Beli dom i crne slutnje. Perestrojka i budućnost Rusije

7

Beli dom i crne slutnje. Perestrojka i budućnost Rusije

offline
  • S2M  Male
  • Legendarni građanin
  • No pasarán – Sie kommen nicht durch
  • Pridružio: 21 Nov 2009
  • Poruke: 6532

Avgustovski puč
Pokušaj da se M.S.Gorbačov smijeni sa mjesta predsjednika SSSR-a i promjeni njegov kurs, koji je preduzeo samoproglašeni Državni komitet za vanredne situacije,DKVS, grupa konzervativnih zavjerenika iz vodstva Centralnog komiteta KPSS, vlade SSSR-a i vojske KGB-a 19.08.1991.

Akcije DKVS bile su praćene proglašenjem vanrednog stanja na 6.mjeseci, upućivanjem trupa u Moskvu, preraspodijelom lokalnih vlasti na vojne komadante koje je imenovao DKVS, uvođenjem stroge cenzure u medije i zabrana jednog broja istih, ukidanje niza ustavnih prava i sloboda građana.Rukovodstvo RF(predsjednik Jeljcin i Vrhovni sovjet RSFSR) i nekih drugih republika, a kasnije i legitimno rukovodstvo SSSR-a, predsjednik M.S.Gorbačov I Vrhovni sovjet SSSR-a, kvalifikaovani su od strane DKVS kao državni neprijatelj.

Cilj pučista
Glavni cilj pučista bio je da se spreči likvidacija SSSR-a, koja je, po njihovom mišljenju, trebala da počne 20.08.1991-e tokom prve faze potpisivanja novog ugovora, pretvarajući SSSR u konfederaciju-Savez država potpisnica.Sporazum su 20-og 08. trebalo da potpišu predstavnici RSFSR i Kazahstanske SSR.Do 22.10,ostalih 5 članica konfederacije.

U jednom od prvih saopštenja DKVS, koje su distribuirale sovjetske radio stanice i centralna tv, naznačeni su sledeći ciljevi, zbog čije implementacije je uvedeno vanredno stanje u zemlji.(vredi napomenuti da bi, ako bi se potpisao novi sporazum i ukinula postojeća upravljačka struktura SSSR-a, članovi DKVS mogli izgubiti svoje rukovodeće položaje.Prema sociološkom istraživanju fondacije “Javno mnijenje” provedeno 1993-e, većina(29% ispitanika)je rekla da je cilj bio vlast, 18% izražava ideju da su članovi DKVS željeli da se
promjeni politička struktura društva, očuva SSSR, vrati starom socijalističkom sistemu, a za to uspostavi vojnu diktaturu.Mada 2006-e godine, bivši šef KGB-a Vladimir Krjučkov kaže da DKVS nije imao za cilj da preuzme vlast.

Biranje trenutka

Članovi DKVS-a izabrali su trenutak kada je predsednik bio odsutan- na odmoru u državnoj rezidenciji Foros na Krimu i najavili njegovo privremeno smenjivanje sa vlasti iz zdravstvenih razloga.

Snage Komiteta za vanredne situacije

Aktivni članovi I simpatizeri DKVS

• Ačalov Vladislav Aleksejevič(1945-2011)-zamjenik ministra odbrane SSSR-a
• Baklanov Oleg Dmitrijevič(r.1932)-prvi zamjenik predsjednika vijeća SSSR-a
• Boldin Valerij Ivanovič(1935-2006)-šef kabineta predsjednika SSSR-a
• Varennikov Valentin Ivanovič(1923-2009)-gl.komandujuči KOV-zamjenik MOD SSSR-a
• Generalov Vječeslav Vladimirovič(r,1946)-šef bezbjednosti rezidencije predsjednika SSSR-a u Forosu
• Krjučkov Vladimir Aleksandrovič(1923-2007)-predsednik KGB-a SSSR-a
• Lukjanov Anatolij Ivanovič(r.1932)-predsednik Vrhovnog sovjeta SSSR-a
• Pavlov Valentin Sergejevič(1937-2003)-premijer SSSR-a
• Plehanov Jurij Sergejevič(1930-2002)-načelnik Službe bezbednosti KGB-a SSSR-a
• Pugo Boris Karlovič(1937-1991)-ministar unutrašnjih poslova SSSR-a
• Starodubcev Vasilij Aleksandrovič(r.1931)-predsednik Seljačkog saveza SSSR-a
• Tizjakov Aleksandar Ivanovič(r.1926)-predsednik Udruženja državnih preduzeća I industrijskih objekata, građevinarstva, transporta I veza SSSR-a
• Šenin Oleg Semenovič(1937-2009)-član Politbiroa CKKPSS
• Jazov Dmitrij Timofejevič(r.1923)-ministar odbrane SSSR-a
• Janajev Genadij Ivanovič(193-2010)-potpredsjednik SSSR-a

Snage I informativna podrška DKVS
DKVS se oslanjao na snage KGB-a(Alfa), Ministarstva unutrašnjih poslova(Divizija Žeržinski)i MOD (Tulska vazdušno-desantna divizija, Tamanska motorizovana streljačka divizija, Kantemirovska divizija).Ukupno je u Moskvu dovezeno oko 4000 vojnika, 362 tenka, 427 oklopnih transportera i BVP.Dodatne jedinice Vazdušno-desantnih snaga bile su raspoređene u blizini Lenjingrada(tada se tako zvao), Talina, Tbilisija I Rige.
Vazdušno-desantnim snagama komandovali su generali P.S.Gračov i njegov zamenik A.I.Lebed.Istovremeno Gračov je održavao telefonsku vezu i sa Jazovim i sa Jeljcinom.Međutim DKVS nije imao punu kontrolu nad svojim snagama pa su već prvog dana jedinice Tamanske divizije prešle na stranu branilaca Bele kuće.Sa tenka ove divizije Jeljcin se obratio okupljenim pristalicama.
Informativnu podršku DKVS-u pružala je Državna televizijska i radiodifuzna kompanija SSSR-a(tri dana su vijesti emitovale razotkrivanje raznih dijela korupcije i kršenja zakona počinjenih u okviru reformističkog kursa).DKVS je tražio i podršku CK KPSS, ali ove institucije nisu mogle značajno uticati na stanje u prestolnici, a DKVS nije mogao da mobiliše onaj dio društva koji dijeli stavove članova DKVS.
Šef DKVS
Uprkos činjenici da je nominalni šef DKVS bio G.I.Janajev, prema brojnim stručnjacima,prava duša zavere je bio V.A.Krjučkov.Vodeća uloga Krjučkova se više puta pominje u materijalima službene istrage koju je sproveo KGB SSSR-a u Septembru 1991-e.
Protivnici DKVS
Otpor DKVS predvodio je politički vrh Ruske Federacije (predsjednik B.N.Jeljcin, potpredsjednik A.V.Rutskoj, premijer I.S.Silaev, vršilac dužnosti predsjednika Vrhovnog sovjeta R.I.Hasbulatov).U obraćanju građanima Rusije, Boris Jeljcin 19.avgusta, opisuje postupke DKVS-a kao državni udar.
Hasbulatov je bio na strani Jeljcina, iako je 10 godina kasnije, u intervjuu za Radio Liberti rekao da je, kao I DKVS, bio nezadovoljan nacrta novog Ugovora o Uniji. Što se tiče sadržaja novog Ugovora o Uniji, osim Afanasjeva i još nekoga, I sam sam bio užasno nezadovoljan ovim sadržajem.Jeljcin i ja smo se mnogo svađali, dali da idemo na sastanak 20-og avgusta?I, konačno, ubijedio sam Jeljcina rekavši da ako čak ni ne odemo tamo, ne formiramo delegaciju, da će se shvatiti kao naša želja da uništimo Uniju.Ipak, u martu je bio referendum o jedinstvu Unije.Čini se da je 63% ili 61% stanovništva bilo za očuvanje Unije.Ja kažem: “Ti i ja nemamo pravo...Idemo, sastavimo delegaciju i tamo ćemo motivirano iznositi svoje komentare o budućem Ugovoru o Uniji.
Branioci Bele kuće
Na poziv ruskih vlasti, u Domu Sovjeta Ruske Federacije (Bijela kuća) okupile su se mase Moskovljana, među kojima su bili predstavnici raznih društvenih grupa – od demokratski nastrojene javnost, studentske omladine, inteligencije do veterana rata. Demokratska unija Valerija Novodvorskaja. Neki od učesnika odbrane Doma Sovjeta koji su bili u sastavu odreda Živoje Kolco 20.avgusta 1991. godine formirali su istoimenu društveno-političku organizaciju Savez Živoje Kolco (vođa K.Truvcev). Još jedno društveno-političko udruženje dobrovoljaca-branilaca Bijele kuće za podršku demokratskim reformama-Odred Rusije.
Među braniocima Bele kuće bili su Mstislav Rostropovič, Andrej Makarevič, Konstantin Kinčev, Margarita Terehova, budući terorista Basajev i šef kompanije Yukos Mihail Hodorkovski.(opasno društvo, nema šta)
Pozadina
• 17.Juna, Gorbačov i lideri devet republika dogovorili su nacrt Ugovora o Uniji.Sam projekat izazvao je oštru negativnu reakciju bezbjednosnih zvaničnika iz Kabineta Ministara SSSR-a; Jazov, Pugo i Krjučkov.
• 29 Jul, Gorbačov, Jeljcin i predsednik Kazahstana Nazerbajev sastali su se privatno u Novo-Ogarjevu.Potpisivanje novog Ugovora o Uniji zakazali su za 20.avgust.
• 20. jul - Ruski predsjednik Jeljcin izdao dekret o departizaciji, odnosno o zabrani djelovanja partijskih komiteta u preduzećima i ustanovama.
• Gorbačov je 2. avgusta u televizijskom obraćanju najavio da je potpisivanje Ugovora o Uniji zakazano za 20. avgust. Ovaj apel je 3. avgusta objavljen u listu Pravda.
• Gorbačov je 4. avgusta otišao na odmor u svoju rezidenciju u blizini sela Foros na Krimu.
• 17. avgust - Krjučkov, Pavlov, Yazov, Baklanov, Šenjin i Gorbačovljev pomoćnik Boldin sastaju se u objektu ABC - zatvorenoj rezidenciji za goste KGB-a na adresi: Ulica Akademika Vargi, posjed 1.  Donesene su odluke o uvođenju vanrednog stanja od 19. avgusta, da se formira Državni komitet za vanredne situacije, da se od Gorbačova zahteva da potpiše relevantne uredbe ili podnese ostavku i prenese ovlašćenja na potpredsednika Genadija Janajeva, Jeljcina da se zadrži na aerodromu Čkalovski po dolasku iz Kazahstana na razgovor sa Jazovim, a zatim da postupati u zavisnosti od rezultata pregovora.

Početak puča
• Dana 18. avgusta, u 8 sati, Jazov obavještava svoje zamjenike Gračeva i Kalinjina o skorom uvođenju vanrednog stanja.
• 13:02. Baklanov, Šenjin, Boldin, general VI Varenjikov i šef bezbednosti predsednika SSSR-a Jurij Plehanov poleću sa aerodroma Čkalovski vojnim avionom TU-154 (repni broj 85605) dodeljenom ministru odbrane Jazovu na Krim na pregovore sa Gorbačovim, kako bi dobio njegovu saglasnost za proglašenje vanrednog stanja. Oko 17 sati sastaju se sa Gorbačovim. Gorbačov odbija da im da svoj pristanak.
• U isto vrijeme (u 16:32) na predsjedničkoj dači isključene su sve vrste komunikacija, uključujući i kanal koji je omogućavao kontrolu strateških nuklearnih snaga SSSR-a.
• Dana 19. avgusta, u 4 sata ujutro, Sevastopoljski puk KGB-a SSSR-a blokira predsjedničku daču u Forosu. Po naređenju načelnika štaba PVO SSSR-a, general-pukovnika Malceva, dva traktora su blokirala pistu na kojoj se nalaze predsjednikove letjelice - avion Tu-134 i helikopter Mi-8.

Verzija G.Janajeva
• Prema rečima člana DKVS Genadija Janajeva, 16. avgusta, u jednom od specijalnih objekata KGB-a SSSR-a u Moskvi, održan je sastanak ministra odbrane SSSR-a Jazova i predsednika KGB-a Krjučkova, na kojem je situacija u zemlji se raspravljalo. Dana 17. avgusta u istom objektu održan je sastanak u istom sastavu na koji je pozvan i predsednik Vlade SSSR Valentin Pavlov. Odlučeno je da se u Foros pošalje grupa članova Politbiroa CK KPSS kako bi od Mihaila Gorbačova zatražili da odmah proglasi vanredno stanje i da ne potpisuje novi Ugovor o Uniji bez održavanja dodatnog referenduma. Dana 18. avgusta, oko 20 časova, na poziv Krjučkova, Janajev je stigao u Kremlj, gde je održan sastanak sa grupom članova Politbiroa koji su se vratili sa Forosa od Gorbačova. Janaev je zamoljen da bude na čelu Komiteta za vanredne situacije. Nakon duge rasprave, pristao je tek oko 1:00 19. avgusta.

Branioci Bijele kuće
19.Avgust

• U 6 sati ujutro sredstva informisanja SSSR-a su najavila uvođenje vanrednog stanja u zemlji i nemogućnost predsjednika SSSR-a M. S. Gorbačova da obavlja svoje funkcije "iz zdravstvenih razloga" i prenošenje svih ovlašćenja na Državni komitet za vanredne situacije. U isto vrijeme u Moskvu su dovedene trupe.
• Noću se Alfa preselila u Jeljcinovu daču u Arhangelskom, ali nije blokirala predsednika i nije dobila uputstva da preduzme bilo kakvu akciju protiv njega. U međuvremenu, Jeljcin je hitno mobilisao sve svoje pristalice u gornjem ešalonu moći, od kojih su najistaknutiji bili R. I. Khasbulatov, A. A. Sobčak, G. E. Burbulis, M. N. Poltoranin, S. M. V. N. Jarošenko. Koalicija je sastavila i faksom poslala apel „Građanima Rusije“. Boris N. Jeljcin potpisao je dekret "O nezakonitosti radnji Državnog komiteta za vanredne situacije". Eho Moskve postao je glasnogovornik protivnika puča.
• BN Jeljcinova osuda DKVS tokom govora sa tenka Tamanske divizije u Beloj kući. Ruski predsjednik Boris N. Jeljcin dolazi u 9 sati do Bijele kuće (Vrhovni sovjet RSFSR) i organizuje centar otpora akcijama Državnog komiteta za vanredne situacije. Otpor ima oblik mitinga koji se okupljaju u Moskvi u Bijeloj kući na Krasnopresnenskoj nasipu I u Lenjingradu na Isakovskom trgu u blizini Mariinskog dvorca. U Moskvi se podižu barikade, dijele se leci. Direktno u Bijeloj kući nalaze se oklopna vozila Rjazanskog puka Tulske vazdušno-desantne divizije pod komandom general-majora AI Lebeda] i Tamanske divizije. U 12 sati sa tenka, Boris N. Jeljcin se obraća okupljenima na mitingu, gdje incident naziva državnim udarom. Među demonstrantima stvaraju se nenaoružani odredi milicije pod komandom zamjenika K. I. Kobetsa. Avganistanski veterani i privatnici kompanije za obezbjeđenje Alex. Jeljcin priprema prostor za povlačenje tako što šalje svoje izaslanike u Pariz i Sverdlovsk sa pravom da organizuje vladu u egzilu.
• Večernja konferencija za novinare Državnog komiteta za vanredne situacije. V.S.Pavlov, koji je razvio hipertenzivnu krizu, bio je odsutan iz njega. Učesnici DKVS-a bili su primjetno nervozni; ceo svet je bio prekriven snimcima rukovanja G. Janaeva. Novinar T. A. Malkina je ono što se dešavalo otvoreno nazvao "pučem", riječi članova Državnog komiteta za vanredne situacije više su ličile na izgovore (G. Janaev: "Gorbačov zaslužuje svako poštovanje").
• U 23:00 sata četa padobranaca Tulske vazdušno-desantne divizije na 10 BRDM stigla je u blizinu Doma Sovjeta. Zajedno sa vojnicima stigao je i zamjenik komandanta Vazdušno-desantnih snaga general-major A.I. Lebed.

Zaplet u programu “Vreme”

• U večernjem emitovanju programa Vremja, Centralna televizija SSSR-a neočekivano emituje zaplet koji je pripremio njen dopisnik Sergej Medvedev o situaciji u Beloj kući, u koju upada Jeljcin, čitajući Dekret „O nezakonitosti akcija Komitet za hitne slučajeve” potpisan dan ranije. U zaključku, tu je komentar S. Medvedeva koji direktno izražava sumnju u mogućnost emitovanja ovog priloga. Ipak, radnju je videla ogromna publika TV gledalaca širom zemlje, bila je u oštroj suprotnosti sa ostatkom programskog sadržaja (sa zapletima u prilog delovanju Odbora za hitne slučajeve) i izazvala je sumnju u delovanje Odbora za hitne slučajeve. .
• Autor zavjere, Sergej Medvedev.Vrijedi napomenuti da je 1995. godine Sergej Medvedev postao sekretar za štampu predsjednika Borisa Jeljcina i na toj funkciji bio do 1996. godine.
20.Avgust

• Po nalogu Državnog komiteta za vanredne situacije, službenici Ministarstva odbrane, KGB-a i Ministarstva unutrašnjih poslova V.A.Achalov, V.F. Gruško, G.E. Ageev, B.V. Gromov, A.I. Lebed, V.F. Karpukhin, V.I. Varennikov i BP Beskov izvršili su pripreme neplanirano zauzimanje zgrade Vrhovnog sovjeta RSFSR-a od strane jedinica struktura vlasti. Prema riječima stručnjaka, plan zarobljavanja koji su razvili bio je besprijekoran s vojne tačke gledišta. Za operaciju su dodijeljene jedinice sa ukupnim brojem od oko 15 hiljada ljudi. Međutim, generali odgovorni za pripremu napada počeli su sumnjati u svrsishodnost. Aleksandar Lebed prelazi na stranu branilaca Bele kuće. Komandanti "Alfe" i "Vimpela" Karpuhin i Beskov traže od zamenika predsednika KGB Agejeva da otkaže operaciju. Napad je otkazan.
• U vezi sa hospitalizacijom V. Pavlova, privremeno rukovodstvo Savjeta ministara SSSR-a povjereno je V. Kh.Doguzhievu, koji nije davao nikakve javne izjave tokom puča.
• Rusija stvara privremeno republičko ministarstvo odbrane. Konstantin Kobets je imenovan za ministra odbrane.
• U 12:00 počinje miting, koji su odobrile moskovske gradske vlasti, kod Doma Sovjeta. Na njemu se okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Organizatori skupa su pokret "Demokratska Rusija" i Sovjeti, radni kolektivi Moskve i Moskovske oblasti. Zvanično deklarisani slogan skupa - "Za zakonitost i vladavinu prava"
• U 15:00 na prvom kanalu Centralne televizije SSSR-a u programu "Vremja", pod uslovima stroge cenzure na drugim kanalima, objavljena je neočekivana priča, kasnije opisana od poznatog novinara E. A. Kiselev:

Tada sam radio u Vestima. Vesti su isključene iz etera. Sjedimo, gledamo prvi kanal (...) A u kadru se pojavljuje spiker i odjednom počinje da čita poruke novinskih agencija: predsjednik Bush osuđuje pučiste, britanski premijer John Major osuđuje, svjetska zajednica je ogorčena - i na kraju: Jeljcin je stavio van zakona Državni komitet za vanredne situacije, tužilac Rusije, zatim Stepankov, pokreću krivični slučaj. Šokirani smo. I mogu da zamislim koliko je ljudi, uključujući i učesnike događaja, koji su u tom trenutku naslutili i najmanji nagoveštaj u kom se situacija kretala, otrčalo u Belu kuću kod Jeljcina da potpiše svoju lojalnost i privrženost. Trećeg dana, pred veče, srećem Tanečku Sopovu, koja je tada radila u Glavnoj kancelariji za informisanje Centralne televizije, pa, zagrljaji, poljupci. Kažem: "Tatjane, šta se desilo s tobom?" - „A ovo sam ja, loš dečko“, kaže Tanja. Bila sam odgovorna za oslobađanje." Odnosno, prikupila je fasciklu, pokupila vijesti. I bilo je naređenje: idite da se dogovorite o svemu. “Uđem,” kaže, “jednom, a tamo sjede cijeli sinklit i neki ljudi, potpuno nepoznati. Razgovaraju o tome šta da emituju u 21 sat u emisiji "Vreme". I evo ja, mala, čačkam po svojim papirima." Ona je zaista tako sićušna žena. “Kažu mi, idi i sama napravi vijesti.Ja odem i napravim.
Prema rečima Kiseleva, Tatjana Sopova je "mala žena, zbog koje je, možda, propao puč u avgustu 1991. godine".

21.Avgust

• U noći 21. avgusta tenkovske jedinice pod kontrolom Državnog komiteta za vanredne situacije izvode manevre u području Bijele kuće (zgrada Vrhovnog sovjeta RSFSR). Pristalice Borisa Jeljcina sukobljavaju se sa vojnom kolonom u tunelu ispod Novog Arbata. (pogledajte incident u tunelu na Garden Ringu)
• Grupi Alfa nije naređeno da juriša na Bijelu kuću.
• U 3 sata ujutru, vrhovni komandant ratnog vazduhoplovstva Jevgenij Šapošnjikov predlaže da Jazov povuče trupe iz Moskve, a Državni komitet za vanredne situacije „proglasi nezakonitim i raziđe se“. U 5 sati ujutro održan je sastanak kolegijuma Ministarstva odbrane SSSR-a, na kojem su glavnokomandujući Ratne mornarice i Strateških raketnih snaga podržali prijedlog Šapošnjikova. Jazov daje naređenje za povlačenje trupa iz Moskve.
• Popodne 21. avgusta počinje sjednica Vrhovnog vijeća RSFSR-a, kojom predsjedava Hasbulatov, koji gotovo odmah prihvata izjave u kojima se osuđuje Državni komitet za vanredne situacije. Potpredsjednik RSFSR Aleksandar Ruckoj i premijer Ivan Silajev lete u Foros da vide Gorbačova. Drugim avionom, neki članovi Državnog komiteta za vanredne situacije lete na Krim na pregovore sa Gorbačovim, ali on odbija da ih prihvati.
• Delegacija Državnog komiteta za vanredne situacije stigla je u predsedničku vikendicu na Krimu. MS Gorbačov je odbio da to prihvati i zahtevao je da se obnovi komunikacija sa spoljnim svetom. Uveče je M.S.Gorbačov kontaktirao Moskvu, poništio sve naredbe Državnog komiteta za vanredne situacije, uklonio njegove članove sa državnih funkcija i imenovao nove čelnike resora moći SSSR-a.

22.Avgust

• Mihail Gorbačov se vraća iz Forosa u Moskvu zajedno sa Ruckojem i Silajevim sa Tu-134. Uhapšeni su članovi DKVS.
• U Moskvi je proglašena žalost za poginulima. Na Krasnopresnenskoj nasipu u Moskvi održan je masovni miting tokom kojeg su demonstranti iznijeli ogroman transparent ruske trobojnice; na mitingu je predsednik RSFSR saopštio da je doneta odluka da se belo-azurno-crvena zastava postane nova državna zastava Rusije. (U čast ovog događaja 1994. godine, za proslavu Dana državne zastave Rusije odabran je datum 22. avgust.)
• Nova državna zastava Rusije (trobojna) prvi put je postavljena na vrhu zgrade Vijeća.
• Branitelje Bijele kuće podržavaju rok grupe (Time Machine, Cruise, Shah, Metal Corrosion, Mongol Shuudan) koje će 22. avgusta organizovati koncert Rock on the Barricades.

23.Avgust
Noću je, po nalogu Gradskog vijeća Moskve, uz masovno okupljanje demonstranata, demontiran spomenik Feliksu Dzeržinskom na trgu Lubjanka.
U živo,Jeljcin u prisustvu Gorbačova potpisuje dekret o suspenziji Komunističke partije RSFSR-a
Dalji razvoj događaja
U noći 23. avgusta, po nalogu Gradskog veća Moskve, uz masovno okupljanje demonstranata, na Trgu Lubjanka demontiran je spomenik Feliksu Dzeržinskom.
U eteru, Jeljcin, u prisustvu Gorbačova, potpisuje dekret o obustavljanju rada Komunističke partije RSFSR. Sljedećeg dana Gorbačov objavljuje ostavku na mjesto generalnog sekretara Centralnog komiteta KPSS. U saopštenju o ovom pitanju stoji:
Sekretarijat, Politbiro Centralnog komiteta KPSS nisu se protivili državnom udaru. Centralni komitet nije zauzeo odlučan stav osude i protivljenja, nije podstakao komuniste na borbu protiv kršenja ustavnog zakonitosti. Među zaverenicima su bili članovi partijskog vrha, brojni partijski odbori i mediji podržavali su akcije državnih zločinaca. To je komuniste dovelo u lažnu poziciju.
Mnogi članovi stranke odbili su da sarađuju sa zaverenicima, osudili su puč i uključili se u borbu protiv njega. Niko nema moralno pravo da neselektivno optužuje sve komuniste, a ja kao predsjednik smatram da sam dužan da ih kao građane štitim od neosnovanih optužbi.
U ovoj situaciji, Centralni komitet KPSS mora donijeti tešku, ali poštenu odluku da se raspusti. Oni će sami odrediti sudbinu republičkih komunističkih partija i lokalnih partijskih organizacija.
Ne smatram mogućim da nastavim da obavljam funkcije generalnog sekretara Centralnog komiteta KPSS i da dam ostavku na odgovarajuća ovlašćenja.
Vjerujem da će se demokratski nastrojeni komunisti, koji su ostali vjerni ustavnoj zakonitosti i kursu obnove društva, zalagati za stvaranje na novim osnovama partije sposobne da zajedno sa svim progresivnim snagama aktivno učestvuje u nastavku temeljne demokratske transformacije u interesu radnih ljudi.
Sukob sa pučistima u Lenjingradu
Uprkos činjenici da su se glavni događaji odigrali u Moskvi, sukob između Državnog komiteta za vanredne situacije i demokratskih snaga u regionima, posebno u Lenjingradu, takođe je odigrao važnu ulogu.
Gradska radio-televizija je 19. avgusta ujutro emitovala: Apel Odbora za hitne slučajeve sovjetsom narodu, izjava Anatolija Lukjanova u njegovu podršku, a nakon njih - apel general-pukovnika V. N. Samsonova, komandanta Lenjingradskog vojnog okruga, kojeg je Državni komitet za vanredne situacije imenovao za vojnog komandanta Lenjingrada. U njemu je Samsonov najavio uvođenje vanrednog stanja i posebnih mjera u gradu i susjednim teritorijama, koje su uključivale:
• zabrana održavanja skupova, uličnih povorki, štrajkova, kao i bilo kakvih javnih događaja (uključujući sportske i zabavne)
• zabrana otpuštanja radnika i namještenika na svoju ruku
• zabrana upotrebe opreme za umnožavanje, kao i opreme za radio i televizijski prenos, oduzimanje zvučnog zapisa, pojačala i tehničkih sredstava
• uspostavljanje kontrole nad masovnim medijima
• uvođenje posebnih pravila za korištenje komunikacija
• ograničenje kretanja vozila i vršenje njihove inspekcije
I druge mjere.
General Samsonov je također najavio stvaranje komiteta za hitne slučajeve u gradu, koji posebno uključuje prvog sekretara regionalnog komiteta CPSU Gidaspova.
Zgrada Lensovet (Mariinski dvor), u kojoj je demokratska frakcija bila najjača, 19. avgusta se pretvorila u štab za suzbijanje puča, a Isaakov trg ispred nje postao je stalni spontani miting. Na trgu su postavljeni megafoni koji prenose nedavne izvještaje o događajima i govorima sa sastanka Prezidijuma Gradskog veća Lenjingrada, koji je otvoren u 10 sati. Trg i ulice uz palatu, kao i ulice u blizini TV centra, bile su prekrivene barikadama.
Gradonačelnik grada A. A. Sobčak doputovao je dan ranije u Moskvu kako bi kao član ruske delegacije učestvovao u planiranom potpisivanju novog Ugovora o Uniji. Sastavivši, zajedno sa Borisom N. Jeljcinom i drugim vođama demokratskog otpora, tekst Apela građanima Rusije, oko 14 časova odleteo je za Lenjingrad. Odmah po dolasku, nije otišao u Mariinsky Palatu, kako se očekivalo, već u štab generala Samsonova, gdje ga je uvjerio da se suzdrži od slanja trupa u grad. Zatim je govorio na hitnoj sednici Gradskog veća Lenjingrada, koja je otvorena u 16:30, a kasnije se obratio građanima na televiziji (19. avgusta 1991. Lenjingradska televizija je jedina u SSSR-u uspela da emituje program usmeren protiv pučista). Zajedno sa Sobčakom u studiju su bili predsjednik Gradskog vijeća Lenjingrada Aleksandar Beljajev, predsjednik Regionalnog vijeća Jurij Jarov i zamjenik gradonačelnika Vjačeslav Ščerbakov. Svoj govor su završili apelom građanima: da izađu 20. avgusta ujutro na Dvorski trg na protestni skup.
Dana 20. avgusta u 5 sati ujutro, Vitebska divizija Vazdušno-desantnih snaga KGB-a SSSR-a i Pskovska divizija Ministarstva odbrane SSSR-a krenule su u Lenjingrad, ali nisu ušle u grad, već su zaustavljene kod Siverske (70. km od grada). Kretanje vojnih jedinica u blizini i njihovo povlačenje do grada nastavljeno je u noći 21. avgusta (o njima je redovno izveštavao Radio Baltika), ali je VNSamsonov na kraju održao reč AA Sobčaku i nije ih odveo u grad.
Na mitingu 20. avgusta na Dvorskom trgu, kojem je prisustvovalo oko 400 hiljada ljudi, uz čelnike grada A. Beljajeva, V. Ščerbakova i A. Sobčaka, mnoge istaknute političke i kulturne ličnosti (poslanici M.E.Salie i J. J. Boldjrev, pjesnik i kompozitor A.A Dolskij, akademik DS Likhačev i drugi).
Radio stanice “Baltika” i “Otvoreni grad” nastavile su sa emitovanjem u gradu.
Žrtve
• Ilja Kriševskij, arhitekta Komunar projektantske i građevinske zadruge
• Učesnik rata u Avganistanu, viljuškarista Dmitrij Komar
• Ekonomista zajedničkog preduzeća "Ikom", sin kontraadmirala Vladimira Usova
Sva trojica su poginula u noći 21. avgusta tokom incidenta u tunelu na Garden Ringu. Dana 24. avgusta 1991. ukazima predsjednika SSSR-a MS Gorbačova, sva trojica su posthumno odlikovana zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza „za hrabrost i građansku hrabrost iskazanu u odbrani demokratije i ustavnog poretka SSSR-a. "
Samoubistva lidera SSSR-a
Ministar unutrašnjih poslova SSSR-a (1990-1991), član Državnog komiteta za vanredne situacije B.K. Pugo izvršio je samoubistvo pucajući u sebe iz pištolja kada je saznao da je grupa krenula po njega da ga uhapsi.
Prema rečima osnivača stranke Jabloko, Grigorija Javlinskog, on je 22. avgusta 1991. lično učestvovao u operaciji hapšenja Puga zajedno sa Generalnim direktorom Federalna bezbednosne agencije RSFSR Viktora Ivanenka.
Na mjestu Pugove smrti pronađene su tri patrone. Grigorij Javlinski, pozivajući se na podatke istrage, kaže da je posljednji hitac ispalila Pugova supruga Valentina Ivanovna, koja se također upucala i umrla tri dana kasnije, a da nije došla svijesti.
24. avgusta 1991. u 21 sat i 50 minuta. U kancelariji broj 19 "a" u zgradi 1 Moskovskog Kremlja, dežurni oficir Korotejev otkrio je leš maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Fedoroviča Akhromejeva, koji je radio kao savjetnik predsjednika SSSR-a. Prema verziji istrage, maršal je izvršio samoubistvo, ostavivši oproštajnu poruku u kojoj je objasnio svoj čin.
Oko pet ujutro 26. avgusta 1991. godine, upravnik CK KPSS N. J. Kručina, pod nejasnim okolnostima, pao je sa balkona petog sprata svog stana u Pletnevoj ulici i preminuo. Prema podacima koje su citirali novinari moskovskih novina, Kručina je na stolu ostavio oproštajnu poruku.
Kako navode novinari Moskovskih novosti, Kručina je ostavio debelu fasciklu sa dokumentima detaljne informacije o ilegalnim komercijalnim aktivnostima CPSU i KGB-a, uključujući stvaranje ofšor preduzeća sa partijskim novcem izvan SSSR-a poslednjih godina... Zanimljiva činjenica: 6. oktobra iste godine, Kručinin prethodnik, 81-godišnji Georgij Pavlov, pada sa prozora svog stana kao šef Odeljenja Centralnog komiteta KPSS.
Simbolika
Simbol pobjede nad pučistima bila je ruska trobojnica, koju su naširoko koristile snage koje su se suprotstavljale Državnom komitetu za vanredne situacije. Nakon poraza DKVS-a, rezolucijom Vrhovnog sovjeta RSFSR-a od 22. avgusta 1991. godine, bijelo-plavo-crvena istorijska zastava Rusije priznata je kao zvanična nacionalna zastava RSFSR-a.
Još jedan simbol državnog udara bio je balet Labuđe jezero, koji je prikazan na televiziji između informativnih emisija. U masovnoj svijesti, puč je bio povezan sa čileanskim pučem Pinochea. Tako je Anatolij Sobčak nazvao DKVS huntom, a Jazov je pokušao da se distancira od ove slike, govoreći: "Ja neću biti Pinoče".
Avgustovski puč u kulturi
• Kratki animirani film Puč snimljen je 1991. godine u studiju Pilot.
• Roman Aleksandra Prohanova "Posljednji vojnik imperije" bio je u potpunosti posvećen avgustovskim događajima 1991. godine.
• 2011 - Na 20. godišnjicu državnog udara, na Prvom kanalu objavljen je dokumentarni film "Sutra će sve biti drugačije".
• 2011 - na 20. godišnjicu puča na kanalu "Rusija" dokumentarni film "Avgust 91.
Teorija o učešću Gorbačova u aktivnostima DKVS
Sugerisano je da je i sam Mihail Gorbačov, koji je znao za konzervativni lobi u rukovodstvu Kremlja, bio u dosluhu sa Državnim komitetom za vanredne situacije. Tako je A. Ye. Khinshtein u svojoj knjizi „Jeljcin. Kremlj. Istorija slučaja" piše, ne navodeći izvor informacije, 1. februara 2006. godine, u intervjuu za TV kanal Rossiya, Boris Jeljcin je rekao da je učešće Gorbačova u Komitetu za vanredne situacije dokumentovano.
Uloga Alfi
Alfa nije vjerovala Komitetu za hitne slučajeve zbog "izdaje" rukovodstva KGB-a nakon događaja u baltičkim državama, kada je poginuo jedan od njenih vojnika. Stoga je "Alfa" oklevala, praktično zadržavajući neutralnost. U jednom intervjuu, tadašnji komandant Alfe je izjavio da su lako mogli da zauzmu Belu kuću. Ali, prema njegovim riječima, nije bilo komande odozgo. Inače bi zgrada Bijele kuće bila zauzeta.
Bivši šef predsedničke službe bezbednosti Aleksandar Koržakov u svojoj knjizi memoara "Boris Jeljcin: Od zore do sumraka" tvrdi da su u rano jutro 19. avgusta 1991. godine specijalne snage SSSR KGB grupe "Alfa", broj oko 50 ljudi, stiglo je u Jeljcinovu daču u Arhangelskom i stražarilo u blizini autoputa, međutim, ništa nije preduzeto kada je Jeljcinova povorka vozila izašla iz dače u pravcu Moskve. Već nakon odlaska predsjednika, oko 11 sati, kapiji vile su se, prema riječima Koržakova, približili naoružani ljudi, predvođeni čovjekom koji se predstavio kao potpukovnik Vazdušno-desantnih snaga, koji je rekao da su navodno stigli u ime ministra odbrane za jačanje bezbednosti sela. Međutim, jedan od Jeljcinovih čuvara prepoznao ga je kao oficira Alfe koji je predavao na kursevima KGB-a. Jeljcinovi stražari su pozvali borce Alfe da večeraju u trpezariji. Nakon večere, komandosi su nekoliko sati sjedili u svom autobusu i potom otišli.
Prema radio kompaniji BBC, za tri dana puča, "Alfa" je izvršila samo jedno naređenje: 21. avgusta u 08.30 Karpuhin je pozvao komandanta odeljenja Alfa, Anatolija Saveljeva, naređujući mu da sa ljudima ode kod Demjana Bednoja. Ulica u kojoj se nalazi radio-emisioni centar i "Zatvoriti radio stanicu "Eho Moskve"" jer "emituje dezinformacije". Od 10.40 stanica je bila tiha nekoliko sati.
Značenje
Avgustovski puč je bio jedan od onih događaja koji su označili kraj moći KPSS i raspad SSSR-a i, prema popularnom vjerovanju, dali poticaj demokratskim promjenama u Rusiji. U samoj Rusiji dogodile su se promjene koje su doprinijele širenju njenog suvereniteta.
S druge strane, pristalice očuvanja Sovjetskog Saveza tvrde da je u zemlji počeo nered, povezan s nedosljednom politikom tadašnje vlasti.
Zanimljive činjenice
• Na sedmu godišnjicu događaja, 1998. godine, niko od predstavnika ruskih vlasti nije učestvovao u žalosti posvećenoj sećanju na žrtve. Do tog vremena, za sedam godina, broj pristalica DKVS-a u Rusiji, prema Institutu za sociologiju parlamentarizma, porastao je sa 17% na 25%
• Prema anketama Fondacije Sociološko mišljenje iz 2001. godine, 61 % ispitanika nije moglo imenovati nijednog od članova Državnog komiteta za vanredne situacije. Samo 16 % je bilo u stanju da tačno navede barem jedno prezime. 4 % se sjetilo šefa Komiteta za vanredne situacije Genadija Janajeva.
• 2005. godine, samo oko 60 ljudi prisustvovalo je sastanku bivših učesnika događaja na mostu Gorbaty i događaju na Vagankovskom groblju u znak sećanja na poginule u incidentu u tunelu na Baštenskom prstenu. Tadašnji lider SPS-a Nikita Belikh rekao je na žalosti:
• U 2006. godini, prema sociološkom istraživanju Fondacije za javno mnjenje, 67 % stanovnika Rusije (uključujući 58 % mladih) bilo je teško dati bilo kakvu procjenu - o koristima ili štetnostima Komiteta za vanredne situacije.
• Ured gradonačelnika Moskve i Vlada Sankt Peterburga su 2009. godine u potpunosti zabranili procesiju i skup posvećen godišnjici avgusta 1991. godine, motivirajući to u Moskvi činjenicom da će zbog njega morati blokirati ulice i time stvarati neugodnosti Moskovljanima, a u Sankt Peterburgu - činjenicom da će ove mjere ometati radove na plinovodu.
DKVS - skraćenica od imena Državni komitet za vanredno stanjee, koje je uvelo nekoliko najviših funkcionera Komunističke partije SSSR-a 19. avgusta 1991. kako bi spasili Sovjetski Savez koji se raspada. Formalni šef komiteta bio je potpredsednik SSSR-a, član Politbiroa, sekretar Centralnog komiteta KPSS Genadij Ivanovič Janaev
Pozadina
Restrukturiranje privrede
Godine 1982. umro je dugogodišnji šef Sovjetskog Saveza, generalni sekretar Centralnog komiteta KPSS L.I.Brežnjev. Njegovom smrću okončan je period relativno mirnog, stabilnog, više ili manje prosperitetnog života SSSR-a, koji je nastupio prvi put od formiranja Zemlje Sovjeta. Godine 1985. Mihail Gorbačov je preuzeo funkciju generalnog sekretara i, shodno tome, apsolutnog vladara sudbine 250 miliona sovjetskih građana. Svjestan složenosti sovjetske ekonomije, njenog sve većeg zaostajanja za zemljama Zapada, Gorbačov je pokušao da oraspoloži socijalistički ekonomski sistem unošenjem tržišnih elemenata u njega.
Jedan ustupak ideološkom neprijatelju je slijedio dr ugi, treći, i tako sve do potpune predaje
• 1985, 23. aprila - na plenumu Centralnog komiteta KPSS, Gorbačov je proglasio kurs za ubrzanje - poboljšanje postojećeg ekonomskog sistema
• 1985, maj - Rezolucija Centralnog komiteta KPSS "O mjerama za prevazilaženje pijanstva i alkoholizma"
• 1986, 25. februar-6. mart - XXVII kongres KPSS. Definisao je zadatak "poboljšanja socijalizma"
• 1986, 19. novembar - Vrhovni sovjet SSSR-a usvojio je Zakon "O individualnoj radnoj aktivnosti"
• Januar 1987 - na plenumu Centralnog komiteta KPSS postavljen je zadatak radikalnog restrukturiranja ekonomskog upravljanja
• 1987, 13. januar - Rezolucija Vijeća ministara kojom se dozvoljava stvaranje zajedničkih poduzeća
• 1987, 5. februar - Rezolucija Vijeća ministara SSSR-a "O stvaranju zadruga za proizvodnju robe široke potrošnje"
• 1987, 11. jun - zakon „O prenosu preduzeća i organizacija industrije Nacionalna ekonomija za obračun troškova i samofinansiranje"
• 1987, 25. jun - Plenum Centralnog komiteta KPSS razmatrao je pitanje "O zadacima partije za radikalno restrukturiranje ekonomskog upravljanja".
• 1987, 30. jun - usvojen je zakon "O državnom preduzeću (udruženju)", kojim su preraspodijeljena ovlašćenja između ministarstava i preduzeća u korist potonjih
• 1988, 26. maj - zakon "O saradnji u SSSR-u"
• 1988, 24. avgusta - prva zadružna banka u SSSR-u ("Soyuz-bank") registrovana je u Čimkentu (Kazahska SSR)
Preduzete mjere nisu dale rezultate. U 1986. budžetski deficit se udvostručio u odnosu na 1985. godinu
Rezolucija Centralnog komiteta KPSS "O mjerama za prevazilaženje pijanstva i alkoholizma" dovela je do više od 20 milijardi gubitaka u proračunskim prihodima, prelaska u kategoriju deficitarnih proizvoda koji su ranije bili na slobodnom tržištu (sokovi, žitarice, karamela). itd.), nagli porast domaće proizvodnje piva i povećana smrtnost zbog trovanja krivotvorenim alkoholom i surogatima. Zbog niskih svjetskih cijena energenata smanjena su devizna primanja u budžet. Učestale su nesreće i katastrofe velikih razmjera (1986, maj - Černobil). Kuponi za šećer uvedeni su u jesen 1989
„U Murmanskoj radnji u blizini bazara, prvi put nakon rata, vidio sam kartice za hranu - kupone za kobasicu i puter (V. Konetskij „Niko neće krenuti putem kojim smo prešli, 1987.”)
• 1990, juni - Rezolucija Vrhovnog sovjeta SSSR-a "O konceptu prelaska na tržišnu ekonomiju"
• 1990, oktobar - Uredba "Glavni pravci stabilizacije nacionalne privrede i prelazak na tržišnu ekonomiju"
• 1990, decembar - Vlada SSSR-a na čelu sa N. Ryzhkovom je smijenjena. Vijeće ministara SSSR-a pretvoreno je u Kabinet ministara SSSR-a na čelu s premijerom V. Pavlovim
• 1991, 23-25 Januara - zamjena novčanica od 50 i 100 rubalja za novčanice novog dizajna
• 1991, 2. april - duplo poskupljenje svih proizvoda
Ipak, 1991. godine došlo je do pada proizvodnje od 11 posto, budžetskog deficita od 20-30 posto i ogromnog vanjskog duga od 103,9 milijardi dolara. Proizvodi, sapun, šibice, šećer, deterdženti, distribuirane karticama, kartice se često nisu kupovale. Pojavili su se republički i regionalni običaji
Rebuilding ideologija
Uvođenje elemenata kapitalizma u sovjetski ekonomski mehanizam natjeralo je vlasti da promijene svoju politiku u oblasti ideologije. Uostalom, narodu je trebalo nekako objasniti zašto se kapitalistički sistem, kritiziran 70 godina, odjednom pokazao traženim u njihovoj zemlji, najnaprednijoj i najbogatijoj. Nova politika nazvana je publicitet
• 1986, februar-mart - na 27. kongresu KPSS Gorbačov je rekao:
“Pitanje povećanja publiciteta je za nas fundamentalno. Ovo je političko pitanje. Bez publiciteta nema i ne može biti demokratije, političkog stvaralaštva masa, njihovog učešća u vlasti"
• 1986, maj - na V kongresu Saveza kinematografa SSSR-a, cijeli njegov odbor je neočekivano ponovo izabran
• 1986, 4. septembar - naredba Glavlita (Komitet za cenzuru SSSR) da se pažnja cenzora usmjeri samo na pitanja koja se odnose na zaštitu državne i vojne tajne u štampi
• 1986, 25. septembra - Dekretom Centralnog komiteta KPSS o prekidu ometanja programa "Glas Amerike" i "BBC"
• 1986, decembar - Akademik Saharov se vratio iz progonstva u Gorkom
• 1987, 27. januar - Gorbačov na plenumu Centralnog komiteta KPSS:
“Ne bismo trebali imati zone zatvorene za kritiku. Narodu je potrebna cijela istina... Sada nam je više nego ikad potrebno više svjetla, da stranka i narod znaju sve, da nemamo mračne kutke gdje bi se ponovo pokrenula buđ."
• 1987, januar - na ekranima zemlje izašao je antistaljinistički film "Pokajanje" T. Abuladzea
• 1987, januar - dokumentarni film "Je li lako biti mlad?" u režiji Jurisa Podnieksa
• 1987, februar - 140 disidenata pušteno iz zatvora
• 1987 - Dozvoljena neograničena pretplata na novine i časopise
• 1987, 2. oktobar - pojavljivanje nezavisnog televizijskog programa "Vzglyad"
• 1988, 8. maj - osnovana je organizacija disidenata i aktivista za ljudska prava Demokratska unija, koja se pozicionirala kao opoziciona stranka CPSU
• 1988, 28. jun - 1. jul - na XIX svesaveznoj partijskoj konferenciji KPSS doneta je odluka o alternativi izbora poslanika Sovjeta na svim nivoima
• 1988, 30. novembar - U SSSR-u je potpuno zabranjeno ometanje svih stranih radio stanica
• 1987-1988 - objavljivanje književnih djela zabranjenih u SSSR-u, članci o prošlosti SSSR-a objavljeni su u časopisima i novinama, pobijajući ustaljene mitove (“Novi svijet"," Moskovske vijesti "," Argumenti i činjenice "," Ogonyok ")
• 1989, 26. mart – prvi slobodni izbori na kongresu narodnih poslanika SSSR-a
• 1989, 25. maja - U Moskvi je otvoren Prvi kongres narodnih poslanika SSSR-a, na kojem se prvi put otvoreno razgovaralo o problemima zemlje, kritikovani su neki postupci vlasti, izneti predlozi i alternative. Sjednice kongresa direktno je prenosila i slušala cijela zemlja
• 1989, 12-24 decembar - na II Kongresu narodnih poslanika SSSR-a, Boris Jeljcin, koji je predvodio grupu demokrata, dobio je zahtev da se ukine član 6 Ustava SSSR-a, koji je ukazivao da je "KPSS vodeća i vodeća sila“ u državi
Perestrojka, ubrzanje, glasnost slogani su politike koju vodi Mihail Gorbačov
Raspad SSSR-a
Sovjetski Savez je bio zasnovan na nasilju i strahu, ili disciplini i poštovanju vlasti, šta god im se sviđalo. Čim je narod otkrio izvjesnu letargiju i bespomoćnost u djelovanju države, određenu slobodu, krenule su akcije neposlušnosti. Negde su bili štrajkovi (u proleće 1989. u rudnicima), negde antikomunistički skupovi (u avgustu-septembru 1988. u Moskvi). Međutim, najveći problemi su bili u Moskvi. Međunacionalni sukobi i aktivnosti nacionalnih republika, čiji su čelnici, osjetivši slabost Centra, odlučili da preuzmu svu vlast na teritoriji pod svojom kontrolom
• 1986, 17-18 decembar - antikomunističke demonstracije kazahstanske omladine u Alma-Ati
• 1988, novembar-decembar - zaoštravanje odnosa između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha
• 1989, juni - pogrom mešketinskih Turaka u Ferganskoj dolini
• 1989, 15-16. jul - krvavi sukobi između Gruzijaca i Abhaza u Suhumiju (16 mrtvih).
• 1989, 6. april - antisovjetski miting u Tbilisiju, potisnut od strane vojske
• 1990, januar - nemiri u Bakuu, potisnuti od strane vojske
• 1990, jun - sukob između Kirgiza i Uzbeka u gradu Ošu
• 1990, 11. mart - proglašenje nezavisnosti Litvanije
• 1990, 4. maj - proglašenje nezavisnosti Letonije
• 1990, 8. maj - Proglašenje nezavisnosti Estonije
• 1990, 12. jun - proglašenje nezavisnosti RSFSR
• 1990, 2. septembar - proglašenje Pridnjestrovske Republike
• 1991, 8-9 januar - krvavi sukobi između vojske i demonstranata u Vilniusu
• 1991, 31. mart - referendum o nezavisnosti Gruzije
• 1991, 19. april - sukob Inguša i Osetina, jedan mrtav

20. avgusta 1991. godine, bivše republike SSSR-a su potpisale Belorusija, Kazahstan,Ruska Federacija, Tadžikistan, Uzbekistan, a na jesen - Azerbejdžan, Kirgistan, Ukrajina i Turkmenistan, novi ugovor koji raskida uniju iz 1922. i stvara novu konfederaciju umjesto federacije
DKVS ukratko
Radi sprečavanja stvaranja nove države i spašavanja starog Sovjetskog Saveza, dio partijske elite formirao je Državni komitet za vanredno stanje. Gorbačov, koji se u tom trenutku odmarao na Krimu, bio je izolovan od događaja.
DKVS sastav
***Ačalov - zamjenik ministra odbrane SSSR-a, general-pukovnik
***Baklanov - prvi zamjenik predsjednika Vijeća odbrane SSSR-a
***Boldin - šef kabineta predsjednika SSSR-a
***Varennikov - vrhovni komandant Kopnene vojske
***Generalov - šef sigurnosti u rezidenciji predsjednika SSSR-a u Forosu
***Kryuchkov - predsjednik KGB-a SSSR-a
***Lukjanov - predsednik Vrhovnog sovjeta SSSR-a
***Pavlov - premijer SSSR-a
***Plehanov - šef Službe sigurnosti KGB-a SSSR-a
***Pugo - ministar unutrašnjih poslova SSSR-a
***Starodubtsev - predsjednik Seljačkog saveza SSSR-a
***Tizyakov - predsjednik Udruženja državnih preduzeća SSSR-a
***Šenin - član Politbiroa Centralnog komiteta KPSS
***Yazov - ministar odbrane SSSR-a
***Yanaev - potpredsjednik SSSR-a
• 1991, 15. avgust - objavljen tekst novog Ugovora o Uniji
• 1991, 17. avgust - Krjučkov, Pavlov, Jazov, Baklanov, Šenjin, Boldin na sastanku odlučuju o uvođenju vanrednog stanja od 19. avgusta, zahtevaju da Gorbačov potpiše relevantne ukaze ili podnese ostavku i prenesu ovlašćenja na potpredsednika Janajeva
• 1991, 17. avgust - zaverenici su odlučili da pošalju delegaciju Gorbačovu tražeći uvođenje vanrednog stanja i nepotpisivanje Ugovora
• 1991, 18. avgusta - Yanaev se u Kremlju sastao sa članovima delegacije koji su se vratili sa Krima nakon sastanka sa Gorbačovim
• 1991, 18. avgust - Yazov je naredio da se pripremi ulazak trupa u Moskvu
• 1991, 19. avgusta - Yanaev je potpisao dekret o formiranju Državnog komiteta za vanredno stanje

DKVS Rezolucija br. 1 uvela je zabranu
-skupovi
-demonstracije
-štrajkovi
-aktivnosti političke partije, javne organizacije, masovni pokreti
-izdanja nekih centralnih, moskovskih gradskih i regionalnih društveno-političkih publikacija
-dodjela 15 ari zemljišta svim zainteresovanim stanovnicima gradova za baštenske radove
• 1991, 19. avgusta - jedinice Tamanske motorizovane divizije, Kantemirovske tenkovske divizije, 106. (Tula) vazdušno-desantne divizije ušle su u Moskvu
• 1991, 19. avgusta - u zgradi Vrhovnog sovjeta RSFSR-a, na Manježnoj trgu, počeli su da se okupljaju ljudi koji su se protivili Državnom komitetu za vanredne situacije, uveče je pred njima govorio Boris Jeljcin, čitajući dekret „O nezakonitosti akcije Državnog komiteta za vanredne situacije"
• 1991, 20. avgust - nastavljena konfrontacija između Moskovljana predvođenih Jeljcinom i Državnog komiteta za vanredne situacije. Pojavile su se glasine o pripremi nasilnog rasterivanja demonstranata, upada u Bijelu kuću, na TV-u su odjednom prikazali istinitu priču o tome šta se dešavalo u Bijeloj kući
• 1991, 21. avgust - u 5 sati ujutro Jazov je izdao naređenje da se trupe povuku iz Moskve
• 1991, 21. avgust - u 17 sati na Krim stigla je delegacija Komiteta za vanredne situacije. Gorbačov je to odbio da prihvati i zahtevao je da se obnovi komunikacija sa spoljnim svetom
• 1991, 21. avgust - U 9 sati uveče, potpredsjednik Yanaev potpisao je dekret kojim je Državni komitet za vanredne situacije proglašen raspuštenim, a sve njegove odluke su nevažeće
• 1991, 21. avgust - u 22 sata generalni tužilac RSFSR Stepankov izdao je naredbu o hapšenju članova Državnog komiteta za vanredne situacije (više detalja o avgustovskom puču napisano je na Wikipediji)
Rezultat DKVS-a
• 1991, 24. avgust - Ukrajina je proglasila državnu nezavisnost
• 1991, 25. avgust - Bjelorusija
• 1991, 27. avgust - Moldavija
• 1991, 31. avgust - Uzbekistan
• 1991, 27. oktobar - Turkmenistan
• 1991, 31. avgust - Kirgistan
• 1991, 9. septembar - Tadžikistan
• 1991, 21. septembar - Jermenija
• 1991, 18. oktobar – Azerbejdžan

• 1991, 8. decembar -u Viskuli kod Bresta (Belorusija), predsednik RSFSR B. Jeljcin, predsednik Ukrajine L. Kravčuk i predsednik Vrhovnog saveta Republike Belorusije S. Šuškevič potpisali su Sporazum o raspadu SSSR-a i o stvaranju Zajednica nezavisnih država (CIS)
Perestrojka, ubrzanje, glasnost, DKVS - svi ovi pokušaji da se popravi, obnovi sovjetska državna mašina bili su uzaludni, jer je ona bila nedjeljiva i mogla je postojati samo u onom obliku.
avgustovski puč- politički događaji koji su se desili u avgustu 1991. godine, a koje je rukovodstvo zemlje okarakterisalo kao nezakonito preuzimanje vlasti i državni udar, usled čega je započeo proces raspada SSSR-a.
Avgustovski puč se odigrao od 19. do 21. avgusta 1991. godine u Moskvi i postao je glavni događaj u nizu različitih sukoba koji su na kraju doveli do rušenja sadašnje vlasti i raspada SSSR-a. Kao rezultat državnog udara, Državni komitet za vanredno stanje (GKChP) želio je doći na vlast - novo samoproglašeno državno tijelo, koje je uključivalo neke zvaničnici iz vrha rukovodstva SSSR-a, ali to se nikada nije dogodilo.
Glavni razlog puča je nezadovoljstvo politikom perestrojke koju je vodio M.S. Gorbačov.
Uzroci avgustovskog puča
Nakon ere stagnacije, ekonomija SSSR-a nije bila u najboljem položaju, zemlja je bila u krizi i bilo je potrebno hitno započeti reorganizaciju. Gorbačov je nekoliko puta pokušao da normalizuje situaciju provodeći niz reformi - ovaj period je nazvan "perestrojkom". Uprkos činjenici da su reforme koje je sproveo Gorbačov prilično dobro ispunjene, nisu ni na koji način donijele željeni rezultat - kriza se intenzivirala, socijalna sfera se urušila, pijanstvo i nezaposlenost su rasli.
Kao rezultat toga, reforme koje nisu donele olakšanje dovele su do akutne krize poverenja u Gorbačova, kako od strane njegovih protivnika, tako i od strane njegovih bivših saboraca. Gorbačov je viđen kao loš lider, nesposoban da spasi zemlju koja se bukvalno davi u krizi i kojoj je hitno potrebna nova ekonomija. Počela je borba za vlast u višem partijskom aparatu, a bilo je mnogo pristalica svrgavanja Gorbačova.
Jedna od posljednjih kapi bila je Gorbačovljeva želja da transformiše SSSR u Uniju suverenih država, koja je bila zajednica već nezavisnih država, što nije odgovaralo mnogim konzervativnim političarima.
avgustovski puč. Hronologija događaja
Puč je počeo 19. avgusta i trajao je samo tri dana, tokom kojih je bilo moguće potpuno promijeniti sistem upravljanja državom. Prvog dana, vođe državnog udara objavili su unaprijed pripremljene dokumente o stvaranju novog upravljačkog tijela zemlje. Najpre je pročitan ukaz, koji je potpisao potpredsednik SSSR-a G. Janajev, u kojem se navodi da sadašnji lider zemlje Mihail Gorbačov ne može više da obavlja dužnosti zbog teškog zdravstvenog stanja, pa samim tim i sam Janaev zauzima njegovo mjesto i proglašava se "izvršiteljem dužnosti predsjednika SSSR-a".
Zatim je pročitana "Saopštenje sovjetskog rukovodstva" u kojem se govorilo o stvaranju Državnog komiteta za vanredno stanje, u kojem su bili: O.D. Baklanov - prvi zamenik predsednika Saveta odbrane SSSR-a; V.A. Krjučkov - predsjednik KGB-a SSSR-a; V.S. Pavlov - premijer SSSR-a; B.K. Pugo - ministar unutrašnjih poslova SSSR-a; A.I. Tizjakov - predsjednik Udruženja državnih preduzeća i industrijskih objekata, građevinarstva, transporta i veza SSSR-a.
Nakon što je pročitan dokument o formiranju Državnog komiteta za vanredne situacije, članovi nove vlade obratili su se građanima sa izjavom da su perestrojka i reforme koje je pokrenuo Gorbačov doživjele potpuni krah, pa je potrebno hitno promijeniti stanje u zemlji. . Istog dana izdata je prva uredba DKVS-a u kojoj se navodi da je uvedena zabrana aktivnosti bilo kakvih organizacija i struktura vlasti koje nisu legalizirane u skladu sa Ustavom SSSR-a. Obustavljene su aktivnosti mnogih političkih stranaka, pokreta, udruženja koja su stajala u opoziciji KPSS, mnoge novine su zatvorene, a cenzura je obnovljena. Novi poredak trebalo je da podrže strukture moći.
Državni komitet za vanredne situacije je 19. avgusta odlučio da pošalje trupe u Moskvu radi održavanja reda. Vođa otpora pučistima bio je predsednik RSFSR B.N. Jeljcin, koji je uputio apel građanima Rusije i izdao dekret prema kojem su svi izvršni organi vlasti trebali postati potčinjeni predsjedniku Rusije (RSFRS). To je omogućilo da se odmah organizuje obrana u Bijeloj kući.
Dana 20. augusta, sukob između ruskih vlasti i Državnog komiteta za vanredne situacije je riješen - Jeljcin i njegova vlada uspjeli su preokrenuti tok puča i preuzeti kontrolu nad događajima.
Dana 21. avgusta, su uhapšeni svi članovi DKVS-a, Gorbačov se vratio u Moskvu. Odmah mu je postavljen niz ultimatuma. Kao rezultat toga, Gorbačov je bio prisiljen da pristane na gotovo sve - KPSS, sindikalni kabinet ministara i druge partijske strukture su raspušteni, a sam Gorbačov je dao ostavku na mjesto predsjednika Centralnog komiteta KPSS. Počeo je sistematski raspad svih starih državnih struktura.
Rezultati i značaj avgustovskog puča
Avgustovski puč pokrenuo je mehanizam za raspad Sovjetskog Saveza, koji je do tada bio u dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi. Uprkos tome što članovi Državnog komiteta za vanredne situacije nisu hteli da dozvole raspad zemlje, oni su ga u velikoj meri isprovocirali. Nakon što je Gorbačov otišao, vladajuća struktura stranke je propala, republike su postepeno počele da se osamostaljuju i odvajaju. Sovjetski Savez je prestao postojati i ustupio mjesto Ruskoj Federaciji.
Akutna kriza povjerenja u predsjednika SSSR-a M.S. Gorbačova, njegova nesposobnost da efikasno vodi državu i kontroliše društveno-političku situaciju manifestovala se u njegovim porazima u borbi protiv političkih protivnika i „desno“ i „levo“.
Posljednji pokušaj jačanja moći Unije bio je dolazak na vlast u avgustu 1991. Državnog komiteta za vanredno stanje u SSSR-u (DKVS). DKVS je uključivao osobe na najvišim državnim položajima u SSSR-u. Glavni događaji su počeli 19. avgusta i trajali su tri dana. Prvog dana objavljeni su dokumenti vođa državnog udara. Potpredsjednik SSSR-a G. Janajev je dekretom izdatim u njegovo ime objavio da stupa na "dužnosti predsjednika SSSR-a" "u vezi s nemogućnošću iz zdravstvenih razloga da Mihail Sergejevič Gorbačov obavlja svoje dužnosti." "Izjava sovjetskog rukovodstva" najavila je formiranje Državni komitet za vanredno stanje sastavljeno od:
O.D. Baklanov, prvi zamenik predsednika Saveta odbrane SSSR-a;
V.A. Krjučkov, predsednik KGB-a SSSR-a;
V.V. Pavlov, premijer SSSR-a;
B.K. Pugo, ministar unutrašnjih poslova SSSR-a;
V.A. Starodubtsev, predsednik Seljačkog saveza SSSR-a;
A.I. Tizyakov, predsjednik Udruženja državnih preduzeća;
D.T. Yazov, ministar odbrane SSSR-a;
G.I. Yanaev, potpredsjednik SSSR-a.
Državni komitet za vanredne situacije izdao je Apel sovjetskom narodu u kojem se to navodi Gorbačovljeva perestrojka je propala, da su se iskorištavanjem datih sloboda pojavile ekstremističke snage koje su krenule ka eliminaciji Sovjetskog Saveza, raspadu države i preuzimanju vlasti po svaku cijenu, te stoga DKVS preuzima punu vlast u svoje ruke zbog potreba da se zaštiti postojanje SSSR-a i njegovog Ustava. Državni komitet za vanredne situacije SSSR-a je 19. avgusta usvojio Rezoluciju br. 1, kojom je obustavljen rad partija, javnih organizacija i masovnih pokreta, zabranjeni sastanci, ulične marševe, demonstracije, štrajkovi, a masovni mediji su stavljeni pod kontrolu. Državnog komiteta za vanredne situacije.
19. avgustaodlukom DKVS-a u Moskvu su dovedene trupe... Istovremeno, organizatori puča nisu se usudili da uhapse B.N. Jeljcina, kao i druge lidere Rusije. Telefoni i međunarodne komunikacije Bijele kuće nisu bile isključene. Na konferenciji za novinare održanoj 19. avgusta, rukovodstvo Državnog komiteta za vanredne situacije ponašalo se nervozno, njegov lider G. Janajev se rukovao. Čelnici DKVS-a nisu mogli dati ljekarsko uvjerenje o zdravstvenom stanju M.S. Gorbačova.
Ruske vlasti, na čelu sa predsjednikom RSFSR B.N. Jeljcin, u ukazu predsjednika RSFSR od 19. avgusta 1991., radnje DKVS-a proglašavaju nezakonitim: "sve odluke koje donese tzv. DKVS smatrat će se nezakonitim i nevažećim na teritoriji RSFSR-a" i rekao je o prelasku svih izvršnih organa SSSR-a u direktnu podređenost predsjedniku Rusije. B.N. Jeljcin je uputio i apel "Građanima Rusije" u kojem je pozvao stanovništvo da se bori protiv Komiteta za vanredne situacije. Bijela kuća u kojoj se nalazi Ruska Vlada, dobija priliku da odmah počne sa organizovanjem otpora puču.
B.N. Jeljcin je preraspodijelio sve izvršne vlasti SSSR-a kao i Ministarstvo odbrane SSSR-a, koje su djelovale na teritoriji RSFSR-a".
Ogromna većina stanovništva Rusije nije pružila otpor dolasku na vlast Državnog komiteta za vanredne situacije. Većina građana za tako kratko vrijeme na vlasti u Državnom komitetu za vanredne situacije nije mogla odrediti svoj odnos prema njemu. Zbunjenost je bila dominantno raspoloženje u društvu.
Ali puč je bio osuđen na propast, jer je rukovodstvo Državnog komiteta za vanredne situacije zagovaralo zastarjele socijalističke vrijednosti u koje većina stanovništva više nije vjerovala. Pokušaj uvođenja vanrednog stanja u zemlji završio se neuspjehom u Moskvi. Oko 100 hiljada Moskovljana koncentrisalo se oko Doma Sovjeta u Moskvi kako bi podržalo rusko rukovodstvo.Većina trupa uvedene u Moskvu prešle su na stranu B.N. Jeljcin. Odlučen je ishod sukoba Komiteta za vanredne situacije i ruskih vlasti 20. avgusta, kada su B.N. Jeljcin i njegova pratnja uspjeli preokrenuti tok događaja u svoju korist i preuzeti kontrolu nad situacijom u Moskvi. Dana 21. avgusta, čelnici Državnog komiteta za vanredne situacije odleteli su na Krim, u Foros, kod predsednika SSSR-a, navodno izolovanog od njih. Uveče istog dana, članovi Državnog komiteta za vanredne situacije vraćeni su u Moskvu i uhapšeni. M.S.Gorbačov se takođe vratio u Moskvu.Dana 22. avgusta, Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR-a proglasio je stvaranje Državnog komiteta za vanredne situacije nezakonitim. Istog dana M.S. Gorbačov je dao izjavu da sve što se dogodilo kvalifikuje kao državni udar. Istog dana pokrenut je krivični postupak protiv pripadnika Državnog komiteta za vanredne situacije. Dana 23. avgusta, tokom sastanka sa poslanicima Vrhovnog sovjeta RSFSR, od njega je zatraženo da odmah potpiše dekret o raspuštanje KPSU... Predsjednik SSSR-a je prihvatio ovaj i druge ultimatume. Sutradan, 24. avgusta 1991. godine, M.S. Gorbačov je dao ostavku na mesto generalnog sekretara Centralnog komiteta KPSS, raspustio sindikalni kabinet ministara. Centralni komitet KPSS objavio je raspuštanje.B.N. Jeljcin je obustavio djelovanje Ruske komunističke partije i zabranio djelovanje partija u Oružanim snagama SSSR-a na teritoriji RSFSR-a. Dana 24. avgusta B.N. Jeljcin je potpisao ukaz o imenovanju svojih predstavnika na teritorijama i regionima RSFSR. Kao rezultat svih događaja koji su se desili, pao je ne samo komunistički režim, već i urušene državno-partijske strukture cementirajući SSSR.
Počeo je raspad svih drugih državnih struktura: raspušten je Kongres narodnih poslanika SSSR-a, a za prelazni period do sklapanja novog saveznog ugovora između republika, Vrhovni sovjet SSSR-a postao je najviše predstavničko tijelo vlasti. ; umjesto kabineta ministara stvoren je nemoćni međurepublički ekonomski odbor, većina sindikalnih ministarstava je likvidirana. Dobile su ga baltičke republike, koje su dve godine težile nezavisnosti. Druge republike su usvojile zakone koji su ojačali njihov suverenitet i učinili ih bukvalno izvan kontrole Moskve.
Predsjednici Ruske Federacije (B. Jeljcin), Ukrajine (L. Kravčuk) i Bjelorusije (S. Šuškevič) su 8. decembra 1991. godine u Beloveškoj pušči potpisali sporazum o prestanku postojanja SSSR-a i stvaranju Zajednice nezavisnih država. Na sastanku u Beloveškoj pušči, predsednik SSSR-a M.S. Gorbačov nije čak ni pozvan.
Dana 21. decembra u Alma-Ati, 11 republika koje su ranije bile u sastavu SSSR-a (Azerbejdžan, Jermenija, Bjelorusija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Ruska Federacija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan) potpisalo je Deklaraciju kojom se potvrđuje stvaranje Zajednica nezavisnih država. Sovjetski Savez je prestao da postoji.
25. decembra 1991. Predsjednik SSSR-a M.S. Gorbačov je na Centralnoj televiziji objavio da je dobrovoljno podneo ostavku na mesto predsednika.
Raspad SSSR-a rezultat je uticaja čitavog skupa objektivnih i subjektivnih faktora. Trajni neuspjesi ekonomskih reformi M.S. Gorbačov je ohrabrivao republike da se otcepe od Unije. Slabljenje moći KPSS, ovog stožera sovjetskog sistema, takođe je dovelo do raspada SSSR-a.
Književnost
Barsenkov, A.S. Uvod u modernu rusku istoriju (1985-1991): Kurs predavanja. - M.: Aspekt-Press, 1991.-- S. 213-236.
Sogrin, V.V. Politička istorija moderne Rusije. 1985-2001: od Gorbačova do Putina / V.V. Sogrin. - M.: Izdavačka kuća "Ves Mir", 2001. - S. 86-102.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25986
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Jovan Nenad ::Sirius :: Да и да спомињемо Евро-азијску унију? О њој имам један подужи чланак, кога интересује могу да постујем.


Naravno, postavi


Напомена: ово предавање одржано је у Руском дому 18. марта 2014. године, оног дана када се Крим ујединио с Русијом, како се код њих службено говори.
Снимао сам диктафорном и нисам редиговао његово излагање .

Ово што је човек изговорио није пророчанство, већ знање, дипломатија и процена (евалуација) догађаја. Па ти види с ким се каче ове будале...Wink


Олег Кокорин, саветник у политичком одељењу амбасаде РФ у Србији :

Част ми је и задовољство да наступам поново на трибини руског дома. Амбасадор ми је дао задатак да проговорим неколико речи . Тежња за уједињењем је једна од највећих тежњи на простору бившег СССР. Нико неће да се залаже за стварање руске империје. У питању су природни процеси који су усмерени на побољшавање квалитета живота , јачања привреде и отклањања препрека у дружењу људи. Жеља за интегацијом или, ако хоћете, за реинтеграцијом, се темељи на основу јасних и једноставних принципа: економски прагматизам, равноправност, праведна и поштена конкуренција. Евроазијски савез уважава општепризнате принципе међународног права, укључујући принцип суверенитета и интегритета држава-чланица и њихове политичке особине. Данас Русија, Белорусија и Казахстан иду пуним кораком према евроазијској економској унији. На територији три државе овог тренутка функционише царинска унија. Унутар тржишта од 170 милиона потрошача. Роба и знање се премештају сасвим слободно, на 20 милиона квадратних километара важе једноставна и ефикасна економска правила. Овај систем ће у скорој будућности бити још савршенији. До првог маја 2014. године мора бити спреман пројекат уније који треба да проради од првог јануара 2015. године. Циљеви су, наравно, врло амбициозни: Европа за исти процес потражује 40 година, и хоћемо да превазиђемо све за мање од две петолетке. Споразум је овог момента на високом нивоу приправности, ово је огроман документ од 1000 страница, сада се разматра на нивоу вице-премијера тих држава. На овај пројекат се на Западу гледа са љубомором. Функционери ЕУ показују јасно своју позицију у односу на интеграције на простору бившег СССР. У последње време дошло је до потпуног апсурда: Запад хоће да представи ЕУ као извор слободе и прогреса, циљ без алтернативе за који мора да се бори било која цивилизована земља. У исто време Заједница независних држава је симбол пада и погледа у прошлост. Причаће се и он некаквој уцени коју примењује Русија како би привукла мање земље у страшну царинску унију. Сасвим супротно, ЕУ покушава да пренесе одговорност на Русију због проблема који су настали код наших комшија услед политике непрекидног притиска који се спроводио према неким земљама у ЗНД. Хоћу да испричам само једну ствар: они који су се разочарали у ЕУ, њихов интерес према Евроазијском савезу само расте. При томе - нико никога никуда не гура и не хушка. Јерменија и Киргизија су донеле суверене одлуке око прикључивања . Ове године лидери Савеза установили су мапу за прикључивање Јерменије ЕС. Сада је специјална комисија почела са реализацијом мера које су предивђене овом мапом (агендом). Слични поступци у односу на Киргизију сада започињу.

Своју завршну реч још увек није рекао народ Украјине. Сигуран сам да ће историја и економски интерес ставити своје акценте како треба. Руководство Русије полази од једноставног принципа: свака земља треба сама да одлучи о предностима овога или онога концепта који ће да искористи. По мом мишљењу, предност ЕС је у његовој неполитичности и неутралности. Нико не условљава ЕС захтевима да се неко одрекне суверенитета и интегритета, нико не намеће свој поглед на историјску прошлост , породичне вредности и начин изражавања личне слободе. Важно је разумети да се силом у Евроазијску унију не улази. Погледајте какав је био ток преговора са Белорусијом и Казахстаном око царинске уније: дискутовало се и о неопходности да се промени, ако треба и сваки ред, свака реч која уређује узајамно деловање држава. И нико није био угрожен, нико није изгубио ни један центиметар територије. Ни једној грани привреде сад не прети никакав колапс. Мислим да сви који желе да уђу у ЕУ морају да се питају: шта губимо и шта добијамо? Крајем године покушали смо да дођемо до одговора колико ће коштати потписивање споразума Украјине са ЕУ. Авиациона индустрија ће умрети потпуно, бродоградња се неће развијати. Експерти су утврдили да би потписивањем споразума Украјина губила од два до три одсто БНД годишње, платни биланс би се смањио од шест до осам процената, растао би спољни дуг, инфлација, смањиле би се плате становништва. Европа је наводно обећавала да ће надокнадити губитке. Испоставило се да уместо обећаних десет милијарди треба да стигне само једна милијарда евра, па и она под условом да се распореди на седам година! У Русији се каже - док су трговали били су весели, а кад су се сабрали - растужили су се. Прикључивање Украјине Евроазијској унији значио би добитак од девет милијарди долара годишње. Рачунали смо цене гаса, ликвидацију заштитних мера у трговини, укидање техничких баријера. То су били мотиви које је тадашња власт узела у обзир. Нажалост, победничка влада изгубила је могућност да донесе историјску одлуку. Изгубила је влада, али није изгубио народ чији је део 16. марта гласао за улазак у Руску Федерацију а данас је ушао у њен састав (аплауз). О могућности прикључења Србије Евроазијској унији се много говорило прошле године, између осталог и у скупштини. Испоставило се да су ове предности очигледне за многе, чак и за представнике проевропских странака. То су огромна тржишта и слични задаци престројавање индустије блиске технологије и менталитета. Најважније, према мом мишљењу, да у Евроазијском савезу нема држава које не би подржавали прикључивање Србије.

За Србе је ово, чини ми се, од посебног значаја. Наравно да је рано говорити какве би формалне кораке могао да предузме Београд на путу приближавања Евроазијском савезу. Механизам прикључивања за сада не постоји. Само после потписивања намера о приступању ЕС моћи ћемо да говоримо о постизању споразума на нивоу влада. Наравно, у овом тренутку никоме не смета да Србија потпише Меморандум о сарадњи као што је то већ урадила Киргизија (аплауз). Србија не сме да буде ван главних светских токова. Дипломатска представништва РФ раде у целом свету на томе како би се сазнања светске јавности обогатила о ЕС. Исти задатак имамо и ми овде, у Србији. Наравно да је потребно до радити свуда - међу студентима, невладиним организацијама, парламентарним представницима. Ту ће нам бити потребна помоћ свих. Нико нема намеру да промени било чију свест или испира мозак. Нећемо постати мисионари који доносе абориџинима напредак. Наш задатак је да наше пријатеље обавестимо о свему шта се развија код њихових евроазијских партнера,да их обавестимо о успесима, проблемима и неуспесима. Имајући објективну информацију Србија може да донесе правилну одлуку. Хвала вам!



offline
  • Pridružio: 01 Jun 2013
  • Poruke: 2467

dragoljub11987 ::Napisano: 31 Jan 2022 18:09


Пуч 1991. је подржао врх ЈНА и провладини медији у Србији (укључујући и прву другарицу у Дуги). У догађајима 1993. су две тада најјаче странке, СПС и СРС, отворено подржале Руцкоја. Јељцина је подржао СПО! Драшковић је тог пролећа (напад на Бели дом је био у октобру) био у Москви, где је покушао да испадне паметан па направио дипломатски скандал.

И на изборима 1996. је СПС-ЈУЛ екипа подржала Зјуганова, чак му и слали новац, а СРС Жириновског.


Pa ovo je hit!!!
Maligni srpski uticaj. Koga mi podrzimo taj Boga da moli da samo izgubi izbore jer su ostale alternative cekanje amnestije i samoubistvo.
Posle se pitamo gde su bili Rusi 90-tih a mi vodili politiku kao kada penzioneri ispred drakstora sa 2l piva u ruci resavaju svetske probeleme. GUZ - Glavom U Zid

offline
  • Pridružio: 22 Jul 2018
  • Poruke: 3770

Slobodarko ::

Pa ovo je hit!!!
Maligni srpski uticaj. Koga mi podrzimo taj Boga da moli da samo izgubi izbore jer su ostale alternative cekanje amnestije i samoubistvo.
Posle se pitamo gde su bili Rusi 90-tih a mi vodili politiku kao kada penzioneri ispred drakstora sa 2l piva u ruci resavaju svetske probeleme. GUZ - Glavom U Zid

Није било ни неке штете од тога. Горбачов нас није подржавао а Јељцин нас готово мрзео. А и пучисти 1991. и Руцкој 1993. и Зјуганов 1996. су нас подржавали и обећавали какву такву помоћ. Наши односи са Русијом се мењају после избора 1996. када је Јељцин имао тежак инфаркт и већи део дугог мандата провео у кревету, а вођење спољне политике преузео Примаков.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

Sirius ::




Zemlje potpisnici zone slobodne trgovine: Srbija, Iran, Vijetnam
Zemlje sa kojima su pregovori zone slobodne trgovine u toku: Ekvador, Čile, Argentina, Maroko, Tunis, Egipat, Jordan, Sirija, Pakistan, Indija, Mongolija, zatim Tajland, Singapu, Kambodža, Indonezija. Sirija je izrazila želju za članstvom ali će se usled postojeće situacije ograničiti na zonu slobodne trgovine.

Zapadni mediji, analitičari i zvanilnici tendenciozno napadaju i imaju potcenjivački odnos prema da preziru Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Uglavnom se iz njihovih reakcija vidi strah od mogućeg ponovnog ujedinjenja bivših svojetskih republika kao i mogućnost da ovaj prostor u bilo kom obliku, makar samo ekonomskom, deluje udruženo.
Vašington post je tako pisao da je cilj jačanje veza Rusije sa bivšim republikama, tonom, kao da se radi o bog zna kakvom kršenju nekih trgovinskih ili drugih međunarodnih normi.
Zvaničnici SAD su išli i dalje, javno se protiveći Evroazijskoj uniji, tvrdeći da je to pokušaj uspostavljanja novog SSSR-a. Hilari Klinton je izjavila: „Neće se tako zvati (SSSR). Zvaće se carinska unija, zvaće se Evroazijska unija, ali znamo šta je cilj i pokušaćemo da smislimo efikasne načine da to usporimo ili sprečimo“. Najavljujući tako ono što je sledilo dve godine kasnije u Ukrajini.
I istina je da je Ukrajina, nadam se ne zauvek, propustila svoju priliku da zauzme jednu vrlo bitnu poziciju u ovoj organizaciji i da krene putem ekonomske obnove. Za razliku od igre štapa i šargarepe i pomoći na dugom štapu pristupila bi savezu koji očigledno nudi drugačija pravila igre.
Približavanjem Rusije i Kine, što je postignuto nizom ugovora u proteklih nekoliko godina, samim tim i približavanjem Kine Evroazijskoj uniji, članice će imati mogućnost da pristupe tržištu Kine koje broji preko 500 miliona potrošača tzv. srednje klase, što je dva puta više od celokupne populacije zemalja članica i jednako celokupnoj populaciji Evropske unije.
Što s nas tiče, ne bih da ulazim u tu temu ali verujem, zapravo nadam se, da će u skorijoj budućnosti biti dovoljno razuma i pameti da se ozbiljno razmisli o budućim koracima na spoljnopolitičkom planu.

offline
  • Pridružio: 02 Jun 2013
  • Poruke: 3892

J. Nenad

Mi imamo već potpisane medjudržavne bilateralne odnose o slobodnoj trgovini sa Kinom. Nije nam potrebno članstvo za tržište Kine.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

dragon986 ::J. Nenad

Mi imamo već potpisane medjudržavne bilateralne odnose o slobodnoj trgovini sa Kinom. Nije nam potrebno članstvo za tržište Kine.


Nisam o nama govorio konkretno u odnosu na Kinu nego uopšteno o koracima na spoljnopolitičkom planu.

offline
  • Pridružio: 22 Jul 2018
  • Poruke: 3770

Евроазијска унија је обнављање идеје Савеза суверених држава која је постојала после пуча. У тај савез су хтели да уђу Русија, Белорусија и пет средњоазијских република, али је Јељцин одустао због Украјине. Наводно је рекао да неће савез са сиромашним муслиманским републикама које би Русији биле економски терет. Мислим да је ту био у праву, и због економије и због демографије, али је због тога изгубљен већински руски северни део Казахстана.

offline
  • S2M  Male
  • Legendarni građanin
  • No pasarán – Sie kommen nicht durch
  • Pridružio: 21 Nov 2009
  • Poruke: 6532

Dragoljube, niđe veze.

offline
  • Pridružio: 22 Jul 2018
  • Poruke: 3770

S2M ::Dragoljube, niđe veze.
Требао сам да напишем ЕАЕУ+ОДКБ. Економски и војни савез између Русије, Белорусије, Казахстана и још неких република. Исто то је предвиђано и пројектом из септембра 1991.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 872 korisnika na forumu :: 16 registrovanih, 4 sakrivenih i 852 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bigfoot, cvrle312, kybonacci, m0nstrum_, milenko crazy north, milos.cbr, moldway, MrNo, Nikola00, novidan, opt1, pein, pristinski korpus, sabros, sombrero, šumar bk2