offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6627
|
- 53Ovo se svidja korisnicima: Bački kasapin, beowl, GrobarPovratak, Neutral-M, sap, Metanoja, crnitrn, ikan, ladro, dac, PlayerOne, StalniPromatrač, Gargantua, sremac983, Apok, niksa517, jalos, Desmond, GenZee, Bobrock1, Beardonitch, Naum T, yrraf, CCCP, MiG-29M2, Denaya, Žrnov, kenny74, Dukelander, brundo65, shlauf, rovac, singa, Ne doznajem se u oružje, Pavel Medved, bojank, zlaya011, ILGromovnik, Leonov, raketaš, kolle.the.kid, Areal84, nobutado, Dolinc, vlad4, Vlada1389, paja69, amaterSRB, DejanSt, nebidrag, nebidrag, bpvl, BraneS
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Neutral-M ::izvinite za mali OFF
Da li je poznato da li SEAD/DEAD misije mogu neutralisat ROFFAR radare, ili
je to nepoznato ( mozda u domenu SCFI )
Nepoznato je u smislu da još uvek ne postoje ROFAR radari u upotrebi. 
ROFAR - Radarsko Optička Fazna Antenska Rešetka ili nekada nazvan i kao "fotonski radar" koji koristi talasno-korpuskularnu ("čestičnu") prirodu svetla. Svetlo je kombinacija fotona i elektromagnetnog talasa.
Ako klasičan radar radi na principu ozračivanja i sintetičke aperture (otvora) u radarskom talasnom području, onda fotonski radi na sličnom principu, sa svetlosnim talasima i naravno fotonima.
Radar predstavlja praktično skup lasera duž matrične rešetke.
Prolaskom kroz kristale, svetlosni signal se polarizuje na emiteru, a na prijemu se opet kristalima polarizuje poprečna i podužna komponenta reflektovanog signala. Na takav način, otežava se i stvaranje lažnih ciljeva.
Svi zraci predstavljaju amplitudsku modulaciju osnovnog signala. Veoma zanimljivo, jer je radar u fotonskom opsegu gotovo neuhvatljiv. Nema bočnih lepeza, a zahvaljujući brzini sistema, celo prostranstvo se veoma brzo pretraži. ROFAR odnosno radari bazirani na radio-fotonskoj tehnici će biti višestruko lakši, brži u radu, znatno otporniji na ECM, otporniji na elektro-magnetne oluje.
Ovi fotonski radari ROFAR mogu funkcionisati u K-bandu, u frekventnom opsegu od 20-40 GHz sa širinom radnog opsega od čak 4-8 GHz i imati preciznost po daljini od cca 1 cm, uz velike moguće domete otkrivanja.
Takođe, treba reći da ni ovo nisu krajnja ograničenja jer ona zavise samo od elektro-optičkih faznih modulatora i elektro-optičkih konvertora i mogu potencijalno funkcionisati i na frekvencijama od više stotina GHz i , barem u teoriji, mogu čak i prikazati 3D projekciju cilja(eva) na odgovarajućem pokazivaču u kabini.
I sve ovo može biti kombinovano automatski tokom rada radara, bukvalno gotovo svaki signal može biti sa izmenjenim početnim generisanim signalom što na predajnu antenu u K-bandu dovodi signal od 20 - 40 GHz (ili više) naizmenično ili po nekom šablonu.
Međutim, postoje i problemi.
Prvi i osnovni problem je kako konstruisati lasersku diodu koja će biti dovoljno malih dimenzija da se može smestiti u pokretni radar PVO sistema ili u radar aviona-lovca, a da pritom radar može emitovati signal srednjeg ili velikog dometa sa velikom preciznošću određivanja parametara i kvalitetnom rezolucijom. Znači, za sada, ovakvi radari bi verovatno bili prevelikih dimenzija i mogli bi se koristiti u sistemima VOJiN i eventualno ranog javljanja i upozoravanja, ali ta glomaznost i verovatno i statičnost svakako ne bi bila prednost.
Sa druge strane, Ultra-visoke frekvencije (čak i preko 100 GHz) koje radar emituje u radio-fotonskom spektru, su kao i kod klasičnih elektromagnetskih talasa, osetljive na atmosferske prilike poput kiše i vlage u vazduhu, guste magle i slično. U tom smislu je još uvek pitanje efikasnog dometa po daljini, na tim najvišim frekvencijama, koje omogućuju većinu prednosti koje sam ovde naveo.
Dakle, svakako će ovde biti još dosta posla pre nego ovaj tip radara bude zaživeo kao operativni tip radara za PVO sisteme i avionske sisteme kod lovaca i letećih komandnih centara.
I kao dodatak: trenutne protivradarske rakete HARM rade na frekventnom opsegu do cca 18 GHz, odnosno do 20 GHz u novijim verzijama, što znači da su ove frekvencije ROFARA neuhvatljive za ovaj tip rakete. Noviji HARM sa aktivnim radarom AARGM, "pokrivaju" do 30 GHz, ali sam domet tog radara je "nekoliko" kilometara, odnosno nosač rakete bi morao doleteti relativno blizu raketnog/radarskog sistema da bi lansirao raketu koja ga može zahvatiti. Inače, je domet ovih raketa veći, ali predviđa kombinovano vođenje, prvo cilj mora biti približno lociran, pa se raketa lansira i navodi sistemom GPS "u zonu cilja". Tada se aktivira pasivni radar, koji bi trebao prilično da "izoštri i definiše užu zonu cilja", ali on ne pokriva te frekvencije i sve "pada u vodu". Dakle, moralo bi se opasno blizu prići radaru, a onda aktivni radar radi pretraživanje koje je drugačije od klasičnog pretraživanja na "čistom" nebu. Na zemlji postoji mnoštvo prirodnih klatera, neravnina, površina koje reflektuju radarsko zračenje i radar mora u više pretraživanja izvršiti diferencijaciju mesnih odraza od odraza objekata, pa tako više puta filitrirati dobijene vrednosti i upoređivati sa unetim parametrima i graničnim vrednostima. A sve to u situaciji kada protivradarska raketa nije dovoljno precizno navedena. Prilično težak posao.
I na kraju, protivradarske rakete se navode na bočne lepeze radara, koje kod ROFARA praktično ne postoje. Dakle...težak posao za SEAD/DEAD timove. Ni ometanje ovde ne bi funkcionisalo jer i ono funkcioniše na sličnim frekvencijama do cca 18 GHz.
Jedino bi napajanje moglo biti "meta", jer bi bilo potrebno dosta energije da se napajaju ovi radarski sistemi. To je tako danas, "minijaturizacija" sistema napajanja nije rešena.Tada bi se moglo ispoljiti dejstvo toplotno navođenim projektilima, ali opet...ovi radarski sistemi se mogu napajati i iz električne mreže uz korišćenje konvertora bez ikakvog toplotnog zračenja itd.....
|
