S-125M1T "NEVA"

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čisto da upitam da ne umrem glup. Može li se snop nišanca aktivno sužavati što je raketa bliže cilju? Kad se raketa lansira da je širi pa se sa zbližavanje rakete i cilja počne aktivno (elektronski) od posade sužavati? Predpostavlja da su pesa i aesa radari pogodniji za ovu rabotu od ostalih iz poznatih razloga.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, bojank, stug, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug

Nisanski radar ima svoj snop sirine recimo 1 stepen. I on je te sirine.
U prostoru, kako se blizi cilju, dijagram zracenja je sve siri, sto znaci da je sa vecom udaljenoscu navodjenje rakete sve nepreciznije. Tako je to kod RK vodjenih raketa. Opada preciznost posle 35 km drasticno.
Zato se uvelo poluaktivno samonavodjenje sa poluaktivnom prijemnom GSN u raketi. Radar emituje snop i on ima dijagram zracenja koji je sirok u prostoru kako je cilj udaljeniji, ali se odbija od cilja i prima na raketi koja je bliza cilju i tako se snop reflektovan od cilja "fakticki" suzava prema raketi. Rezultat: veca preciznost i mogucnost preciznog navodjenja na vecim daljinama.
Najbolje resenje: RK u pocetnoj fazi, poluaktivno u zavrsnoj (ili Track via missile). Jos vece daljine preciznog navodjenja.
Valjda sam jasno objasnio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braca75 :: Najbolje resenje: RK u pocetnoj fazi, poluaktivno u zavrsnoj (ili Track via missile)
...i eto nama FK-3.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug nema glupih pitanja, kod odgovora zna da bude problem. Ne vredi, ništa elektromagnetsko da tako kažem, se daljinom se ne sužava čak i laserski zrak se širi, mada uglavnom nevažno u praksi kod njih, za radare, nišance, svi se ozbiljnije šire. Koda AESE je više značajno mada ne epohalno smanjenje bočnih lepeza i snaga, ali problem ostaje.
Jednu stvar da ti ne ostanemo dužni, kod nišanaca ima zbog raketa šireg i užeg snopa, pa i kretanja snopa zbog zahvata rakete ili takozvanog predpoiska, predzahvatnepretrage ako sam dobro preveo smisao ali nije uvek na jednoj anteni ima kada dve to rešavaju pogledaj recimo što je Kubaš kačio o Osi.
No svejedno problem ostaje možeš i napraviti širi snop ako ti treba zbog rakete ali uži od nekog maksimalno uskog ne ide i širi se sa daljinom.
Rasne PESA duploaktivne (Patriot, Alamaz) i AESA zaista lakše na kraju izađu sa tim, ili da imaš grozno jak i samostalan specijalizovan odvojeni emiter kao Antej.Ovo je već offf...

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Braca75, da nije možda da signal odbijen od cilja ne ide u raketu, već do radara pa se od radara vraća do rakete, to bi bilo "track via misille" definija na koju sam nailazio.
Još par pitanja:
1.Kako se popravlja radar nakon pogotka PRR?
2.Koje delove radara je moguće izmestiti sa "jarbola" ?
3.Kolilo je realna i izvodljiva varijanta da optoelektronski nišanski uredjaj bude vezan za svaku lansirnu rampu, a ne za radar(bateriju), time bi svaka rampa mogla da gadja samostalno?
4.Kako baterija zna (i da li) da je PRR lansirana na nju, da li ima indikator radarskog ozračenja, da li radar sam zahvati PRR? Da li npr.HARM emituje uopšte neko zračenje?
5.Kako bi izgledalo savršeno inženjerijjsko uredjenje položaja u smislu odbrane od PRR (zanemarimo za sad jdam, jassm i sl..)tako da PRR nadje cilj i aktivira se,ali ne nanese veće štete bateriji i ostavi bateriju u aktivnom stanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milos.cbr

Signal odbijen od cilja ide i u GSN rakete i do radara na zemlji. Raketa salje taj signal svojim transponderom na radar za zemlji. Racunar na zemlji uporedjuje dva signala i formira komande upravljanja i salje antnom predaje komandi upravljanja na raketu. Track via missile-1. - Patriot.

Signal odbijen od cilja ide u GSN rakete i do radara na zemlji. Raketa formira svoje komande upravljanja i kao takve ih salje svojim transponderom na radar na zemlji, koji takodje formira svoje komande upravljanja na osnovu signala koji se reflektovao od cilja do njega. Racunar na zemlji uporedjuje 2 paketa komandi upravljanja i formira konacnu komandu upravljanja i salje na raketu antenom predaje komandi upravljanja.
Track via missile-2 ili SAGG (seeker aided ground guidance) - S-300PMU1/2, S-400

• 5Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Lucije Kvint, Braca75, lacko, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Što se tiče putanje rakete ovisno o metodi vođenja, to su igre bez granica i može se napraviti x na n-tu varijanti. Sve su varijable, a najviše diktira sam cilj, koja je njegova putanja i brzina. Kad se pogleda prostorni prikaz zone uništavanja za S-125 onda se može i zaključivati gdje i kolika su ograničenja. Naravno najviše su problemi na plafonu, na punim parametrima i preticanje iz bočnih položaja.

Bez uplitanja stvarne zone, jedan od prikaza koji se najlakše može nacrtati, avion koji je po azimutu u čeonoj poziciji, sa parametrom nula, horizontalni let, konstantna brzina. Prije toga se ''pukne'' raketa da se dobiju njene dinamičke karakteristike na takav nekakav cilj.





Da se pojednostavi i skrati vrijeme, izvukao sam podatke sa vremenskim intervalom 2 sekunde za drugi stupanj i ovo su krivulje daljina-visina i prostorna daljina (duljina trajektorije)-vrijeme.

Onda se sa tim podacima može u grubo, ali i dovoljno točno nacrtati putanja upravljivog leta na odabrani cilj, i igrom slučaja u ovom za raketu laganom cilju sve je uredno i cilj bi se trebao mlatniti bez ikakvih problema i polupreticanjem i trotočkom.



Naravno u slučajevima većih brzina cilja, nepovoljnijih putanja, određenih manevara aviona i slično, raketi može biti i poteško jer bude kidanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast za grafikone! Da bi smo bolje razumeli grafike, treba nekih pojašnjenja:"avion koji je po azimutu u čeonoj poziciji, sa parametrom nula". Da li ovo znači da avion preleće vertikalno iznad lasera? U PVO se parametrom putanje obično označava najkraće rastojanje od položaja do prave po kojom se kreće cilj. Očigledno pod parametrom putanje podrazumevate nešto drugo?
Šta označava linija "balistika"? Pravac koji spaja lanser sa ciljem u momentu lansiranja grubo sledi pravac definisan sa prve dve tačke linije za 3T.
Poslenja tačka na putanja označava pololaž rakete u 26-toj sekundi, na različitim putanjama, predposlednja tačka na putanja položaj rakete u 24-toj sekundi? Hvala unapred!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Točno tako, avion, raketa i lanser su u istoj ravnini, 2D slučaj, apscisa neka je daljina projekcije, ordinata visina. Parametar je treća koordinata i tada imamo 3D slučaj koji je jebada za crtanje, pa sam zato uzeo da je parametar nula.
Krivulja balistika je pomoćna, balistička putanja rakete, neupravljivi let samo da iz nje dobijem šta se sa njom dešava u 26 sekundi leta odnosno kako se brzina i pređeni put integrira da bi te podatke mogao koristiti u približnom omjeru pri upravljivom letu. Nema u ovom slučaju puno gubitaka od preopterećenja pa je mala razlika brzina odnosno pređenog puta u intervalima dvije sekunde (svaka točka označava periodu 2 sekunde).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumem, parametar je projekcija na tlo najkraćeg rastojanja izmedju putanje i lansera: za prelet, to je 0.
Nejasno mi je zašto 3T (duža trajektorija) ostvaruje pogodak ranije (približno u 22 sekundi) dok polupreticanje pogodak ostvaruje nešto kasnije i ako je putanja kraća? Kao da raketa brže leti po 3T?
Izvinjavam se ako sam nešto prevideo.