Artiljerija za rezerviste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E Ćif a el su ti rekli na geodeziji šta je AZIMUT a šta DIREKCIONI UGAO i zašto postoje ta dva pojma a ne jedan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::E Ćif a el su ti rekli na geodeziji šta je AZIMUT a šta DIREKCIONI UGAO i zašto postoje ta dva pojma a ne jedan.
Valjda su, davno je to bilo. Azimut je od X kordinate u pravcu kazaljke na satu, ili je od Severa. Valjda se X osa postavlja prema severu.
Pogledao litarturu i direkcioni ugao je onaj koji se meri od neke tacke, kod nas se meri od x ose, i ide u 4 kvadranta. Ako te to brine nisam zaboravio na to u proracunu i uneo sam to, mada malo kreativnije. Trebalo bi da sljaka, ali kako nisam proverio ne mogu to da tvrdim sa 100% sigurnoscu za donji program. Za prvi (obrnuti problem) radi sigurno je atan2 funkcija radi u 4 kvadranta. Nisam ni ja bas toliki pajser.
Izmena: Ja sam nesto mudrovao, i pokusavao i sada sam ispravio. Inace tako se uci programiranje, probanjem. Resenje je mnogo jednostavnije nego sto sam ocekivao. Naime izgleda da je Matlab jako robustan program i vec u sebi ima ugradjeno sva 4 kvadrata-sto ne znaci da bi isto bilo i sa bilo kojim drugim programom za programiranje.
Izmena 2: Proverio sam i sa mojim cassio digitronom i obicnim kalkulatorom na racunaru i svi u sebi vec imaju ugradjene kvadrature. Dakle direkcioni ugao, barem kod nas, a ne kod geodeta gde se direkcioni ugao odnosi na ugao do neke tacke, sluzi iskljucivo za zbunjivanje artiljeraca. Sad kada se racunalo preko tablica koje su imale od 0 do 90 stepeni, situacija je bila drugacija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB 120 testirao sam izbor punjenja za tvog *imenjaka*
Ovakav kakav je sada napravljen a može mnogo bolje (ima *leš* granu došlo mida se ubijem ali na cinizam nikad ne prolazi...pa sve radi :-), dakle na sreću radi za minobacač još bolje nego za Lagušku.
Javiću Taurinu da ti promeni samo nazive punjenja, pa ako počne pre vremena da ti se nađe...
Ako dotle ne stigne bolja verzija ...
Trenutno moram da dovršim ono važnije (Potentota) a ovih dana sve me ometa, taman sam malo nabavio ogreva izriljao baštu, jurio neki posao u BG a sada imam goste iz Hrvatske pa mi posle ide slava ...
Taman sam se nameračio posle dugog vremena kad opet problemi sa sinovima ...
No posle slave propisujem radno vreme od 9 sati...Jutarnje vežbe, doručak pa udri ...
Do katoličkog novaka očekuj prve rezltate !

P.S. do 300-350 metara nadvišenja cilja je totalno korektno i po padnom uglu i po rezervama za prenos po dubini pa čak i po minimalnosti pčunjenja koli koje mouguće a za iznad toga se malo gubi optimum po padnom uglu a zadržava po prenosu vatre ... Nema veze jedom ćemo se ispričati detaljno ... Možda ću do proleća morati do rodnog grada pa ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidimo se,ne moj slucajno da se ne javis.Da sam blize,ja bih riljao a ti radio ono sto mi nemamo pojma.Ovako si na civiluku,ali...polako.poz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VAŽNO:

magnetska deklinacija za proteklu godinu je:
4 stepena 2 minuta 26 sekundi

Kako će nova deklinacija biti izmerena tek u matru sledeće godine možeta da koristite ovu vrednost ILI:

kao ja da dodate 3 minuta još preko toga dakle

4 stepena 5 minuta 26 sekundi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvini Vrabac, ali mi nesto nije jasno? Ako sam dobro shvatio ona prevodi direkcioni ugao koji daje kompas u odnosu na pravi azimut, jer kompas nisani na magnetni, a ne na severni pol. Ako je magnetna deklinacija ista za celo podrucje, odnosno za cilj, OS i VP, tj. ako se koristi kompas i na VP i na OS koji otprilike pokazuje sever kao isti ugao, zar nije jednostavnije raditi sa relativnim koordinatama u odnosu na ono sto kompas pokazuje? Koliku gresku bih zaista napravio?
Inace kolika je tacnost kompasa? Jer nesto mi ne ide u glavu da moze da izmeri i sekunde.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 02 Dec 2013 3:53

Joj mile moj ...
Moraćeš da mi malo opširnije postaviš pitanje jer nisam razumeo.
Koliko sam skapirao to bi bilo moguće ako bi AzG azimut gađanja i AzO azimut osmatranja bili uvek isti što je kvaka 22 jer je to moguće samo ako si kao osmatrač istovremno baš kod oruđa odnosno kada je VP i OS ista tačka a to je onda slučaj za poluposredno ili neposredno gađanje pa onda ti panorama i ne treba ide kroz nišan pa nisu važni horizontalni uglovi već daljina do cilja.
U praksi ti određuješ položaj VP položaj OS i položaj C cilja ili R repera. Ako nemaš GPS ili kao ti ne radi, ovako ili onako moraš da se u svim tim određivanjima osloniš na neku poznatu tačku ili tačke i da vršiš neka merenja. NaJkraće i najbolje metode su NGZ i Polarni Metod ali oni zahtevaju da imaš DOVOLJNO TAČNO MERENJE AZIMUTA ALI SE U TOJ REČI KRIJE U STVARI MERENJE DIREKCIONOG UGLA U ONOM KARTOGRAFSKOM SISTEMU U KOJEM RADIŠ dakle merenjemagnetnog azimuta ali sa uračunavanjem grešaka (konvergencije i busole, a busolina je deklinacija i individualna greška) . Takođe metoda presecanja sa obrnutim azimutima to isto zahteva.

Naravno da ne meri takve vrednosti meri hiljadite a to je 0,06 ili 0,05625 stepeni.
Međutim za ispravno sračunavanje Popravke busole ti je potreban taj podatak.
Kada jednom sračunaš popravku busole kvalitetno dobijaš njenu individulanu grešku,
pa sa time možeš kasnije ili na većoj udaljenosti od deklinacione stanice (za busolu) da eventualno skipuješ postupak uračunavanjem razlike u konvergenciji i
korekcija zbog proteklog vremena i razlika u vremenu.

Sa ovako svežim podatkom o deklinaciji uz poznavanje individualne greške buslole i sračunatom konvergencijom možeš da se *šetaš* tamo vamo po dosta velikoj prostoriji i da sa takvom zastarelom busolom dobijaš direkcione uglove prostim oduzimanjem ukupne greške od izmerenog magnetnog azimuta na neku tačku.

Ako je kojim slučajem deklinaciona stanica na kojoj se određuju popravke busole sa vrlo tačnim koordinatama tako izmerena greška busole je čini preciznijom od verovao ili ne digitalnih magnetnih igli makar i na Ventroniksu.
Problem je što je najčešći slučaj u terenskoj praksi (mojoj!) da ponekad deklinaciona stanica nosi već dobranu grešku (naime ja je ad hoc formiram i SILUJEM presecanje nazad sa busolom, obično radi sopstvenog VP) pa je na kraju rezultat kako kada ali verovao ili ne još uvek u rangu sa magnetskim davačima malo lošijim recimo ili bar tu negde.

Ali za slučaj da je prisutan laser i da mogu preciznije da odredim poziciju deklinacione stanice onda će popravka i dalje biti skoro savršena za upotrebu i u najmanju ruku tačna kao digitalni kompasi. Od toga bolji su samo moderni žiroi ili stari žiroi ali oni su retki, veliki, osetljivi, pokvareni, nereglirani i traže za tačnu vrednost veliku komociju po vremenu pa čak i prostoru.
Novi zapadni žiroi su majka mara, sa ogradom da ipak imaju neko ograničenje po vremenu za sledeće merenje ali je stvarno to savršeno...

Dopuna: 02 Dec 2013 4:40

To ti je problem rada u ravnima.
Zato mnogi prelaze na sfernu geometriju čak i za male daljine manje od 20 km koja je teorijska granica prelaza, koje se u praksi još uvek rade ravanski, dakle ovakvim klasičnim art. postupcima. Ali taj prelaz je realan samo ako si podržan GPS-om i potpuno izbacuje korisnika art. oficira iz petlje i svodi se na komp.
Međutim objektinvo tu i klasična karta prestaje da važi onako kako smo navikli do sada.
Za daljine veće od 100, 133 km moraš iz sferne geomtrije da pređeš u geometriju obrtnog elipsoida.
U praksi je teorijska granica od 20 km često samo šminka, i za koju će ti većina prećutati da se popravke dobijaju empirijski tokom procesa pravljena tablica gađanja a uvođenjem teorijskih popravaka pri tome.
Da li se neko razume u problemtiku videćeš po tome da govori o POPRAVKAMA ZBOG KRIVINE ZEMLJE, a to je nekoreknto i potpuno nedostatno, jer obavezno reći POPRAVKAMA ZBOG KRIVINE I OBRTANJA ZEMLJE.

No kao što ti je vidljivo ovi gornji problemi su daleko od problema naše rezervne artiljerije zasnovane na ... ne znam ni ja čemu, ali ajde d aćemo se dokopati nečega, MB 120, D-30, PAB-2 pa sad neki laser ćemo već nekome oteti (našem ili tuđem) ili čak nađemo da nešto i radi... Možda ...

Dopuna: 02 Dec 2013 4:47

Malo pojašnjenje za ravanski rad:
Pravac X ose (osim za centralni meridijan zone kartografske projekicje), pravac na Severni pol i Pravac na Magnetni pol NISU ISTI.
Fucking posledica afine transformacije sfere na ravan odnosno kartu. Problem matematički rešen još negde 1808. gopdine ali jednostavno ne može bolje. Ne u ovom prostor vremenu.

Dopuna: 02 Dec 2013 5:31



Neperspektivni Gruzini.

Dopuna: 02 Dec 2013 6:36



Neperspektivni brane svoju otadžbinu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Hehe, sada znas kako je meni kada citam polovinu tvojih postova. Ali koliko sam shvatio problem je u tomo sto busola na VP nije sinhorinozavana sa busolom na OS, pa svaka ima svju gresku i pokazuje svoj sever. Naravno ako je ta greska konstantna ona moze da se lako otkloni kalibracijom, ako ne onda je ona slucajna u tu nema pomoci.
U inzinjerskoj je prirodi, a valjda su nekakvi inzinjeri projektovali orudje i nacin gadjanja, da zanemaruje elemente proracuna koji su teski za racunanje i zamenjuje ih koeficijentima. Sada to drzi vodu dok mu je preciznost zadovoljavajuca. Sto su daljine gadjanja vece jasno je da proracun mora da bude komplikovaniji. Srecom to ne smeta racunaru.
A koja je definicija perspektivnosi u VS, to jos uvek nisam uspeo da shvatim.
Jel ovo perspektivno:



ili ovo:

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Dec 2013 13:19

Busola na osmatračnici zapravo *gleda* u neki drugi azimut nego busola na VP koja je davala OP oruđima i koja generalno i *gleda* u taj OP.
Osim toga tačno, svaka busola ima različitu grešku mada pitanje je na velikom uzorku koliko su velike razlike zaindividualne greške, ali u svakom slučaju mnogo ...

Dopuna: 02 Dec 2013 13:27

Pravo pitanje je kakav bi bio efekat na dejstva Srpske Vojske u I i II balkanskom i I svetskom ratu da su topovi De Banž rashodovani (i prodati jel te) JER SU OČITO BILI NEPERSPEKTIVNI.
E zato je istorija učiteljica života. Ali ne kod Srba.
Vae scriptis...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje je je su li to prodali SRBI.Evo ja nisam imao pojma do skoro.