offline
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 748
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: lacko, kandaladin, Khaless, MB120mm, vasaw, Mirage 2000N, madza, pedja63, Voja1978, Shone 89, 4channer, Velibor Rado, 90SIN
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano: 11 Maj 2013 23:03
Блиска историја верзија МиГ-а 29 на тржишту:
Продаја МиГ-29 породицe руских борбених авиона била је изузетно нестабилна током протеклих 15-ак година.
Средином 1990-их година МиГ је имао веома несрећну маркетиншку стратегију. 1994.године компанија је склопила уносан уговор са Малезијом, која је наручила 18 авиона МиГ-29. То је довело до неких нереалних очекивања код дела МИГ менаџмента, који је у многоме преценио своје производе (набуџио цене). Као резултат тога, само су два мала уговора обезбеђена у касним 1990-им. Перу је купио три авиона МиГ-29СЕ, а Бангладеш осам МИГ-29. До краја деценије МиГ је престао да постоји као самостална компанија. Поделио се на три компоненте: МАПО (бивша фабрика авиона број 30), која је контролисала производна средства, затим АНТК Микојан пројектни биро и ВПК МАПО, која је била задужена за администрацију и управљање имовином. Свака од ове три компоненте постала је независна и економски самостална.
После 1999 МиГ прави оштар заокрет у пословању доласком нове управе коју предводи Николај Никитин, који успева да заинтересује власти и приближи им пропадање компаније . За почетак, одвојени фрагменти МиГ-а поново су консолидовани под ВПК МАПО, а нова компанија добија име РСК МиГ. Развојни програм компаније је такође ревитализован и компанија почиње да прави бржи напредак у развоју нових верзија МиГ-29. Пре свега ту су МиГ-29СМТ (9-17/9-18 ) и МиГ-29К (9-41/9-47). РСК МиГ онда обезбеђује низ нових уговора, помоћу којих је компанија могла постепено да обнови производњу и да повећа буџет развојне потрошње.
Од 2000. до 2003. је потписано неколико уговора са купцима у Африци, на Блиском Истоку и Југоисточној Азији за укупно 45 авиона МиГ-29 различитих верзија. Овим уговорима се осигуравају будуће поруџбине за нови МиГ-29СМТ, као и за надоградњу раније испоручених авиона на верзију МиГ-29СМТ. Два МиГ-29 је испоручено за Еритреју у 2001.години, нешто касније (вероватно 2005.) су надограђени на МиГ-29СМТ (9-18 ) варијанту. Затим је Бурма наручилац за још 12 авиона у 2001.години, испоруке су извршене у 2001. и 2002. У периоду 2003.-2004. укупно 12 МИГ-29 су испоручени Судану, који плаћа, како се процењује, 140-150 милиона долара за њих. Коначно, компанији МиГ стиже велика поруџбина из Јемена, од укупно 20 авиона, а касније су неки од њих прешли на напреднију верзију. У 2001. купују 12 МИГ-29 и два МиГ-29УБ за 420 милиона долара. У 2004 испостављају још један налог за додатних шест нових МиГ-29СМТ (9-18 ) авиона, и потписују уговор за унапређење претходно добијених 14 авиона на МиГ-29СМТ.
Као резултат тога, од средине 2000-тих компанија МиГ превазилази кризу. Компанија, као и њена финансијска ситуација постаје много боља у поређењу са крајем 1990-их. Развијен је нови конкурентан производ, МиГ-29СМТ, и све је изгледало да ће компанија да настави континуирану масовну производњу и развој нових модела.
Изгледи за извоз авиона из МиГ-29 породице постају посебно обећавајући у периоду 2004-2007. У јануару 2004. Индија наручује од Русије надоградњу „Адмирал Горшкова“ носача авиона совјетске морнарице, који ће бити преименован у Викрамадитиа након испоруке индијској морнарици. Истовремено Индијци наручују, како се процењује, 750 милиона долара вредан, развој и производњу 16 МиГ-29К/КУБ (9-41/9-47) палубних ловаца. У периоду 2004-2005. МиГ такође преговара са Венецуелом у вези великог уговора (до 50 ловаца МиГ-29СМТ). У компанији се јавља велики оптимизам да ће споразум да буде потписан. 2006.године се потписује кобни уговор вредан 1.3 милијарде долара са Алжиром. Уговор предвиђа испоруку 28 МиГ-29СМТ (9-19) и шест авиона МиГ-29УБ за обуку. Затим следи и у априлу 2007.наруџбина Сирије, која је наручила 12 авиона нове МиГ-29М/М2 генерације и четири МиГ-31Е, укупне вредности од 1,5 милијарди евра.
Да су сви од ових послова завршили успешно, извоз авиона МиГ-29 би вероватно достигао исти ниво са продајом Су-30. Али, ту почињу проблеми. Венецуела се на крају определила за Су-30МК2 модел, главног ривала МиГ-а. Затим, Алжир, који из разлога који су се углавном тицали примедби на квалитет израде, као и превирања унутар свог војно-политичког естаблишмента, отказује уговор из 2006. и враћа 15 авиона који су већ добијени од РСК МиГ. Изгледи за сиријски уговор су изгледа мало вероватни због грађанског рата у земљи. Комбинација удараца, као што су неуспех са Алжиром, пропаст сиријског уговора, затим одустајање Венецуеле и њихове одлуке за Сухој уместо РСК МиГ, заједно са избијањем светске економске кризе која је почела у 2008. закуцали су РСК МиГ назад на ивицу финансијске пропасти.
Срећом, компанија је успела да обезбеди нове уговоре, а влада је убрзо стала иза ове компаније и пружила им неопходну подршку. Као резултат тога, РСК МиГ излази лагано на пут опоравка. Алжирски фијаско представља најозбиљнији удар на репутацију компаније - али у чисто финансијском смислу неуспех тог уговора заправо и није тако лош. РСК МиГ је задржао од Алжира депозит од 250 милиона долара и сва 34 авиона претходно одређених за Алжир је продао руском ваздухопловству. Овај уговор је вредан између 15 и 20 милијарди рубаља (EUR/RUB = 0.02450 данас).
У децембру 2009 Бурма је наручила 20 МиГ-29Б/СЕ/УБ за 410М евра. Овај уговор није био важан само економски, већ је помогао да се обнови пољуљана репутација. Затим у 2010. индијска морнарица наручује додатних 29 МиГ-29К/КУБ палубне верзије на бази уговора вредног 1,5 милијарди долара. 2012. руска морнарица наручује 24 МиГ-29К/КУБ авиона, који ће бити додељени 279-ом самосталном поморском ловачком пуку.
Dopuna: 11 Maj 2013 23:32
Претходни као и овај пост су у функцији сагледавања стварних и вероватних могућности РСК МиГ, обзиром да се у последње време много прича о томе како су "климави".
Постоји неколико добрих разлога да у РСК МиГ буду оптимисти око извоза МиГ-29.
У поређењу са напредним вишенаменским борбеним авионима, ови авиони су релативно једноставни и јефтини за одржавање.
Политички, извоз средњих ловаца не „жуља“ мали број "озбиљних" играча, јер 29-ке имају мањи домет, оперативне способности и носивост у односу на тешке ловце (тј. оне са масом на полетања преко 30 тона)
Затим, постоји велика флота старијих верзија МиГ-29 који су оперативни у 28 земаља, које већ имају потребну инфраструктуру и обучен кадар. „Неке од ових земаља“ су потенцијални купци напредније верзије МиГ-29.
МиГ-29К палубна верзија ловца нема конкуренцију у својој класи на светском тржишту. Тренутно му конкуришу само ВТОЛ примерци на носачима авиона без катапулта.
Русија и даље задржава одређену надмоћ да ограничи кинески извоз ФЦ-1/ЈХ-17 и Ј/Ф-10 ловаца, који се такмиче у истом технолошком, финансијском и политичком тржишту као и МиГ-29.
Постоји неколико потенцијалних купаца МиГ-29 у овом тренутку, на које Руси "пуцају".
1. На пример, Индија. РСК МиГ није успео да оствари ММРЦА уговор. Индијско ваздухопловство се определило за француски Дасо Рафал. Ипак, по Русима МиГ-29 и даље има шансе на индијском тржишту. Руси се базирају на чињеници да је у току спор између Индијаца и Дассаулт Авиатион око цене и трансфера технологија. Поред тога, на основу искуства других великих међународних програма у Индији, производња по лиценци у Индији (у ХАЛ постројењима) ће вероватно бити веома спора. У међувремену, по мишљењу Руса индијско ваздухопловство ће морати да купи авионе из других земаља у циљу одржавања величине своје флоте. Наравно, било би логично да купе моделе које већ поседује. Мираж 2000 је већ ван комбинаторике, што оставља Индијанце са само две опције: Су-30МКИ и МиГ-29. То је разлог зашто постоји јасна могућност новог индијског уговора за нпр. 20-24 МиГ-29УПГ (9-20). Осим тога, ако Индија настави са својим програмом изградње носача авиона, мораће да купи више МиГ-29К/КУБ палубних ловаца, поред наручених 45 (део већ испоручен). Још један уговор за 20-24 ових авиона је веома реална могућност.
2. ЗНД – Заједница независних држава. У последњих неколико година дошло је пораста у потражњи наоружања из земаља који су произвођачи нафте, као што су Азербејџан, Казахстан и, у мањој мери, Туркменистан. Све три су потенцијални купци МиГ-29М/М2. Казахстан је показао заинтересованост за тај модел. Осим тога, Русија има добру политичку и економску моћ да обезбеди уговоре са Казахстаном као и са друге две земље.
3. "Анти-западна" и „блокирана“ тржишта. Два најуноснија тржишта у овој категорији, Сирија и Иран, сада су забрањене из очигледних политичких разлога. Све испоруке оружја у Сирију су суспендоване до доношења резолуције о грађанском рату. Захваљујући кратковидој спољној политици Ахмадинеџада, Иран се суочава са санкцијама Савета безбедности УН и ембаргом на наоружање. Ситуација са Ираном се може променити ако, на пример, односи између Русије и Катара наставе да се погоршавају. Руски одговор на агресивну политику (заливских монархија) може да прерасте у ближу војну и војно-техничку сарадњу са Ираном. Без обзира на исход грађанског рата, Сирија ће морати да освежи своју оронулу ваздухопловну флоту, а контигент од првонаручених 12 МиГ-29М/М2 није ни приближно довољно велики за неки вид освежавања. Зато је Дамаск наручио додатних 12 (укупно 24 авиона). Још један потенцијални купац на тржишту је Зимбабве. У овом тренутку та држава нема новца да плати а руски добављачи могу се суочити са јаком конкуренцијом у Зимбабвеу са Кинезима. Али, Зимбабве је веома богата земља минералним ресурсима, тако да би требало да буде могуће да се пронађе неки флексибилан начин финансирања и договора. Што се тиче кинеске конкуренције, Москва мисли да може да је испрати, јер кинеска производња ловаца у овој класи и даље зависи од увоза руских мотора, али не задуго.
4. Традиционална тржишта. МиГ-29 би био природан избор за релативно сиромашне земље Латинске Америке, Африке и Азије које већ поседују претходне генерације ловца. Ово укључује Перу, Кубу, Судан, Бангладеш и Бурму. Малезијско ваздухопловство је званично најавило да планира да распише тендер за 18 нових вишенаменских ловаца - али најисплативије решење било унапређење 16 МиГ-29Н, које већ поседују на МиГ-29УПГ верзију, или да замене старе примерке за нови модел под МиГ-29М/М2. Коначно, Русија разматра могућност испоруке 12 МиГ-29М/М2 Србији, једна од опција финансирања на столу је руски кредит.
5. "Никад не реци никад тржишта". Ово тржиште је изузетно непредвидиво. Стално је под снажним утицајем политичких збивања и, у неким случајевима, коруптивних одлука. То оставља доста простора за уговоре који тренутно изгледају незамисливо. Такав пример важи за угандски уговор за Су-30МК2, или за потписивање (у августу 2012) низа великих ирачких уговора за руске ПВО системе и борбене хеликоптере. Све до почетка 2012. стручњаци су веровали да су сви велики ирачки уговори за набавку руског наоружања готово незамисливи. У међувремену, представници власти у Багдаду су изразили интересовање за МИГ ловце, тако да ирачки уговор за МиГ-29 не би требало да се потпуно искључити. Исти разлози важе у Либију, у покушају да обнови војну и војно-техничку сарадњу са Русијом. Уговор за МиГ-29 може доћи изненада из било које земље могу себи да приуште да троше 0.5-1 милијарду долара на период од 3-5 година на унапређење своје ваздухопловне флоте. Има 40-50 земаља у свету које одговарају том опису, од Аргентине у Латинској Америци, Нигерије или Екваторијалне Гвинеје у Африци и Шри Ланке у Азији.
Такорећи, мимо субјективних осећаја њима су врата широм отворена и само је питање када ће поново да "експлодирају"
|
