Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Maj 2013 13:40

Sateliti se neikad ne mogu naći na visini od 35 000 m. O satelitskim orbitma bi trebao da bude ovde negde naforumu prerađen moj stručni rad o njihovim orbitama.
U delu VKO si pao momentalno...
Špijunske letelice (podvlačim letelice) se dele na 4 dela.

No ajmo odmah.

1.
a) Subsonični avioni
b) Supersonični avioni
c) Subsonični UAV-i
d) Supersonični UAV-i
e) Supersonične krilata rakete
f) Hipersonične krilate rakete
g) Balističke rakete ili njiovi delovi
h) Drajfujući aerostati

Dopuna: 11 Maj 2013 13:46

2.
a) Hipersonične krilate rakete
b) Balističke rakete ili njihovi delovi
c) Drajfujući aerostati

3.
Balističke rakete ili njiovi delovi
Ovde je ograda da Hipersonične rakete imaju takođe određenu posebnost u algoritmu ali je to već posebna složenija problematika ...

E SAD MORAM JA DA RAČUNAM TAČNE CIFRE.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Napisano: 11 Maj 2013 13:40

Sateliti se neikad ne mogu naći na visini od 35 000 m. O satelitskim orbitma bi trebao da bude ovde negde naforumu prerađen moj stručni rad o njihovim orbitama.
U delu VKO si pao momentalno...


Mislio sam na visinama preko 100 km a to bi trebala da radi raketa 40N6

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Maj 2013 13:55

4. Kolika je DDV za ciljeve na visini 20, 25, 30, 35 km a na daljini 400 km?

Oksimoron. Kao kada staži ili komandiru raćnačkog odljenja daš tablicu minobacača M 75 i kažeš mu za tu i tu minu kolika je daerivacija na 4 km ... a ko se uhvati za ta tablicu i okrene list udri po ušima...

PRAVO PITANJE GLASI :

4. Kolika je DDV za ciljeve na visini 20, 25, 30, 35 km ?

Dopuna: 11 Maj 2013 13:59

To je protivsatelitska odbrana i to potpuno ulazi u VKO a potpuno ispada iz PVO.
Uzgred, NA 100 km visine još uvek nećeš naći satelit, na nešto većim samo neke, kao što si i naveo, ali ako hoćeš o tim pitanjima treba da otvorimo posebnu temu ili je već otvorena npr. OBARANJE SATELITA... i ja u njoj trenutno ne mogu da učestvujem (vremenski tesnac...).

Dopuna: 11 Maj 2013 18:49

Za malu elktormagntnu visinu antene (vrlo malo iznad nivo mora) za cenimetarski pa decimetarski pa metarski radar DDV bi bio teorijski za visine :
20 - 566 - 578 - 595
25 - 631 - 644 - 664
30 - 691 - 705 - 726
35 - 745 - 760 - 783

Dopuna: 11 Maj 2013 19:10

DA BI SE MI VRATILI NA IZVORNI SMER KOJI JE POSTVIO IRKUTSK
mislim da bi za nas bile mnogo zanimljvije daljine na visini od 15 km
492 - 502 - 517 km
Sa tom ogradom da kod metarskih radara u zavisnosti od stanja atmosfere i radne frekvencije taj domet može da bude ponekad i veći.
Ali ovo su teorijske daljine odnosno daljina direktne vidljivosti i to radarska, nije ni optička koja je manja ni geometrijska koja je još manja.
U realnoj praksi radaristi iz mnogo praktičnih razloga uglavnom prave palnove sa tom najmanjom.
Tu ima mnogo stvarno realnih razloga.
ZBOG OTGA OVE DALJINE SHVATITE KAO STVARNO MAKSIMALNE osim ako niste negde na ekvatoru tmao može svašta...
........................................

Dopuna: 12 Maj 2013 0:29

Dakle te daljine su kada se gleda malo realnije ZA CENTIMATARSKE I DECIMETARSKE u širem smilu radare nešto manje i ne treba mnogo računati kod njih (naročito centrimetrašima) sa više od
448 km DDV za cilj na visini od 15 000 metara koja je aktuelna za Raptora mada ne bih rekao i za Lajtninga i B2 ali dobro, za njihje recimo 11 000 m visine dosta korektna cifra za ovog durgog posebno mcmj dm mcmj....
Tu je već tipična DDV u geometrijskom smislu a koju smo iz neobjašnjenih razloga rešili da držimo kao merilo pre svega za centimetraše pa i neke decimetraše nekih
385 km.
Opa, ala pada. I to nije sve. Teško da će to biti rad u SPC (MTI).
No usled daljine biće rad na tri okreta antene pa ne mora SPC ali mora da bude dosta savremen radar da bi sa sekundarne detekcije u drugom krugu imao dobro strobiranje na drugu sekundarnu detekciju (u trećem krugu).
Vrlo savremni radari ili satriji sa vrlo savremenim modernizacijam uz upotrebu dve tri nove metode ili možda dve nove i jednom starijom ali modifikovanom mogu da daju dobar strob i ako se u drugoj sekundarnoj detekciji (trećem krugu) strob pokaže kao dobar, odlično, a ako ne, u trećoj sekudnarnoj detekciji (četvrtom krugu) će ga već sigurno odraditi.
Čaki sa 6 okreta u minutu i sa maksimanim okretom u primarnoj detekciji to je oko 40 sekundi najviše.
Za to vreme čak i Raptor neće da pređe više od 20 km.
Međutim od toga nema ništa za Raptora, Ljatninga pa čak i Spirita kada su centimetarski i dobar deo decimetarskih talasa u pitanju.
Budimo iskreni nema ni za MiG-21 kao večiti primer radarskog odraza.
Mi ovde možemo da propuštamo kroz radarsku jednačinu dometa svašta, ali kada bi imali tačne podatke o radaru što će biti kako neko reče ad kalendas grekas.
No notorna je činjenica da ti avioni za TA talsna područja, specijalno centimetraše, tipa akvizicionih radara imaju malu radarsku površinu i kada se ubroje ostlai gubici daljina se rapidno smanji.
Naročito za centrimetaše TIPA OSMATRAČKIH RADARA.
ZAŠTO NAGLAŠAVAM OSMATRAČKIH ODNOSNO AKVIZICIONIH ?

Dopuna: 12 Maj 2013 12:41

Zato što nišanski radari oblivaju cilj sa mnogo više energije nego osmatrački. Naravno zavisi od radara tu je vleika gama tipova ali ovde konkretno govorimo o nišanskim radarima sistema Favorit-S i Trijumf a sa druge strane akvizicionim radrima tipa Lira 96 ili Stervjatnik, Gami-S ili Protivniku.
Snaga i sigma su jednako pod četvrtim korenom i jedna druga. Istina lambde su različite u konkretnom slučaju ali to je već porblem stelta.
Pre svega stelta prvog tipa kakvi i je su Raptori i Lajtninzi KOJI NIJE NI BLIZU steltnosti drugog tipa kakvu ima B-2 ili neki dronovi. Istina zbog veličine B-2 se to ne primećuje lako.
Drugi porblem koji opet pogađa steltove drugogo tipa a kada su u pitanju nišanski radari je upravo velika dužina impulsa.
Treći problme je način na koji se sirovi signal obrađuje što je povezano i sa načinom na koji se vrši modulacija signala i na opšti izgled pojednačne kolone (burst) impulsa (pulse).

Pošto je malo komplikovano šta je zaključak ?

I prvi i drugi oblik steltnosti su značajno slabiji prema nišanskim radarima u modu praćenja cilja nego prema akvizicionim i osmtračkim radarima.
Steltnost i jeste izmišljena radi odlaganja otkrivanja a ne radi velike efikasnosti pod nišanskim radarima.

Ukoliko bi primarno otkrivnje bilo dovoljno dobro, nišanski radari mogu da gađaju steltove već na pozamašnim daljinama. I dok je stelntost druge vrste samnjila domet većine akvizicionih radara od 3 do 4 PUTA a prve vrste od 1-2 PUTA ona nije toliko smanjila i domet nišanskih u modu gađnja ali jeste samo nešto manje u dometu pretraživanja.

NAPOMENA: Ako delite neki maksimalni domet radara sa onim mojim gore objavljenim cifrma NEMOJTE UZIMATI maksimalni domet radar kao konstantu koju ćete deliti.
UZIMAJTE onu daljinu nakojoj radar otkriva cilj sigme 2 m**2.
Brzo ćete uvedeti da je po tome opšta efikasnost stelta uskraćenju dometa GORNJE CIFRE PUTA samo aproksimativno iz glave 1,5-1,66-1,75 u zavisnosti od lamde, veći broj za veće frekvencije manji za tipične decimetraše.
Za nišanski radar u modu pretrage uopšte to nemojte ni da radite sa tim koeficijentima množenja.

DAKLE STELTNOST RADI ALI NE UNIVERZALNO.

ZNAČI NA VELIKIM DALJINAMA NA KOJIMA PO DOMETU PVO RAKETNI SISTEMI SREDNJEG I VELIKOG DOMETA MOGU DA DELUJU PO STELTOVIMA PROBLEM JE NJIHOVO PRIMARNO OTKRIVANJE.

E to je Karla Kropa oteralo u onu analizu, a on kao radarski inženjer dobro zna da su sistemi Favorit i Trijumf, a tim putem se krenulo još na S-300 PT (često navođena kAo Birjuza) krenuli na BORBU SNAGOM zbog ometanja što je suprotno od LPI.
I taj put BORBE SNAGOM je velikim delom poništio steltnost nišanskom radaru u modu gađanja a u manjoj meri ali osetno u modu osmatranja.

TU UPADAMO NA SLIKU KARLA KROPA KOJU JE POSTAVIO IRKUTSK.
E sada, ne znamo šta je Karlo hteo da tačno kaže sa slikom, to samo on zna, ili zna da ne zna.
Naime, slika može da bude i kontroverzno tumačena mada je generalno DOBRA ali je ostavio kotroverzu koju ćete odah lako shvatiti ako ste ovo gore pažljivo pročitali.
Ja ću lično to prvi da uradim.

Ali prvo kao što rekoh VRAĆAMO SE NA METARSKE RADARE.

Dopuna: 12 Maj 2013 12:52

MOLBA BILO KOME PRESECITE POSTOVANJEM BILO ČEGA DA MI SE NE VRAĆA CEO TEKST KADA NASTAVLJAM !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na ovo mislis

• 2Ovo se svidja korisnicima: irkutsk, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Maj 2013 17:57

Hvala Neđo. Kod nepripremljenog pisanja je velika muka, posle ispravljanje, pa kada sevrati ceo tekst onaj prozor postane mali. A kako kucam iz krila i imam jedan prst malo feleričan i jednu lošiju ruku pravim ih mnogo.

E problem su metarski radari. Te strvine nikako da se uklope u novi svetski poredak. Prvo njima sve te čumbalumbe za stiltove prve vrste ne znače nešto, zapravo ništa. Jednako tako i kod dronova sa steltnošću druge vrste skoro pa ništa, ali su zato ti dronovi mogući relativno mali, zapravo manji od B-2 pa samim time u stvari ONI POSTAJU NAJTEŽI CILJEVI NA BOJIŠTU. B-2 je ipak suviše veliki.

Lično verujem da je steltnost druge vrste uzrokovala PRELAZAK NA VERTIKALNU POLARIZACIJU kod radara Nebo-SVU i Nebo-M mada zapravo i Nebo-SVM.
Steltnost druge vrste je uzrokoval i jednu na baš prijatnu , ali što se mora nije teško, tendenciju da se krene nazad ka još manjim radnim frekvencijama, neog što smo bili navikli.

Dopuna: 12 Maj 2013 18:03

Međutim prava pitanja su sedeća:
- na kojim daljinama oni otkrivaju ciljeve tipa Raptora i Lajtninga
- isto ali za B-2 i dornove sa steltnošću druge vrste
- kako oni mere položaj cilja po sve tri koordinate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Maj 2013 19:23

evo me opet tusam kad treba

Dopuna: 12 Maj 2013 19:30

pre par dana sam na paradi video neku bpl izraelske proizvodnje pogoni se elektro motorom i litijumskom baterijom to je prilican problem(jos da je napravljena od poliestera eto ti problema i za radare i za ic i za tv

• 2Ovo se svidja korisnicima: irkutsk, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Maj 2013 21:18

Električni motori su odavno izbor za niže klase. Ne znam kolika je ta bila ali generalno one koje su ajde da kažemo na taj način lakše od 100 kg su velika je..čina. To je takava napast da jedina sreća da su malog operativnog doleta. Ali biće sve gore i gore.

Ovako ili onako za metarske radare podaci o sigmi koji se uobičjeno iznose od proizvođača NE VAŽE.
Međutim to nas ne spasava od uobičajenih problema u radarskoj tehnici.
Svi ti problemi jednostavno ciljve tipa Raptora i Lajtninga sa prvom vrstom steltnosti jednostavno ne mogu da otkrivaju na svojim maksimalnim dometima.
Ne zato što su steltni nego zato što su mali a svaki božji radar kada čitate njegove podatke za maksimalne daljine otkrivanja to u stvari predstavljaju daljine na kojima se otkriva veliki bombarder.

Dopuna: 12 Maj 2013 21:49

B-2 kao do skoro jedini opštepoznati predstavnik steltnosti druge vrste je sa mnogo efikasnijim takvim osobinama. Toliko efikasnijim da zapravo one iako ne pogađaju metraše u talasnim osobinama zapravo FIZIČKA IZVEDBA sa malom poprečnom površinom u odnosu na veličnu letelice takođe čini i tako veliki avion kao B-2 daleko manje primetnim nego neki B-52. Naravno on zbog toga mora da leti horizontano i da se ne nakašlje a kamoli manevruje da ne bi izašao iz tog svog pticolikog izgleda.
No kako je on veliki, opet ga metraš može otkriti relativno daleko.
Zato opet ponavljam, dronovi sa steltnošću druge vrste, kakav je oboren nad Iranom, i kakav već leti sa nosača aviona su u stvari nateži ciljevi u vazduhu. Posebno ovaj drugi jer nepostojanje pilota mu je omogućilo i da bude projektovan sa vrlo velikim mogućim naprezanjima u zaokretu pa je i agilan i može da pređe na niži let ako je napadnut jako brzo, u poniranju većem ood 4 G, mada je upravljanje takve aerodinamičke konfiguracije verovatno problem ali rešiv, i bezbedan jer nema pilota, kad ode samo novac to je manji problem za Ameriku nego da rokne negde Spirit pa da buldožerišu vlažne hrastove šume...Da je pao u škrape bogumi ga ne bi dali sklanjat pa da im ostane posle obradiva zemlja...
Dron koji je oboren u Iranu je zasečen najverovatnije sa pelengatorom i to po parazitskom delu satkom veze, znači relativno blizu, može se reći da su možda imali i sreće. No oni iranski radari na bazi P-12 su sasvim mogli da primete njegove aktivnosti ako je bilo duže vreme i da počnu da ga love.
No kako je to najvažnijim delom po svemu sudeći inside job, da se vratim na glavnu temu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: MarKhan, sremac983, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ашулук
Април 2013

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

izvini zbog skretanja sa teme.sta mislis da otvorimo novi post sa tom temom posto je to buducnost , sve vise verovatna

• 2Ovo se svidja korisnicima: irkutsk, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Maj 2013 22:22

Notrna je činjenica da je jedini pravi 3D radar u metarskom opsegu zapravo Nebo-U odnosno njegova daleko usavršena verzija Nebo-UM verovatno sa imenom NIOBIJ.
On bukvalno fizički ima deo za merenje visine.
Niti jedan drugi radar linije poznate kao Nebo takav deo nema.
Međutim radari P-10 i P-12 su imali onaj nepercizni metod.
Da ne ulazimo u detalje koje iskreno ni ja ne znam a koji su u okviru nivoa ETF smer radari, a koji su rogobatni problemi tipa provali u dijagramu i njihova upotreba kao i nove mogućnosti kod AESA izvedbe antenske rešetke iz Volnovih kanala (YAGI), u svakom slučaju možemo da konstatujemo da je radar Nebo-SVU kao jedan od najprisutnijih predstavnika 2D+1 radar a ne 3D radar. To je neosporna činjenica jer on zvanično meri daljinu do cilja i ugao u vertikalnoj ravni i ima deklarisanu grešku od 1 % kada određuje visinu cilja. Ona iranska rogobatna mada nekako gargantuovski simpatićna struktura od dve P-12 rešetke jedna na drugoj ima verovatno oko 2 %.
Na daljini od 100 km ta greška po visini je dakle 1000 m.
Da li je to dobra tačnost u poređnju sa drugim radarima, nije ali da lije dovoljna.
Za nišanskiradar Favorit-S i za Trijumf sasvim sigurno jeste da mogu da pređu odmah na VPČR režim rada u gađanju a da raketu već lansiraju. Ona inako prvo malo leti progrmirano, pa onda ide na Tu-1 itd...

Dopuna: 12 Maj 2013 22:26

Koju temu Neđo ?

Dopuna: 12 Maj 2013 22:51

No gde je greška u razmišljanju ? Nebo-SVU ide kod Suhoputnih uopšte ne ide kod Vozdušnih.
ONO snabdeva S-300V ANTEJA a ne Favorita i Trijumfa.
Kako je Antej smlatio viskovisinski supersonični cilj na 302 km, isitna ne steltni ali kako je bila meta sa relativno normalnom sigmom prosto se čovek pita čime je ostvarena primarna detekcija ?
Lično ne verujem da je Obzor i pred svih modifikacija to uspeo. Dobro možda grešim.
Ali ako ne grešim onda je to uradilo Nebo-SVU.
I kao što vidite nije bila potrebna aktivna radrska glava.
I KAO ŠTO VIDITE NIŠANSKI RADAR JE ODRADIO DO KRAJA, setite se onoga što sam pominjao BORBA SNAGOM.
Istina cilj je bio nemanevrišući.
No ako je to odradio na 302 km onda steltove na velikoj visini može da odradi po mom računu na 170 km.
Nije mi baš namera bila da ovo kažem po prvi put na forumu (no pošto uskoro odlazim na duže) ali napad je bar jednom raketom, vrlo verovatno odozgo ili bolje rečeno čeono (korektnije) i u terminalnom delu se raketa uopšte ne vidi, što je istina uvek slučaj na ovakvim udaljenostima ali i pored toga što će navođenje radara sigurno biti otkriveno i velika neprijatnost za postavljanje kontramera.