S-125M1T "NEVA"

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, voja64, Nebo_M, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne poznajem terminologiju pa sam uneo malu zabunu. Ja sam rezervista (skoro pa bivši) topovac a ne raketaš, pa mi i to iskrivljuje vizuru gledanja. Ja optimalnu tačku susreta (a za topove i neupravljive rakete je to i jedina moguća tačka susreta) definišem ovako: za datu pravolinijsku putanju i konstantnu brzinu aviona, za svaki položaj aviona (tj. za svaki momenat opaljenja (lansiranja)), postoji tačno jedna tačka susreta putanje neupravljanog projektila i putanje aviona. Pored brzine aviona, njegove daljine u momentu opaljenja (lansiranja), koordinata prave kojom leti avion, tačka susreta zavisi i od toga kako se menja brzina projektila sa vremenom, a to još zavisi i od elevacije opaljenja (lansiranja). Računanje tačke preticanja obavlja nišanska sprava, na osnovu unetih parametara koje sam pomenuo.

Ako su uneti parametri cilja dobri i ako je nišanska sprava dobro odradila posao a avion nije promenio ni putanju ni brzinu od momenta opaljenja, imaćemo pogodak. Ako je promenio putanju ili brzinu, imaćemo promašaj. Tu sad upravljive rakete dolaze do punog izražaja: kako cilj manerviše, promene parametra njegovog leta se procesuiraju, računa se nova tačka preticanja i raketa se usmerava u nju.

Dakle topovi i neupravljive rakete (takve u PVO naravno ne postoje) imaju samo jednu tačku preticanja, kako sam opisao. Uzmimo da cilj ne menja brzinu i putanju... Pored ove, najkraće putanje sa najkraćim vremenom leta projektila do susreta, kod raketa kojima se upravlja postoji koliko hoćemo tačaka susreta i putanja, sve su one nepovoljnije od ove optimalne, koju sam opisao. Zašto se onda uopšte biraju te druge putanje, a ne ova optimalna? Prvo, kod sistema koji se samonavode na cilj to naravno uopšte nije moguće. Drugo, kod vođenih raketa ograničenje može biti "vidno" polje radara, koje je usko, i onda i cilj i raketa moraju da budu u tom uskom konusu, tako da nije moguće vođenje u optimalnu tačku preticanja. Uglovi izmedju optimalne tačke preticanja (u koju bi bilo idelano da leti raketa) i cilja mogu biti jako veliki, pogotovu ako je cilj brz i blizu. Zbog toga su neophodna dva radara ili dve termovizije/optičke kamere koje se nezavisno kreću... Ako se želi najbrži pogodak za date parametre cilja. Laički gledano, deluje da bi komplet termovizija/optika + laser za praćenje cilja i još jedna termovizija/optika za praćenje rakete po uglovima (kako reče Oluj, daljina do rakete se rešava lakše i elegantnije od lasera), uz odgovarajući softver, omogućio NEVI da na daljinama koje dohvata laser i termovizija, za kraće vreme postigne pogodak. Da li je to dovoljan razlog da se sa tim petlja, i da li je to uopšte moguće, pitanje je za one koji se razumeju u ovu problematiku.

Puno preticanje kod NEVE nije isto što i preticanje usmereno u optimalnu tačku susreta: ono je manje, i zato je putanja zakrivljenija od optimalne. Puno preticanje dakle nije optimalno preticanje nego najveće preticanje koje ograničena širina radarskog konusa dozvoljava.

Izvinjavam se ako sam promašio temu, tu je gumica za brisanje, nema ljutnje...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, Lucije Kvint, MB120mm, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije

Treba uzeti u obzir da radarski snop pracenja cilja ne bude presirok. Onda ti sleduje PRR. A ako je snop vodjenja rakete presirok, sledi ti verovatni promasaj cilja.
Da bi se krive leta ispravile, danasnji savremeni sistemi PVO srednjeg i dugog dometa koriste 2-tackaste metode vodjenja i to proporcionalnu navigaciju.
3-tackaste metode su jednostavno takve.
Sto se tice punog preticanja...ti si tobdzija....razmisljaj o ovome kao nisandzija na topu. Pratis cilj i izvedes kursor u tacku preticanja. A onda ti cilj izvede nagli manevar i izvuce se na drugu stranu i sada ti je tacka preticanja na drugoj strani. Koliko treba da potezes onu palicu da top to sve isprati, ako uopste uspe?
Tako je i kod Neve (na primer).
Pratis cilj i saljes komande upravljanja u tacku susreta (puno preticanje). Avion napravi manevar i okrene na drugu stranu, tebi ode tacka preticanja na potpuno drugu stranu i nema te rakete koja ce to ispratiti.

Ali ako insistirate na ovoj temi, ajde da kazem kako ja mislim da bi to mozda bilo moguce.

Treba imati nisanski radar pracenja cilja po daljini i uglovima i predajnik komandi upravljanja. To imamo.
Sada nam treba jos jedan predajnik komandi upravljanja koji je tokom rada u nekom poluaktivnom statusu.
Raketu smo lansirali u puno preticanje. AKo cilj napravi manevar koji raketa ne moze ispratiti, predajnik komandi upravljanja prestaje da salje komande, a ukljucuje se drugi predajnik komandi upravljanja koji sada pocinje raketu da uvodi prema cilju ili prema najpovoljnijoj poziciji da moze ponovo da preuzme glavni predajnik komandi radi vodjenja u punom preticanju.
To bi verovatno bilo nekakvo vodjenje sa 3 tacke, dovodjenje rakete u ravan sa osom snopa nisanskog radara i cilja. I onda preuzima ponovo predajnik komandi upravljanja i vodi u tacku preticanja.

Potrebne su dubinske modifikacije racunarskog sistema, algoritama vodjenja, vece manevarske mogucnosti rakete, odlicno obucena posada i malo srece....

Ne vidim drugi nacin, da se ostvari ovo vodjenje a da postoji zadovoljavajuca verovatnoca pogadjanja.

U svakom slucaju, naterao si me da napregnem mozdane vijuge do pucanja....

• 5Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, MB120mm, Braca75, lacko, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rasprava je sasvim na visini, ove stvari se propuste u klasičnoj literaturi.

Idealna trajektorija rakete je ona koja će pri datoj putanji cilja, dovesti raketu u poziciju u odnosu na cilj u kojoj bojeva glava odrađuje uništenje cilja (potreban uslov) a da pri tome koliko je moguće pređe najamanju dužinu leta (poželjan uslov) pod uslovom da duž te trajktorije nikada ne dođe u poziciju prema cilju koja zahteva skretanje veće od onoga koje raketa može maksimalno da ostvari (dovoljan uslov).

Sad sam ovo smislio možda je rogobatno izvinjavam se.

Razlike se najbolje vide u onom dijagramu za Dvotačkaste metode koji sam ranije i ja postavljao a pre neki dan opet neko direktno iz Neupokojeva, a dijagram je prisutan i u Crvenoj bibliji (za JNA oficire PVO), tamo je i prevedeno.
Pokazuje kako se metode Paralenog sbližavanja, Proporcionalne navigacije i Gonjenja sve mogu svesti pod isti matematički aparat gde je razlika samo u jednom koeficijentu, koji je pri Paralelnom beskonačno a pri Gonjenju 1, dok kod Proporcionalne ima vrednosti između i lepo se vidi kako se krivina trajektorije (utiče na preopterećenje rakete) a posledično i njen ugao na cilju (uništenje) ali i njena dužina (koja diktira onda maksimalni domet) menjaju u kontrasmerovima. U jednakom odnosu tako stoje i pri pitanju šta ako cilj na terminalnom delu zamanevriše a očekivati je često, isti je redosled.
Zato se proporcionalna kao kompromis između dve krajnosti najviše i koristi.

Sličan dijagram bi mogli da napravimo za Trotačkaste metode sa istim posledicama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledano sa tacke elektrotehnike - racunar nije tesko slagati softverski da izvede komandu gde je recimo potrebno da raketu naglo vrati u radarski snop. Za to je potrebna antena za predaju komandi sireg ugla od sadasnje, da ako raketa ispadne iz snopa radara, ne ispada iz snopa komandnog linka, da moze da dobije komandu za jaci manevar nazad ka snopu.

Racunar se vrlo verovatno moze isprogramirati, da ako se radi puno preticanje, da mu centralana osa radara vise na sredini ekrana, vec pomerana za cetvrtinu levo ili desno, te bi se tako sama osa snopa radara pomerala u jednu ili drugu stranu, zavisno od potrebe, recimo cim cilj predje polovinu ekrana u tom rezimu i krece u drugu stranu, on prebacuje ti liniju na drugu stranu.

Nisanski radar bi se u tom slucaju stalno "klatio" (sto bi zahtevalo u momentu prelaska, jedan malo jaci pokret antene u odredjenu stranu, da "preskoci") izmedju dve ose koje su na 1/4 odnosno na 3/4 sirine ekrana, zavisno da li bezi s leva na desno ili s desna na levo.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čisto da upitam da ne umrem glup. Može li se snop nišanca aktivno sužavati što je raketa bliže cilju? Kad se raketa lansira da je širi pa se sa zbližavanje rakete i cilja počne aktivno (elektronski) od posade sužavati? Predpostavlja da su pesa i aesa radari pogodniji za ovu rabotu od ostalih iz poznatih razloga.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, bojank, stug, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug

Nisanski radar ima svoj snop sirine recimo 1 stepen. I on je te sirine.
U prostoru, kako se blizi cilju, dijagram zracenja je sve siri, sto znaci da je sa vecom udaljenoscu navodjenje rakete sve nepreciznije. Tako je to kod RK vodjenih raketa. Opada preciznost posle 35 km drasticno.
Zato se uvelo poluaktivno samonavodjenje sa poluaktivnom prijemnom GSN u raketi. Radar emituje snop i on ima dijagram zracenja koji je sirok u prostoru kako je cilj udaljeniji, ali se odbija od cilja i prima na raketi koja je bliza cilju i tako se snop reflektovan od cilja "fakticki" suzava prema raketi. Rezultat: veca preciznost i mogucnost preciznog navodjenja na vecim daljinama.
Najbolje resenje: RK u pocetnoj fazi, poluaktivno u zavrsnoj (ili Track via missile). Jos vece daljine preciznog navodjenja.
Valjda sam jasno objasnio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braca75 :: Najbolje resenje: RK u pocetnoj fazi, poluaktivno u zavrsnoj (ili Track via missile)
...i eto nama FK-3.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug nema glupih pitanja, kod odgovora zna da bude problem. Ne vredi, ništa elektromagnetsko da tako kažem, se daljinom se ne sužava čak i laserski zrak se širi, mada uglavnom nevažno u praksi kod njih, za radare, nišance, svi se ozbiljnije šire. Koda AESE je više značajno mada ne epohalno smanjenje bočnih lepeza i snaga, ali problem ostaje.
Jednu stvar da ti ne ostanemo dužni, kod nišanaca ima zbog raketa šireg i užeg snopa, pa i kretanja snopa zbog zahvata rakete ili takozvanog predpoiska, predzahvatnepretrage ako sam dobro preveo smisao ali nije uvek na jednoj anteni ima kada dve to rešavaju pogledaj recimo što je Kubaš kačio o Osi.
No svejedno problem ostaje možeš i napraviti širi snop ako ti treba zbog rakete ali uži od nekog maksimalno uskog ne ide i širi se sa daljinom.
Rasne PESA duploaktivne (Patriot, Alamaz) i AESA zaista lakše na kraju izađu sa tim, ili da imaš grozno jak i samostalan specijalizovan odvojeni emiter kao Antej.Ovo je već offf...

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Braca75, da nije možda da signal odbijen od cilja ne ide u raketu, već do radara pa se od radara vraća do rakete, to bi bilo "track via misille" definija na koju sam nailazio.
Još par pitanja:
1.Kako se popravlja radar nakon pogotka PRR?
2.Koje delove radara je moguće izmestiti sa "jarbola" ?
3.Kolilo je realna i izvodljiva varijanta da optoelektronski nišanski uredjaj bude vezan za svaku lansirnu rampu, a ne za radar(bateriju), time bi svaka rampa mogla da gadja samostalno?
4.Kako baterija zna (i da li) da je PRR lansirana na nju, da li ima indikator radarskog ozračenja, da li radar sam zahvati PRR? Da li npr.HARM emituje uopšte neko zračenje?
5.Kako bi izgledalo savršeno inženjerijjsko uredjenje položaja u smislu odbrane od PRR (zanemarimo za sad jdam, jassm i sl..)tako da PRR nadje cilj i aktivira se,ali ne nanese veće štete bateriji i ostavi bateriju u aktivnom stanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milos.cbr

Signal odbijen od cilja ide i u GSN rakete i do radara na zemlji. Raketa salje taj signal svojim transponderom na radar za zemlji. Racunar na zemlji uporedjuje dva signala i formira komande upravljanja i salje antnom predaje komandi upravljanja na raketu. Track via missile-1. - Patriot.

Signal odbijen od cilja ide u GSN rakete i do radara na zemlji. Raketa formira svoje komande upravljanja i kao takve ih salje svojim transponderom na radar na zemlji, koji takodje formira svoje komande upravljanja na osnovu signala koji se reflektovao od cilja do njega. Racunar na zemlji uporedjuje 2 paketa komandi upravljanja i formira konacnu komandu upravljanja i salje na raketu antenom predaje komandi upravljanja.
Track via missile-2 ili SAGG (seeker aided ground guidance) - S-300PMU1/2, S-400