S-125M1T "NEVA"

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Maj 2020 10:17

kaptain ::A zar HARM ne mogu da detektuju osmatracki radari?

Moze. Ali ipak govorimo o radarima P-12 i P-18.
Njihova brzina rotacije je 6 sekundi, treba barem 3-4 okretaja da se utvrdi po brzini cilja i parametru (0 - ide pravo na tebe) da je zaista PRR i to ako svaki put radar prikaze cilj. Ipak je u pitanju cilj male odrazne povrsine, koji leti veoma brzo "na dole", a radar sporo skenira.
U praksi se nije desavalo da se iskljuci zracenje SNR-125 zbog dojave sa P-12/18.

Dopuna: 30 Maj 2020 10:18

zlaya011 ::^^ U vezi ovog odgovora pod 5. Ako se PRR navodi na izvor zracenja a to je valjda antena radara .Koliko je moguce "odmaci" kabinu sa posadom od iste pa da i u slucaju pogotka PRR posada ne bude ugrozena. Pretpostavljam da je to do duzine kablova koji povezuju kabinu i antenu, Ima li nekog ogranicenja koja duzina kabla se moze koristiti a da to ne ometa rad i koja se duzina kabla i razmak "koriste u praksi"?

Razmak je do 9 metara jer se toliko moze razvuci kabal radio predajnika komandi. Ne moze vise.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Malo sam sad pažljivije čitao literaturu pa da se malo ispravim i pojasnim neke detalje sa grafovima. Prvo graf od prije par dana...



Za ovo sam rekao da je najbliže zadnjoj regularnoj raketi Neve, međutim nije. Ovakve slične putanje dobijem i ja u programu kada ubacim dimenzionalne i masene vrijednosti, koeficijente otpora, sve potrebno o motorima itd i kad je puknem da leti balistički. Ovaj graf pokazuje kako bi Neva letila da ima glavu samonavođenja i kada bi zbog toga bila u mogućnosti biti navođena nekom metodom koja bi dopustila ovakve trajektorije koje su iz energetskih razloga za raketu najpovoljnije. Koja bi to metoda bila to vi dečki sa radara znate bolje od mene. Inače gdje je Kubovac, nema ga neko vrijeme, šta se zbilo?

Znači oba grafa su ok, i H-D i v-t, ali uz možda neko proporcionalno ili kakvo već navođenje.

E sad kako “obična” Neva leti, iz više literature jer u svakoj opisuju nešto zasebno pa treba prelistati stotine stranica i naći vezu, našao sam poveznicu koja me zanima. Pucali su grupe raketa i meni su u fokusu puskovi 18,22,32,34-36.



To su sve bojeva gađanja meta koje imaju približno iste profile, po visini oko 5km, po parametru u točki pogađanja oko 4km i u istoj točki daljine po horizontalnoj projekciji oko 12km. Neke mete lete postojanom visinom, neke su u laganom poniranju ili propinjanju. To su približno iste prostorne daljine od nekih 13-14 km i mete su dohvaćene u vremenu oko 19 do 20 sekundi leta rakete.



Ovo je sve za rakete sa 301K kompozitom, kasnije su tu poboljšane, ali princip je isti samo su možda malo dobile dužu ruku. Vidimo da su trajektorije onako i usklađene i približne, nisu izmotane kifle, sve su pucane pod 24 stupnja. Metoda vođenja polupreticanje sa iznimkom puska 34 koje je trotočka i eto za ovakve ciljeve se uklapa. Ovo je njen graf zone susreta sa metom.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug pukovnik
Da se ja ispravim: u pravu ste, putanja cilja koji leti na konstantnoj visini se definiše visinom cilja i parametrom putanje, a on je rastojanje projekcije putanje (na tlo) od položaja lansera. Za prelet cilja preko položaja parametar je 0.

Ovde sam takodje pogrešio: "Mislim da bi to moralo da se simulira, u koordinatnom sistemu, pa vremenski interval: gde je sad raketa, gde je cilj, usmeri se na cilj, pa da vidimo gde smo kad prodje sledeći interval, sve do približnog preseka... I uz put da se sabiraju predjeni putevi za svaki vremenski interval, da bi se na kraju dobila dužina putanje." To što sam opisao je gonjenje cilja a ne metoda 3T.

Algoritam za "gonjenje" cilja:
- pomeri raketu u pravcu cilja za proizvod brzine rakete i vremenskog intervala. Za taj vremenski interval se i cilj pomeri u novi položaj
- naći jednačinu prave koja spaja novi položaj rakete i novi položaj cilja
- pomeri raketu u novi položaj, duž nove prave
- i tako dok novi položaj rakete ne preseče pravu duž koje se kreće cilj

Algoritam za 3T bi bio ovako, za jednu korekciju tj. jedan korak:
1. sračunaj gde će biti cilj na kraju sledećeg intervala vremena
2. nadji jednačinu prave koja spaja lanser i taj novi položaj cilja.
3. u odnosu na tekući položaj rakete, naći jednačinu prave koja je normalna na novu pravu koja spaja lanser i novi položaj cilja (prava odredjena u koraku 2.), stim da prava prolazi kroz trenutni položaj rakete
4. trenutni vektor brzine razloži tako da komponenta brzine duž prave 3. za interval vremena dovede raketu u liniju 2.
5. za to vreme druga komponenta brzine "gura" raketu ka cilju
6. na kraju intervala, lanser, cilj i raketa su na istoj liniji
7. ponavljati ovaj postupak dok novi položaj rakete ne prodje kroz pravu duž koje leti cilj

I za puno preticanje i polupreticanje kod Neve nisam bio u pravu: puno preticanje je ono što sam opisao - preticanje koje raketu u momentu lansranja vodi najkraćom pravom linijom u tačku susreta. Polupreticanje nije držanje rakete na 1/4 prostornog ugla radara, već usmeravanje rakete za polovinu ugla od punog ugla preticanja, kako je drug pukovnik i napisao. Druga je stvar ako preticanje i polupreticanje izlaze iz konusa radara, onda se te metode ne mogu primenjivati, zbog velike ugaone brzine cilja. Računar nišanske sprave će odrediti momenat lansiranja tako da maksimalna ugaona brzina cilja ostane u opsegu konusa radara...

Nadan se da sad nisam ništa pogrešno napisao. Detalja ima na:https://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/METODE-vodjenja-raketa-u-PVO.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Puno preticanje i polupreticanje



Trotočka



Jedino se trotočka može sa razumnim naporom grafički prikazati zato što je i sama metoda takva da je prilagođena situaciji gdje ne znamo daljinu do cilja, a tim ni brzine zbližavanja rakete i cilja bez kojih prve dvije metode ne mogu biti realizirane.
Kod trotočke kutni položaj rakete po elevaciji i po azumutu je isti kutnom položaju cilja. Kod te metode je sve prosto pa je i rezultat takvog gađanja isti. Ono što se mora znati za raketu su vrijednosti brzine u funkciji vremena. I kako se crta, tako što metoda kaže da je udaljenost između točaka 0 i R1 srednja brzina puta vrijeme, znači (v0+v1)/2*(t1-t0). I tako u krug, udaljenost između R1 i R2 je (v1+v2)/2*(t2-t1). Kad se odrede sve udaljenosti i sve točke R se polože po pravcima zajednički kutnih usmjerenosti, točke se spoje krivuljom i dobije se kinematička trajektorija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljamo iz različitih uglova: vi kako da čovek pripremi elemente za grafik, ucrta ih i dobije putanju za 3T, a ja razmišljam kako da "nateram" računar da izsimulira putanju za 3T. Slično je ali ne i isto. Probao sam danas da izračunam putanju po algoritmu za 3T koga sam opisao, tj. da napišem kod (za konstantnu brzinu rakete), može da se reši ali je dosta zametno. Čitajući vaš post ponovo, došao sam na bolju ideju: pošto svakako radim sa sitnim intervalima vremena, treba da iskoristim činjenicu da su azimut i ugaona brzina za cilj i raketu isti. Iz ugaone brzine cilja odredim potrebnu komponentu brzine rakete normalnu na radijus vektor rakete, pa onda i komponentu brzine duž radijus vektora, nju pomnožim sa intervalom vremena, dodam na predhodno rastojanje rakete od lansera i to rastojanje položim na novi pravac lanser cilj, i odatle sračunam nove koordinate rakete. I tako do preseka sa putanjom cilja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Nebo_M, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Poljaci na vezbi koja je pocela juce

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Inace, to je samo na vatrenom polozaju kada moze imati 4 rakete.
Prilikom marsa ne. Samo 2 rakete i to na unutrasnjim sinama-usmeracima.
Inace, radar SNR-125 je na sasiji MAZ-a, nekadasnjeg nosaca raketa Elbrus-Scud. Nije moglo na tenk T-55 zbog nestabilnosti i vibracija.

Kubanci su "nabudzili" i radar na T-55....
Evo slike njihovog mobilnog lansera Neva....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lucije Kvint
Na istom smo tragu samo što ja sve to uprostim, ali ako imaš volje i znanja u programiranju možemo probati napraviti program. Ja ću pripomoći koliko znam i koliko mi prilike dopuštaju. Ali prvo da smo na ti, a ne na vi...ok.

Treba program raditi onako kako u stvarnosti algoritam TT ili 3T metode funkcionira, a to je prvenstveno kako si rekao iz postulata da su uglovi mjesta zajednički za cilj i za raketu, a time i uglove brzine vektora. Dalje iz postulata odnosno potrebe da se zna brzina rakete u funkciji vremena, o tome malo kasnije.

Uglova brzina vektora se određuje prema onome što radar ili informacija (ili pretpostavka) daju, a to je brzina cilja, visina cilja i elevacija. Sve ću na elevaciju jer je isto i za azimut, i možda u ovom početku samo o uglovim brzinama, a uglova ubrzanja možda kasnije ili nekom drugom prilikom.

Znači uglova brzina vektora cilja (i rakete) je po matematici brzina cilja/visina cilja*sin2 kuta elevacije (sinus kvadrat, ne dva kuta elevacije). Nemam vremena raditi skice pa ću opisno na primjeru, a siguran sam da ćemo se skroz razumjeti.

Uzmemo cilj da leti jednoličnom brzinom 300m/s, na konstantnoj visini 5000m i da je nulta točka gledana sa radara pod 30 stupnjeva elevacije. Uglova brzina vektora je 0,015. Prostornu daljinu ne znamo, znamo je izračunati da je u nultoj točki to 10000 metara, ali je zapravo ne znamo. Zato nam služi uglova brzina, iz točke 1 putanje aviona (300 metara na vstreč pređenog puta ako ćemo integrirati po sekundi) se postavi okomica na prostornu daljinu nulte točke i omjer tog pravca i prostorne daljine je vrijednost uglove brzine vektora, 150/10000=0,015.

Istim principom je za sve točke, elevacija raste, prostorna daljina koju ne znamo pada, uglova brzina vektora raste.
U isto vrijeme i raketa (drugi stupanj) ide prema cilju, njoj je uglova brzina ista kao cilju i za prvu sekundu to je onih 0,015. Od ranije se zna postulat da je pravac koji spaja točke putanje rakete srednja brzina množena sa vremenom. To je jedna stranica trokuta, druga je uglova brzina. Ako već radiš program onda izmodeliraj i brzinu rakete jer nisu to jednolika gibanja već ubrzana.

Integracija brzine se dobije iz potiska marševskog motora, sile aerodinamičkog otpora i sile gravitacije.
dv/dt = T*cos alfa - X - G*sin epsilon
Alfa je napadni kut, nama neka bude 0, epsilon kut osi rakete kroz centar mase, odnosno epsilon koji je će se kroz vrijeme integrirati.
Goriva je 150 kila, implus je 2400, aktivno vrijeme rada motora 20 sekundi...T=18000 N
Cx neka bude konst 0,3 iako nije, početna brzina 600 m/s, površina 0,12 m2, gustoća zraka 0,785 kasnije ako je želiš možeš je mjenjati sa visinom...X=5090 N (Cx*S*ro*v*v/2)
Početna masa je 420 kg, dalje svake sekunde je lakša za 7,5 kila...G*sin30=2060 N

Znači ukupno je početnih 10850 N što je akceleracija 26 m/*s2 odnosno prirast brzina od 26m/s. Prvi pravac koji spaja točku 0 i točku 1 putanje rakete je (626+600)/2=613 metara, a od prije imamo 0,015 uglovu brzinu što znači 9,2 m kao dovoljno precizna dužina stranice trokuta.
Ako sam nešto zblajzo ispravljajte me, u programiranje se ne razumijem, ali mislim da iz ovih geometrijskih omjera plus obavezna integracija bi se moglo nešto napraviti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skicirao sam za vikend kod za računanje punog preticanja i za gonjenje cilja raketom (samonavodjenje), za slučaj parametra 0, tj. za prelet cilja preko položaja. Ali sve to za konstantnu brzinu rakete.

Danas sam krenuo da uvodim dinamiku, očitao sam ubrzanja sa grafika brzina-vreme koga ste postovali (ok, idemo na ti, i inače je na forumu bonton da se ne persira): 200m/s2 prve 3 sekunde leta, pa onda od 3 do 20.5 sekundi ubrzanje je grubo 20 m/s2, a od 20.5 s ubrzanje je negativno, -30m/s2... Prvih 3 sekunde sam pripisao startnom motoru, 17.5 sec radu marševskog motora a ovo nadalje - zemljinoj teži i otporu vazduha (nije logično da rezultanta bude tako velika, ali tako sam očitao). I meni je izgledalo nelogično da ubrzanje ne zavisi od tekuće elevacije rakete, pogotovu za ovo drugo i treće ubrzanje koje je uporedivo sa g. Ali je i to bolje nego konstantna brzina.

Pročitaću pažljivo još jednom tvoj post večeras, pa ću da odgovorim. Dinamika rakete je upravo ono što mi treba... Idemo korak po korak, da izmodeliramo brzinu i putanju rakete u funkciji vremena, sa elevacijom kao parametrom (kod putanja koje nisu prave linije, bojim se da će parametar biti cela istorija promene elevacije od lansiranja to date tačke). Slobodnog vremena imam samo po malo, pa koliko stignemo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::...Integracija brzine se dobije iz potiska marševskog motora, sile aerodinamičkog otpora i sile gravitacije.
dv/dt = T*cos alfa - X - G*sin epsilon
Alfa je napadni kut, nama neka bude 0, epsilon kut osi rakete kroz centar mase, odnosno epsilon koji je će se kroz vrijeme integrirati.
Goriva je 150 kila, implus je 2400, aktivno vrijeme rada motora 20 sekundi...T=18000 N
Cx neka bude konst 0,3 iako nije, početna brzina 600 m/s, površina 0,12 m2, gustoća zraka 0,785 kasnije ako je želiš možeš je mjenjati sa visinom...X=5090 N (Cx*S*ro*v*v/2)
Početna masa je 420 kg, dalje svake sekunde je lakša za 7,5 kila...G*sin30=2060 N

Znači ukupno je početnih 10850 N što je akceleracija 26 m/*s2 odnosno prirast brzina od 26m/s. Prvi pravac koji spaja točku 0 i točku 1 putanje rakete je (626+600)/2=613 metara, a od prije imamo 0,015 uglovu brzinu što znači 9,2 m kao dovoljno precizna dužina stranice trokuta.
Ako sam nešto zblajzo ispravljajte me, u programiranje se ne razumijem, ali mislim da iz ovih geometrijskih omjera plus obavezna integracija bi se moglo nešto napraviti.

Da podjemo sa razjašnjenjima odavde:
- impuls je 2400 kgm/s po kilu goriva
- uzimamo da gorivo svo vreme sagoreva tako da je impuls konstantan, tj. tokom 20 sekundi raketni motor razvija konstantnu silu 18000 N, duž ose rakete
- zašto polazimo od početne brzine od 600 m/3? Jel to od 3s rada startnog motora sa ubrzanjem 200m/s2? Zanemarujemo propadanje rakete usled sile teže tokom tih 3 s, kao i silu otpora vazduha? Dok radi startni motor raketom se ne upravja?
- da bi raketa išla po pravoj liniji, deo sile potiska motora mora da se usmeri u vertikalnu ravan, da se kompenzuje sila zemljine teže. Predpostavljam da se to radi nekakvim upravljačkim površinama?
- da li je konstantno T sin alfa = G cos epsilon? Alfa je ugao koji usmerava deo sile koju razvija motor na kompenzaciju sile teže?
Ako sam dobro razumeo postavku, možemo dalje, kad stignemo.