Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Verzija sa 10-krakim dendritom i petokrakom u kanalu isto može dati izlaz, možda je čak i realnija situacija



Jezgro tog trna jeste nešto tanje u toj kombinaciji, ali krakovi su mesnatiji tako da mi je ovo možda primjerenije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pokušaj se stavit u ulogu tehnologa i razradi nacrt tog trna kako bi ga napravio iz jednog komada aluminija . Mogu zamisliti jedan specijalno rađen stroj , glodalicu- obradni centar sa stolom dužine par metara sa dvije glave i automatskom podjelom kruga , a ove ostale koordinate stotinjak milimetara hoda .

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne sumnjam ja da su i jedni i drugi tih godina imali na raspolaganju sve što su zamislili da im treba, pa tako i razne mašine za izradu svega i svačega, čak i ovakvih nakaradnih trnova.
Mene naravno više od svega zanima čisto koncept motora iznutra, šta se krije ispod lima. Naravno ruski motori su mi mnogo jednostavniji, istina njihovu literaturu puno više čitam, ali i motori su im bili jednostavniji i sa mnogo manje nekakvih egzibicija. Kod Amerikanaca, kao u ovom primjeru, komotno možeš osloboditi maštu jer stvarno možeš očekivati da svašta bude unutra.

Ovo zadnje, da li sa 12 ili 10 krakova u dendritu je zapravo za njihove pojmove sasvim normalan motor tog vremena
Zapravo čak su i parametri recimo normalni, za taj kratki i jaki buster treba tih 3200 kvadratnih centimetara što u omjeru izlazne površine cca 58cm2 čini odnos 55 što je sasvim korektno, i više nego korektno. Istina drugi kriteriji, izlazna površina i površina grla, njihov omjer je podosta kritičan tako da erozije ima sigurno.

Kad rekoh da je kod njih sve moguće i da se mašta komotno može raspojasati…



Ovo je jedan motor iz tog doba, kad sumiram izvor slike, autore teksta, iz koje su kuhinje, koje je doba u pitanju, par specifičnih detalja na korpusu tog motora kao one rupe na prirubnici, 12 krakova dendrita…ovo je motor Genie (AIR-2) rakete, gotovo 100% siguran. Motorčina od 380mm tako da je i trnčina kolosalna. Ovo je inače pogled sa prednje strane, dendrit se naravno “širi” prema izlazu na strani mlaznice.
Kad uhvatim vremena sortirat ću i ovaj motor, već jesam nešto uradio, ali u međuvremenu se pronašlo još korisnih podataka, slika, šema pa skupa sa svim ostalim, a za ovaj motor se stvarno ima svašta nešta na raspolaganju, izaće jedan fini cross cut. Još jedna starudija od motora, a crteža iznutra iz nekog razloga na internetu nema

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

đaba im sva nauka kad se pojavi lunker, taj lanser i posada su mrtvi taj čas. Zbog minus 30 ili više su rusi izbjegavali te kerefeke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo su motori na avionskim raketama i tu može biti i minus i plus temperatura problem. Minus čisto zbog atmosferske temperature, a plus zbog trenja tako da je upitno šta je bio veći problem.
Udubit ću se malo dublje u ovaj Genie motor, moguće, ili biti će prije od moguće, da je motor okolo imao vanjske izolacije i to pozamašnog sloja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo Genie na brzinski, tu nema nekih dilema, manje više ovo je kako je taj motor izgledao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Erozivno gorenje...mnogo komplicirana tema i nešto što mi pravi najviše problema kod računa unutrašnje balistike, nekad toliko da moram odustati. A na prvu izgleda da nije nešto komplicirano, međutim baš je



Evo čak i najobičnije šaške Grada prave problem, kako su izračunali da je ukupni startni kriteriji Pobedonosceva 180 !?
Probao sam preko starih motora Kaćuše doći do neke matematike, ali tamo je to jednostavnije jer su šaške u snopu, ovdje je šaška jedna ispred druge.

Recimo možda, ali baš možda ide nešto kao ovo:
Prednja šaška nije problem, površina gorenja naprema izlazna površina je Pobedonoscev 174,9 za vanjsku površinu i 149,2 za kanal. Onda sam kanal zadnje šaške također ostavio kao zasebi slučaj i da kroz taj kanal prolaze samo plinovi gorenja tog kanala pa je to 265,2.
A vanjsku površinu zadnje šaške sam ''opteretio'' sa plinovima gorenja te šaške skupa sa plinovima gorenja prednje šaške, znači svi plinovi prednje da se provlaže kroz zazor između komore motora i zadnje šaške i dobio Pobedonosceva 192,4.

Znači 174,9 / 192,4 / 149,2 / 265,2 ... aritmetička sredina 195,4 nije ni blizo ...

Pa sam probao nekako preko površina, nešto tako je kod Kaćuše. Prednja šaška izvana je 44,3% ukupne površine gorenja (6565,4 cm2), zadnja izvana je 39,6% i kanali su 10,3% odnosno 5,8% pa sam svakom pojedinačnom Pobedonoscevu dodjelio postotni udio:
174,9*0,443+192,4*0,396+149,2*0,103+265,2*0,058 i dobio 184,4 što recimo približno 180 koliko kažu da je. Ovo vjerovatno veze sa životom nema

U svakom slučaju, iako šaške što gore izvana i po kanalu i koje su sa pokrivenim čelima pa nema kraćenja, imaju konstantnu površinu gorenja, zbog erozije čak i te i takve šaške nemaju ni probližno konstantne vrijednosti tlaka i potiska.

Nemam začudo nijedan dijagram tlak-vrijeme ili potisak-vrijeme za izvorni Grad, motor naštancan u milionima komada i ima ga svuda po svijetu, a nema dijagrama
Meni ispada ovako, i mislim da nije daleko od stvarnosti



to je na 20degC dok je na +50 to još manje konstantno



U stvarnosti bi trebalo biti narano manje ćoškasto odnosno ovako nekako

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 29 Jan 2026 14:18

Copy sa teme Grad:



Kronologija Grada od početka do prelaza na korištenje kompozitnog goriva

Prvi motor je bio sa dvije različite šaške, prednja nešto veća, zadnja naravno manja da se omogući plinovima prolaz. Gorivo je bilo RSI-12M i na svaku šašku se lijepilo po 6 odstojnika radi centriranja goriva u komori motora. To su naravno motori u raketi M-21OF (9M22).

Zatim se napravio Grad-P (partizan), mislim da je indeks rakete 9M22M, samo jedna šaška u skraćenom motoru, i to ako se ne varam bez ikakvih dorada, jednostavno se uzela zadnja šaška izvornog motora.

Ljepljenje ovih odstojnika koji su zapravo gorivo istog sastava kao i šaške, inače dužina je 50mm i širina 10mm, je živa patnja, pa su radi skraćenja proizvodnog ciklusa time i pojeftinjenja proizvodnje, redizajnirali šaške tako što su odstojnici ukomponirani u samu šašku, šaška sa zigovima po cijeloj dužini takva izađe iz šnek mašine. Nadalje su unificirali šaške pa su obije identične, promjenili su recepturu goriva i sad je to gorivo RST-4K koje je nešto veće gustoće od RSI-12M pa su i šaške manjeg volumena.

Dalje u nizu su šaške izrađene od goriva RSI-MBP. Zadržan je koncept centriranja sa zigovima sa prethodnog modela, ponovo su to dvije različite šaške u dimenzijama sličnim izvornim sa samog početka, a gorivo je mješavina starog ostarjelog goriva (NDT serija) kojeg su imali po magacinima čitavu masu u raznim starim raketama i novo proizvedenog RSI-12M kojim se ''osvježila'' stara masa.

I za kraj je ostala šaška od RNDSI-5KM goriva, to je šaška u raketama serije 9M28 što je spominjana na prethodnoj strani. Jedna šaška u motoru, raketa je naravno kraća i lakša od M-21OF, manjeg dometa, ali ima težu i bolje efikasnu bojevu glavu.

Time je završena priča o Gradu sa bezdimnim ili bolje rečeno malodimnim dvobaznim gorivima i dometima do 20km, dalje onda na scenu idu motori dimilice sa kompozitima

---------------------------------------------------------------------------------------

Dopuna: 29 Jan 2026 14:30

Račun sa termokemijskom konstantom 250K





i sa 400K





Prvi daje sekunde bliže navodno stvarnom stanju, drugi parametre ...
Ukupni impuls je uredan, sve je to od 39200 do 40100 Ns

Dopuna: 29 Jan 2026 15:03

Poljaci...niđe veze



Rumunji, to već liči kako treba i blisko





Dopuna: 29 Jan 2026 17:27

I naravno Rusi kao najmjerodavniji



Na +50degC treba biti 1,37 sekundi, na -40degC 2,37s i na -50degC 2,6 sekundi.
Pik tlak na +50 je 172 bara, na -40 je 94 bara, a na -50 88 bara

Dopuna: 29 Jan 2026 18:02

Razmišljanje naglas:

-pik tlak mi je uvijek niži i erozivno gorenje mi uvijek duže traje iz razloga što “šmirglam” gorivo jednoliko po cijeloj površini što u stvarnosti naravno nije slučaj

-ako se šaška više šmirgla na izlaznoj strani brže će se otvoriti prolaz plinovima i motor će ranije preći u fazu stabilnog gorenja

-ovo sad jedno s drugim nema baš neke veze jer ako šmirglam cijelu površinu tlak u piku bi trebao biti veći, a nije !?

-kako dobiti ovaj fini prelaz iz nominalnog gorenja u crkavanje motora? Šaška očito ne gori tako da obgara izvana i iznutra kao klada u peći i da na kraju ostane samo ljuskica koja u trenutku nestane. Kanali 24mm i 13,5mm se sigurno na izlazu razguze, izvana se površina od šmirglanja također prevede iz cilindra u konus i onda se na kraju dobije cijev sa stijenkom recimo tako klinaste uzdužne forme. I onda kreće kraćenje dužine što daje ovu finu lijepu završnu formu, koja zapravo lijepo izgleda, ali nije poželjna jer to nosi gubitak impulsa

Šaška, obična cijev, cilindri, teoretski konstantna površina gorenja…al je klinac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da te malo utješim, nije samo tebe hebala erozija ..evo par simulacija izgaranja , samo me nemoj pitati kako sam to dobio .


Ovo žuto je proračun bez erozije , Zeleno pod istim uvjetima rađeno po knjizi prof. Barera, Ljubičasto po metodi prof. Zečevića , a ono smeđe desno je po metodi prof Vinickog .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Hvala na dijagramu, ali ako je to račun za Grad, onda nešta tu gadno ne štima. Prvo ovih 100 bara bez erozije odnosno da je 100 bara nominalni tlak



100 bara i 50mm grla mlaznice je bez uključivanja gubitaka, potisak od 30430 N, što je mnogo preko onoga što Grad motor u stvarnosti daje.
A erozija mi je po sve tri metode računa izuzetno premala.



Ovo je što dobijem (po dva načina računanja dodatka na brzinu gorenja) ako svaku od četiri površine ''opteretim'' sa njihovim individualnim koeficijentom erozije što je naravno realnije nego sve sa jednim skupnim, onim 180 u startu.
Jednostavno tu mora biti ovakvog znatnog skoka tlaka u startu, brzina gorenja je u startu 30% veća zbog erozije, što diže tlak, pa je onda i osnovna brzina gorenja veća, skupi vamo skupi tamo i ode tlak na skoro duplo veći od nominalnog.
Nije bezvraga što su stjenke komore 3,1 odnosno 3,7mm debele.