У оквиру образовног програма, РТС је 1987. године снимио одличан серијал посвећен византијској историји. Аутор је био један од водећих српских византолога XX века - проф. др Иван Ђурић.
Jerinin grad u Brangoviću
Naselje staro 1.600 godina
Otkuda naziv Jerinin grad, ili Prokleta Jerina?
Nema kraja Srbije gde ne postoje ruševine starog utvrđenja koje narod naziva ovim imenom. Tako da se sigurno može reći da je ovo najčešći naziv za mesta sa ostacima starih zidina.
Utvrđenje u Brangoviću, kao i mnoga druga sa ovim nazivom, podignuto je barem 1000 godina pre vremena Despota Đurđa i njegove omražene žene grčkog porekla.
Da li je srpskom narodu u sećanju ostao težak kuluk na zidanju Smedereva za koji dobrodušni narod nije mogao da optuži svog vladara, već zlu ženu stranog porekla. Kao, on je bio dobar, a ona aspida, pa ga naterala da kinji narod. Tako da je kasnije ispalo da je pola zidina po zabitima Srbije izgradila ova zla žena mučeći jadni narod, terajući ga da iznosi kamen i malter na vrhove planina, a ponekada i vruć hleb iz ruke u ruku sa velike udaljenosti. Onda bar znamo da je Jerina umrla od bakterija sa takvog hleba.
Kao što rekoh, većina ovih gradova je starija dobrih 1000 godina od Proklete Jerine, tako da ova legenda više govori o nama kao narodu, a mnogo manje o stvarnim istorijskim događajima. Znameniti srpski etnolog Veselin Čajkanović, još pre oko 80 godina, ponudio je zanimljivije i bolje rešenje o poreklu ovog naziva.
On je smatrao, u prvoj varijanti, da Jerinin grad u stvari znači Jelinski (helenski-grčki), što, gledano iz ugla arheologije, ima smisla. Kako su pokazala iskopavanja, utvrđenje u Brangoviću je podignuto tokom 4. veka, kada se ovaj prostor nalazio u sastavu Rimske imperije. Krajem tog stoleća Imperija je trajno bila podeljena na istočni i zapadni deo, a ovaj njen deo je pripao Istočnom carstvu. Grad je prvo veliko razaranje verovatno doživeo tokom napada Huna i njihovih saveznika. Pred kraj 5. veka vlast istočnog cara vraća se na ovaj prostor. Iako se i dalje naziva rimskim, većinu stanovništva čine Grci, a grčki jezik i kultura polako postaju dominantni. Kada Sloveni i Srbi stignu u ove krajeve, zatiču potpuno helenizovanu Istočnu imperiju. Tako da je savim logično da su gradove koje su tada napadali nazivali Jelinskim (Grčkim) odnosno Jerininim gradovima.
Prema drugom tumačenju, naziv prokleta Jerina potiče od imena najstarije vile, a proklet dolazi od značenja proklet - osuđen da večno luta po razvalinama grada. Što znači da je naš narod verovao da su ovakva mesta nastanjena demonima i utvarama osuđenim na večno lutanje po ruševinama.
Srednjovekovna tvrđava Momčilov grad - podignuta uoči Kosovskog boja, čiji se obrisi nalaze i na amblemu grada Pirota - predstavlja mesto na kojem stručnjaci Zavoda provode najviše vremena i u čijoj su rekonstrukciji direktno učestvovali. Park koji je bio pravo ruglo i stecište narkomana i pijanaca, te nezvanični toalet u podnožju zidina, sređen je do neprepoznatljivosti upravo zahvaljujući projektu Zavoda, a ove godine će biti nastavljeno uređivanje same tvrđave.
VJ ::
Etats-Unis, New-York (NY), The Metropolitan Museum of Art
Titre anglais : Drinking Bowl (Hanap), Europe de l'Est, serbe ou bosniaque, 1350-1375
Један од ријетких сачуваних покретних културних добара средњовјековног Хума (данашње Херцеговине) - Сребрна чаша у облику плитке здјеле, која је у времену средњег вијека употребљавана као посуда за пиће (фр. hanap) и која је припадала средњовјековном српском властелину из Хума Санку Милтеновићу (1335 — 1372), обласном господару жупе Дабар, Попова Поља и Сланског приморја.
Кружни ћирилични натпис по ободу посуде, садржи, након обавезне инвокације: ''У име Оца и Сина и Светог Духа'' Санково име и поруку: ''Ово је чаша Санкова , ко њом пије , да га Бог овесели и не заборави сиромашне''.
Иначе његова рођена сестра, Радача (замонашена као Полихранија), је сахрањена код православне сркве у Величанима, њен надгробни споменик и данас стоји тамо са натписом у ком се помиње и њен брат.
Чаша се данас чува у Метрополитен музеју у САД (New York)
детаљнији приказ се може видјети на линку:
metmuseum.org/collections/search-the-collections/471278?img=0
Врмџански град из времена цара Јустинијана
У близини села Врмџа (12 км од Сокобање), у долини речице Паклеш, налазе се зидине старог Врмџанског града за кога мештани кажу да је “латински”. Град је из римског доба и настао је у периоду између IV и VI века, највероватније у време владавине цара Јустинијана. Град се касније помиње у XIV веку као станиште властеле. Разорен је у XV веку (1413. г).
