PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

31

PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

offline
  • Pridružio: 07 Dec 2011
  • Poruke: 741

Sto to znaci da je rashod raketa bilo prilicno velik? Da se u prosjeku morali ispaliti po 2 rakete iz sustava s300 za uspjesno i pravovremeno presretanje krstarece? 3 rakete? vise?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Тај податак никад није објављен нити наглашен (???)то је мој закључак (!!!) због реченице која гласи (парафразирам):
*успешно уништавање крстарећих пројетила је било углавном у оним случајевима када је вршено групно сконцентрисано гађање више дивизиона на циљ под заједничком командом*



offline
  • Pridružio: 18 Jun 2009
  • Poruke: 206

vrabac ::Topovi Pancira ne mogu da obore HARM odnosno verovatnoća je vojnički neupotrebljiva...Potpuno.

Sta je najefikajsnije sredstvo protiv HARMa?

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Najbolje je da ti dežurni radar (ili nišanski što je samo na Panciru) radi na frekvenciji koju HARM-ovi ne mogu da pronađu.

Ali ako je već radna frekvencija u njegovom domenu...koherentni mamac. Mislim da on ima dobrano veću verovatnoću da prevari HARM-a nego što je verovatnoća da se obori.

Od raketnih sistema jedino Tor može da proba i to M1-2 verzija.
Možda bi i BUK-M2 mogao.

Koherentni mamac regulisana polarizacija, ali je problem kada se ispali sa vrlo velike daljine u ciljanom režimu na ELINT-om dobro osmotren radar. Onda prillazi u niskom letu i mnogo je opasno, jer se može desiti da priđe tako nisko i iznenada da se kasno registruje.
Zato ni osmatrački a kamoli akvizicioni radari u ozbiljnom ratu, pogotovu ako je mala ukupna borbena prostorija ne vrede mnogo ako ne vladaju sa superpokretljivošću.

Ali mamac je mamac uostalom ako ima toliko vremena može i da se gađa i da se uključi mamac.

Nisu ni pasivni odraživaći loši ako imaš mogućnost obaranja zraka na njih.
Uostalom pasivni zavaravački sistemi se mogu primeniti istovremeno, na BUK-u.
Na S-300 pasivni odraživač na zemlji je slabiji ali zato može da lansira takav na malu visinu pa opet.
Izbor da li osvetljavati pasivni odraživač je sledeći:
ako je HARM ispaljen u borbi koja se već dešava ili priprema ili se završava i leti sa veće visine pravo nadole onda je u blizinskom modu i treba osvetljavati odraživače, ako se pojavi sam izenenada niotkuda obično na maloj visini ili posle propinjanja a da ni aviona nema u blizini onda treba ispaliti bez osvetljavanja i momentalno skinuti visoki.
Problem je što imaš jedno 2 sekunde da doneseš odluku i sekundu za taster ako je taj šunjajući mod. Zbog toga je taj mod automatski na Gazetćiku a ako hoćeš da osvetljavaš odraživače okreći ako oceniš da imaš vremena na odražavač van Gazetćika na BUK-u. Zato na Gazetćiku koji radi na S-300 ima više lansera pa se ispale oni ka azimutu rakete ali i po jedan levo i desno od njega ako hoćeš da zahvatiš.

U svim slučajevima koherentni mamac radi.

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6438
  • Gde živiš: Beograd

Znaci Gazetic radi na principu da kada detektuje HARM da isljuci radar koji cuva i ukljuci mamac? Dali u tome slucaju HARM predje na mamac ili ostane na branjenom radaru? Jel Gazetic u tome slucaju strada (Iz druge ruke znam da mamac za Nevu ne strada od HARM-a, jer su dva mamca kod Slatine gadjana svaki dan)? Povezano pitanje jeste da li se moze napraviti ,,Oklopljeni" mamac, jer probojna moc HARM-a i nije prevelika (zaustavlja ga na primer oklop Kub-a, koji je valjd a oko 14,5 mm, ili zid od cigle)?
Inace ja smatram da je najefikasnije sredstvo borbe sa HARM-om gadjati avion koji ga nosi i to pre nego sto udje u domet Smile. S 300 bi trebalo da moze da uradi to, a ako se neki genije zainati da leti nisko, onda ga nacekati bilo cime: Pancirom, Torom, Silkom, Silom, ma mogu i one nase Prage da posluze Mr. Green .

offline
  • 1199 
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 870

^ neznam koliko ti je poznata taktika recimo njemaca i njihovih tornada kolega. na 30 stopa (10 metara) visine lete nadzvucno.... to ce tesko neko da obori. cak i u pustinji...

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6438
  • Gde živiš: Beograd

Ma lepo od njih sto lete na 10 metara, ali je potpuno nevazno kojom brzinom oni lete, ako postoji dobar radar (sistem navodjenja). Jasno je da je pretpostavka da je PVO pravilno pozicionirana. Topovi mogu da podjednako dobro da gadjaju i avione koji lete podzvucno i one koje lete nadzvucno (presretanje pa presretanje). Mnogo je bitnije koliko manevisu, a da izvode slozene manevre na 10 metara, dok lete nadzvucno i to jos pod paljbom, e u to ces me tesko ubediti. Pancir to moze da pokupi bez problema, tj. ako ima problema treba te probleme otkloniti ili penzionisati sistem.

offline
  • 1199 
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 870

Napisano: 09 Maj 2013 22:11

nemam ja sta da te uvjeravam kolega. pitaj PZO iz 99te... bilo je nekoliko ADSa (tako se valjda zovu njemacki Tornado- i koji ciljaju radare)

Dopuna: 09 Maj 2013 22:16

navodis cak da ti je i otac iz PZO u nekoj drugoj temi... pitaj njega

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6438
  • Gde živiš: Beograd

Napisano: 09 Maj 2013 22:39

Bilo ih je, ali nisu leteli nisko. Isli su na nekih 8 i vise km visine i gadjali HARM-om cim se ukljuci bilo koji radar ili bilo sta slicno radaru (jedan se zaleteo na mini-repetitor za mobilnu telefoniju). Nisu hteli da rizikuju da se spustaju nisko, sto bi mozda radili da smo mi imali S 300 tih godina.
Jedan nas Orao je leteo toliko nisko pa je udario u drvo, cisto da se zna koliko je to rizicna operacija cak i bez neprijateljskog gadjanja (pored topova tu postoje i rucni raketni sistemi kao sto je Strela).

Dopuna: 09 Maj 2013 23:20

AKo leti brze teze ga je nanisaniti i pogoditi na vreme, ali nije nemoguce. Top uvezan na radar i rakete kratkog dometa (sto Pancir i jeste), sa propisnim osmatrackim radarom mogu da skinu ADS. Na toj visini bataljonu pesadije moze da se posreci i da ubode avion-tako da su sanse da oni izvode takve manevre nad brdovitim Balkanom minimalne.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Napisano: 10 Maj 2013 3:27

Tornado ima poseban radar za let na niskoj visini međutim to rade udarni avioni ne i SEAD grupe Tornadoa, kojima bi brišući let bio kontaproduktivan kao i svim Vajld Vizl timovima od kada postoje.
Međutim taj radar je poprilično zastareo i sa današnje tačke nepouzdan i limitiran u sposobnostima.
Međutim ono što je bitno JE DA RADAR ZA NISKI LET NE UKLANJA, DALEKOVODE, REPETITORSKE ANTENE, DIMNJAKE INDUSTRIJE I KABLOVE DALEKOVODA.
Statistika veorvatnoće preživljavanja aviona sa posadom u niskom letu nije mnogo pomerena u metrima na dole ni sa novom elektronikom, razlog su prosta fizička ograničenja od navedenih objekata. Topografski činoci tog tipa na pojedinim terenima su samo nešto manje verovatni a jednako opasni.
Sami Tronadoi su osim na samom početku dejstava 99 delom i usled brzog prvog gubitka ali pre svega zbog uspešnog sloma PVO na srednjim i većim visinama kasnije prešli na bezbednije delovanje sa istih.

HARM uvek pređe na mamac Gazetćika ako je ispaljen u odbrambnim modovima, u šunjajućem može da bude njesra jer se desi da bude otkriven prekasno posle lokovanja ili da (kod novijih modela) veže tačku vrlo daleko pre nego što se Gazetćik aktivira (mada mu ovo drugo malo teže polazi za rukom).
Onda se radar gasi a bacaju odraživači koji mogu da ga izazovu da se prerano aktivira.
Generalno se radar gasi kod Gazetćika, istina možeš da ga zadržiš posbnomkomandom i da baciš odraživače i da njih okreneš radar, ali to se smatra izborom samo ako aktivni mamac ne radi.
U najvećem broju slučajeva mamac ne strada.
HARM inače ima ubojne elmetne vrlo visoke probojnosti tankih limova i oklopa ali nema posebno gust posip jer su ti elemetni relativno teški pa u konačnom zbiru nisu toliko mnogobrojni ni gusti (ma kako se nekom činilo da jesu) pa već na malo većoj udaljenosti poćinju da prave slab posip. To je zato jer je projektovan da probija pre svega talasovode i slične elemente na uređajima pre svega antena.
Oklop Kvadrata nije za njega nikakav problem u smislu probojnosti i generalno ga uopšte ne zadržava, štaviše česti su teški pa i letalni ishodi kod posade ukoliko dođe do pogađanja.
No on lako promašuje i onda je posip sa veće daljine slab i mnogo manje opasan.

Dopuna: 10 Maj 2013 3:33

Posade Geprada su redovno *obarale* Tornadoe na vežbama nad teritorijom Nemačke bez ikakvih problema i sa vrlo visokim stepenom efikasnoti.
Tako da je već Tunguska bila u toj niši.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1773 korisnika na forumu :: 55 registrovanih, 6 sakrivenih i 1712 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aljosa7, amir3045, Anton Vucic, antosky, Apok, apostata, aramis s, banebeograd, bankulen, bieffe, boolero, bulovic, damirZR, dane007, DENA, djurdjija, dragon986, DucicM, DVC virus, Eyes Wide Shut, Georgius, girici3, hyla, i.jovanovich, Kordon, Levi, Lucije Kvint, Marko Marković, MB120mm, mean_machine, Mercury, MILO-VAN, milos.cbr, Milos1977, nedjabanderas, RADOVAN.S, renoje2, repac, RJ, rovac, royst33, ruseskij, sasakrajina, slonic_tonic, Snorks, SsssssNOVI, stokanovicm, suponik, Veber Zoltan, vlvl, zodiac94, zuxbg, Zvrk