Novi grb Srbije

121

Novi grb Srbije

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2006
  • Poruke: 3214
  • Gde živiš: Gde ja zivim...

А шта ако се деси да неко има скоро идентичне таблице, са тим што неко има D a neko Đ?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 27 Nov 2009
  • Poruke: 434

Ипак је претходно решење боље и лепше!



offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

cinoeye ::А шта ако се деси да неко има скоро идентичне таблице, са тим што неко има D a neko Đ?Posmatra se kao posebna kombinacija. Vidi slike, Megani se razlikuju "kvačicama"...
Arrow http://www.vrelegume.rs/test/renault-megane-linija/

Veći je problem što automati kombinacije kao što su:
KŠ+005-BG (kruševačka, putničko vozilo)
KŠ-005+BG (beogradska, prikolica)
čitaju kao KŠ005BG - obe.

Slično se ponavlja i kod sledećih grupa kombinacija koje se, istina, izbegavaju:
BGO-00+AC (aleksandrovačka, poljoprivredna prikolica)
BG+000-AC (beogradska, putničko vozilo)
BG-000+AC (aleksandrovačka, prikolica)
ili
BG+OOO-00 (beogradska, poljoprivredno vozilo)
BG+000-OO (beogradska, putničko vozilo azilanata)
...

Da ne pominjemo upotrebu X, Y i W u kombinacijama...

Imali smo sistem (1961-2010.) lišen ovih problema, svojevrsnu unapređenu kombinaciju švajcarskog (1933.) i italijanskog (od 1927-1994.). Na naša rešenja su se ugledale mnoge zemlje sveta, pa čak i pomenuta Italija u svojim kasnijim modifikacijama, a jugoslovenski font iz 1961. je, iako zasnovan na nemačkom DIN1451, bio osnova mnogih drugih te je smatran najuspelijim do pojave nemačkog Fe-šrifta (1994.). Sadašnji je, ne računajući modifikaciju na nuli, u stvari preuzeti hrvatski font za probne tablice (1992.).

Lično mislim da je najbolje dovršiti zoniranje registarskih područja tako da svaka opština koja nije deo nekog grada dobije svoju oznaku a da interne oznake budu isključivo numeričke, i uvesti recirkulaciju kao u npr. Britaniji.

Druga mogućnost je varijacija na temu ruskih ili bugarskih... npr: AXP7C9 koja bi se čitala: ahr7s9 – dakle korišćenje grafema koje postoje i u ćirilici i u latinici. Čiste ćirilice smo se praktično odrekli bečkim i ženevskim konvencijama o drumskom saobraćaju, uz zadržavanje latinice sa dijakritičkim znacima (Đ, Ž, Ć, Č, Š)... zanimljivo – Mongolija je jedina zemlja koja zaista koristi ćirilicu na registracijama.

offline
  • Del70 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 06 Jan 2012
  • Poruke: 358

@Dr polotokolog
Danas sve može da se "prelepi", pa i istorija.
Ako se ne stidiš, prelepljuj bratac.









offline
  • Pridružio: 14 Nov 2012
  • Poruke: 4

- Del70

Моје лично мишљење је, конкретно ово за таблице, да на мојој таблици постоји исто као и на фабричкој - црвени Штит са белим Крстом и 4 оцила, то је амблем и на војним униформама, а каква је стилизација истих, по мени није много важно.

Сад, слажем се ја са тобом да је цео Грб Србије можда ( по мени сигурно ) ружно рестилизован и направљена су му оба кљуна као да им је неко ударио бокс и искривио их, и још по нешто ми се на овом рестилизованом не свиђа, али конкретно за Штит са Крстом и 4 оцила немам ништа против за овакво решење као на овом рестилизованом . . .

Уосталом и један и други представљају исто - " црвени Штит са белим Крстом и 4 оцила " што је и најважније . . .
- - - - - -
Мене више брине што врло мали број људи у нашој земљи пише ЋИРИЛИЦОМ, а Ћирилица је наше - СРПСКО писмо . . . што су сва имена радњи, кафића, бутика, пекара, . . . написана латиницом . . . скоро сви производи који се производе код нас су на латиници, а да и не причам да је на сваком производу који је увежен написано латиницом упутство за употребу за Србију под оном SRB ознаком . . . а за Македонију например лепо пише Ћирилицом . . .

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2010
  • Poruke: 2401



Shocked

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 7275

Шта ли је ово?!

offline
  • Del70 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 06 Jan 2012
  • Poruke: 358

offline
  • Pridružio: 21 Feb 2012
  • Poruke: 194

Napisano: 27 Nov 2012 22:23



извор: facebook.com/photo.php?fbid=10151571940.....=1&theater

Dopuna: 07 Dec 2012 17:34

Извор текста без слика: ЂАКОН НЕНАД М. ЈОВАНОВИЋ, Грбови, заставе и химне у историји Србије, Светигора, Београд-Цетиње, 2010


Настанак државне заставе Србије


Званични почетак српске државне вексилологије у правом смислу речи се може везивати тек за 1835. годину Господњу. Наиме и поред тако дугог српског вексилолошког предања, које се протеже кроз најмање један миленијум, тек Сретењски устав доноси званичну одредбу о застави Србије и то у глави другој, под насловом Боја и грб Сербије, тј. у трећем члану где стоји: Боја народна Србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита.

Из познатих разлога, овај Устав није потрајао, али остаје чињеница да је наша прва званична застава била тробојка са распоредом боја: црвено-бело-плаво. На средини ове заставе је био аплициран тадашњи грб Кнежевине Србије.

Као што је био случај и са грбом, нови Устав Србије, из 1838. године, не доноси одредбе о застави. Међутим, услед велике упорности кнеза Милоша и реалне потребе за постојањем такве заставе, исте те године је издејствован нарочити султански Ферман, којим је Србији одређена застава.

Ово је, заправо, кључни моменат у дугој повести развоја србске државне заставе, будући да она сада прима поредак боја, који је задржала до дана данашњег. Наиме, у Ферману стоју да ће то бити барјак: на коме ће горња част црвена, средња плава, а доња беле боје бити.

Постоји неколико верзија објашњења због чега је, заправо, дошло до озакоњења заставе Србије са новим распоредом боја.




Реконструкција заставе Србије из 1838. године


Наиме, извесно је да је и Турцима и Русији, као заштитници Србије у то доба, сметао првобитни распоред боја јер их је одвећ подсећао на француску револуционарну триколору, те је, стога и дошло до напуштања ове варијанте. Извесно је и да је употреба црвено-плаво-беле тробојке у Србији почела и пре обнародовања Ферманом, али се не слажу сви око тога како је до новог поретка боја дошло.

Извесно је, међутим, да тај распоред неодољиво подсећа на распоред у бојама руске заставе, који се образац донекле примио и у заставама Словачке, Словеније и Лужичких Срба. Подсећамо, међутим, да речене боје у српској векслилологији нису биле никакав новитет, јер их је упошљавао још барјак великог жупана Десе Немањића из XIII века. Међутим, морамо да нагласимо да то тада, ипак, није био државни српски барјак и да порекло боја и њиховог поретка у нашој државној застави морамо, ипак, да потражимо у знатно доцнијем периоду.

Једно објашњење за то вели да су, у недостатку званичне заставе Србије (1835-1838), србске трговачке лађе (углавном у власништву Капетан-Мише Анастасијевића) пловиле под руском заставом. Међутим, по тој верзији, када би биле суочене са могућим проблемима од стране турских власти, заставе би биле једноставно преокретане и проблем би био избегнут.

По другој теорији, пак, из Русије није преузет само барјак, већ и саме народне боје Србије. Наиме, по тој теорији, србска тробојка преузета је из Русије, а руска потиче од старог крстоликог стега са руских трговачких бродова.

Код Руса, пак, те три боје су наводно преузете са грба Москве, то јест са хералдичке представе Светог Георгија, који убија аждају. Три боје, које доминирају на грбу су: црвена (позадина), плава (огртач) и бела (коњ).

Неоспорно је, међутим, да су боје српске заставе изведене из боја српског грба и то под владајућим поимањем тадашње угарске хералдике и вексилологије о народним бојама, изведеним из грба. Не заборавимо, да је писац Сретењског устава, Димитрије Давидовић био Србин из прека и да постојање таквог поимања националних боја њему није било страно.

Дакле, српски штит је био црвен, а крст на њему бео, док су према угарској хералдичкој традицији оцила била природна тј. челикасто-угасита, како то неспретно наводи и сам текст Устава.

У стварности, међутим, оцила су често била приказивана као плава, као што је био случај на апокрифном илирском грбу Мрњавчевића или грбу племенитих Продановића од Ужичке Каменице.

Стога, сматрамо мало вероватним теорију према којој су и саме народне боје србске преузете из Русије и то по истом принципу о народним бојама изведеним из грба.

Наравно, сличност између србске и руске заставе није и не може бити производ случајности, али ни теорија о пуком копирању руског обрасца, без утемељења у домаћој хералдици и вексилологији, напросто, не држи воду.

Уосталом, колико је вероватно да би отоманска Порта, једној својој аутономној провинцији својевољно дозволила употребу заставе, која би тако очигледно била застава једне стране силе и то силе са којом је непрестано била на ивици рата, ако не и у отвореном ратном сукобу?

Како било, већ нешто касније исте те године (1838), када је поменутим Ферманом одређена поменута застава, издат је нови Султански ферман, којим је додатно прецизирано да се на средишњем, плавом, пољу заставе има налазити грб Србије, а у горњем, црвеном - четири шестокраке звезде, као символ турске врховне власти, тј. вазалног положаја Србије.



Реконструкција заставе Србије из 1838. године


Интересантно је да ни то није нарочити новитет, будући да је српска застава и раније (1837), са истим положајем боја (упркос томе што њена употреба још није била законски регулисана) већ носила грб на средини, а на црвеном пољу три бела полумесеца врховима на више, баш као што је то било и у турском грбу кнеза Милоша.



Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1837. године


Сада се, уместо полумесеца, јавља нешто дискретнији символ врховног турског сизеренства, што сведочи о истоветном процесу постепеног ослобађања од турских символа у српској вексилологији, какав смо већ видели у српској хералдици.

У прилог овоме говори и чињеница да је још 1836. године Господње кориштена застава са првобитним распоредом боја (црвено-бело-плаво), али са једним већим полумесецом и две мање шестокраке звезде у црвеном пољу.



Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1836. године


Такође, 1838. се јавља застава са новим распоредом боја (црвено-плаво-бело), али са једним полумесецом и једном звездом на црвеном делу.



Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1838. године


Дакле, стандардизација тох елемената у застави није била доследна и стриктно поштована, чак, ни када је коначно утврђен коначни распоред боја у застави, као што то није био случај ни пре тога.

Како било, у овом периоду па надаље, наставља се живи развој српске државне вексилологије и то посебно у војне сврхе. Српска тробојка, стога, по потреби добија различите грбове (у скалду са династичким променама), иконе или добија и губи поменуте ознаке номиналне турске власти.

Врло је битно истаћи да истоветан распоред боја и однос ширине сва три поља истовремено користи и други тадашњи српски територијални ентитет, који је био у саставу дунавске царевине, тј. Српска Војводина. Исто важи и за Црну Гору, као другу независну српску државу, која је баштинила истоветну заставу сведочећи тиме суштинску нераздвојност од Србије и Војводине, као и од свих осталих српских области и крајева. (...)

offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

To za rusku zastavu je popularan, ali i površan i gotovo sigurno pogrešan zaključak, mislim da je autor u pravu. Slažem se da naša nije temeljena na ruskoj. Da ne dužim - pre nekoliko meseci smo pisali o tome... tu sam pomenuo i deo o grbu na zastavi pa ću i to citirati.
037 ::...
Ideja da je ova zastava nastala kao prosta inverzija ruske nije sasvim uverljiva – jednostavno, Rusija je do 1883. koristila druge zastave, dok se sadašnja trobojka nezvanično upotrebljavala kao nešto što bi nazvali civilna zastava. Dakle, vrlo ograničeno prepoznatljiva... Državna i vojna zastava Rusije su drugačije izgledale, a prva je našu trobojku mogla da inspiriše samo bojama.

zastava Rusije (1668-1883.)


vojna i carska zastava Rusije (do 1883.)


zvanična zastava Rusije od 1883. do 1914.

...
...
Pitanje apliciranja grba na našu zastavu je prilično složeno. Naime, Knjaz Miloš je znao da će relativno lako dobiti priznanje zastave Srbije i da se Turci tome neće oštrije protiviti zbog svog tadašnjeg položaja. Ipak, Miloš je želeo da po svaku cenu obezbedi i priznati grb Srbije, što je već nailazilo na snažan otpor Turaka, tradicionalno nesklonih klasičnoj heraldici koju kao i većina muslimana doživljavaju čisto hrišćanskom disciplinom (Turska ni danas nema grb, već nezvanični znak/amblem).

Kako zvanično priznavanje grba od Turske u tom trenutku nije bilo ostvarivo, išlo se na njegovo uvođenje kao elementa zastave. Prvi pravni pokušaj ove vrste je učinjen kroz Ustav iz 1835. godine. Ovaj akt je opisao zastavu, ali i sam grb Srbije! Zbog svog za ono doba veoma liberalnog duha, naišao je na opšti otpor u Turskoj ali i drugim zemljama, te je vrlo brzo stavljen van snage. Ima spekulacija da je Miloš namerno išao na to da ustav bude neprihvatljiv velikim silama kako bi ga stavile van važnosti, jer je želeo da vlada apsolutistički... što je obimna tema, posebno detalj o Miloševoj autoritativnoj vladavini koja se teško kao takva može okarakterisati u odnosu na druge sisteme tog vremena... ipak, ostaje činjenica da je Ustav iz 1835. prvi akt koji definiše simbole obnovljene Srbije.

Fermanom iz 1836. je turski sultan opisao srpsku zastavu kao crveno-plavo-belu. Grb u tom dokumentu nije pomenut. Kako ovo nije zadovoljilo kneza, izvršen je niz pritisaka da se izda novi ferman u kom će biti priznat grb Srbije (makar i kroz zastavu sa kako je predlagano tri polumeseca i grbom). Ovo je donekle uspelo 1838. donošenjem još jednog (tzv. "popravljenog")fermana. Treba reći da u tom novom fermanu grb jeste kroz zastavu priznat i pomenut (uz četiri zvezdice umesto tri polumeseca), ali nije opisan. Za ovo postoji više razloga, jedan od njih je taj što su Turci želeli da se tom delu teksta pokloni najmanja moguća pažnja, dok je drugi razlog bio taj da opis nije bio neophodan, jer je grb već bio poznat (u praksi, još od hatišerifa iz 1830.). Srbiji je ovo takođe odgovaralo, dobijene su manje turske zvezdice umesto polumeseca, iako se prividno učešće neprijateljskih znakova uvećalo sa tri na četiri... na papiru.

zastava Srbije, zvanično od 1836. godine


U praksi su korišćene gotovo isključivo čiste trobojke. Vlast je bila zadovoljna turskim priznanjem grba i zastave, ali je želela da se oslobodi islamskih simbola na zastavi, te je uz izgovor (Turskoj ali i drugim silama) da je apliciranje složeno, potencirano isticanje čistih trobojki, bez ikakvih grbova i simbola. Mnogo je stavova koji govore da je sve ovo urađeno sa (srpskom) namerom.

Ovo stanje je posle konačnog oslobođenja ostalo na snazi, i pravno je definisano. Može se reći da je do 1887. kroz aktove dolazilo do sitnijih izmena u pogledu amblema i grba na trobojci ali one u stvarnosti nisu zaživele, te ih u ovom već predugom osvrtu na našu zastavu od 1804. do 1887. nisam pominjao.

U daljem periodu nezavisnosti i suverenosti Srbije čista crveno-plavo-bela trobojka je ostala zastava Srbije. Grbovi na znamenu su ostali rezervisani za kraljevu standartu, trgovačku i vojne zastave...

U praksi to je srpska/zastava Srbije od 1835-1945. godine, i od 1991/1992. do danas, a realno do 2004. godine.

Iz mnogo razloga smatram da to treba da bude jedina naša zastava.
Ceo post.
Arrow http://www.mycity-military.com/Vojne-uniforme-hera.....ml#1229165


Kada govorimo o simbolima Srba u Vojvodini do 1918. godine treba pomenuti i tekst Ljubomirke Krkljuš "Obeležja i simboli u okviru srpskog narodnog pokreta 1848-1849." u kom vidimo mnoge zanimljive podatke vezane za, između ostalog, raspored boja i odnos prema njemu samom. Tekst ima nekoliko previda, očiglednih lapsusa, no takvi su da nikoga neće zbuniti. Preporučujem.
Arrow http://www.scribd.com/doc/59162689/2009-%D0%9E%D0%.....1%83%D1%88


Meni je posebno upečatljiv ovaj deo teksta koji se odnosi na opise boja i pominjanje čelikasto-ugasitih ognjila, što je osnov za pominjanje te nijanse i na zastavi. Te detalje do sada nismo ozbiljnije komentarisali.00000 ::...
Дакле, српски штит је био црвен, а крст на њему бео, док су према угарској хералдичкој традицији оцила била природна тј. челикасто-угасита, како то неспретно наводи и сам текст Устава.
...
Mađarska heraldika, uz srodnu austro-nemačku, je svakako bila izuzetno uticajna i u svetskim okvirima a i kada su u pitanju naši autori. Teorija o prirodnim bojama je i danas jedna od markantnijih karakteristika mađarskih dela, pa treba reći da ona između ostalog podrazumeva prirodno predstavljanje boja na površinama grba i insistiranje na izvođenju zastava iz boja sa štita.

Primer za prvi slučaj može biti drveće - dok se u drugim nacionalnim pokretima pod pojmom prirodno može naći i celo drvo u jednoj boji (crveno ili modernije braon, zeleno...) kod Mađara možemo videti braon stablo sa zelenim lišćem i crvenim plodovima.
Kada je u pitanju izvođenje zastave iz boja grba najočigledniji je upravo slučaj zastava Mađarske, donekle Hrvatske, Slovenije... očigledno se isto želelo i sa srpskom zastavom.

Ovde dolazimo do pojma čelikasto-ugasite boje. Po teoriji o prirodnim bojama ocila je valjalo opisati tako da budu izvedena u skladu sa svojim realnim izgledom - dakle metalnim. U realnosti je to, izgleda, bio kompromis koji bi dopustio da se plava javi na grbu (nekakva) kako bi je bilo na zastavi.

Malo sam tražio šta je tačno čelikasto-ugasita, gde je i kako primenjivana, kao i gde se prvi put javlja. Nisam uspeo da je nađem u našim simbolima, a Mađari se pozivaju na tinkturu koju su ranije koristili Nemci i koja bi se mogla prevesti kao gvozdenkasta.

Gvozdenkasta/ sivogvozdena tinktura (nem. Eisen) se kod različitih autora (a i grbova) može sresti u čitavom valeru boja od svetlo sive preko svetlo plave pa do tamno sive. Uobičajena šrafura je paralelnim zgusnutim linijama pod uglom od 45 stepeni na horizontalu, obostrano. Ovde se ona donekle preklapa sa nijansama braon i tamno ljubičaste u nekim načinima prikaza... u osnovi - gvozdenkasta se šrafira kao crna zakošena za 45 stepeni.

Pošto je upotreba ove obrade prilično nejasna na našim prostorima (pomalo bizarno) ima članova naših heraldičkih udruženja koji je smatraju trećim metalom, verovatno povedeni nazivom. Ja mislim da je ovo gruba greška - dovoljno je pogledati nekoliko grbova na kojima je gvozdenkasta primenjena pa shvatiti da ona može biti smatrana samo bojom, nikako metalom.

E, sada - da li su i naši 1835. napravili ovu grešku ili su to smatrali kompromisom? Ili su bili u pravu?
Crveni štit sa srebrnim krstom i ocilima među krakovima je nepravilan ako su ocila u boji (plavoj) ali ispravan ako su u metalu (ako se čelikasto-ugasita kroz gvozdenkastu može smatrati takvom).
I još kada se ta čelikasto-ugasita na zastavu prošvercuje kao plava... a sve u skladu sa uobičajenim prikazima koji su tada bili dostupni. Nisam ubeđen da je ovo bilo ispravno, no deluje kao veoma inteligentno rešenje.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 930 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 0 sakrivenih i 919 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Bubimir, Dorcolac, indja, mean_machine, Mi lao shu, Milos ZA, mnn2, panzerwaffe, procesor, stegonosa