TV serijal Krunisanje Stefana Prvovencanog: Prva nemanjicka kraljevina

• 6Ovo se svidja korisnicima: VJ, Gama, BSD, Oluj2.1, radionica1, Vazduhoplovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико је само краљица, дакле, супруга и мајки, било из Мађарске!
Јелена Анжујска, коју упорно проглашавају за Францускињу, изгледа да је била из Мађарске, тј бочна грана...
Лауш, родоначелник Лаушевића је био очигледно Лајош.
А да ли је био етнички Мађар или само имао име "у тренду", питање је.
У листи српских заробљеника из Ангоре, који су ипак остављени да граде Ташкент (волео је Тамерлан занатлије и уметнике!), међу неких 150, са народним или библијским именима, има и један Балдуин.
Кога не мрзи, нек нађе Ономатолошки зборник, Том 2, тамо су.
Мађари по северним областима, као и по Босни ("Русагу босанскоме", како га зову у древним списима, пермутовано од orsag мађ. земља, држава).

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još pre Nemanjića imali smo jake veze sa Mađarima, župani Uroš I i Uroš II Primislav su vrlo vešto koristili sukob Mađara sa Vizantijom u svoju korist. Ćerka župana Uroša I, Jelena, bila je udata za mađarskog kralja Belu II (slepog). Tokom vladavine svog muža bila mu je velika podrška, a nakon njegove rane smrti praktično je sama upravljala državom u ime svog maloletnog sina Geze. Po njenom nalogu ubijeno je 68 ugarskih velikaša koji su tokom vladavine kralja Kolomana (brata njenog muža) oslepeli Belu II.
Jelenin i brat župana Uroša II, Beloš postao je palatin kraljevine Mađarske i ban Hrvatske, tako da je srpski uticaj na mađarskom dvoru u to vreme bio ogroman. O tome svedoči i bitka na Tari 1150. godine, u kojoj je pored srpske vojske učestvovao i određeni broj Mađara.
U svakom slučaju, bilo bi interesantno utvrditi kada su počeli ovi dobri odnosi između Srbije i Mađarske, budući da znamo da knez Časlav gine u borbi protiv njih sredinom 10. veka. Nije mi poznato da li se neko bavio ovom temom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::
Лауш, родоначелник Лаушевића је био очигледно Лајош.

Moguce ali ne i nuzno.
Onomad mi se rod skupio i pomenu se da su neki istrazivali poreklo prezimena i dosli do saznanja da je sa Kosova i da je najverovatnije nemackog porekla, da ne kazem saskog.
Cudna stvar je da mi je par bliskih ljudi bivalo u Nemackoj po duze vremenske periode i da su na pomenu prezimena pitani dal su poreklom Nemci.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::
У листи српских заробљеника из Ангоре, који су ипак остављени да граде Ташкент (волео је Тамерлан занатлије и уметнике!), међу неких 150, са народним или библијским именима, има и један Балдуин.

E da, setih se, jedan plemić, kaznac Baldovin, držao je Vranje u vreme Stefana Dečanskog, kada Hilandaru daruje crkvu svetog Nikole u Vranju, potom je ovaj dar crkvi potvrđen u jednoj povelji kralja Dušana, u kojoj se navodi Maljušat, sin Baldovina. Ali ja ovo ime ne bih dovodio u vezu sa Mađarima, već sa primorjem, koje je ionako već bilo pod ogromnim uticajem Italije, pa je cirkulacija ljudi kroz unutrašnjost dovela i do pojave nekih imena, npr. mačar Martolo koji je iz Dubrovnika došao u Prizren.

Treba navesti još jedan primer koji ima veze sa Jelenom Anžujskom, budući da je reč o njenoj ćerki, ime Brnča/Brnjča, domaći oblik imena Bereniče, Bernicija, tj. Veronika.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Колико је само краљица, дакле, супруга и мајки, било из Мађарске!
Јелена Анжујска, коју упорно проглашавају за Францускињу, изгледа да је била из Мађарске, тј бочна грана...
Лауш, родоначелник Лаушевића је био очигледно Лајош.
А да ли је био етнички Мађар или само имао име "у тренду", питање је.
У листи српских заробљеника из Ангоре, који су ипак остављени да граде Ташкент (волео је Тамерлан занатлије и уметнике!), међу неких 150, са народним или библијским именима, има и један Балдуин.
Кога не мрзи, нек нађе Ономатолошки зборник, Том 2, тамо су.
Мађари по северним областима, као и по Босни ("Русагу босанскоме", како га зову у древним списима, пермутовано од orsag мађ. земља, држава).

Da ne postoji taj onomatoloski zbornik onlajn slucajno? Veoma me zanima ta lista. Secam se da sam kao mali u Politikinom Zabavniku procitao da se glavni medju zarobljenicima-graditeljima zvao Radjen, kao moj deda.

• 8Ovo se svidja korisnicima: VJ, GnaeusDomitiusAhenobarbus, amstel, Vazduhoplovac, radionica1, mikrimaus, ostoja, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Avg 2017 18:49

Балдуин сам навео као пример ширења "моде", а јесте више "франачко".


Питање је где су све Мађари ширили утицај?

Имам рођаке са мајчине стране, Крајишници, Срби с Грмеча, а презивају се Пантош.


Није ми знано за Ономастички, имам га негде у папиру, завучено у трећи ред.
Све и да избунарим, немам где да скенирам.
Покушаћу макар да нађем тачне податке, за даљу потрагу...

Dopuna: 04 Avg 2017 23:39

Нађено!
САНУ
Ономатолошки прилози II
Beograd 1981.

Милица Грковић: Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду ( 93-101 ).

Моментално, скенирање ми је научна фантастика.
Тек, меморија је варљива, или, како каже баба Чварков "Човек је ђаво!".


Све сам причу везивао за Ташкент ("камени град"), место Самарканда, дуплирао број заробљеника...

Прича се заснива на путопису Косте Мандића "Из долине Кашка-Дарје у Самарканд", објављеном у часопису Нови бехар, бр.24, Сарајево, 1928. (400-424 ).


Аутор се срео са ученим старим хоџом, куратором старина и библиотекаром медресе при Намазга џамији. Мудри колега је са персијског оригинала превео на руски хронике династије Тимур Ленка.
Посебан осврт на битку код Ангоре, тј судбину наших...Паде сеча или бар десетковање свих заробљеника, осим Срба јер "Рече Тимур Гуран, није видео бољих јунака ни у Могулистану, ни у Хорезму, ни у Персији, ни у Арменији, ни у Руској земљи на Волги, ни у Индији ни под Багдадом.
И поведавши у ропство све које није посјекао, заповиједи, да се Срби одмах пусте у свој крај и да им се не не узима ни оружје, ни коњи, ни опрема коњска. Само не хтједе пусити седамдесет Срба ,вјештих градњи камених мостова, кула и богомоља, јер му рекоше...да су Срби вјешти као и мајстори из Венеције. Тако поведе Емир Тимур Гуран у Самарканд седамдесет Срба неимара и мајстора друге руке."


У даљем тексту је изречено доста похвала њиховим уметничким и стваралачким способностима, дати су опширнији подаци о судбинаманеких од њих, као и лична именаи места из којх потичу.
Сада, колико је хроничар тачно записао, преписивач тачно пренео или колега библиотекар прочитао, али порежење са нашим документима из тог периода, прилично је тачно.

/ауторка чланка мало пермутује, час по презимену, час опо имену, тако да се већина веселих Срба помињу по 2х, прим Б /


БАЛДОВИН (РУЧИЦА, из Скадра). Помодно име из доба крсташких ратова је Balduinus у Котору у 13. и 14. веку.

БЕРИВОЈИЋ (РАЂЕН), патроним од сложеног словенског имена Беривој, забележеног у многим средњовековним изворима.

БЈЕЛОГУЊ СТАНОЈЕ, из Гостиња,
БОГДАН (КРКОЈЕ, из Бориковца на Ибру).
БОГДУЛ НИНОЈЕ, из Новог Брда,
БОЈИЋ ДОБРОМИР, из Скопља,
БРАЈКО ВЕЛЕГЛАВ из Топлице,
БРАТАНОВИЋ ПРОДАН,из Плава,
ВИДРАРЈЕВИЋ СКОРИША, из Лимског Граца,
ВЛАДЕ ЛАЗАРЕВИЋ из Старих Селишта,
ВУКОСАВ ПРЕЈИСЛАВИЋ из Лесковца,
ВУКОШ ЗЛАТОКОЊИЋ из Призрена,
ГРУБИШИЋ ДРАГОСИН (из Гостивара),
ДЕДОЈЕ МАЂЕРОВИЋ,
ДЕСИНИЋ ПЕЛЕГРИН (још један "латин" из Скадра),
ДОБРЕШКО ПРЕДИЛОВИЋ из Скопља,
ДРАГОСИНИЋ СРАМКО,из Зетског Градца,
ЂУРАЂ КРАГУЉЕВИЋ из Крушевца,
ЗОРИЧИЋ СЛАВОЈЕ,из Бобовца,
МАРТИН ШЉЕМАНО(В), из Новог Брда, /Сас?/,
МИЉ(//Л)ЕТИН ВИДРАРЈЕВИЋ, из Лимског Граца (род Скориши?),
МРЊАВЧЕВИЋ РУТОШ из Прилепа! Био је писар код Деспота, дакле пратилац у походу, не занатлија.
Н(//Њ)ЕЖИЛОВИЋ СТЕФАН, из Слатине,
ОБРАД СТАНКОВИЋ, из Голубика,
ПАВЕЛИЋ РАДОТА, из Србања.


То је све, да не куцам филолошко ономастичка анализирања и табеле.
Дакле ни свих 70, пошто их наводи и по презимену и имену, и то испада чак 50.
Закључак је како су доминантна народна, словенска имена (76%), уз малобројна календарска, германска, грчка и непозната...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^

Ako smem malo da prokomentarisem i priupitam:

"ДРАГОСИНИЋ СРАМКО,из Зетског Градца (Sramko, nikad cuo za takvo ime, jako zanimljivo. Zetski Gradac, da to nije neki od prethodno postavljanih, Gradina na Martinicima ? )

МРЊАВЧЕВИЋ РУТОШ из Прилепа (po koje je on linije, sta mu dodje Marko ? )

ПАВЕЛИЋ РАДОТА, из Србања (gde mu dodje ova Srbanja, nigde nisam cuo za ovaj toponim ? ) "

• 2Ovo se svidja korisnicima: VJ, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тако записаше, а за топониме, не бих знао.
Србања или Србање па из?

Рутави чика, па још из Прилепа, вероватно неки од рођака који је после Ровина и погибије Марка (шта год му био, "по бабине линије" или већ ), мало замакао северније, код Деспота. Ако га је пратио у рат као писар и вероватно особа од поверења, није био баш лево сметало, напротив.

Срамко, и браћа му Стидљивко, Љутко, Поспанко, Уча... Само им Снежана фали а принчева и коња до миле воље.
Шалу на страну, било је интересантних имена, као Грдан, Грубиша, или и горих, по нашем данашњем схватању.
Шта су њима значила, симболика с једне, заштита од злих сила с друге стране, тек, по тим документима (хрисовуље, даровнице ), може се наићи на праве бисере.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Problematičnim se smatra pomen prezimena Mrnjavčević u navodnoj Hronici dinastije Tamerlana. Navodno, u delu Hronike, prema putopisnim beleškama Koste Mandića, koji piše o bici kod Angore 1402. godine navodi se da su Tatari zarobili 8.000 Srba koji su se borili u vojsci osmanskog sultana Bajazita. Zbog ispoljene hrabrosti Tamerlan je odlučio da oslobodi sve zarobljene Srbe osim njih sedamdeset koji su bili vešti graditelji. Mandićeva beleška odlomka iz Hronike dalje beleži imena nekih zarobljenika, među njima i Rutoša Mrnjavčevića iz Prilipa. On je navodno nakon smrti kralja Marka stupio u službu kneza Stefana Lazarevića. Ako je navod Hronike koji donosi putopisac pouzdan i ako se prihvati tvrdnja da je Rutoš bio član roda kralja Vukašina, onda je poreklo prezimena Mrnjavčević od Vukašinovog oca Mrnjave vrlo upitno. Naime, u tom slučaju bi Rutoš morao biti ili Vukašinov i Uglješin brat ili njihov potomak, za šta nema svedočanstava u savremenim izvorima. Ova hronika nije privukla znatniju pažnju istraživača, a sam način na koji je odlomak zabeležen ukazuje na neiohodnost dodatnog opreza. Naime, odlomak je u putopisu zabeležio Kosta Mandić, a iz prepisa sa persijskog na ruski preveo ga je muslimanski sveštenik koji je bio bibliotekar u medresi Hizir pri džamiji Namazga u Samarkandu. Ipak, Milica Grković, koja se bavila imenima Tamerlanovih zarobljenika, ukazuje da je onomastički materijal uglavnom pouzdan, što opet ne dopušta donošenje dalekosežnijih zaključaka o Mrnjavčevićima. Kao najstariji spomen prezimena Mrnjavčević tako se izdvaja onaj u Ruvarčevom rodoslovu, mada ostaje nepoznato kako je on tu dospeo, da li iz nekog starijeg izvora ili možda iz narodne tradicije.

Jeste da se ime Mrnjavčević koliko nam je poznato, a ne uzimajući u obzir ovaj izvor vezan za Srbe kod Tamerlana, prvi put javlja nakon srednjeg veka, mada meni nije poznato da se i u jednom dokumentu kralj Marko navodi kao Vukašinović. Postoji li bilo koji razlog da verujemo kako je on nosio patronim, sem toga što je to bila praksa u srednjem veku?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Predavanje profesora Siniše Mišića i Radivoja Radića, koji su autori knjige Srbija 1217., o krunisanju, Stefanu Prvovenčanom i tadašnjem vremenu.