POVR 9M14 Maljutka

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Drug pukovnik, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уз све искрене честитке за врхунски обрађивану и обрадиву тему, питаћу наивно, а да ми не замерите јер сам негде то пропустио: зашто све те ПОВР ротирају, и како оператор да зна у којој тачки ротације ракете може најлакше да погоди циљ? Ако нисам закомпликовао питање - колико је лако промашити циљ ако се маљутка нађе у неповољном делу ротације на самом циљу?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram reći da pitanje ne razumijem.
Raketa rotira 8,5 ob/s (radijalnih) i na krajnjem dometu to je 212,5 obrtaja ili 850 impulsa upravljanja. 34 u sekundi, za koje vrijeme raketa pređe 120m. Znači svaka 3,5m teoretski impuls korigira putanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Moram reći da pitanje ne razumijem.
Raketa rotira 8,5 ob/s (radijalnih) i na krajnjem dometu to je 212,5 obrtaja ili 850 impulsa upravljanja. 34 u sekundi, za koje vrijeme raketa pređe 120m. Znači svaka 3,5m teoretski impuls korigira putanju.

Ја сам крив. Пробаћу да преформулишем:
Зашто ракета прилази циљу у круговима (тако изгледа када гледамо снимке, а гледао сам и уживо). То нису велики кругови, али има их и виде се. Е, за те кругове питам - колико ометају оператора и кад он ракету најсигурније може да фиксира на циљу? Надам се да је сад јасније?

PS
Не мислим, дакле на ротацију око њене осе, већ око осе лета. Виђао сам то. Је ли то несигурност, невештина или је стварно тако.

Још једном, опростите на незнању. Мој фах су друге ствари. Не знам па питам јер видим да вам ова тема иде савршено.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

сиријусе, ти говориш о тзв "тунелу". код маљутке је 70цм ако се ја добро сећам. да, то је нормално, ниси утриповао, и није у питању никакво невешто вођење. е сад, што се дешава, искрено заборавио сам.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, ssekir75, gavrilon, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sirius stvar si dobro vidio , maljutka tako leti, zapravo jedino tako može da leti . To je zbog toga što naglavci na mlaznicama nikada ne stoje na miru nikada nisu u centru , u osi rakete . Naglavci su uvijek u krajnjem položaju i guraju maksimalnom mogućom silom rep rakete dolje ili gore ili lijevo desno . zato raketa leti po jednoj spirali , po jednom tunelu , promjera manje od metra.

Operator ne može smiriti raketu i ne može uticati u kom će trenutku raketa udariti u cilj. zbog te specifičnosti obuka za operete traje bar pola godine sa 150 do 200 "letova" dnevno , a i nakon obuke se stalno mora "letiti "svakodnevno

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::sirius stvar si dobro vidio , maljutka tako leti, zapravo jedino tako može da leti . To je zbog toga što naglavci na mlaznicama nikada ne stoje na miru nikada nisu u centru , u osi rakete . Naglavci su uvijek u krajnjem položaju i guraju maksimalnom mogućom silom rep rakete dolje ili gore ili lijevo desno . zato raketa leti po jednoj spirali , po jednom tunelu , promjera manje od metra.

Operator ne može smiriti raketu i ne može uticati u kom će trenutku raketa udariti u cilj. zbog te specifičnosti obuka za operete traje bar pola godine sa 150 do 200 "letova" dnevno , a i nakon obuke se stalno mora "letiti "svakodnevno

Сјајан одговор, као и увек - професионално, кратко и јасно. Тако сам и мислио, али нисам био сигуран. Дакле, то је та доза лутрије када је реч о гађању маљутком. Претпостваљам да је решење гађати средину силуете, па у том случају отпадају оне теорије да треба гађати спој куполе и тела, итд. Рекао бих да је онда пробацивање маљутке кроз неки прозор лепа вештина?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je ovdje takvih priča , o pogađanju prozora i to na 100 m ... maljutka nije upravljiva prvih sto metara , a i drugih 100 m je to sve Li La.

Naime dok radi buster mrdalice ne rade jer nemaju plina , tako je konstruktor napravio , raketa je stabilna i leti po pravcu koji joj diktira lanser. Taj lanser mora biti postavljen u vaservagu kako bi kasnije sve bilo potaman. U trenutku kad se buster ugasi ,odnosno oko 0,7 sekundi od lansiranja , raketa je upravljiva , ali ni tada još sve nije gotovo .. o,7 sekundi iza toga se još raketa izravnava automatski prelazi u horizontalni let , a nakon toga joj je ograničena veličina komande idi dolje na 30 % od mogućeg . Po tome ispada da se sekundu ipol do dvije ama baš ništa ne može napraviti sa Maljutkom osim da se uhvati u periskop i drži da leti horizontalno .

Sve je to napravljeno da bojeva raketa ne padne u prvi red pješadiije, i kako bi se operatoru dalo vremena da je uhvati u vidno polje i preuzme komandu.

U biti Maljutka napada tenk iz gornje zone , ona cijelo vrijeme leti iznad visine tenka , kako ne bi zapela za neku prepreku , a onda u zadnjoj sekundi se obrušava na cilj.

Kod izbora vojnika za operatere je izuzetno važan upravo taj unutrašnji sat , da vojnik zna točno kad je 15,3 sekunde, ili 18,5 s i stisne dugme u tom trenutku , to je prvi test , a onda dolaze stotine letova na trenažeru .

@nenad

Pitaš me za simulator , trenažer , ne znam puno detalja , ja sam tada odradio svoj dio posla , rastavili smo raketu snimili sve dijelove napravili dokumentaciju po kojoj je izvršeno modeliranje , i u realnim uvjetima odredili momente inercija , mase i težišta , snimljene su karakteristike motora. Sa tim podacima je izvršeno modeliranje leta rakete u 6 DOF, znam da je u simulatoru računata putanja rakete u realnom vremenu, za svaki metar ( i manje od metra ) u toku simuliranog leta.

Isto ili slično je urađeno i za tenk odnosno tipična borbena vozila , sve je to odradila ekipa sa sveučilišta koja se i sad mota po tim simulacijama u realnom vremenu [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor, Gargantua, ssekir75, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала на исцрпном и професионалном одговору. Поновићу: зато волим, између осталог, што смо направили овај форум. На површини интернета одржава га једино знање. Друго и не треба.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Imam nekoliko pitanja, a kreće od jednog detalja vezanog uz buster Maljutke. Koliko sam prevrtio literaturu, jedino Maljutka ima mlaznice pri vrhu komore.
Sve ostale konstrukcije, bilo bustera ili marš motora, (HOT, TOW, Fagot, Bumbar, Metis-M...) imaju mlaznice pri dnu komore što mi onako i vuče na normalno. Pokušavam dokučiti razlog zašto su to tako izveli. Možda da mlaz bude dalje od polimernog korpusa krila ? Ako je možda konstrukcijski zbog kačenja glave pa da iskoriste već potrebne mlaznice, ali to se moglo i drugačije isto tako jednostavno.

Ovaj detalj vodi do drugog pitanja. Položaj pripale goriva u odnosu na mlaznicu. Čisto da budem razumljiviji sa pitanjem...



Ima sigurno još kamara vrsta, ali za temu ove tri dovoljno. Slobodni blok gori sa svih strana i kod maljutkinog bustera pripala je na kontra strani od mlaznice. Dali može biti i na strani mlaznice ?
Nazvao sa ''cigara'' , puni blok inhibiran sa svih strana osim sa jednog čela (maljutkin marš motor). Tu je sve jasno.
I BATES, inhibirana vanjska površina, sve ostale površine goruće (marš motor Bumbara). Inače ošecovao sam taj blok kao FI 120 x 160mm. ''Mesa'' ima 40mm po strani, a čini se da je i rupa 40mm.
E tu mi je glavna dilema. Gdje bi trebala biti pripala u odnosu na mlaznicu ? Kod Bumbara je na kontra strani od mlaznice, a kod Bumbara 3000 na strani mlaznice. Istina i blok goriva je kod zadnje nešto izmodificiran.

• 1Ovo se svidja korisniku: Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osim kod maljutke , koliko se sjećam prednje mlaznice ima familija RPG raketa , to je dosta praktično rješenje, naime kad gorivo bude pri kraju ostaci izgaranja , sliveri , kod normalnih motora budu izbačeni van kroz mlaznicu, a to je bačena enargija i rasturanje u brzini rakete . Kad je mlaznica iznad bloka goriva , onda uslijed ubrzavanja sliveri legnu na dno motora i izgore .

Osim toga se kod RPG a konstruktor elegantno izvukao od kontra udara tlaka izbacnog punjenja , naime onaj barut koji gura projektil i kontra masu razvija tlak od cca 700 bara , i taj bi tlak mogao prodreti u motor da je mlaznica unutar lansera , mlaznice su veni i nema tog problema .

Sa stanovišta termodinamike i strujanja mlaznica kod Maljutke može biti i gore i dolje , ali eto konstruktor je iz nekog sebi znanog razloga stavio gore, vjerojatno zbog stabiliteta , jer je lanser skoro nulte dužine , i onda je bolje da motor vuče raketu.

Pripala bi morala biti načelno na suprotnoj strani od mlaznice , kako bi barutni plinovi i užarene krute čestice lijepo strujale i šmirglale površinu nitroglicerinskog baruta i zapalile ga na cijeloj površini. Bilo kakvo odstupanje od tog pravila dovodi do poteškoća, tipični primjer loše pripale su motori tipa OSA i ZOLJA i ona cijela familija ruskih raketa sa sličnim motorima , tu pripala teško da može odraditi posao , jer barutni plinovi ne mogu samo tako prostrujati kroz cjevčice. Tu dolazi do kompresije zraka u cjevćicana i one se pale neregularno , kod bustera R 262 su se konstruktori izvukli tako da su čepovi šuplji i plinovi struje kroz cijevi. Oganj i R 2622 (marševski motor )su primjeri dobrih pripala

Daj sliku bumbara 3000 da vidimo što je to napravljeno