Pompejus ::Zar vi zbilja mislite da Srbija ima pare i mogucnosti da razvije takvo sredstvo valjano?
Kao sto vidis sa slika koje su postavljene, nije cela prica ostala samo na papiru, kao ideja....vec su radjeni i neki testovi...i to u vreme 2000. godine, kada je vojni budzet bio vise od duplo manji u odnosu na sadasnji...
Svaka čast na informacijama !!!
Nego, koliko se može naslutiti na ovoj slici, raketa stoji na nekom nosaču (lansirnoj rampi)??? Pošto se ne vidi, pretpostavljam da su koristili već postojeći ZIL za LUNU jer šta su mogli drugo sem toga....
S obzirom da se kod nas sve radi pomocu stapa i kanapa - verovatno si u pravu.
mean_machine ::Nego meni nesto drugo nije najjasnije? Gledam ove slike Marker rakete i vidim ova vojna lica kako su zadovoljna a pre toga je bio jedan rat u kome smo mogli samo neprijatelja da gledamo na ekranu.
Zar nije logicnije da su pokusali Marker raketu da iskoriste za neku vrstu PVO sistema. Kao sto je pokusano od V-2 da se napravi wasserfall raketa.
Men machine
Razmisljas u pogresnom smeru. Sprovesti tako nesto bilo bi bacanje para i gubljenje vremena. Da je postojala volja, moglo se mnogo pre bombardovanja ako ne kupiti neki nov sistem onda barem uraditi minimalna modernizacija Neve i Kuba.
Ali posto je predsednikov sin u dvadest i jednoj godini zaradio svoj prvi million DEM, onda ti je jasno sta je bio prioritet drzavne vlasti.
Sto se tice raketa “Scud” one nemaju nikakav oklop na bojevoj glavi.
Iracke modifikacije Squd-a “Al-Hussein” i “Al-Abbas” u sustini bile su letece kante za djubre! Iraku je trebala raketa kojom bi mogao da gadja Teheran i ciljeve u Izraelu.
Posto rakete sa takvim dometom nije mogao da kupi, krenulo se u samostalni razvoj.
Produzavanjem taknka za gorivo i smanjivanjem bojeve glave na 335 kg, dobijena je raketa “Al-Hussein” dometa oko 650 km. Inace proizvodnja je tekla tako sto su od tri Squd kanibalizmon pravili jednu raketu “Al-Hussein”.
Telo rakete “Al-Hussein” je bilo slabe konstrukcije pa se prilikom silazne putanje odnosno ulaska u atmosferu raspadala na vise delova. Najveci od njih bili su motor, tank za gorivo i bojeva glava. Amerikanci su na pocetku rata lansirali nenormalnu kolicinu raketa “Patriot” gadjajuci sva tri dela rakete, jer je radar patriota video tri cilja i davao informaciju da se radi o tri rakete.
Irak je tokom rata lansirao ukupno 93 rakete. Na Izrael 42, i na ciljeve u Saudiskoj Arabiji i Kuvajtu 46.
Radar sistema “Patriot” detektovao je 88 Squd raketa, ali je na samo 53 uspeo da dejstvuje. Od njih 51 je pogodio, a od toga 27 uspesno presreo i unistio bojevu glavu. Medjutim i pored unistenja bojeve glave raspadnuti delovi rakete Squd (neki tezine i po 1800 kg) pri padu sa velike visine pravili su na zemlji stetu podjednake velicine kakvu bi nacinila i detonacija bojeve glave.
Druga iracka raketa “Al-Abbas” trebalo je da ima domet od 860 km.
Zanimljiiv je bio iracki “Space” program sa raketom “Al-Abid” koja je napravljena sasatavljanjem 5 raketa Al-Hussein”!
Ovo je ipak bio preveliki zalogaj za iracke inzinjere, tako da se raketa prilikom testiranja raspala nakon lansiranja.
Ostaci Squd rakete u saudiskom pesku nakon bliskog susreta sa patriotom.
Na slici se vidi izresetan zadnji deo rakete, odnosno tank i raketni motor.
Kos93 ::hmm, a koliko je precizno ovo čudo?
50% raketa ima kruznu gresku na maksimalnoj daljini gadjanja od 140 km od 321 m.
Karakteristike rakete R400
Kalibar: 392 mm
Duzina: 6532 mm
Tezina: 1220 (1270) kg
Bojna glava: 350 (400 km)
Maksimalan domet: 140 km (128 km)
Minimalan domet: 40 km
CEP 50% raketa na 140 km: 0.21% (321 m)
pristinski korpus ::Ovo ce vas mozda zainteresovati
na ovom snimku se vidi testiranje rakete R-400.Neko je mislio da je ovo Kosava ali kad ce kosava da razvije ovoliku brzinu.
А неко је мислио и да је ,,Оркан,, у питању. Овај снимак је (вјероватно) лансирања, ,,ракетизиране,, касетне авиобомбе БЛ755 . И њој је пречник Р 416мм.
1.крстарећа ракета-није ракета.Погоњена је млазним мотором а не ракетним.Њена брзина значајно је мања.Због тога и ниске путање током лета, може се оборити са системима попут Праге , ПАТ-а Стрелом 2-М и слично.Могуће је, и ми и Ирачани смо то успевали.Али у ком проценту? Ако наша ПВО није успела да од ових одбрани чак ни своје положаје ,попут складишта ракета и ракетног горива у Липовичкој шуми шта да причамо даље?
2.тачно је да смо окружени НАТО земљама и да би на свако дејство овим ракетама на територију неке од њих НАТО одговорио са десет пута више ракета на нас.Али са друге стране 99 ми нисмо напали ни једну НАТО земљу па су опет распалили по нама са чим су год могли.
Дакле то што ми немамо намеру да нападнемо некога не значи да не треба да развијамо офанзивна оружја.То је доктрина бивше ЈНА и у деценијама које су непосредно иза нас показала се фаталном заблудом.Офанзивна оружја најчешће и имају улогу одвраћања.
3.да смо 99 имали нешто слично могли смо на пример да гађамо аеродром у Тузли уместо што смо послали два авиона у самоубилачку мисију.Ракете би сигурно биле успешније,то је доказано у заливском рату.
По мени ,није питање да ли треба да их имамо већ да ли можемо.Ми више нисмо у стању да урадимо ни много једноставније ствари које смо већ развили и чак производили а камоли овакав озбиљан пројекат. ЕДЕПРО верујем да развија само неке компоненте које онда нуди земљама трећег света као апгрејд постојећих система,вероватно још из совјетског арсенала.Да ли су у стању да ураде све? Волео бих то али лично не верујем.
Odakle info da smo slali bilo sta na Tuzlu? A ova raketa je i danas u okviru nasih mogucnosti samo je pitanje finansija. Drugo, uopste se ne radi o krstarecoj raketi ili repliciras na neki konkretan odgovor?
Odakle info da smo slali bilo sta na Tuzlu? A ova raketa je i danas u okviru nasih mogucnosti samo je pitanje finansija. Drugo, uopste se ne radi o krstarecoj raketi ili repliciras na neki konkretan odgovor?
Ово за напад на тај аеродром не могу да тврдим да је тачно,сећам се само да су неки медији овако представили ту акцију,е сад новинари су и тада лупетали ко што то чине и данас.На пример Индепендент од 27 марта 1999 каже да су оборени у покушају напада на мировне снаге у БиХ.
Али то није важно, поента онога што сам хтео да кажем је да је корисно имати средства којим можеш да узвратиш по територији са које се врше напади на тебе.Да ли је то Авиано или Хонг Конг небитно је. То је према међународном праву легитимно и сигурно ће утицати да противник још једном размисли да ли да те нападне кад зна да си у стању да узвратиш.То је било моје мишљење по питању да ли требамо овако средство или не.
Што се тиче јесмо ли у стању да је направимо новац није једини услов.На пример Садам је имао далеко већа материјална средства на располагању али није могао сам да развије Оркан већ је морао да тражи услуге неке развијеније државе.То је била бивша југа која је имала ресурсе а такве ми данас немамо.
Опаска о крстарећим ракетама,како их погрешно називамо у нашој терминологији,се односила на то да се оне могу релативно једноставно оборити лаком ПВО.Па кад могу што их нисмо више оборили него нам направише онолико јада?
Da li krstareća raketa može da se lako uništi? Da. I jesmo li to radili? Jesmo. Jesmo li pucali po svakoj? Ne. Mnogo puta su njihove rakete slane na iste ciljeve ili su napadale ciljeve gde je već bilo evakuisano sve bitno. Da li takva raketa treba da se gađa? Ne. Ona ne nanosi nikakvu bitniju štetu koja nanosi štetu vojnoj sposobnosti u ratu. Dosta raketa koje su gađale ciljeve u gradu nisu presretane jer je postojala mnogo veća šansa da ako se obore naprave mnogo veću štetu nego da pogode, recimo evakuisani i prazan generalštab. Tako da nešto može da izgleda mnogo gadnije nego što jeste u stvarnosti.
Da bi se davale neke izjave reba imati mnogo podataka i to proverenih podataka. Ne davati ovlaš informacije.
