Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da se ispravim, i motor od R-60 ima nešto malo manje goriva nego što je bilo u dvorežimnom Falconu.

Na lijevoj strani ruski motori, na oko normalni, desno su američki i naravno tu ima svega svačega. Mislim da ću se oko ovog Kondora AGM-53A malo pozabaviti u narednom vremenu



17” raketa (432mm) i unutra trupac goriva koji na krajnjoj minus temperaturi gori i do 200 sekundi ! A gorivo je aluminizirani kompozit sa temperaturom plinova i do 3150 degC…
Sklop mlaznice i strujne cijevi je naravno prema tome prilagođen, puno grafita i pirolitski grafitni prsteni u grlu, koje je inače samo 28,5mm promjera.



Ali šta me startno pati je da me jebendišu dimenzije motora i masa goriva. Goriva je izgleda bilo 265kg, a dužina motora sugerira da bi trupac goriva mogao biti i do 1500mm. I tu kreće jebendisanje…

@raketaš…unutar komore je sigurno ablativna obloga…jel imalo normalno da ablativna obloga bude i do 30mm !?
Računam da je gorivo uliveno u komoru pa mi tako ispada ovih 30mm što mi je totalno nakaradno, spominju generalno gubitak volumena 5-10% ovisno o gabaritima ako je ablativna obloga prisutna, ali ovo je znatno više.
Osim ako trupac sa inhibitorom izvana nije umetnut u motor čije su stijenke obložene ablativnom zaštitom pa bi onda dimenzije i masa imale smisla

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Još jedan američki frik motor, ako nisam totalno promašio, ali mislim da nisam



Falio je motor Mk78 Mod.0 (AGM-45B Shrike) da se barem donekle kompletira paleta svih Shrike motora. Ostali (jednorežimni) su jasni, samo ovi dvorežimni odnosno traženje konačnog, tog Mk78, je živa patnja. I mislim da je upravo ovo gore u pitanju.
Koncept Hawk motora, isto gorivo, a osnovni trik je u marševskom gorivu (ANP-3196-1), gorivo koje stabilno gori na malim tlakovima i gori jako sporo jer je nafilovano katalizatorima i to poprilično, u ovom slučaju ne oksamidom već je to nitroguanidine (da ne prevodim na naški)

U svakom slučaju motor, od svih iz zraka lansiranih, ako se ne varam sa najvećom razlikom potiska u busteru i maršu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nova vratolomija od XM46 motora…baš pravo muči i mrcvari. Izmjena svega jer pojavilo se dodatnih podataka o gorivu koji dosta mjenjaju situaciju. Koristio sam gustoću 1750 kg/m3 međutim u pitanju je 1738kg/m3 što ne mjenja puno međutim zakon gorenja mi nije bio dobar. Eksponent je 0,4 i to je OK i korišteno stalno, međutim zakon 3*p^0,4 mi ne valja jer u pitanju je prije nešto kao 2,4*p^0,4
A to utječe mnogo i geometriju treba mjenjati da se ubodu izlazi sila i rashoda goriva. Sporije gorivo traži još veću površinu od onoga što sam do sada pokušavao naći, a prostor i dalje onaj isti skučeni.

Nije problem našiljiti površinu za buster ni sa ovim zakonom gorenja, ali svako davanje busteru je uzimanje od ostatka goriva koje treba dati izlaz u maršu. I onda mi palo na pamet da busteru dodam kile goriva ne da oduzimam dužinski od marševskog goriva jer bi motor tako u maršu crko nego da odgrizem radijalno, a da bi to sve imalo smisla u kanal treba uvesti zvijezdu.

I zvijezda pravo dobro upada, jako je dobro volumensko iskorištenje, zvijezda u kanalu fino pomaže busteru i dodatno još ustabili marševski stadij da nema progresivnosti. Tlakovi urednih 130/20 bara, izlaz (sile, kile, sekunde) korektan, čak bih rekao da je i tehnološki ovo izvedivo što se tiče forme.

Jedino što ovaj koncept nisam nigdje našao u njihovim knjigama, ni u opisu ni u slici, dendrit-modificirani vagonski kotač+zvijezda, ali koncept koji u sumi svih ulaznih parametara daje ciljani izlaz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je već ludilo , moš mislit što bih, kao šef odjela za razvoj tehnologija, rekao konstruktoru takvog motora," nosi si to mami ili tati da ti napravi trn za livenje tog kompozita".

Obična zvijezda za kalibar 122 mm dužine metar ipol je problematična za izradu i vađenje , ali se slažem potpuno s tobom da su takva žongliranja sigurno rađena.

Kako se rade trnovi za takve motore ne znam , kako napraviti deset trnova da su u bobu isti za običnu zvijezdu, znam .. Odeš u banku uzmeš kredit na 5-6 miliona dolara , sad je to možda i desetak i poručiš specijalnu profilnu brusilicu.. Spominjem nju jer je zadnja u lancu , a prije toga imaš neku grubu šropalicu , pa finu hoblericu , pa grubu brusilicu, pa Plinsku komoru za kaljenje , pa preša za ravnanje i onda profilna brusilica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Odličan zadatak za studente na smjeru motora, složi motor iznutra prema dostupnim podacima:

Dužina motora 723 mm
Promjer motora 163 mm
Dužina komore 492 mm
Promjer komore 159 mm
Debljina stjenke 2 mm

Masa motora 19,5 kg
Masa goriva 12 kg
Masa goriva u busteru 6 kg
Masa goriva u maršu 6 kg

Gustoća goriva 1738 kg/m3
Omjer toplina k=1,22
Temperatura 3105 K (69 bar)
Eksponent u zakonu gorenja 0,4
Brzina gorenja (69 bar) 12,7 mm/s
Molarna masa 28,5 kg/kmol

Potisak u busteru 2005 kg
Potisak u maršu 288 kg
Buster 0,63 sek
Marš 4,09 sek
Ukupni impuls 2449 kgs

ili prema drugom izvoru

Potisak u busteru 2079 kg
Potisak u maršu 277 kg
Buster 0,61 sek
Marš 4,25 sek
Ukupni impuls 2458 kgs

Jedno je gorivo unutra tako da nema pomoći sa različitim brzinama gorenja, gustoćama i ostalim, samo su površine u pitanju. Dendrita je bilo u nekolicini motora (neki su i dalje aktivni, Maverick, Amraam) tako da svakako nije za odbaciti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Kako se rade trnovi za takve motore ne znam...

3D štampanje trna ne bi išlo?
(ne trolujem, iskreno pitanje, zanima me)

• 2Ovo se svidja korisnicima: HrcAk47, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::raketaš ::
Kako se rade trnovi za takve motore ne znam...

3D štampanje trna ne bi išlo?
(ne trolujem, iskreno pitanje, zanima me)

1980 godine 3D štampanje , ne bi išlo.

Ima tu nekoliko problema , prvo komora raketnog motora od kompozitnog materijala , obična cevulja , kad se kompozit stisne oko nje moš se slikat s njom. Trn mora biti od vrlo kvalitetnog aluminija i tvrdo kromiran , aluminij se dosta širi na temperaturama polimerizacije i post curinga epoxi smola. Ako namotaš cijev od kompozita na temperaturi od 60 C i onda to još zapečeš na 160 C ima šanse da izvučeš taj trn ako nije u kontra konus ili nema sedlo u sredini. Najbolje je pustiti tekući dušik kroz njega da se smanji i onda na preši to potegneš i imaš cevurdu ( tako sam 1976 godine napravio prvi lanser za raketu OSA )

Kod komora raketnih motora koje su obmotane oko dna, imaš male zelene koji uđu unutra i to ti sve rastave na dijelove pa možeš izvući van kroz malu rupu . Obično se ti trnovi rade od legure na bazi Bizmuta i Kositra koja se tali na 130 do 160 C . Znaći prvo odliješ u nekom kalupu , pa to potokariš na mjeru . Na to namotaš kompozit , polimeriziraš i onda staviš u komoru da se WOOD legura istopi i iscuri iz komore.

Ima i fora sa gipsom, Napraviš gipasani model , njega potokariš na mjeru , namotaš komoru motora od kompozita , to sve zajedno staviš u peć da polimerizira, a na toj temperaturi " GIPS " doživi transformaciju i postane vodotopiv. onda ga opereš s minivašem i dobiješ" šuplju "komoru raketnog motora.

E sad kad si dobio tu bocu od kompozita koja ima dno iz jednog komada s komorom i ima onaj grlić od mlaznice , trebaš unutra ubaciti taj trn koji ima veći promjer od grlića, i u to sve naliti kompozit koji je gusta tjestatsta masa , moraš to sve vakumirati da nebude lunkera i onda polimerizirati na temperaturi od nekih 130 C .

Nakon toga ako se kompozitno raketno gorivo nije zalijepilo na trn koji formira zvijezdu , moraš to sve uzvući van.

Najbolja bi usporedba tog zahvata bila sa operacijom krajnika kroz šupak, ili popravkom karburatora kroz auspuh.

Ovo što sam opisao (vađenje krajnika ) je u biti tehnologija izrade buster raketnog motora od PANCIR rakete , skidam kapu i poklanjakm se do poda ekipi koja to radi u seriji .

Ovi motori koje fura drug pukovnk su blagi užas od problema s tim trnovima i budem nešto napisao na tu temu , ali Pancir ili novi motor od Himarsa ne znam mislim da su ipak u pitanju mali zeleni

• 1Ovo se svidja korisniku: dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::1980 godine 3D štampanje , ne bi išlo

60-te su u pitanju jer od tada su ovi motori iz serije Falcon raketa. Evo jedan mandrel iz tog doba, nemam pojma koji motor bi mogao biti, ali interesantan je mandrel jer je baš mali i dendrit je sa 16 krakova



Čisto radi vizualizacije dimenzija tih malih krakova, inače cijeli mandrel je dimenzija 76x540mm

• 1Ovo se svidja korisniku: dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je to još pod blagim uzdužnim konusom , par desetinki milimetra na toj dužini .

Radio sam takve trnove , kad kažem radio, otišao na specijalizaciju u njemačku i kao glavni inženjer jednog sektora u PRETISU naućio kako se radi na dugohodnoj brusilici i onda obućio nekoliko brusaća u tom poslu.

Na stol od brusilice ( 1250mm x6000mm ) smo montirali dopunske nosaće kirnere podionog aparata, tako da možemo praviti podjelu od 6 ili8 krakova zvijezde. Kirneri su bili razlićite visine keko bi dobili uzdužni konus, i bili su van vertikalne ose kako bi dobili i taj drugi konus.

Unutrašnji radijus zvijezde je formiran profiliranjem tocila na aparatu DIJAFORM po šabloni koja je bila 6 puta veća od radijusa gotovog trna.

Nekeko u to vrijeme ( 1980 godina ) moj OKB je već počeo projektirati CNC strojeve za potrebe PRETIS a i vojne industrije u SSSR u , tako da su konstruktori počeli razvijati male CNC naprave za profiliranje tih radijusa.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, novator, vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Moram da ispravim raketas, "3d stampaci" su postojali i 1980e, radili su ekstruzijom plastike, ali su bili iskljucivo kopir tipa i generalno nepodobni za bilo sta za sta je trebala preciznost.
Za prvi "3d stampac" se moze okvirno uzeti masina za automatsko zavarivanje Evgenija Oskarovica Patona iz 1938., ista je osim klasicnih ravnih varova mogla da radi kompleksne varove, kao i da od varova "gradi" metalnu strukturu. Masina je bila kopir tipa, znaci da je morao da postoji model toga sta se treba zavariti/napraviti. Naravno, preciznost je bila nedovoljna, a masina je bila ogranicena kolicinom osa (3 u najnaprednijoj verziji, jedna ili dve kod onih masovno koricenih) po kojoj se glava mogla pokretati.

Automatsko varenje trupa tenka: