S-125M1T "NEVA"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::Ako se ne varam, tu je ideja da se avion osvetli nišanskim radarom: ako ima detektor ozračivanja, pilot zna da je orzačen i onda bi trebalo da odreaguje nekakvim manevrom, shodno proceni protivnika.



Pilot dobija upozorenje: "raketa lansirana". Samo to.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Maj 2020 14:28

To što vi pričate nije dobro na početku borbe ali to nije bitno.
Bitno je da je to fenomenalno i to ovo poslednje kombinovanje kod Lucija onda kada prva faza već odmakne i krene premeštanje diviziona i baterija.
Uopšte mi nije jasno zašto neko to do sada nije izveo kao rešenje.

Dopuna: 23 Maj 2020 14:46

pare jbg. ja gluposti pričam ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braca75 ::Pilot dobija upozorenje: "raketa lansirana". Samo to.

Remećenje leta aviona radarskim ozračivanjem, odnosno zastrašivanje u cilju promene režima leta, je svakako taktička radnja koja NATO-u nije nepoznata. S obzirom da postoje imitatori radarskog zračenja, kao i da realni nišanski radari mogu ozračivati cilj kratkotrajno, sa ciljem teranja neprijatelja, bez upuštanja u rizik dužeg ozračivanja, bilo bi logično da nadmoćna avijacija osmatra bojište sa ciljem razdvajanja lažnog ozračivanja od stvarnog lansiranja rakete: registrovanjem bljeska lansiranja velike rakete kao i njenog radarskog odraza tokom početne faze leta. Dodatni razlog su i pasivni mod vodjenja rakete NEVA kao i lansiranje KUB rakete pre početka ozračivanja cilja nišanskim radarom: avijacija se ni na visinama većim od 5 km ne može oslanjati samo na uzbunu koju daje detektor ozračenosti nišanskim radarom.

Dakle nadgledanje sa ciljem uočavanja momenta lansiranja većih PVO raketa svakako ima smisla, predpostavljam da u uslovima zasićenja VAP prisustvom neprijateljskih letelica to i nije tehnički problem... Ali, ako napadač opravdano (ili neopravdano, sve jedno) zaključuje da je dovoljan alarm ozračenosti, onda lažna lansiranja nemaju smisla.

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, zoran MKD, Lucije Kvint, Bloody, amaterSRB, _Petar, zixmix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmisljao sam ovako nesto, nekada davno...

Izradi se kalup i napravi kopija neve od stakoplastike. Zbog male mase, ne treba joj veliki raketni motor da je dobrano pogura. A moze i oblaganje tankim metalnim folijama iznutra da da dobar radarski odraz. Ono sto bih uradio je da nema bustera, odnosno buster bi postojao, samo vizuelno na rampi, pa ako je otkrije neka bespilotna, na rampi izgleda regularno, u svojoj punoj velicini sa busterom, ali bi poletao samo deo bez bustera.

Doda se neko primitivno upravljanje, moze cak i sa RC modela, let se nadgleda optikom na vrlo primitivan nacin - drzi se raketa u objektiv - upravlja je operater i trudi se da ona sto vernije leti ka cilju.
To ne bi bilo ni blizu precizno da se pogodi, ali ajde budi musko da joj proveris preciznost

Dok beze od tih raketa i dok gadjaju IRZ-ove, pravi divizion ceka svoju priliku i koristi pometnju.

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

RADIONIX, Ukrajina, ONYX-2 ARS GSN koja se koristi za modernizaciju raketa 5V27D-M2:

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, lacko, Nebo_M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glava za aktivno radarsko samonavođenje... Mora da je to papreno skupo. A protiv tehnološki naprednog neprijatelja može biti i problematično, zbog ometanja. Laički utisak mi je da je svaka samonavođena raketa podložnija ometanju od one koju vodi operater... Kao što smo iskusili '99-te, KUB je bio napredniji sistem od NEVE, ali je pasivno radarsko samonavođenje efikasno ometano, za razliku od radiokomandnog vođenja kod Neve.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

100-300.000 USD za jednu ovakvu ARS GSN, zavisno od zemlje porekla.
Mada, kad uporedis sa cenom nove rakete sa ARS GSN, to mu dodje i jeftino. Uglavnom su oko 1 milion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Alzir

Citat:Photos of the Algerian S-125 Pechora 2M

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad vidim crvenu boju na raketama, odmah mi Belorusi u glavi

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::
Iz ovog se pak dijagrama mogu očitati brzine, a zanimaju nas brzine kod dostizanja cilja.



U max sekundama zone su to pristojne brzine i za visoke i za niske ciljeve. I sad novi marketing nastupa, te nove-stare rakete su dorađene, bolje napajanje, bolje upravljanje, duže upravljivo vrijeme, inercijalni blok, novi metod vođenja, vrh teži, drob lakša i suma sumarum mase su tu negdje. Gorivo teško da je moglo nešto napredovati, a i konstrukcija same raketa bi teško dopustila neka veća ubrzanja.

Kad razmišljamo o vremenu za koje raketa može da stigne do cilja, treba imati na umu da trajektorija rakete nije prava linija već kriva, tako su realni dometi manji, zbog toga što raketa i cilj uvek moraju da budu u malom prostornom uglu nišanskog radara. Naravno, koliko će trajektorija biti duža od prave linije koja spaja nišanski radar i cilj u momentu susreta zavisi od raspona ugaonih brzina od lansiranja do pogotka, ako se cilj gadja u dolasku ugaona brzina će rasti. Dakle, za cilj u dolasku, veća brzina cilja i manja daljina daju veće ugaone brzine, odnosno zakrivljeniju trajektoriju.

Koliko znam, u okviru "vidnog polja" nišanskog radara operateri vodjenja imaju prostora da drže raketu ispred cilja (npr. ako je cilj u centru, raketa može biti "na pola kruga(ekrana) ispred")... Možda je moguće i držati sredinu radarskog snopa negde izmedju rakete i cilja, ali sve je to ograničeno ugaonom širinom radarskog snopa. Tako se za istu putanju cilja i isti momenat lansiranja vreme leta rakete do pogodka donekle smanjuje, ali osnovno ograničenje - nemogućnost vođenja rakete po pravoj liniji do tačke susreta, ostaje.