offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
@ boksi
Super slike druze...
Trpe Grozni ::commandos ::Inace desni na slici je (tada major) potpukovnik Radoslav Josipovic (u penziji)... Covek je na nekom pokaznom skoku (davne 1975.godine) imao sudar sa drugim padobrancem u vazduhu (zastavnik Branislav Kovacevic) tako da su se njihove kupole vezale i...posle drame u vazduhu...''iscupali se'' i kasnije skakali jos dugo...tako da su ppuk i zaća,hvala Bogu docekali penziju 
Bio je i jedan zastavnik Omerovic mislim da se zvao a zvali su ga Tarzan. Negde 1988-89 je skocio ali mu se glavni padobran nije otvorio kako treba. Ondak je pokusao da otvori rezervni , ali rezervni se upleo sa glavnim i on je produzio da pada.
Pao je na krosnu drveta , pa sa krosne na odbojkarsku mrezu i ondak na odbojkarsko igraliste , polomio je tri cetiri rebra , ruku i nogu , i posle sest meseci je ponovo skakao.
Kasnije su ga premestili na funkciju pomocnika bezbednjaka u brigadi , dok je bezbednjak bio Zika Jovanovic zvani Spanac.
Bravo bratuced...
Tako je, zastavnik Hasan Omerovic zvani Tarzan...covek je u full-u pravi komando tip, a fizicki je spreman kao zmaj i extra gradjen covek...zato ga i zovu Tarzan
Bila je davno reportaza na RTS-u o njemu i tom dogadjaju...posle penzije ili napustanja vojske (ne znam tacno) i dalje je ostao fitnes fanatik i bio trener jednog kik-boks kluba iz Nisa...
evo sa foruma 63.padobranske o tom Tarzanovom otkazu
Citat:KAKO JE MOGUĆE ?
SLIČNO “čudo” desilo se i Hasanu Omeroviću, pripadniku 63. padobranske brigade u Nišu, koji već dvanaest godina živi drugi život. Godišnje slavi dva rođendana. Nedavno je obeležio zvanični - četrdeset prvi i dvanaesti, koji mu je 15. februara 1990. godine podarila sudbina. Naime, toga dana, pri rutinskom skoku iz aviona, otkazala su mu oba padobrana i sa visine od 2.600 metara pao je na betonsko tlo i ostao - živ! Ni danas, posle dvanaest godina, nema pravog odgovora na uobičajeno pitanje za neverovatan slučaj - “kako je to uopšte moguće?”
U godinama provedenim u elitnoj brigadi, za koju odavno i svet zna, imao je 1.573 skoka. Skakao je i sa visine od 300 metara, što je u padobranstvu nešto najopasnije, ali i sa osam kilometara.
Seća se Hasan dana, meseca, sata i minuta kada je, zahvaljujući samo srećnoj zvezdi, preživeo pad sa preko dve i po hiljade metara visine. Sa još petoricom drugova trebalo je da obavi rutinski skok iz aviona “AN-2”. Na visini od preko 2.500 metara pala je komanda za iskakanje.
Na visini između 700 i 750 metara pogledao je na visinomer, koji, inače, svaki padobranac prilikom skoka nosi na ruci, i shvatio da je trenutak da otvori glavni padobran. Kupola padobrana je iskliznula iz “kontejnera”, tj. padobranskog ranca i preostalo je još da se komore napune vazduhom. Međutim, tada počinju nevolje. Vazduhom su se napunile samo dve i po komore. Preostale su ostale “neme”.
PRIŠLI MU, KAO MRTVOM
SHVATIO je Hasan, već iskusni padobranac, da nešto nije u redu sa padobranom i da je najverovatnije zatajila maramica koja reguliše punjenje kupole. Visinomer je već pokazivao visinu od 500 metara. Zemlja se približavala brzinom munje. Pokušao je rukama da rastrese slobodne krajeve kupole, ali - ništa.
- Poslednja nada da preživim bio je rezervni padobran. Povukao sam ručicu padobrana i sa pogledom punim nade čekao da se otvori. Desilo se, međutim, najgore. Za delić sekunde kupole glavnog i rezervnog padobrana su se umrsile. Pogledao sam na visinomer. Bio sam na manje od 300 metara od zemlje. Već sam gledao smrti u oči. Rekao sam sebi “E moj Hasane, zar tako, u 29. godini da nastradaš?”. Pomislio sam na moja dva sina - Alana, koji je tada imao svega dve, i Darka, koji je napunio tek osam godina. U trenutku nemoći, kad sam grabio “smrti u zagrljaj”, potekle su mi suze. Po prirodi sam, kao uostalom i svi padobranci, čvrst čovek. Međutim, u trenutku nemoći duša nije izdržala.
Kada je Omerović pao na betonsko tlo odbojkaškog igrališta, između dva hangara, prvi su mu pritrčali drugovi iz “AN-a”, njih petorica, sa kojima je tog kobnog dana, samo nekoliko minuta pre nesreće, pravio na nebu “zvezdu”. Prišli su mu sa suzama u očima...
Prilikom pada Omerović je slomio sedam rebara, vilicu, bedrene kosti... Posle 207 dana lečenja, nastavio je sa skokovima. Otada je skočio padobranom još 57 puta.
|
)
) skinuo u martu počele su pripreme za profesionalce.
