Sistemi S-300 i S-400 "Triumf"

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, _commandos_, MB120mm, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 10 Dec 2017 1:36

Mnogo vode je proteklo od tada i na kraju se dosta toga izmenilo. Interesantno je da su se ometači mnogo manje promenili nego obratno. Mada i tu ima novina ponekad krajnje opasnih.
U to doba Rusija još nije postojala kao funkcionalna država. Vežba je bila tako glomazna možda baš zato.
Danas nije potrebno odjednom raditi takve vežbe zapravo možda je i lošije. Sadašnja sredstva, procedure i posade poligona pojedinačno mogu da daju više situacija i time korisnih podataka parcijalnim testiranjima, mada se zbog uštede uvek naprave neke grupe. Za neke oblike ima i smisla, naime uvek je korisno testirati Buka sa 300V ili što je već postao konkretan manir 300P.
Međutim sada se rezultati definitivno kriju i ka spolja dospevaju samo pojedinačne epizode. Čak se i meteo uslovi što je moguće više biraju u kombinacij sa praćenjem satelitskih orbita, o elektronskom delu da ne govorimo.

Nego imamo ovakav slučaj, lansiramo raketu poluaktivnom radarskom glavom, ona leti 30 km do cilja, ali njena glava zahvata samo 20 km.
Kako se dovodi do toga da raketa kada preleti 10 km uspe da zahvati cilj a ne nešto bez veze.
Sledeće pitanje je isto samo je domet rakete recimo 40 km a glave isto 20 km.
E sad na kraju glava je i da lje sa 20 km a raketa ima domet 70 km.

Dopuna: 10 Dec 2017 2:24

Prvi S-300PT su bili po fazonu jedan Lešinar (Pelikan) i tri nišanca. Radio komandno čisto TU-1. Nišanci bez osmatračkih modova. Goli u sedlu.
Isitina praktično odmah je išao po Krokodil na svakog nišanca.
Senjež to nije pratio kako treba a pojavio se legendarni Bajkal-1 koji je izvlačio iz 6 nišanaca maksimum, ali sad baš ne i najbolje sa samo jednim Lešinarom. I tu utrčava samo tzv. Niva ili ST-68 posle kalvarije od razvoja ... U početku ni tu nije svaka baterija imala ST zapravo razvuklo se do danas da nema baš svaka, prvo su kao isturali jednog na gap, pa onda dva nišanca dobijaju svaki svoga kao prednja grupa pa kada bi bio i treći itd. bend sa teroijskih a retko kad u praksi svih 6 ST.
No zamrzavanje velikog broja PT(PT-1,PT-1A) je pounilo ostale skoropo propisu i jednom sav već ponavljao Girošijevu sliku koja je i ranije bila ovde na forumu, to vam je ta forma:



Dopuna: 10 Dec 2017 2:28

Ovo je kao samostalni divizion zato i ima sigurno ST kod sebe i zato je dole vršna veza ka Bajkalu i Senježu a ne pukovskom KP što je na prvi pogled logičnije ali zapravo se radi da su ST 68 dobijali tada samo nezavisni divizioni.
Smanjenje broja je dovelo do toga da je skoro svaki divizion mogao da dobije svog ST mada to i nije optimalno.

Dopuna: 10 Dec 2017 2:36

U stvari optimalno je ako je puk potpuno sam ili ako se očekuje kao izvestan višestruki raspad hijerahije.

Dopuna: 10 Dec 2017 15:32

Nego imamo ovakav slučaj, lansiramo raketu poluaktivnom radarskom glavom, ona leti 30 km do cilja, ali njena glava zahvata samo 20 km.
Kako se dovodi do toga da raketa kada preleti 10 km uspe da zahvati cilj a ne nešto bez veze.
Sledeće pitanje je isto samo je domet rakete recimo 40 km a glave isto 20 km.
E sad na kraju glava je i da lje sa 20 km a raketa ima domet 70 km.

odgovor je sledeći, generalizovan:
u prvom slučaju možete da usmeravate GLAVU NIŠANSKOG RADARA bolje rečeno elktronsku osu istog a u proračunatu tačku po vremenu leta ste poslali raketu inercijalnim vođenjem NE VODITE JE
u drugom možete još uvek tako da se djorate pa sad kar bo pa bo ... glava u raketi pokrpi grešku.
U TREĆEM nema od toga ništa MORATE da imate ful vođenje do te tačke, a ful vodjenje gospodo znači dosta i hardvera i softvera u realnom vremenu na relaciji raketa lanser tj. nišanac.
Iz toga zaključite koliko je lako preuzimati raketu u letu na većim daljinama, u suštini korelacioni problem a i drugi ...
Spore rakete , sa praktično dvodimenzionalnim dugotrajnim letom mogu da posegnu za GPS rabotom, za PVO rakete, u dinamičkom smislu aždahe među alama to je već ... mada je teorijski moguće, a sve što je teorijski moguće ko zna ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Oluj2.1 ::
Ili ovako da li je rentabilnije oboriti na 38-42 km krstaeću raketu običnom radiokomandnom raketom ili dvostepenom poluaktivno samonavodećom.
Kod ove druge ima i prilično gadno pitanje, koji radar iz S300V će otkriti krstareću raketu dovoljno daleko da bi se takvo presretanje izvelo na navedenoj daljini.
Odlicno pitanje, ali ja bih ti uputio kontra pitanja za nas slucaj (dakle bira se izmedju S300PS i S300V uz postojece Kubove).
Smesana brigada S300V/Kub ili cak mozda i Buk MB. Da li je i tada problem niskoleteca krstareca raketa?
Kako zaobici problem sto je S300PS poznat potencijalnom neprijatelju jer ga poseduju njegovi saveznici?
Kako sa S300PS resiti problem da jedna susedna drzava poseduje ATACMS a druga pretenduje da isti nabavi?

CheefCoach ::
Stvar sa Srbijom jeste da je najveci deo zemlje brsko-planinski. Ukoliko izabers polozaj na dnu brda, daleko-dometni sistem PVO ne moze da ostvari puni domet. Ukoliko izaberes polozaj na vrhu brda, imas mnogo povoljnije zone gadjanja, ali kapiras koji je problem tada.
Ako uzmemo braon nijansu na karti kao planinski deo S300 bez obzira na model nema sta da trazi tamo i to ne samo zbog pokretljivosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Niskoleteće krstareće rakete, smo skidali trocevcima. Lepu smenu bi im napravio Pancir. Zato na kraju krajeva i služe topovi. Balistički projektili i avioni na velikim visinama i udaljenostima se skidaju sistemima S300/400. Velika je neefikasnost i neekonomičnost koristiti S300/400 za spore i niskoleteće ciljeve.

darkangel ::Ako uzmemo braon nijansu na karti kao planinski deo S300 bez obzira na model nema sta da trazi tamo i to ne samo zbog pokretljivosti.


Zašto misliš da bi bilo loše pozicionirati S300 u brdsko/planinskim delovima zemlje? Ako uzmemo u obzir prethodno rečeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ispalis dovoljan broj krstarecih raketa, neka ce se provuci. Jedan S 400 kosta kao puno raketa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato se i zove slojevita odbrana, gde bi S-300 ili neki veci zapadni ili istocni sistem bio osnova a ostali manji sitemi na njegovu odbranu. Sve u svemu, zacin C, Agresor bi sigurno u prvih nekoliko sati u ratu pokusao da velikom kolicinom ubojnih sretstava tipa krstarece rakete protivradarske rakete i glajd bombama unisti PVO sistem, a isti bi pre rata pokusavala da najde sto avionima sto avaksima, ili iste ometala. pitanje je koliko para toliko muzike, treba imati ovakve sisteme za odbranu od komsijskih zemalja cisto da isti znaju da nece lako proci. a situacija je takva da se okolo svi neki brze neki sporije naoruzavaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Ako ispalis dovoljan broj krstarecih raketa, neka ce se provuci. Jedan S 400 kosta kao puno raketa.

Postoje misljenja da sistemi kao Krasnuha 4 ako dejstvuju kao Hibini protiv kompjutera i radara na Donald Kuku, moze da neutralise jato krstarecih raketa. To je dok su postojale samo protivradarske rakete mozda moglo tako da funkcionise, ali je sa pojavom protiv ECM raketa ( rakete koje lete na izvor elektronskog ometanja ) nazalost nemoguce. Zakljucak je da efikasna odbrana protiv krstarecih raketa nepostoji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Ako ispalis dovoljan broj krstarecih raketa, neka ce se provuci. Jedan S 400 kosta kao puno raketa.Šta znači "dovoljan"? To je bilo retoričko. NATO je mogao 95/99 da ispali preko 200 komada odjednom na reon RS i Srbije i sigurno bi i pored gustih topovskih mreža prošlo najmanje 10 raketa. Opet se postavlja i opravdanost iskorišćenja ogromnih resursa kao što su krstareće rakete. Cilj ili ciljevi moraju biti toliko vredni da bi se upotrebljavala tolika količina krstarećih. S druge strane, taktički se baš oko tih procenjenih ciljeva i postavljaju jake PVO snage, pogotovo topovske koje bi štitile taj cilj upravo od krstarica. Nećeš valjda tući Tomahavke sa S-300/400 sistemima?
Naravno, ako se neko namerači da uništi po svaku cenu jedan cilj, on će taj cilj uništiti na ovaj/onaj način kad tad i ništa ga u tome neće moći sprečiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dovoljan je onaj broj koji je neophodan da se sistem PVO unisti, gde se ukljucuje broj raketa koje je potrebno da se cilj unisti, broj raketa koji ce zakazati usled tehnickih problema i broj raketa koji je PVO sistem u stanju da unisti.

Topovi su u stanju da uniste krstarec raketu u slucaju da su postavljeni na pravo mesto, u pravo vreme i da poznaju elemente leta krstarece rakete. Naravno, Tomahavk leti istom brzinom i visinom, sto ne mora da bude slucaj i za neku buducu krstarecu raketu.

Sve je ovo pod predpostavkom da je polozaj PVO sistema poznat neprijatelju. S 300/400 je u stanju da menja svoj polozaj. Naravno, onda ne moze uvek da bude na optimalnom polozaju.

Koliko se isplati ispaliti dovoljan broj krstarecih? Isplati se jer S 300/400 moze da nanese visestruko vecu stetu napadacevoj avijaciji. Napadati zemlju koja ima S 300 ili S 400 je daleko skuplja operacija nego napadati onu koji ih nema, sto i jeste sustina tih sistema-odvracanje napada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a koliko je ukupno krstarećih raketa oboreno topovima 1999 ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Sve je ovo pod predpostavkom da je polozaj PVO sistema poznat neprijatelju. S 300/400 je u stanju da menja svoj polozaj. Naravno, onda ne moze uvek da bude na optimalnom polozaju. .Pa teško je danas da ne može biti nepoznato neprijatelju jer braniš se od sile koja ima špijunske avione i satelitske snimke u realnom vremenu. Čak i da kamufliraš trupe, bezbednosne službe moraju da se postaraju da se ne desi u vrhu neki novi Perišić.CheefCoach ::Koliko se isplati ispaliti dovoljan broj krstarecih? Isplati se jer S 300/400 moze da nanese visestruko vecu stetu napadacevoj avijaciji.Šta si ti ovde hteo da kažeš? CheefCoach ::Napadati zemlju koja ima S 300 ili S 400 je daleko skuplja operacija nego napadati onu koji ih nema, sto i jeste sustina tih sistema-odvracanje napada.Ovde se slažemo.