Prvi let :
(A-12) 26. aprila 1962
(SR-71A) 22. decembra 1964
Povlačenje
(A-12) 8. maja 1968
(SR-71) 18. jJanuara 1990, 3. decembra 1998
POSADA:
(A-12) 1 pilot
(M-21) 1 pilot i 1 kontrolni oficir
(YF-12) 1 pilot i 1 oficir za orižne sisteme
(SR-71) 1 pilot i 1 oficir za izviđačke uređaje
DIMENZIJE:
Dužina
(A-12) 31,19 m
(M-21) 31,19 m
(YF-12) 30,02 m
(SR-71) 32,74 m
Raspon krila
(A-12) 16,96 m
(M-21) 16,96 m)
(YF-12) 16,96 m
(SR-71) 16,96 m
Visina
(A-12) 5,64 m
(M-21) 5,64 m
(YF-12) 5,64 m
(SR-71) 5,64 m
Površina krila
(SR-71) 167,22 m2
TEŽINE:
Prazan
(SR-71) 27.215 kg
Max. Takeoff
(A-12) 53.070 kg
(YF-12) 56.245 kg
(SR-71) 77.110 kg
Rezervoari
Ugrađeni: 36.290 kg
POTISAK:
Motori
(A-12) dva Pratt & Whitney J-58 turbomlazna sa dodatnim sagorevanjem
(M-21) dva Pratt & Whitney J-58 turbomlazna sa dodatnim sagorevanjem
(YF-12) dva Pratt & Whitney J-58 turbomlazna sa dodatnim sagorevanjem
(SR-71) dva Pratt & Whitney JT11D-20B turbomlazna sa dodatnim sagorevanjem
Potisak
(A-12) 267 kN
(M-21) 356 kN
(YF-12) 63,000 lb (280 kN)
(SR-71) 289 kN
PERFORMANSE:
Plafon leta
85,500 ft (26,060 m) [Svetski rekord]
Domet
4,800 km
Dužina
1 sat 30 minuta
POZNATE VARIJANTE:
Oxcart
Tajna oznaka za avione A–12 date CIA–i
Senior Crown
Tajna oznaka za projekat SR-71
A-11 Archangel
Lokidova interna oznaka za avione za CIA–u
A-12
Originalni koncept je bio bombarder/presretač velike brzine, ali je izgrađen kao jednosedna špijunsko/napadačka platforma, zasnovana na A–11 dizajnu ali sa unapređenim radarskim odrazom; napravljeno 13 (5 izgubljeno).
M-21
Prvobitno namenjen za ram A–12 ali je tokom konstruisanja modifikovan dodavanjem drugog sedišta za oficira koji će upravljati sa dronom D–21. Nove oznake su označavale uloge aviona: mothership (M–21) i daughter (D–21). Napravljeno je 2 komada (1 izgubljen).
YF-12A
Inicijalno dizajniran kao presretački prototip opremljen Hugse AN/ASG–18 impulsni Doplerov radar u nosu i dvema gondolama sa AIM–47 raketama vazduh–vazduh, kasnije dati NASA–i kao istraživački avion od 3 Maha: 3 napravljena (2 izgubljena).
F-12B
Predložen proizvodni model YF–12A koji je trebalo da za USAF služi kao presretač velike brzine; otkazano.
YF-12C
Ram A-12 prepravljen za veće nošenje goriva i druga poboljšenja u cilju testirnja mnogih inovacija koje će biti korišćenje za SR–71; 1 prepravljen.
RB-12
Predložena bombarderska varijanta koja je stigla do nivoa makete pre nego što je izmenjena.
RS-12
Predloženi napadački model
B-12 or B-71
Predložena bombarderska varijanta
RS-71A
Originalna oznaka za špijunske modele.
SR-71A
Krajnji izviđački model sa usavršenom aerodinamikom i ramom, većim doletom, i naprednom opremom za praćenje i nadzor; 29 napraljenih (11 izgubljeno).
SR-71B
Trenažni dvosed sa odvojenim poklopcima kokpita; napravljena 2 (1 izgubljen).
SR-71C
Trenažni dvosed nastao od prepravljenog strukturnog modela za testiranje YF–12A i delova rashodovanih letilica. Napravljen je da zameni jedan trenažni SR–71B koji je izgubljen. Kasnije će biti predat NASA–i. Napravljen 1.
Iako je prošlo više od 40 godina od kako je poleteo, izuzetni avion SR–71 još uvek važi za nabrži avion na mlazni pogon na svetu. Konstruisanje "Blackbirda" je otpočelo krajem pedesetih, kao visinski presretač i napadačka platforma koja će moći da leti preko 3 Maha. Međutim, nakon neprijatne epizode sa špijunskim avionom U–2 (kada su ga Sovjeti 1960. oborili duboko iznad svoje teritorije), CIA je naprasno postala zabrinuta i grozničavo je tražila zamenu za "provaljeni" avion. Čim je CIA shvatila da bi "Blackbird" bio mnogo bolji za izviđačke nego za lovačke i odbrambene uloge, dali su novac i time je otpočeo da se uobličava koncept koji će od 1958. postati poznat kao SR–71. Ključni faktor u smanjivanju ranjivosti ovog aviona krio se u povećanju brzine na preko 3 Maha i plafonu leta na 26.000 metara. Međutim, takve performanse su zahtevale neverovatno velike izmene u dizajnu i konstruktivnim metodama. Glavna promena se ogledala u upotrebi titanijuma, usled čega je ram mogao da preživi enormna zagrevanja kojima je bio izložen pri velikim brzinama. Sledeći problem je bio u izgradnji mlaznih motora i hidraulike, koji su zahtevali napredne materijale koji će omogućiti funkcionisanje u novim uslovima. Zahtev za velikim dometom diktirao je primenu naprednih aerodinamičkih principa, uključujući unazad zabačena delta krila sa specijalnim napadnim ivicama koje će minimizovati naprezanja. Dodatno, SR–71 je inkorporirao prve stelt tehnologije dizajnirane sa ciljem da umanje radarski odraz. Neke od tih metoda su uključivale spušten nos, nagnute repne površine, i boju koja raspšuje radarki zrak.
U početku je napravljeno 15 napadačkih modela A–12, sa konfiguracijama i za izviđačke i za napadačke misije. Ti jednosedi su 1962. odmah isporučeni CIA–i, mada je jedan bio modifikovan u trenažni dvosed a još dva su dobila po jedno sedište za oficire koji su operisali sa Lokidovim D–21 bespilotnim dronovima.
Prvi avioni A–12 mogli su da ponesu kontejner sa jednom megatonskom nuklearnom bombom ili pomenuti dron D–21, opremljen kamerama, infracrvenim senzorima, i drugom opremom. Tri nova dvoseda su izgrađena pod oznakom YF–12A i trebalo je da budu presretači velike brzine, ali su prvenstveno služili kao istraživačke letilice u NASA. A–12 su leteli za Ratno vazduhoplovstvo u ime CIA sve dok mnogo napredniji SR–71, predstavljen kao izviđački model, nije 1968. ušao u upotrebu. SR–71 je ponudio poboljšan ram, veći kapacitet rezervoara za gorivo i bolje aerodinamičke performanse, ali slabije naoružanje od ranijih modela. SR–71 je takođe imao i sposobnost punjenja goriva u vazduhu, što mu je umnogome povećalo radijus.
Mada su mnoge sposobnosti SR–71 i danas ostale nepoznate, veruje se da je avion mogao da ponese nuklearnu bmbu od 1 megatona ili napredne kamere, senzore i špijunske instrumente. Takvi sistemi su mu davali sposobnost da nadgleda fantastičnih 210.000 km2 na sat. Veruje se da je ukupno napravljeno 32 aparata, u koja su uključena 29 izviđačka modela SR–71A, dva trenažna SR–71B, i jedan trenažni SR–71C koji je prepravljen u YF–12.
Mada su tokom Hladnog rata avioni SR–71 pribavljali mnogo korisnih podataka sa neuralgičnih tačaka u svetu, bio je previše skup za održavanje i korišćenje. Rast troškova za održavanje i smanjenje odgovarajućih budžeta naveli su Ratno vazduhoplovstvo da 1990. uz pompu povuku ovaj avion iz upotrebe. Tri od njih su konzervirana i parkirana u hangarima Lokidove fabrike Palmdale, spremni da se reaktiviraju u slučaju potrebe. Jedini modeli koji danas funkcionišu jesu ona tri SR–71 koje koristi NASA za testiranje visokih brzina.
Zanimljivo je da su tokom Zalivskog rata 1991. mnogi jastrebovi pričali da se pojavila potreba baš za avionima tipa SR–71. Takva mišljenja su naterala Kongres da tokom 1994. reaktivira deo flote "Crnih ptica". Pošto je procenjeno da uskladišteni avioni više nisu u letnom stanju, NASA je pozajmila Vojnoj avijaciji svoja dva dvoseda. Lokid je 1995/96 restaurirao jednosede, instalirajući im novi radarski sistem [Advanced Synthetic Aperture Radar System (ASARS)], Itek kameru za potpuno horizontalno pokrivanje, i dve programirane kamere visoke rezolucije. Dodatno, avioni su bili opremljeni Data linkom tako da su mogli da prenose radarske snimke u realnom vremenu. Ipak, pokušaj reanimacije je bio kratkog veka, i USAF ih je 1998. ponovo penzionisao. Pomenuta tri aparata su vraćena NASA–i i povremeno su korišćena sve do 2001. godine, kada su konačno poslati u penziju.
Od 50 A–12, YF–12 i SR–71 koliko je proizvedeno, 20 je izgubljeno u različitim nezgodama, dok su ostali uglavnom podeljeni raznim muzejima širom Amerike.
To oni njima slali namjerno titanium da ameri puknu na zivcima.Ja sam cuo da za 1 rupu u titaniumu na SR -71 je trebalo da se iskoristi od 12-14 posebnih burgija...
Prvi lovacki avion koji je imao mogucnost superkrstarenja, stelt karakteristike i pulsni doplerov radar velikog dometa. Jedan od najzapostavljenijih lovackih aviona svih vremena YF-12 je kada se pojavio bio daleko ispred svog vremena. Iako se pojavio pre vise od 40 godina YF-12 je imao karakterisike koju vecina savremenih aviona i dan danas nema kao sto su stelt karakteristike, mogucnost nošenja naoruzanja u trupu, rakete vazduh-vazduh dometa 160 km i radar dometa nekoliko stotina km. Posebno je od elektronske opreme koju poseduje zanimljiv radar ASG-18 ciji maksimalni domet detekcije se procenuje da iznosi između 320 km i 500 km (Pojedini izvori navode da je domet ovog radara cak 800 km. The radar supposedly had a search range as great as 500 miles.)
Poređenja radi najbolji ruski avion toga vremena Mig-25 koji je poleteo gotovo u isto vreme kada i YF-12 kada se pojavio nije imao skoro nista od svega navedenog izuzev velike brzine leta. U poređenju sa Migom-25 YF-12 je imao bolju elektroniku, radar 3 puta veceg dometa, manji radarski odraz, veci dolet i mocnije naoruzanje. I u pogledu letnih karakteristika americki avion je bio u prednosti jer je imao daleko veci procenat titanijuma u konstrukciji i daleko pouzdanije motore koji su mu omogucavali daleko duzi let pri brzinama iznad 3 maha u odnosu na Mig-25. Šteta sto nije doslo do masovne proizvodnje ovog prelepog aviona jer je gotovo u svemu bio napredniju u odnosu na tadasnje avione.
Za borbu sa protivnickim letelicama na velikim daljinama YF-12 je koristio rakete vazduh-vazduh velikog dometa AIM-47 koje je nosio u prostoru unutar trupa. Domet prvih verzija raketa AIM-47 je bio mali sto je ispravljeno na kasnijim verzijama koje su imale domet preko 160 km. AIM-47 je u pocetku nosio iskljucivo nuklearnu bojnu glavu dok su verzije sa konvencionalnom bojnom glavom razvijena naknadno.
Hm,zar je isplatljivije odrzavat satelite nego SR-71?
Samo sto sateliti nude daleko vise od preletanje preko teritorije. Real-time sliku iznad nekog podrucija.
Reci to generalu Švarckofu
General je bio prilicno iznerviran kada je na njegov zahtev za crnom pticom bilo odgovoreno da je ista penzionisana.
----------- Dopuna: 22 Jul 2009 1:06 ---------
frenki1986 ::
Hm,zar je isplatljivije odrzavat satelite nego SR-71? Cinimi se da je jedan i u Duxfordu,on nam je najblize
Pa godisnja operativna cena flote SR-71 je bila oko 260 miliona $ (dolari iz 1980'). Sto je otprilike 1/4 cene tadasnjeg spijunskog satelita. Ali satelit radi nekoliko godina.
Mislim da je problem bio u tome sto je crnoj ptici isticao staz i trebalo je napraviti nove letelice. E sada kako to uvek biva umesto da je tek malo unaprede, USAF se odlucila da razivija novu letelicu koja je izgleda ostala na crtacoj tabli
Hm,zar je isplatljivije odrzavat satelite nego SR-71?
Samo sto sateliti nude daleko vise od preletanje preko teritorije. Real-time sliku iznad nekog podrucija.
Reci to generalu Švarckofu
General je bio prilicno iznerviran kada je na njegov zahtev za crnom pticom bilo odgovoreno da je ista penzionisana.
----------- Dopuna: 22 Jul 2009 1:06 ---------
frenki1986 ::
Hm,zar je isplatljivije odrzavat satelite nego SR-71? Cinimi se da je jedan i u Duxfordu,on nam je najblize
Pa operativna cena je bila oko 260 miliona $ (dolari iz 1980').
Mislim da je problem bio u tome sto je crnoj ptici isticao staz i trebalo je napraviti nove letelice. E sada kako to uvek biva umesto da je tek malo unaprede, USAF se odlucila da razivija novu letelicu koja je izgleda ostala na crtacoj tabli.
aurora...
nego, greska je ako se misli da sateliti daju kontinualnu sliku teritorije - da je konstantno nadgledaju. oni prelecu teritoriju i uvek postoji "rupa" dok sledeci satelit ne stigne. zato im treba sr71 koji je tacno i sa vecom rezolucijom mogao da snima teren.
Zanimljivo mu je i gorivo, kad ga bacis na logorsku vatru ono ce je ugasit XD i tamno srebrene gume, sa dodatkom Al... Pametna ideja.
----------- Dopuna: 23 Jul 2009 16:04 ---------
Neki od najjjjj SR-71 :
Najbrzi prelet iz New Yorka u London 1.9.1974 ,vrijeme: 1h 54min. i 56 sekundi...
Najveca brzina na "kruznoj stazi" od 1000 km 27. 6. 1976. Brzina 3367,2km/h
Najveca visina u vodoravnom letu : 27. 6 . 1976.......25 929m....
Najveci broj letnih sati imala Crna ptica dvosjed skolski SR-71B (s/n61-7956) : 3967,5 h
Najmanji broj letnih sati imao A-12 (s/n 60-6939),svega 8h i 20min. ...Pao tokom svog 10tog poljetanja...
Neoficielno najbrzi je bio A-12 sa brzinom +3,2M. Isti je postigao visinu od 27,430m i to dana 20.11. 1965
Prvi izgubljeni Black bird bio A-12 (s/n 60-6926) 24.4 . 1963. Kao uzrok pada navodi se zaledenje pitotove cijevi i pad u spiralu posle gubitka brzine. Pilot CIA Ken Collins se katapultirao.
Zadnji izgubljeni bio SR-71A 1989. Uzrok pada je bila destrukcija diska kompresora motora tokom brzine 3M. Dvoclana posada prezivjela...
AFB Black birdova je bio Beale. Samo zbog Black birdova je ulozeno u ovu bazu za to vrijeme impozantnih 8,4m. dolara (u cijeni iz 1964god.) .
Tokom testova i vjezbi SR- 71 uvijek "pobjegao" lovcima F-15,i ni jedan nije pao zbog dejstva neprijateljskog PVO-a.
Slika pokazuje AFB. Benina u Libiji posle bombardiranja Intrudera U.S. NAVY 1986. Napravio je SR- 71A . Prije odobrenja da se slika pokaze mediima ,slika je bila namjerno razostrena da se sakriju sposobnosti optickih aparata u SR-71.
Naravno da svi a ne samo ameri kriju prave sposobnosti oruzja, performansi a pogotovo nedostatke aviona,kamera i software-a inace.
Nije to nista za cuditi. Jedino ce te na NASA page-u pronaci najbolje fotke iz svemira sto je snimio HABL teleskop jer je to open projekat koji je dostupan svima nama. Sve ostalo sto se tice vojske je okljasteno namerno.
Inace zanimljiv podatak je i to sto SR-71 nema prave rezervoare za gorivo kao drugi borbeni avioni ili avioni uopsteno gledajuci, nego mu se sipa u trup i delove predvidjen za gorivo jer dolazi do ekspanzije aviona tokom leta i tu bi posebni rezervoari za gorivo predstavljali opasnost zbog temperaturnih razlika.
Otkrili su da prilikom leta na brzinama blizu M3 dolazi do omeksavanja legura aluminijuma i metala pa se trup Blackbird-a produzi i za nekih 30-40cm!!!
Prilikom prelaska na manje brzine temperatura na napadnim ivicama i trupu naglo pada i celik se brzo hladi, postae cvrst i avion se vraca na prvobitnu duzinu. Ustvari, to je samozapitkivanjuce telo jer i kada se siri te rupe koje je imao u njemu se zatvaraju a tokom punjenja na zemlji curi kao sito na sve strane i ne cudi podatak da ima gorivo koje se ne pali tek atako kao kerozin inace bi leteli na maloj nuklearnoj raketi a ne avionu!
Trosi gorivo izuzetnom brzinom i nije pravi strategisjki izvidjac poput U-2 ili TR-1 jer nema taj dolet i visinu naleta ali ima brzinu gde se pokazao jos u ratu izmdju izraela i arapa '82 kada su ameri besplatno vrsili nadletanja i davali sve informacije iz prve ruke mosadu i radila sve da izrael dobije prve informacije sto im je omogucilo da posalju tenkove i jedinice na prava mesta i iznenade protivnike.
Dobar avion, impresivnih brzina ali je kostao za odrzavanje kao 4 F-14 koji je vec sam po sebi bio nocna mora svojim mehanicarima.
Postojao je izgovor u USN koji bi u slobodnom prevodu zvucio ovako:
"Sta su govorili u USN-u kada vide squadron F-14 u formaciji kako prelecu nosac aviona!? Neverovatan poduhvat"
Ukupno su 119 korisnika na forumu :: 23 Registrovanih, 3 Sakriven i 93 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ] Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 267 - dana 29 Jan 2010 20:04 Korisnici trenutno na forumu: 10x10, alfa91, Andronik, bartsimpson, DJORDJE-NO-1, Don, duxhm, easy, FOX, Ghost65, ILGromovnik, jazbar, Khaless, milicioner, Mr. Smith, Sale, Sall, sekula80, Sirius, SOLARIS 1972, stegonosa, USSVoyager, vathra
Stranica generisana za 0.079 sec [0.064004 sec (user time) + 0.004 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.040.080 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Legendarni građanin 
Cinimi se da je jedan i u Duxfordu,on nam je najblize 
SuperModerator 
