Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kako su taj problem resili Portugalci sa njihovim lanserom za 37mm SNEB NRZ?

• 5Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus, _commandos_, voja64, Vl veliki, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Većina tih nevođenih Raketnih Zrna prve generacije su imala raketni motor koji je radio i izvan cijevi lansera . Poznata američka Bazooka je imala i nekakav komad lima ispred nišanđije da ga zaštiti od vatrenog mlaza, bilo je tu i kapuljača kakve nose ljevaći i zapštitnih naočala , a najčešče se pucalo žmirečki .

Tek pojavom impulsnih raketnih motora koji rade 5 stotinki sekunde bilo je moguće napraviti lansere tipa OSA ili ZOLJA kojima se motor ugasi dok su još u lanseru i ne rigaju vatru u oći nišanđije.

Konkretno kod ovih Porugalaca ne znam kako je riješeno, ali sigurno frajer sa kratkim rukavima i bez kacige i naočala ne bi preživio rad normalnog raketnog motora , možda je kvaka u tome što je to sve igračka , mala raketica mali motorič, i možda je njegov mlaz dugačak pol metra , a lanser preko metra ispred očiju . Ja sam navikao na to da OSA kad rikne ruši zid iza sebe , tako da te male raketice ...zaista ne znam.

Sve te rakete tipa zrak zemlja kad se pucaju iz aviona čim napuste lanser već imaju neku brzinu , brzinu aviona , i ponašaju se kao dvostepene rakete prvi stupanj odnosno početnu brzinu daje avion , a onda ona nabere svoju brzinu . Za rad krilaca je bitno da se ona što prije nađu u zdravoj zračnoj struji i da drže pravac leta , jako je važna dinamika otvaranja krilaca , moraju se sva krilca istovremeno otvoriti i zabraviti u otvorenom položaju . Francuzi su tu na raketi od 37 mm primjenili centralni prsten koji preko klipa otvara sva krilca istovremeno kao kod naše Munje M74, odnosno američkog Mighty mous od 70 mm. To je najbolje rješenje iako naj kompliciranije .

Tijekom devedesetih godina su na Balkanu korištene takete kalibra 57 mm kao mali VBR sustavi zemlja zemlja , to je sve dosta loše letilo pa je na kraju i ekipa sa Mašinskog fakulteta iz Beograda bila angažirana da to sve malo dovede u red i popravi, dodavanjem izbacnog punjenja u lanser koji bi poput bestrzajnog topa ispalio raketu iz lansera , ali je to bio preveliki zalogaj i prekomplicirano pa se nastavilo sa šenlučenjem dok je bilo NRZ 57 mm .

Bilo je čak pokušaja lansiranja NRZ 57 mm sa ramena , vidio sam negdje čak film o tome , ali sve je to loše jer ti motori jednostavno imaju premali potisak i predugo rade ,a da bi raketa bila precizna .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš i švabo je na panzeršreku 88 mm imao zaštitni lim sa malim staklom takođe i prve verzije Belgiskog blindcide od 89mm ako se ne varam posle su to Belgijanci rešili tako da ne treba žaštitni lim sa staklićem. U Libiji i Siriji se masovno koriste rbr napravljen odnrz 57mm ima video gađana što sam postavio na temi o NRZ i isto imaju zaštitno staklo ili plastiku da ih mlaz ne oprlji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::
Tijekom devedesetih godina su na Balkanu korištene takete kalibra 57 mm kao mali VBR sustavi zemlja zemlja , to je sve dosta loše letilo pa je na kraju i ekipa sa Mašinskog fakulteta iz Beograda bila angažirana da to sve malo dovede u red i popravi, dodavanjem izbacnog punjenja u lanser koji bi poput bestrzajnog topa ispalio raketu iz lansera , ali je to bio preveliki zalogaj i prekomplicirano pa se nastavilo sa šenlučenjem dok je bilo NRZ 57 mm .


Na drugi pogled, rešenje je ipak tu negde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što je to ?? na fotki

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno izbacivo punjenje sa Igle. Bastard na kvadrat

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Raketni motor je od vazduhoplovne S-5 rakete 57mm. Mora da je izmenjen jer treba brže da sagori da ne baca plamen kada izlazi iz cevi.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj motor koji bi brže izgorio odnosno radio krače mora imati veći kritični otvor mlaznice, tu je stvar skoro proporcionalna i može se uzeti sa 99 % sigurnosti da 1cm2 površine mlaznice daje 1500 N potiska ako je tlak u motoru stotinjak bara . Po fotkama je to mala mlaznica , rekao bih da je motor 100% skinut sa NRZ 57 mm , znači motor radi dugo , oko sekunde.

Vjerojatno su nekim gas generatorom , odnosno izbacnim motorom sa Fagota ili nečeg sličnog odmakli raketu par metara od nišanđije i onda upalili motor.

Na temi Orkan smo diskutirali na tu temu , po Gantmaherovim teorijama , a dokazano su točne , idealno bi bilo da motor odnosno gas generator odradi svoje u cijevi lansera i da raketa dobije rotaciju još u cijevi , zatim raketa mirno bez pogona izleti van i u zdravoj zračnoj struji otvori krila , malo mahne repom stabilizira se i tada se upali marševski motor , koji bi trebao raditi dugo bar desetak sekundi da raketa izađe iz gustih slojeva atmosfere i tek tada na većoj visini nabere brzinu.

U svakom slučaju zanimljiv trend , naime cilj nije kupola tenka koji se kreče i putanja rakete ne mora biti rezantna, već može imati kut lansiranja i do 45 stupnjeva ,ostvariti veći domet ,a termobarik na cilju radi svoje

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@raketaš
malo ću u OT, ali ovakva kompozicija raketnog motora mi je malo nejasna. Radi se naime o raketi za PVO sistem kontejnerskog tipa. Možeš li da rekonstruišeš režime rada?

• 4Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, aramis s, azarakhsh, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U principu mogu napraviti jednu brzinsku analizu ovog dvorežimskog motora .

Na startu se pale sva tri goriva , crveno označeno gorivo je dominantno ima veliku brzinu izgaranja i relativno malu površinu ,izgara u rupi i sa čeone površine , to osigurava neki početni potisak meki start rakete . Kako napreduje izgaranje površina izgaranja u rupi se povećava ali se i dužina bloka skrati , ali ipak je to izrazito progresivna forma raketnog goriva tako da taj motor razvija sve veći potisak što je i u skladu sa namjenom , nagurati što veću brzinu raketi u što kračem roku kako bi što prije izašla na marševsku fazu.

Cijelo to vrijeme izgara i žuto raketno gorivo ali ono gori sporo i njegov priliv u potisku je skoro baz značaja , jer izgara relativno mala površina u rupi , sve dok ne izgori buster faza lada se oslobađa jadan bok i počinje izgaranje sa skoro konstantnim potiskom ( površina u rupi raste ali se sa boka blok skrati , tako da se dobije skoro konstantan potisak.

Treći blok goriva izgara cijelo vrijeme ali on je tu u funkciji razvoja plinova koji "hlade" mlaznicu on daje produkte izgaranja niske temperature koji onda stvaraju zaštitni sloj debeo par milimetara koji sprečava da vreli plinovi glavnog motora direktno napadnu mlaznicu.

Sve u svemu vrlo napredno zamišljen koncept motora i jeftin u proizvodnji , pogotovo ako se sve još sve omota sa karbonskim kompozitom . Otpada problem kalupa koji nestane nakon namotavanja kompozita i nema problema sa nalivanjem i polimerizacijom kompozitnog goriva u kompozitnoj komori raketnog motora.

Mi smo se bavili tim tehnologijama , ljepljenjem blokova raketnog goriva , i namotavanjem kompozita na blokove raketnog baruta .. to je jedna vrlo primamljiva tehnologija na prvi pogled , ali sve pada u vodu ako se traži završni hidrotest čvrstoće karbonske strukture komore.

Bilo je tu istraživanja holografskim metodama , kako kod nekog manjeg tlaka i ne sa vodom nego nekim inertnim plinom simulirati naponska stanja u komori motora i na bazi te simulacije prognozirati kako se to sve bude ponašalo na velikom tlaku.

Kod tih modernih kompozitnih goriva i dvorežimskih raketnih motora je izuzetno važno postići nisku ovisnost brzine izgaranja od tlaka , i stabilnu brzinu izgaranja marševskog motora na malom tlaku.

Na primjer kod ovog motora je u fazi bustera potisak desetak puta veći od potiska marševske faze , a razlika tlakova je recimo 70 bara i 35 bara .. sa našim gorivima s kojima smo eksperimentirali do devedesetih godina , marševski motor bi se na tlaku od 35 bara ugasio ili bi kašljao , a buster bi sve razvalio jer bi tlak otišao na 400-500 bara.

Mogu pretpostaviti da ni oksidans u tom motoru nije iz grupe perklorata jer se sa njima ne može postići tako drastična promjena u režimima potiska a da tlak drastično ne poraste ... ali karbonski kompozit je dovoljno lagan i dovoljno jak pa je kinez išao na neko srednje rješenje .. bilo bi zgodno iskopati više podataka o tom motoru ???