S-125M1T "NEVA"

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

RADIONIX, Ukrajina, ONYX-2 ARS GSN koja se koristi za modernizaciju raketa 5V27D-M2:

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, lacko, Nebo_M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glava za aktivno radarsko samonavođenje... Mora da je to papreno skupo. A protiv tehnološki naprednog neprijatelja može biti i problematično, zbog ometanja. Laički utisak mi je da je svaka samonavođena raketa podložnija ometanju od one koju vodi operater... Kao što smo iskusili '99-te, KUB je bio napredniji sistem od NEVE, ali je pasivno radarsko samonavođenje efikasno ometano, za razliku od radiokomandnog vođenja kod Neve.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

100-300.000 USD za jednu ovakvu ARS GSN, zavisno od zemlje porekla.
Mada, kad uporedis sa cenom nove rakete sa ARS GSN, to mu dodje i jeftino. Uglavnom su oko 1 milion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Alzir

Citat:Photos of the Algerian S-125 Pechora 2M

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad vidim crvenu boju na raketama, odmah mi Belorusi u glavi

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::
Iz ovog se pak dijagrama mogu očitati brzine, a zanimaju nas brzine kod dostizanja cilja.



U max sekundama zone su to pristojne brzine i za visoke i za niske ciljeve. I sad novi marketing nastupa, te nove-stare rakete su dorađene, bolje napajanje, bolje upravljanje, duže upravljivo vrijeme, inercijalni blok, novi metod vođenja, vrh teži, drob lakša i suma sumarum mase su tu negdje. Gorivo teško da je moglo nešto napredovati, a i konstrukcija same raketa bi teško dopustila neka veća ubrzanja.

Kad razmišljamo o vremenu za koje raketa može da stigne do cilja, treba imati na umu da trajektorija rakete nije prava linija već kriva, tako su realni dometi manji, zbog toga što raketa i cilj uvek moraju da budu u malom prostornom uglu nišanskog radara. Naravno, koliko će trajektorija biti duža od prave linije koja spaja nišanski radar i cilj u momentu susreta zavisi od raspona ugaonih brzina od lansiranja do pogotka, ako se cilj gadja u dolasku ugaona brzina će rasti. Dakle, za cilj u dolasku, veća brzina cilja i manja daljina daju veće ugaone brzine, odnosno zakrivljeniju trajektoriju.

Koliko znam, u okviru "vidnog polja" nišanskog radara operateri vodjenja imaju prostora da drže raketu ispred cilja (npr. ako je cilj u centru, raketa može biti "na pola kruga(ekrana) ispred")... Možda je moguće i držati sredinu radarskog snopa negde izmedju rakete i cilja, ali sve je to ograničeno ugaonom širinom radarskog snopa. Tako se za istu putanju cilja i isti momenat lansiranja vreme leta rakete do pogodka donekle smanjuje, ali osnovno ograničenje - nemogućnost vođenja rakete po pravoj liniji do tačke susreta, ostaje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lucije

Ima i do metoda vodjenja raketa. Cilj u dolasku - polupreticanje. Cilj u odlasku - polupreticanje, a moze i sa tri tacke. U dolasku sa tri tacke nije preporuka.
Naravno kada je nisanski radar ometan i ne moze da odredjuje daljinu, metod sa tri tacke, iznudjen.
Obe ove metode odreduju donekle i trajektoriju leta rakete, koja je krivudava, ne kao kod metoda sa 2 tacke kod radarski vodjenih raketa gde je let rakete da kazemo tako mirniji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisalo se dosta i na ovom forumu o vodjenju rakete NEVA u pasivnom režimu, upotrebom termovizijske kamere i laserskog daljinomera. Naravno, ovde imamo ograničenje u pogledu dometa termovizije i lasera, ali pasivnost sistema donosi relaksiranost posadi i otpornost na ometanje. Dosta je i ako bi u ovom režimu NEVA oterala letelice iznad visine od 7-8 km.

Razmišljam, ako bi se dodali još jedna kamera i laser, koji bi pratili samo raketu, onda bi se stekli uslovi da se raketa u pasivnom režimu vodi optimalnijom putanjom, pravo u tačku preticanja. To bi dalo manje zakrivljenje putanje, odnosno povećalo bi efikasni domet ili bi bar skratilo vreme do pogotka?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije

Cak da pretpostavimo da neko nabudzi kameru pored predajnika komandi upravljanja, raketa se moze navoditi samo po metodama koje racunar racuna. To su 3 tacke i polupreticanje. Ako bi se modifikacijom omogucilo puno preticanje ili kako ti kazes pravo u tacku preticanja, onda bi raketa bila vodjena na krajnju tacku susreta. Antene (termovizijski senzori) prate avion. Iznenadni manevar aviona u suprotnu stranu, dovodi do ispadanja rakete iz dometa predajnika komandi upravljanja (kamera).
Zato je osnovni metod polupreticanje. Polovina maksimalno moguceg ugla preticanja. Manje naprezanje za raketu nego 3 tacke, a manji rizik gubitka zahvata i vodjenja usled naglih manevara aviona.

• 1Ovo se svidja korisniku: Levi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo zato i govorim o dve nezavisne ose praćenja, jedna kamera+laser za cilj i jedna kamera+laser za raketu. Naravno da bi softver morao da se promeni, na osnovu kontinualno očitavanih uglova i daljina cilja i rakete, računar bi neprekidno izračunavao tačku preticanja, zavisno od promena putanje i brzine cilja, i raketa bi se vodila u tačku preticanja (koja naravno može da se menja sa vremenom, kako avion menja putanju).

Dve kamere na dva različita "goniometra" upravo zato što su kod punog preticanja (vodjenja u tačku susreta) uglovi izmedju cilja i rakete veliki u odnosu na prostorni ugao koga hvata kamera (ili radarski snop). Zbog uskog konusa radarskog snopa je i formulisan taj način praćenja. Predpostavljam da sistemi koji imaju dva nišanska radara, jedan kojim prate cilja drugi kojim prate raketu, nemaju ta ograničenja i da mogu da vode raketu po optimalnijoj putanji do cilja.