijem, prilagođavanje i prosleđivanje podataka na dalju obradu;
udvojenih servera (kontrola rada senzora, obrada podataka, arhiviranje, prosleđivanje podataka ka korisnicima);
- terminala/radnih stanica za prikaz podataka.

Kod procedura poletanja, preciznog prilaza i sletanja u uslovima smanjene vidljivosti, pored visine donje baze oblačnosti važna je i vrednost RVR (Runway Visual Range) parametra. Automatizovan sistem na aerodromu u Beogradu obezbeđuje ove podatke, što je bio jedan od preduslova za uspostavljanje operativne kategorije Cat IIIb na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu.

U okviru sistema za objedinjeni prikaz meteoroloških podataka, uključeni su i meteorološki izvestaji kao što su METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG itd., generisani automatski ili od strane prognostičara i meteoroloških tehničara.

Slika 1: Anemometar

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin stigao je danas (17/01/2019., prim. autora) u jednodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. Na beogradski aerodrom ‘’Nikola Tesla’’ u 13:04 časova sleteo je specijalno opremljeni predsednički putnički avion Iljušin Il-96-300PU(M1) registracije RA-96022 , takozvani ‘’Борт номер один’’ najveći tip vazduhoplova u ruskoj floti za prevoz veoma važnih ličnosti (VIP). Prilikom ulaska u vazdušni prostor Srbije Putinov avion dočekala su tri lovca MiG-29 RV i PVO Vojske Srbije koji su ga pratili sve do sletanja. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je u današnjoj misiji lovačke zaštite dolaska predsednika Rusije u vazduhu bilo 6 lovaca MiG-29.
Interesantno je da su danas na „Nikolu Teslu“ sletela sva tri Iljušina 96 predsedničke flote Ruske Federacije. Vladimir Putin bio je u drugoj letelici registracije RA-96022. Prvi je u 11:19 sleteo RA-96017. Drugi Iljušin bio je praćen od strane tri lovca MiG-29 (jednog dvoseda i dva jednoseda), trećeg su pratila dva. Sve tri letelice mogle su da se prate preko komercijalnog servisa za praćenje letova Flightradar24 osim kada je u jednom trenutku praćenje drugog aviona u kojem je bio Putin bilo isključeno. Većina klasičnih medija je greškom javila da je predsednik Ruske Federacije sleteo u prvom avionu.

Izvor: Tango Six

U funkciji bezbednog leta su i radari koji su takođe pratili let ruskog predsednika.
U sistemu protivvazduhoplovne odbrane su i raketne jedinice koje su takođe bile u funkciji zaštite aviona predsednika Putina.

Izvor: Ministarstvo Odbrane Srbije

Slika 1: Lovci MiG-29 u pratnji aviona ruskog predsednika

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::U nastavku teme, osvrnuću se na razvoj sistema VOJIN i sistema automatizacije i navođenja LA u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Vojsci Jugoslavije.

Već sam pisao da je, otcepljenjem Slovenije, Hrvatske i Makedonije, veći deo RRS i AS tehnike kao i lovačke avijacije prešao u SRJ i novoformiranu Vojsku Jugoslavije, a jedan deo RRS i AS, kako sam već opisao i u Republiku Srpsku i njenu Vojsku Republike Srpske.

Bilo je potrebno tehniku smestiti i osmisliti novu organizaciju sistema VOJIN , s obzirom da se sada u VJ nalazilo dosta tehnike, od kojih su neke bile više a neke manje perspektivne. Bilo je lutanja i kombinovanja i novije i starije tehnike i tehnike sa zapada i tehnike sa istoka.
Na kraju je ipak usvojena nova organizacija, tokom 1994. godine.

Da ne dužim dalje, postaviću sliku sistema VOJIN, sistema automatizacije i razmeštaj jedinica Lovačke avijacije, po novoj formaciji usvojenoj 1994. godine, pa ću prokomentarisati.



*20. bataljon VOJIN, RRS i AS:
- 20. OCS, Straževica kod Beograda, Sistem Automatizacije AS-84
- 1. Četa VOJIN, RP a. Batajnica, radar S-654 sa Kabinom Furnus
- 2. Četa VOJIN, RP Kačarevo, radari P-14, PRV-11, P-12 i sistem prenosa slike na daljinu "Natrap"
- 3. Četa VOJIN, RP Stari Banovci, radar AN/TPS-70
- 4. Četa VOJIN, RP Stari Banovci, radar AN/TPS-70
- 5. Četa VOJIN, RP a. Batajnica, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil (školski centar RV i PVO, za obuku)
- 1. Vod VOJ, RP Sombor, radar AN-TPS-63 + 2 Operativno-pokazivačke kabine iz sistema AS-70 "Julija"
- 2. Vod VOJ, RP Sombor, radar P-12

* Lovačka avijacija pod OC 20. bataljona VOJIN:
- 204. Lovačko-avijacijski puk, a. Batajnica:
- 126. Lovačka eskadrila "Delte" - MiG-21 bis (L-17)
- 127. Lovačka eskadrila "Vitezovi" - MiG-29B (L-18 )

Navođenje lovačke avijacije vršeno je klasičnim putem i instrumentalno putem sistema automatizacije AS-84. Samo tokom 1992. godine, u cilju uvežbavanja, izvedena su 53 instrumentalna navođenja lovačke avijacije iz sastava 204. LAP.
Treba reći da je kod 20. bataljona VOJIN učinjen i izvestan napredak u nameri da se sistem automatizacije AS-84 uveže sa sistemom automatizacije AS-75 za raketne jedinice PVO, konkretno sa 250. Raketnog brigadom PVO naoružanom raketnim sistemom PVO S-125M Neva, tako da je uz upotrebu aparature AKKORD bilo predviđeno i delimično i započelo uvežbavanje rada u uslovima elektronskog ometanja i rad na skraćivanju rada komandnim mesta u izvršnom komandovanju.

*31. bataljon VOJIN, RRS i AS:
- 31. OC VOJIN, Jarčujak-Kraljevo, Sistem Automatizacije AS-84
- 1. Četa VOJIN, RP Kopaonik, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil
- 2. Četa VOJIN, RP Zlatibor, radar S-654 sa Kabinom Furnus
- 3. Četa VOJIN, RP Goleš, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil
- 4. Četa VOJIN, RP Sinkovci, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil
- 1. Vod VOJ, RP Karapandža, radar AN/TPS-63 (jedinica za obuku)
- 2. vod VOJ, RP Jarčujak, radar AN/TPS-63
- 3. vod VOJ, RP Sinkovci, radar AN/TPS-63

* Lovačka avijacija pod OC 31. bataljona VOJIN:
- 83. Lovačko-avijacijski puk, a. Slatina:
- 123. Lovačka eskadrila - MiG-21 bis (L-17)
- 124. Lovačka eskadrila - MiG-21 bis (L-17)

- 98. Avijacijska brigada, a. Ponikve:
- 230. Lovačko-bombarderska eskadrila - MiG-21M (L-15) - jedinica ugašena 1996/1997

Navođenje lovačke avijacije vršeno je klasičnim putem i instrumentalno putem sistema automatizacije AS-84.

* 58. bataljon VOJIN, RRS i AS:
- 58. OC VOJIN, aerodrom Golubovci, klasičan rad
- 1. Četa VOJIN, RP Crni Rt, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil
- 2. Četa VOJIN - nema radarskih sredstava -
- 3. Četa VOJIN, RP a. Golubovci, radar S-600 (605) sa Kabinom Anvil
- 1. Vod VOJ, RP Obosnik, radar S-604H sa Kabinom Anvil
- 2. Vod VOJ, RP Ulcinj, radar P-12 sa izdvojenom Operativno-pokazivačkom kabinom PK-63
- Rezervna sredstva: P-15M, PRV-11

Navođenje lovačke avijacije vršeno je klasičnim putem.

Uz manje ili veće izmene, ovakav raspored je ostao do početka NATO agresije 24/03/99.
U sledećim tekstovima, obradiću pripreme pred agresiju NATO, tok rata, stanje neposredno nakon agresije i u periodu do današnjih dana....


Prelepi tekstovi, od kojih sad imam gomilu pitanja.
1. Kakva je razlika između OCS (20. OCS) i OC (31. OC). Takođe, da li se zna sama organizacija centra i princip rada istog (od prijema i analize informacija, do prosleđivanje istih dalje u lancu)?
2. Kakva je razlika između voda VOJ i čete VOJIN, osim u ljudstvu i količini opreme? Da li se zna sama organizacija voda i čete?
3. Kakva je bila organizacija mreže VOSt-ova i kakav je bio princip rada u istoj?
4. Da li je komandant 126. OC istovremeno i komandant 126. brigade VOJIN ili ne?

Mislim da imam još pitanja, ali ne mogu svih da se setim sad. Sve u svemu, hvala unapred na odgovoru.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Huawei, voja64, zlaya011, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AleksaRadojicic ::

Prelepi tekstovi, od kojih sad imam gomilu pitanja.
1. Kakva je razlika između OCS (20. OCS) i OC (31. OC). Takođe, da li se zna sama organizacija centra i princip rada istog (od prijema i analize informacija, do prosleđivanje istih dalje u lancu)?
2. Kakva je razlika između voda VOJ i čete VOJIN, osim u ljudstvu i količini opreme? Da li se zna sama organizacija voda i čete?
3. Kakva je bila organizacija mreže VOSt-ova i kakav je bio princip rada u istoj?
4. Da li je komandant 126. OC istovremeno i komandant 126. brigade VOJIN ili ne?

Mislim da imam još pitanja, ali ne mogu svih da se setim sad. Sve u svemu, hvala unapred na odgovoru.

1. Postojala su 3 Operativna centra VOJIN i to 58. OC, 31. OC i 20. OC.
58. OC je radio sa klasičnim javljanjem podataka o ciljevima (glasovno, vezom), dok su 31. OC i 20. OC radili automatizovano u sistemu AS-84.

2. Vod VOJ se uglavnom odnosio na manje jedinice koje su u svom sastavu imale samo po jedan radar, na primer P-12 ili P-15. U sastav voda obično bi ulazili radar, agregati za napajanje, izdvojene kabine pokazivača i prateća pomoćna i transportno-vučna vozila.
Isto se odnosilo i kod radara AN/TPS-63 i AN/TPS-70.
Četa VOJIN se odnosila na one jedinice koje su bile formacijski veće i sastojale su uglavnom od 2 ili više radara. Na primer radarski sistem S-600/654 se sastojao iz osmatračkog radara S-1016 sa 2 radarske primopredajne kabine S-605 ("master" i "slave") i sredstvima napajanja i iz radara za merenje visine S-1017 sa svojom radarskom primo-predajnom kabinom i sredstvima napajanja.
Na komandnom mestu Čete, nalazila se operativna kabina S-5013 "Anvil" ili kasnije S-5014B "Furnus". S obzirom na to koja je operativno-pokazivačka kabina na komandnom mestu Čete, Anvil ili Furnus, definisao se i tip radara: S-600 (Anvil) ili S-654 (Furnus).
Operativno-pokazivačka kabina Furnus, omogućavala je radarima S-654 uvezivanje u sistem instrumentalnog navođenja lovaca MiG-21 i MiG-29 "kaskad-lazur", tako što je računar kabine S-654 Furnus potpuno zamenio računarski sistem "kaskad", a prenos podataka sistemom "lazur" na prijemne uređaje sistema "lazur" na lovcima vršeno je uz pomoć digitalno-frekventnog šifratora DFŠ prekodera, koji je proizvod domaće pameti.
Pored toga, u jedinici su bila i prateća i pomoćna transportno-vučna vozila.

Takođe i jedinice opremljene sa radarom P-14 i visinomerom PRV-11, su bile ranga Čete.
Sastojale su se iz voda osmatračkog radara P-14 sa antenom, radarskim kabinama, sredstvima napajanja i pomoćnim i pratećim vozilima i specijalnim prikolicama.
Drugi vod se sastojao iz radara za merenje visine PRV-11 i njegove 3 kabine, specijalne prikolice za prevoz antene sredstava napajanja i pomoćnih vozila.
Ovakve Čete su na komandnom mestu imale nekada OPK "2BU" sistema ASPD koji je funkcionisao u okviru poluautomatskog sistema "Vazduh 1P", a kasnije kada je napušten sistem ASPD i uveden AS-74 i kasnije AS-84, komandno mesto je bilo u kabini osmatračkog radara P-14, tako da se kabina pokazivača PRV-11 postavljala odmah uz kabinu osmatrača P-14.

3. Organizacija mreže VOSt-ova je bila sa posebno regulisanim i uvežbanim načinom unošenja podataka u sistem automatizacije. Inicirana je i nova organizacija mreže VOSt-ova sa osloncem na sistem protivgradne zaštite Srbije. Takav sistem je bio nov i nije ranije uvežbavan, ali je mreža vrlo brzo uspostavljena u toku rata i dala je odlične rezultate.

4. Komanda 126. Brigade VOJIN je bila na Batajnici, a Operativni centar 126. Brigade VOJIN u objektu "909" u Straževici i na njenoj osnovi je razvijen Operativni Centar Korpusa PVO, sa sistemom automatizacije AS-84.
Operativni centar je mesto "slivanja" podataka iz svih Operativnih centara VOJIN (20. 31. i 58. OC) i centar vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja. Može se reći da je Komandant 126. brigade VOJIN i "komandant" 126. OC.