Navođenje lovačke i civilne avijacije i prateći radarsko-računarski i sistemi automatizacije u JNA/VJ/VS/SUKL

9

Navođenje lovačke i civilne avijacije i prateći radarsko-računarski i sistemi automatizacije u JNA/VJ/VS/SUKL

offline
  • Sall  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 2154

Mercury ::Ne, svih pet je remontovano, a poslednji je na remont otisao 102, za njega u pocetku nije bilo para zbog PDV ili tako neke administrativne gluposti.

Nije bilo para, jer su pare za njega ukradene. I zna se, bar mi se cini da je javna tajna, ko ih je ukrao. Odvojeno je bilo 30 miliona evrica. 5x5 milki za 5 aviona i 5 milki za PDV. Onda je misteriozno 5 milki dobilo noge. Ali dobro...

Izvinjavam se za off. Prastajte.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3153

Kubovac, mislio sam nešto stacionirano uglavnom uz same PSS, nešto kao sovjetski RSP (радиолокационная система посадки), recimo RSP-7 kao sa slike.





Oči i uši pilotu kada sleće u mrklom mraku ili kroz maglu. Moralo bi biti nečega nižeg nivoa od onoga što si nabrojao.



offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

@Drug Pukovnik

Evo nađoh podatke o jednom radaru, a tražićemo i dalje.... Wink

Nadzorni radar Kosor 787
Cossor C.R. 787

Radar Kosor 787 je nadzorni radar srednjeg dometa opšte namene za praćenje situacije u vazduhu britanske proizvodnje. Pojavio se 1960. godine i zbog korišćenja desetcentimetarskog S-opsega (S-band) imao je vrlo uzan radarski snop zahvaljujući kojem je imao dobar vertikalni prikaz visoke rezolucije uz prihvatljivu veličinu antene i snagu uređaja. Posebno je bio pogodan za aerodromsku prilaznu kontrolu leta jer je njime bilo moguće navođenje aviona koji sleće u lošim meteo-uslovima ili noću sve na daljinu od 900 metara od aerodroma.

Mogao je biti izveden kao pokretan ili stacionaran i imao je sistem za uklanjanje smetnji u odrazu nastalih zbog kiše ili snega. Opsluživala su ga tri čoveka - dva operatera i jedan tehničar. U zavisnosti od željene preciznosti, operater je mogao da izabere jedan od četiri raspoloživa dometa radara: 18,5, 46,25, 92,5 i 185 kilometara (10, 25, 50 i 100 nautičkih milja), pri čemu je situaciju u vazduhu pratio na ekranu prečnika 305 mm.

Izloženi primerak bio je postavljen na vrhu kontrolnog tornja od prvog dana rada Aerodroma „Beograd” od 1962. do 1989. godine i na neki način postao je njegov zaštitni znak. Po rashodovanju iste godine predat je Muzeju.

Slika 1: Nadzorni radar Kosor 787



Opis: zemaljski osmatrački radar

Karakteristike:
--emisiona snaga 450 kW
--domet 185 km (100 nautičkih milja)
- širina radarskog snopa: po azimutu 1,4˚, po elevaciji od -0,5 do 45˚
- greška u pokazivanju zavisi od izabranog dometa
- ugao zahvata po azimutu 360˚
- ugao zahvata po elevaciji od -0,5 do 45˚
- broj obrtaja antene 12 o/min
- frekvencija predajnika 2.940 - 2.980 MHz
- trajanje impulsa 1 mikrosekunda (μs)

Dimenzije:
- postolje: dužina 2,286 m, širina 1,676 m, visina 1,829 m
- antena: širina 4,877 m, visina 2,057 m
- ukupna visina postolja sa antenom 4,724 m

Masa: 2000 kg

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3153

Ima dana, naćemo sve što je bilo od cerklja do petrovca, ali da, na te beštije sam mislio. Čudno mi da nema sovjetskih RSP u inventaru opisa.

offline
  • Pridružio: 30 Apr 2010
  • Poruke: 181
  • Gde živiš: Beograd,Srbija

Na našim aerodromima vojnim,"dvojnim" (civilno -vojnim) i civilni korišćeni su isključivo američki GCA radari od 50-tih na ovamo (u više tura nabavljani) .Prvo nabavljeni je AN/CPN-4 (1 kom.) na a.Batajnica (do dolaska tzv. Mark 5 ,danas u MJV) i AN/FPN-33 (ili 36) i njegova modifikacija zvana "Mark 5" (Mk.V) mislim u količini od 16-18 (?) komada. Cossor C.R.787 je bio osmatrački radar Oblasne kontrole letenja na a.Beograd (znači nije bio tip radara za GCA),na a.Pleso je jedno vreme korišćen FPS-8 (dok nije prebačen na rp.Kurilovec) a kasnije je zamenjen ,u ulozi osmatračkog radara OKL, sa Tompsonovim LP-23 (+ RSM 970 kao sekundarni).

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

Evo uhvatio sam vremena pa da malo dopunimo ovo pitanje oko sletnih radara....
Obuka za sletne radare provedena je u SAD od 10.03. do 07.05.1959. godine. Izučavan je radar FPN-33, takozvani GCA (Ground Control Approach). Ti radari su bili razmešteni na aerodromima Pula, Zagreb, Tuzla, Skopje i Brnik kod Ljubljane. Razmeštanje je počelo 1959. godine, a završilo se 1962. godine.
Komanda RV i PVO je od 1954. pa do 1956. godine uvela u naoružanje i sletni radar CPN-4 i razmešten je na aerodromu Batajnica kod Beograda.

Slika 1: Radar FPN-33 na aerodromu Brnik kod Ljubljane



Inače, FPN-33 se sastoji od 2 parabolične antene. Jedna za azimut, a druga za elevaciju.
Širina snopa antene azimuta je 30 stepeni po vertikalnoj i 95 stepeni po horizontalnoj ravni.
Širina snopa antene elevacije je 85 stepeni po vertikalnoj i 2,5 stepeni po horizontalnoj ravni.
Radar radi u dva radna režima-moda: režim osmatranja i režim praćenja preciznog prilaska.
Radi u X Bandu na frekvencijama od 9000 - 9600 MHz.....

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

Radar za sletanje AN/CPN-4 je uređaj za lociranje prilazećih aviona i njihovo navođenje radi bezbednog sletanja na pistu u uslovima slabe vidljivosti.
Sastoji se od 3 glavna sistema:
- primo-predajni radio sistem za uspostavljanje radio veze i komunikaciju između pilota i kontrolora leta
- radar za lociranje aviona u radijusu od 45 milja (oko 72 km)
- radar za precizno praćenje i navođenje aviona u poslednjih 11 milja (oko 18 km) završnog prilaženja pisti

Komponente sistema: kabina napajanja i kabina operatora su postavljene blizu same piste i pažljivo nivelisane i poravnate da mogu pravilno navoditi avione na pistu.

Slika 1: AN/CPN-4, kabine napajanja i operatora u prvom planu



Slika 2: AN/CPN-4, primo-predajni radio sistem, antena radara, kabine napajanja i operatora

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2013
  • Poruke: 5040

https://www.youtube.com/watch?v=jkoPihu7TXM
Од 28 минута.Бригаду ВОЈИН,сјебали смо сами,неразумним одлукама 2006/2007.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

*Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

1. Uvod:

Ulaganja u sistem kontrole letenja i njegovo unapređenje u prethodnom periodu omogućili su da postojeće stanje infrastrukture u potpunosti zadovoljava međunarodne standarde i uslove u pogledu kapaciteta i funkcionalnosti.

Vazduhoplovno-tehničku infrastrukturu SMATSA doo čine tačni, pouzdani i trajni tehnički sistemi sa visokim nivoom automatizacije i niskim zahtevima održavanja, koji zadovoljavaju savremene zahteve u oblasti zaštite životne sredine. Vazduhoplovno-tehnička infrastruktura SMATSA doo obuhvata:

- Automatske sisteme kontrole letenja,
- Telekomunikacione sisteme,
- Radarske sisteme,
- Zemaljske radio navigacione sisteme,
- IT sisteme,
- Automatske meteorološke sisteme i opremu,
- Avio-opremu,
- Opremu za izvođenje obuke,
- Ostalu opremu (energetska oprema, sistemi klimatizacije, oprema za protivpožarnu zaštitu, oprema za video nadzor, motorna vozila, administrativna oprema).

U okviru projekta modernizacije FAMUS završeni su instalacija i testiranje i pušteni su u operativni rad sistemi koji se koriste u procesu pružanja usluge kontrole letenja, a koji su omogućili početak operativnog rada u novom objektu Centra kontrole letenja Beograd.
Projektom FAMUS (realizacijom FAMUS projekta, sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem je u potpunosti usaglašen sa zahtevima i standardima utvrđenim u cilju realizacije koncepta Jedinstvenog evropskog neba SES) obuhvaćena je i modernizacija sistema za snimanje i reprodukciju govorne komunikacije i sistema za distribuciju tačnog vremena na aerodromskim kontrolama letenja, kao i modernizacija navigacionih sredstava.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2638

*Kontrola letenja Srbije i Crne Gore

2. Automatski sistemi kontrole letenja

Automatski sistemi kontrole letenja (АSKL) obuhvataju:

- AFTN/AMHS sistem
- DPS (Data Processing System) sistem
- AFTN/AMHS sistem

AFTN/AMHS sistem se koristi za kreiranje i razmenu poruka u fiksnoj vazduhoplovnoj telekomunikacionoj mreži (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN). U budućoj fazi implementacije sistem će se koristiti i za kreiranje i razmenu AMHS (Aeronautical Message Handling System) poruka.

AFTN/AMHS sistem je fizički podeljen na dva funkcionalna dela:
- Operativni AFTN/AMHS sistem
- Testni AFTN/AMHS sistem je prevashodno namenjen obuci operativnog i tehničkog osoblja, ali se koristi i za testiranje novih konfiguracija sistema, čiju je funkcionalnosti nije moguće proveriti na operativnom sistemu.
Operativni i testni sistem su funkcionalno identični, s tom razlikom što je operativni sistem redundantan, dok je testni sistem bez redundanse u pogledu hardverske i softverske konfiguracije. Međusobna povezanost operativnog i testnog sistema omogućava da se u testnom okruženju raspolaže realnim porukama, što povećava kvalitet obuke osoblja, ali i verodostojnost rezultata testiranja.

Prema osnovnoj ulozi AFTN/AMHS sistem se deli na:

AIDA-NG sistem odgovoran za razmenu AFTN/AMHS poruka sa međunarodnim partnerima (trenutno su operativne AFTN veze sa Bečom, Budimpeštom, Bukureštom, Sofijom, Atinom i Banja Lukom) i
CADAS sistem koji se koristi za razmenu AFTN/AMHS poruka sa domaćim korisnicima u CKL Beograd, tornju Beograd, TMA Podgorica, kao i u AKL-ovima Batajnica, Vršac, Niš, Kraljevo, Užice i Tivat.
DPS sistem

DPS sistem je kompleksan sistem višestruke uloge, koga između ostalog sačinjavaju:

- Sistem za obradu nadzornih podataka (Surveillance Data Processing System – SDPS) koji obuhvata:
Sisteme za konverziju i distribuciju senzorskih podataka (radarskih i ADS-B podataka)
Sisteme za trekiranje senzorskih podataka i prosleđivanje generisanih trekova ka kontrolorskim radnim pozicijama i ostalim korisnicima sistema
- Sistem za snimanje i reprodukciju senzorskih podataka i trekova
- Sistem za obradu planova leta i srodnih poruka (Flight Data Processing System – FDPS)
Safety nets and Monitoring aids sistem
- Sistem za povezivanje dela sistema u Beogradu sa delom sistema koji je smešten u Podgorici.
SDPS sistem pruža kontroloru letenja informaciju o stvarnoj poziciji vazduhoplova, dok FDPS sistem obrađuje sve podatke vezane za letove (npr. aerodrom i vreme poletanja, aerodrom i vreme sletanja, zahtevana visina leta, tip vazduhoplova i odgovarajuća oprema itd). SDPS i FDPS sistem su međusobno povezani što omogućava uparivanje podataka o stvarnoj poziciji vazduhoplova i podataka iz plana leta, čime se dalje mogu ostvariti funkcije prikaza saobraćajne situacije u vazduhu (Air Situation Display), predviđanja konflikta, upozorenja na neposrednu opasnost (Safety nets and Monitoring aids sistem) i time olakšati posao kontrolora letenja.

Lokalni FDPS sistem u Beogradu je povezan sa globalnim sistemima preko kojih dobija inicijalne planove leta, ali je povezan i sa drugim susednim lokalnim FDPS sistemima sa kojima razmenjuje podatke o letovima koji prelaze iz prostora nadležnosti jedne u prostor nadležnosti druge jedinice kontrole letenja. Koordinacija između susednih jedinica kontrole letenja je podržana razmenom OLDI (On-Line Data Interchange) poruka (trenutno su operativne OLDI veze sa susednim partnerima Budimpešta, Zagreb, Sofija, Skoplje, Tirana, Arad, Brindizi i Bukurešt).

DPS sistem je fizički podeljen na dva funkcionalna dela (podsistema):

- Operativni DPS sistem koji je redundantan
- Testni DPS sistem koji se pre svega koristi za testiranje novih konfiguracija i parametara u sistemu pre nego što se dozvoli njihovo operativno korišćenje, ali i za obuku tehničkog osoblja. Testni sistem predstavlja funkcionalnu kopiju operativnog DPS sistema s tom razlikom što je testni sistem singularan.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 765 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 0 sakrivenih i 758 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ALBION101, ibssa, Kruger, Krusarac, lojola, perica5, yrraf