AESA radar - najnovija tehnologija avionskih radara

7

AESA radar - najnovija tehnologija avionskih radara

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1302

Koliko sam ja ispratio tematiku, upravo suprotno piše, tj. GaN daje mogućnosti rada pri višim naponima. Sa druge strane, termoprovodnost i elektroprovodnost su u uskoj povezanosti, pa je upravo GaN sposobniji za veće snage, jer ima sposobnost da za istu snagu izdaje veće količine toplote (W/mK) izmenjivaču bez zaprečenja, odnosno termozida.

Evo, ovde piše o tome:

Citat:GaN’s high power density, or its ability to dissipate heat from a small package, makes it so impressive. While GaAs has a basic power density of about 1.5 W/mm, GaN has a power density ranging from 5 to 12 W/mm. It also has high electron mobility, meaning it can amplify signals well into the upper-gigahertz ranges. Typical transistor fTs are up to 200 GHz. Furthermore, GaN can do all this at relatively high breakdown voltages levels, up to 80 V or so.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 15829
  • Gde živiš: Lublana

Jeste upravo tako GaAs su osetljiviji od GaN. Moja greška zamenio sam reči. Pa netreba moj prijašni post uzeti uopšte u obzir.



offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1302

E sad, možemo se mi i osvrnuti na ECM i ECCM gde bih ja svakako postavio realno pitanje:

kolike indukovane napone može da istrpi jedan predajno-prijemni element na svom prijemu, a da ne pobrljavi filterska elektronika i da ne pobrljavi radar, pošto govorimo ipak o radaru.

Ono što sam ja naučio o novim metodama, čitajući između redova, neke od izjava ruskih naučnika (izjava o Hibini, Gefest i sličnim ECM uređajima, a u svetlu dešavanja Su-24 vs Aegis) je da sa jedne strane imamo najsavremenije radare, a sa druge strane - sve uprošćenije metode zaglupljivanja istih. Pitanje se postavlja: nisu li rusi hteli reći da su otkrili način da naprave rezonanciju, ili jednostavno adekvatan puls u smeru ka prijemnicima rešetke, koji je uništava? Ima svega i svačega... Da nisu uspeli da šalju viruse kroz modulisani signal ECM-a, pogođen na tačno prepoznatoj frekvenciji i modulaciji ozračivanja koji zaglupe procesor radara?

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12490

@Kaplar

A izvini sta mi tacno znamo o tom incidentu? Znamo da je Su-24 nadleteo krstaricu nekoliko puta. I sad da bi Ameri dokazali da im rade radari trebali su da ga obore i time rizikuju rat? Na kraju krajeva brodovi imaju opticke sisteme za pracenje cilja pa sasvim moguce da su presli na taj rezim ne zeleci da otkrivaju modove rada radara. Ili su se prebacili na LPI mod pa je Su-24 pilot nije ni imao predstavu da ga prate.

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1302

kolega mean_machine

Ne sporim postojanje ostalih nišanskih sistema. Mene zbunjuje cela priča o zaglavljenju svih računara od nišanskog sistema (integracija senzora ide preko centralnog računara), te nemogućnosti da se "Aegis" sistem pokrene celih pola sata, a koliko znam, šematski prikaz "Aegis" sistema prikazuje vatreno, raketno i torpedno oružje podređeno ovom sistemu.

Evo, na ovom linku je slika: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8c/Aegis_Combat_System.png

Dakle, moje pitanje je pretpostavka i ujedno znatiželja da se pronikne dalje u primenu AESA radara i njihovih mana. Čim je radar podređen centralnom procesoru i čim je on otvoren za prijem podataka bez, da tako kažemo, "softverske zaštite" iliti vatrenog zida ("firewall"), meni se otvorila sumnja da se ceo sistem virusira, ili blokira softverskim putem, pošto, ruku na srce, prijemni deo predajno-prijemnih ćelija bi morao biti podvrgnut ogromnom impulsu kako bi on doživeo naponski proboj od indukovanih elektromotornih sila, ili termički proboj na filterskom i pojačivačkom kolu, koje se nalazi "iza" predajno-prijemne ćelije, a koji dalje prenosi podatak na centralni procesor. Jasno je da takvo nešto očigledno kvari sliku o svemoćnosti SU-24, jer spada u nebuloze - napraviti toliko jak impuls bi sa takvih daljina (mislim na drugi SU-24, jer ovaj pomenuti je "golišav" nadletao brod) eventualno mogao IL-76 sa sve generatorom na svom teretnom delu.

Dakle, da li je izdato naređenje da se topovi okreću uvek u smeru ka avionu koji nadleće (a možda je i bilo izdato, pa se radilo u ručnom režimu) i da li je to zaista vršeno(sa sve preticanjem i ostalim meteo-balističkim parametrima gađanja), smatram nebitnim za ovu temu.

Želim da se zadržim na tome da ispitamo koje i kakve su prednosti i mane AESA/PESA radara, s obzirom na to da i pored svoje topologije, arhitekture i tehnologije, oba su podređena digitalnom procesoru za obradu signala (DSP).

PS

Divim se Vašim uvek novim i novim slikama izmenjivača toplote Smile Ovo je nešto na čemu ja baziram moje dalje naučno angažovanje Ziveli

offline
  • Pridružio: 10 Jun 2008
  • Poruke: 3868

Zanima me da li postoji koji dobar izvor informacija o razlicitim oblicima samih antena AESA radara? Pogotovu me zanima cilindricni oblik antene - prednosti, mane...

Hvala.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12490

@Kaplar

Deluje mi prilicno nerealno da se tek tako blokira glavni procesor. Ako je to izvodljivo sumljam da bi to Rusi otkrili Amerima vec bi to cuvali za III SR. Inace svi moderni radari imaju nekoliko procesora:
http://www.f-15e.info/technology/avionics/radar/graphics/components.gif

tako da nisu samo aesa ugrozeni ako bi tako nesto bilo moguce. Inace Aegis jos uvek koristi PESA radare da li ce biti modernizovan na AESA videcemo (mnogo ih je, imaju oko 50 razaraca i preko 10 krstarica).

Sto se tice kulera pa to mi je hobi, izmenjao sam dosta doduse nisam neki strastveni overkloker, ne zelim da gubim dane izvlaceci maksimum iz procesora. Bitno mi je da ga fino klokujem a da se necuje.

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1302

Napisano: 20 Apr 2015 7:35

Ok, da ne širimo previše priču, da li je AESA ili PESA, to je tehnološka stvar, dok je tehnički ista stvar, jer je logika i aritmetika rada ista - rešetkasti radar podređen digitalnoj obradi signala. Zato sam i pitao, jer postoji dakle "input" podataka u softver, koji obrađuje te podatke, a sa podacima može stići i virus i napasti softver, ali može stići i nebuloza, pa isto tako pokvariti sistem (nebuloza - na istim talasima rusi odašilju skroz nešto drugo unutar modulacije i time pokvare rad softvera). Naravno, pretpostavljam da se na istim talasima može vraćati nazad i povećana amplituda istog modulisanog talasa i jednostavno naterati filtarsko i pojačivačko kolo u nedozvoljene režime rada, pa ih zaštita sama isključuje (kao kada mi na npr. u "Windows Media Player"-u preteramo sa ekvilajzerom i pojačamo nerealno basove i na "Scope" vizualizaciji se ne vide više talasi nego uspravne linije, koje oslikavaju potpuno promašeno i prepojačano podešavanje).

No, da se manem daljih pretpostavki, pisaću dalje o ovim elementima iz mog ugla posmatranja - kao elektroenergetičar.

PS
Inače, ja nikada nisam pristupio overklokovanju računara, a sami sistemi hlađenja elektronskih komponenti su mi primamljivi iz ugla gledanja optimiranja mase spram termičkih disipacija. Otuda i moje interesovanje za radarsku elektroniku, jer sve što ima malu masu i veliku snagu, mene odmah privlači, pošto se ja time bavim kako sa elektromotorima i generatorima, tako i sa energetskom elektronikom.

Dopuna: 20 Apr 2015 7:50

acatomic ::Zanima me da li postoji koji dobar izvor informacija o razlicitim oblicima samih antena AESA radara? Pogotovu me zanima cilindricni oblik antene - prednosti, mane...

Hvala.


Ja ću to samo iz ugla elektromagnetičara objasniti: cilindričan oblik, kao i neki još drugi oblici (zarubljena piramida sa četiri i više stranica, polulopta, klasičan disk, kao i razni drugi ravni oblici) predstavljaju rešenja naspram postavljenih potreba od strane diktiranih zadataka i uslova.

Koliko "upaljenih" ćelija, gledano u jednu od strana radara će biti dovoljno za osmatranje prostora i zahvat, te da li treba servopokretač ili ne treba, ili prosto nema mesta za njega, to sve diktira krajnji oblik radara.

offline
  • Pridružio: 16 Okt 2008
  • Poruke: 2332

Malo beletristike za vrele letnje dane:













"ARMADA INTERNATIONAL", JUN/JUL-2015.

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 1302

Lepo i lagano štivo. Uživao sam čitajući i pokupio par ideja oko rashladnih sistema za energetsku elektroniku. Bez obzira na to da li je pojačivački, prekidački ili oba režima, jako mi se dopala ta ideja sa silicijum karbidom i sa veštačkim dijamantom kao toploprovodnim izolatorom. Sigurno je jako skupo, ali je i jako zanimljivo i sasvim sigurno veoma efektno.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 884 korisnika na forumu :: 50 registrovanih, 3 sakrivenih i 831 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, amstel, arsa, Boris90, caesar, Cigi, dac, darkangel, Darko8, Denaya, Djokkinen, Dorcolac, dragon986, Dukelander, dule10savic, galijot, Japidson, Konda, Krusarac, KS, lord sir giga, mane123, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, Misirac, Mr.G., mushroom, naki011, nenad81, Oluj2.1, pedja63, Radiša, raketaš, Recce, repac, rovac, Singidunumac, Snorks, spektorsky, Steeeefan, suton, vasa.93, virked, vlvl, x9, yrraf, zexoni