S-125M1T "NEVA"

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Iz slike, meni je parametar otklon bočno od ravnine XZ. Znači maksimalna daljina po parametru 13,5 km.
Dobro si zapazio za točke, nemoj ih hvatati zdravo za gotovo, nisam se patio sa preciziranjem već više za grubi prikaz lomljenja trajektorije. Ali da, 3T metoda bi trebala uvesti raketu u visinu i putanju cilja nešto kasnije. Iako za ovakav slučaj govorimo o razlici manje od jedne sekunde.

Kada bi brzina cilja bila poduplana, 600m/s, slika bi bila znatno drugačija, krivulja polupreticanja nešto grbavija, ali podnošljivo, a 3T bi trebala biti salto mortale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovnik

Odlicni grafikoni. Mislim ipak da se na parametru 0 ne koristi metod 3 tacke osim ako se mora (ometanje glavnog radara nisanca). Polupreticanje se tu primenjuje.
Mozes li skicirati na parametru 0, nekakvo "puno preticanje", ali sa vecom brzinom cilja i da cilj izvrsi neki manevar u stranu u poslednjoj trecini leta?
Cisto da probamo sa tom metodom, o kojoj diskutujemo, iako ona ne postoji kao opcija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jedno pitanje, koliki ugao ste uzeli za polupreticanje u svakoj tački korigovanja kursa? 1/4 ugaone širine snopa nišanskog radara Neve?
Za polupreticanje i 3t, i ne znam kako bi se egzaktno računalo. Mislim da bi to moralo da se simulira, u koordinatnom sistemu, pa vremenski interval: gde je sad raketa, gde je cilj, usmeri se na cilj, pa da vidimo gde smo kad prodje sledeći interval, sve do približnog preseka... I uz put da se sabiraju predjeni putevi za svaki vremenski interval, da bi se na kraju dobila dužina putanje. A kako se brzina rakete menja sa elevacijim i tokom vremena, i to je rebus koji mora da se uračuna.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada si sve rekao, rebus koji traži da se sve računa korak po korak. Zato nikakav parametar osim nula ne dolazi u obzir jer time i ovako prezahtjevan posao postaje bez alatki nemoguć. I naravno da nisam računao nikakve širine snopova...ma jednostavna metoda, točka 0 i točka 26 aviona, polovi putanju i spoji sa nulom rakete. Digni točku broj 2 od rakete i položi je na spojnicu. Pa onda opet točka 2 i točka 26 aviona, polovi i spoji sa nulom. Odmjeri raketin put od 2 do 4 i položi točku na spojnicu i tako u krug.

Ne kažem da se ne može, sve se može, ali simulirati promjenu brzine aviona, bijeg po parametru, sve to crtati u 2D i pri tome voditi računa o točnoj integraciji brzine rakete je bolno i mukotrpno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vama na trudu, grafici su vrlo instruktivni. Naravno da ne dolazi u obzir promena parametara leta cilja... Uzimanje brzine rakete konstantnom u vremenu, nezavisnom od azimuta leta čini računanje mogućim, a rezultat ne gubi na ilustrativnosti: lepo se vidi razlika u dužinama trajektorija za različite načine vodjenja.
A za ugao polupreticanja sam pitao jer sam naslutio da imamo terminološki problem: mislim da se kod Neve pod polupreticanjem i punim preticanjem podrazumeva držanje cilja na D/4 (D širina "radarskog ekrana"), pri čemu su i cilj i sredina radarskog snopa na prividnom kursu cilja. Puno preticanje, mislim da nevaši pod tim podrazumevaju kada je cilj na samoj ivici snopa, tj. na samoj ivici "radarskog ekrana".
Metod polupreticanja po kome ste vi računali podrazumeva usmeravanje raketa na trenutnu sredinu izmedju trenutnog položaja cilja i predpostavljene tačke susreta... Dobijeni rezultat je i dalje ilustativan jer je postavljeni cilj daleko tako da bi ovako opisana preticanja verovatno upadala u konus radarskog snopa, pa bi to ugrubo odgovaralo realnom stanju. Mouće je da NEVA računa u svakom trenutku tekuću tačku preticanja i da ugao preticanja nikad nije veći od polovine ugla konusa... onda bi sve bilo isto, tj. po vašem modelu preticanja. Ja komplikujem priču predpostavkom da u nekim okolnostima ugao preticanja može biti višestruko veći od ugaonog otvora radatskog snopa... Možda se tada cilj u opšte ni ne gadja, zbog velikih ugaonih brzina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije

Nema "punog preticanja" kod Neve. Ja i ne znam za raketni sistem PVO koji koristi takav metod vodjenja.
Ovde smo to onako, kako neko rece, akademski razglabali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Braca75 ::Lucije

Nema "punog preticanja" kod Neve. Ja i ne znam za raketni sistem PVO koji koristi takav metod vodjenja.
Ovde smo to onako, kako neko rece, akademski razglabali.
Postovao Ljubasav ovde: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


To na slici je vodjenje rakete u optimalnu tačku susreta, mora dva radara (ili generalno dva odvojena kanala praćenja). Takvo vodjenje Neva ne može da ostvari sa jednim nišanskim radarom (a ima i predvidjen je samo jedan), puno preticanje kod Neve je možda maksimalno preticanje koje dozvoljava širina snopa, postiže se izvdojenjem cilja na ivicu snopa.

• 1Ovo se svidja korisniku: milos.cbr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milos.cbr ::@Braca75,
Još par pitanja:
1.Kako se popravlja radar nakon pogotka PRR?
2.Koje delove radara je moguće izmestiti sa "jarbola" ?
3.Kolilo je realna i izvodljiva varijanta da optoelektronski nišanski uredjaj bude vezan za svaku lansirnu rampu, a ne za radar(bateriju), time bi svaka rampa mogla da gadja samostalno?
4.Kako baterija zna (i da li) da je PRR lansirana na nju, da li ima indikator radarskog ozračenja, da li radar sam zahvati PRR? Da li npr.HARM emituje uopšte neko zračenje?
5.Kako bi izgledalo savršeno inženjerijjsko uredjenje položaja u smislu odbrane od PRR (zanemarimo za sad jdam, jassm i sl..)tako da PRR nadje cilj i aktivira se,ali ne nanese veće štete bateriji i ostavi bateriju u aktivnom stanju.

Ako je i drugi deo pitanja bio za mene....posto niko ne odgovara....

1. Zavisi od ostecenja. Zamena blokova, sklopova i antena rezervnim iz RAP-a.
2. Ako se pod "jarbolom" smatra antenski nosac SNR-125, onda niti jedan jer je to nepotrebno i dodatno bi zakomplikovalo rad (potrebno usaglasavanje paralaxa izdvojenih celina radara za pracenje cilja i navodjenje raketa)
3. A ko bi navodio te rampe na ciljeve i kako i ko bi slao komande upravljanja na rakete? Raketa je navodjena radio komandama. Nije izvodljivo.
4. Baterija ne zna da je PRR lansirana na nju, osim ako dejstvo ne vrsi cilj koji je zahvacen i koji se prati nisanskim radarom. Tada operator moze primetiti trenutak odvajanja projektila. HARM ne emituje EM zracenje. Baterija nema indikator radarskog ozracenja.
5. Uredjen zaklon, maskirana sredstva i sam zaklon, rasporedjivanje i aktiviranje IRZ na odredjenim pravcima, instalacija ugaonih reflektora i pasivnih dipola u skladu sa njihovom namenom i funkcijom.
Formiranje laznih polozaja, njihovo "ozivljavanje", izvodjenje sheme laznog lansiranja.
Nema "savrseno" uredjenog polozaja u smislu odbrane od PRR. Ovo je neki maksimum koji se moze uraditi.
Ovde je naravno vazno i da se radi sa povremenim, kratkim zracenjima pri otkrivanju ciljeva i iskljucenje zracenja ukoliko se primeti lansiranje PRR Harm od strane cilja koji se prati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zar HARM ne mogu da detektuju osmatracki radari?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^ U vezi ovog odgovora pod 5. Ako se PRR navodi na izvor zracenja a to je valjda antena radara .Koliko je moguce "odmaci" kabinu sa posadom od iste pa da i u slucaju pogotka PRR posada ne bude ugrozena. Pretpostavljam da je to do duzine kablova koji povezuju kabinu i antenu, Ima li nekog ogranicenja koja duzina kabla se moze koristiti a da to ne ometa rad i koja se duzina kabla i razmak "koriste u praksi"?