S-125M1T "NEVA"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Braca75 ::Lucije

Nema "punog preticanja" kod Neve. Ja i ne znam za raketni sistem PVO koji koristi takav metod vodjenja.
Ovde smo to onako, kako neko rece, akademski razglabali.
Postovao Ljubasav ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


To na slici je vodjenje rakete u optimalnu tačku susreta, mora dva radara (ili generalno dva odvojena kanala praćenja). Takvo vodjenje Neva ne može da ostvari sa jednim nišanskim radarom (a ima i predvidjen je samo jedan), puno preticanje kod Neve je možda maksimalno preticanje koje dozvoljava širina snopa, postiže se izvdojenjem cilja na ivicu snopa.

• 1Ovo se svidja korisniku: milos.cbr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milos.cbr ::@Braca75,
Još par pitanja:
1.Kako se popravlja radar nakon pogotka PRR?
2.Koje delove radara je moguće izmestiti sa "jarbola" ?
3.Kolilo je realna i izvodljiva varijanta da optoelektronski nišanski uredjaj bude vezan za svaku lansirnu rampu, a ne za radar(bateriju), time bi svaka rampa mogla da gadja samostalno?
4.Kako baterija zna (i da li) da je PRR lansirana na nju, da li ima indikator radarskog ozračenja, da li radar sam zahvati PRR? Da li npr.HARM emituje uopšte neko zračenje?
5.Kako bi izgledalo savršeno inženjerijjsko uredjenje položaja u smislu odbrane od PRR (zanemarimo za sad jdam, jassm i sl..)tako da PRR nadje cilj i aktivira se,ali ne nanese veće štete bateriji i ostavi bateriju u aktivnom stanju.

Ako je i drugi deo pitanja bio za mene....posto niko ne odgovara....

1. Zavisi od ostecenja. Zamena blokova, sklopova i antena rezervnim iz RAP-a.
2. Ako se pod "jarbolom" smatra antenski nosac SNR-125, onda niti jedan jer je to nepotrebno i dodatno bi zakomplikovalo rad (potrebno usaglasavanje paralaxa izdvojenih celina radara za pracenje cilja i navodjenje raketa)
3. A ko bi navodio te rampe na ciljeve i kako i ko bi slao komande upravljanja na rakete? Raketa je navodjena radio komandama. Nije izvodljivo.
4. Baterija ne zna da je PRR lansirana na nju, osim ako dejstvo ne vrsi cilj koji je zahvacen i koji se prati nisanskim radarom. Tada operator moze primetiti trenutak odvajanja projektila. HARM ne emituje EM zracenje. Baterija nema indikator radarskog ozracenja.
5. Uredjen zaklon, maskirana sredstva i sam zaklon, rasporedjivanje i aktiviranje IRZ na odredjenim pravcima, instalacija ugaonih reflektora i pasivnih dipola u skladu sa njihovom namenom i funkcijom.
Formiranje laznih polozaja, njihovo "ozivljavanje", izvodjenje sheme laznog lansiranja.
Nema "savrseno" uredjenog polozaja u smislu odbrane od PRR. Ovo je neki maksimum koji se moze uraditi.
Ovde je naravno vazno i da se radi sa povremenim, kratkim zracenjima pri otkrivanju ciljeva i iskljucenje zracenja ukoliko se primeti lansiranje PRR Harm od strane cilja koji se prati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zar HARM ne mogu da detektuju osmatracki radari?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^ U vezi ovog odgovora pod 5. Ako se PRR navodi na izvor zracenja a to je valjda antena radara .Koliko je moguce "odmaci" kabinu sa posadom od iste pa da i u slucaju pogotka PRR posada ne bude ugrozena. Pretpostavljam da je to do duzine kablova koji povezuju kabinu i antenu, Ima li nekog ogranicenja koja duzina kabla se moze koristiti a da to ne ometa rad i koja se duzina kabla i razmak "koriste u praksi"?

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Maj 2020 10:17

kaptain ::A zar HARM ne mogu da detektuju osmatracki radari?

Moze. Ali ipak govorimo o radarima P-12 i P-18.
Njihova brzina rotacije je 6 sekundi, treba barem 3-4 okretaja da se utvrdi po brzini cilja i parametru (0 - ide pravo na tebe) da je zaista PRR i to ako svaki put radar prikaze cilj. Ipak je u pitanju cilj male odrazne povrsine, koji leti veoma brzo "na dole", a radar sporo skenira.
U praksi se nije desavalo da se iskljuci zracenje SNR-125 zbog dojave sa P-12/18.

Dopuna: 30 Maj 2020 10:18

zlaya011 ::^^ U vezi ovog odgovora pod 5. Ako se PRR navodi na izvor zracenja a to je valjda antena radara .Koliko je moguce "odmaci" kabinu sa posadom od iste pa da i u slucaju pogotka PRR posada ne bude ugrozena. Pretpostavljam da je to do duzine kablova koji povezuju kabinu i antenu, Ima li nekog ogranicenja koja duzina kabla se moze koristiti a da to ne ometa rad i koja se duzina kabla i razmak "koriste u praksi"?

Razmak je do 9 metara jer se toliko moze razvuci kabal radio predajnika komandi. Ne moze vise.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Malo sam sad pažljivije čitao literaturu pa da se malo ispravim i pojasnim neke detalje sa grafovima. Prvo graf od prije par dana...



Za ovo sam rekao da je najbliže zadnjoj regularnoj raketi Neve, međutim nije. Ovakve slične putanje dobijem i ja u programu kada ubacim dimenzionalne i masene vrijednosti, koeficijente otpora, sve potrebno o motorima itd i kad je puknem da leti balistički. Ovaj graf pokazuje kako bi Neva letila da ima glavu samonavođenja i kada bi zbog toga bila u mogućnosti biti navođena nekom metodom koja bi dopustila ovakve trajektorije koje su iz energetskih razloga za raketu najpovoljnije. Koja bi to metoda bila to vi dečki sa radara znate bolje od mene. Inače gdje je Kubovac, nema ga neko vrijeme, šta se zbilo?

Znači oba grafa su ok, i H-D i v-t, ali uz možda neko proporcionalno ili kakvo već navođenje.

E sad kako “obična” Neva leti, iz više literature jer u svakoj opisuju nešto zasebno pa treba prelistati stotine stranica i naći vezu, našao sam poveznicu koja me zanima. Pucali su grupe raketa i meni su u fokusu puskovi 18,22,32,34-36.



To su sve bojeva gađanja meta koje imaju približno iste profile, po visini oko 5km, po parametru u točki pogađanja oko 4km i u istoj točki daljine po horizontalnoj projekciji oko 12km. Neke mete lete postojanom visinom, neke su u laganom poniranju ili propinjanju. To su približno iste prostorne daljine od nekih 13-14 km i mete su dohvaćene u vremenu oko 19 do 20 sekundi leta rakete.



Ovo je sve za rakete sa 301K kompozitom, kasnije su tu poboljšane, ali princip je isti samo su možda malo dobile dužu ruku. Vidimo da su trajektorije onako i usklađene i približne, nisu izmotane kifle, sve su pucane pod 24 stupnja. Metoda vođenja polupreticanje sa iznimkom puska 34 koje je trotočka i eto za ovakve ciljeve se uklapa. Ovo je njen graf zone susreta sa metom.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug pukovnik
Da se ja ispravim: u pravu ste, putanja cilja koji leti na konstantnoj visini se definiše visinom cilja i parametrom putanje, a on je rastojanje projekcije putanje (na tlo) od položaja lansera. Za prelet cilja preko položaja parametar je 0.

Ovde sam takodje pogrešio: "Mislim da bi to moralo da se simulira, u koordinatnom sistemu, pa vremenski interval: gde je sad raketa, gde je cilj, usmeri se na cilj, pa da vidimo gde smo kad prodje sledeći interval, sve do približnog preseka... I uz put da se sabiraju predjeni putevi za svaki vremenski interval, da bi se na kraju dobila dužina putanje." To što sam opisao je gonjenje cilja a ne metoda 3T.

Algoritam za "gonjenje" cilja:
- pomeri raketu u pravcu cilja za proizvod brzine rakete i vremenskog intervala. Za taj vremenski interval se i cilj pomeri u novi položaj
- naći jednačinu prave koja spaja novi položaj rakete i novi položaj cilja
- pomeri raketu u novi položaj, duž nove prave
- i tako dok novi položaj rakete ne preseče pravu duž koje se kreće cilj

Algoritam za 3T bi bio ovako, za jednu korekciju tj. jedan korak:
1. sračunaj gde će biti cilj na kraju sledećeg intervala vremena
2. nadji jednačinu prave koja spaja lanser i taj novi položaj cilja.
3. u odnosu na tekući položaj rakete, naći jednačinu prave koja je normalna na novu pravu koja spaja lanser i novi položaj cilja (prava odredjena u koraku 2.), stim da prava prolazi kroz trenutni položaj rakete
4. trenutni vektor brzine razloži tako da komponenta brzine duž prave 3. za interval vremena dovede raketu u liniju 2.
5. za to vreme druga komponenta brzine "gura" raketu ka cilju
6. na kraju intervala, lanser, cilj i raketa su na istoj liniji
7. ponavljati ovaj postupak dok novi položaj rakete ne prodje kroz pravu duž koje leti cilj

I za puno preticanje i polupreticanje kod Neve nisam bio u pravu: puno preticanje je ono što sam opisao - preticanje koje raketu u momentu lansranja vodi najkraćom pravom linijom u tačku susreta. Polupreticanje nije držanje rakete na 1/4 prostornog ugla radara, već usmeravanje rakete za polovinu ugla od punog ugla preticanja, kako je drug pukovnik i napisao. Druga je stvar ako preticanje i polupreticanje izlaze iz konusa radara, onda se te metode ne mogu primenjivati, zbog velike ugaone brzine cilja. Računar nišanske sprave će odrediti momenat lansiranja tako da maksimalna ugaona brzina cilja ostane u opsegu konusa radara...

Nadan se da sad nisam ništa pogrešno napisao. Detalja ima na:https://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/METODE-vodjenja-raketa-u-PVO.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Puno preticanje i polupreticanje



Trotočka



Jedino se trotočka može sa razumnim naporom grafički prikazati zato što je i sama metoda takva da je prilagođena situaciji gdje ne znamo daljinu do cilja, a tim ni brzine zbližavanja rakete i cilja bez kojih prve dvije metode ne mogu biti realizirane.
Kod trotočke kutni položaj rakete po elevaciji i po azumutu je isti kutnom položaju cilja. Kod te metode je sve prosto pa je i rezultat takvog gađanja isti. Ono što se mora znati za raketu su vrijednosti brzine u funkciji vremena. I kako se crta, tako što metoda kaže da je udaljenost između točaka 0 i R1 srednja brzina puta vrijeme, znači (v0+v1)/2*(t1-t0). I tako u krug, udaljenost između R1 i R2 je (v1+v2)/2*(t2-t1). Kad se odrede sve udaljenosti i sve točke R se polože po pravcima zajednički kutnih usmjerenosti, točke se spoje krivuljom i dobije se kinematička trajektorija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljamo iz različitih uglova: vi kako da čovek pripremi elemente za grafik, ucrta ih i dobije putanju za 3T, a ja razmišljam kako da "nateram" računar da izsimulira putanju za 3T. Slično je ali ne i isto. Probao sam danas da izračunam putanju po algoritmu za 3T koga sam opisao, tj. da napišem kod (za konstantnu brzinu rakete), može da se reši ali je dosta zametno. Čitajući vaš post ponovo, došao sam na bolju ideju: pošto svakako radim sa sitnim intervalima vremena, treba da iskoristim činjenicu da su azimut i ugaona brzina za cilj i raketu isti. Iz ugaone brzine cilja odredim potrebnu komponentu brzine rakete normalnu na radijus vektor rakete, pa onda i komponentu brzine duž radijus vektora, nju pomnožim sa intervalom vremena, dodam na predhodno rastojanje rakete od lansera i to rastojanje položim na novi pravac lanser cilj, i odatle sračunam nove koordinate rakete. I tako do preseka sa putanjom cilja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Nebo_M, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Poljaci na vezbi koja je pocela juce