|
Poslao: 12 Sep 2019 21:26
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11683
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Кубовац, ако ме сећање служи, Руси тврде за П-15 радар да има могућност детектовања управо авиона Ф-117А на неких 12км, не више...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2019 21:52
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5127
|
sremac983 ::Кубовац, ако ме сећање служи, Руси тврде за П-15 радар да има могућност детектовања управо авиона Ф-117А на неких 12км, не више...
Moguće drugar, ali nemam tih podataka. Radio sam skoro 2 meseca na radaru P-15 i imao veliki broj ciljeva na pokazivaču tokom tih dana i noći, uglavnom preko 50 km daljine, ali jednostavno nisam imao nikakav način da ocenim da je neki od njih bio F-117A ili neki "još nevidljiviji"...
Naši VOJIN-ovci tvrde da su pratili F-117A one noći kada je oboren, sa radarom S-600. Ipak, ne znam daljinu otkrivanja pa da kažem. I S-600 je sličnih radnih frekvencija kao P-15, UHF (L-band)....
Oni tvrde da su cilj najavili Operativnom centru, a oni raketnim jedinicama PVO. Ipak, treba znati da je Komanda 250. rbr PVO Neva, raspolagala sistemom APPVS "Žbun" kojim je dobijala ciljeve od Operativnog centra (tj. od jedinica VOJIN) ali ga je prosleđivala samo ako se cilj nalazi ili pak ide ka divizionu koji je tada bio dežuran. Od 8 raketnih diviziona, najviše polovina je bila u dežurstvu, a ostali u 2. stepenu ili u premeštanju.
U sektoru za koji je bio zadužen 3.rd PVO nije bilo ciljeva sa OC i na pokazivačima sistema "Žbun" da bi Komanda 250. rbr PVO mogla navesti 3.rd PVO.
Divizion je samostalno, svojim radarom P-18 (VHF band, metarski) otkrio F-117A na 23 km daljine i potom i nišanskim radarom SNR-125 (X-band) na 16 km (po daljini)....
Nije ovo moja želja da umanjim ničije zasluge, ali mislim da ima i onih koji žele da se malko "očešu"....
Mislim da je istina "negde u sredini" i da su definitivno uočili F-117A te noći sa radarom S-600, ali mislim da nisu učestvovali u usmeravanju 3. rd PVO na cilj.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Sep 2019 00:57
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 12 Sep 2019 22:44
Tablicu varijacije odraznih površina prema opsegu za niz istih istih fizičkih ciljeva sam vami postavio da iako je gruba bude osnov da uz nju i jednačinu *sigma-daljina* možete da pokušate da kalkulišete upravo ovo o čemu raspravljate.
Evo kako možete da vadite podatke iz tablice:
Dopuna: 12 Sep 2019 22:57
Krstareća raketa, prednja polusfera, vrednost radaskog odrza za (jbg. nema peciznije tablice bar ja je nemam)
1. centrimetrša (3-10 GHz) : 0.1-0.2 m2
2. decimetraša (300 MHz-3GHz) : 0.1-1.0 m2
3. metraša (150-200 Mhz) : 1.0-2.0 m2
To je u redu gde piše АЛКМ a mislim da su Rusi merili na ALCM-B kako god ...
Dopuna: 12 Sep 2019 23:04
Nevu da uzmemo da je na 10 GHz (iako je na 8.9-9.46) P-18 od 149 do 161 je stvarno skoro pa na 150 da tako uzmemo, onda je:
- 2.0/0.1 = 20 (najlošija varijanta daje 10)
što daje koeficijente 4.5 i 3.2
Da uzmemo da je Nevina granica zahvata BAŠ ZA OVAJ CILJ NIJE SLUČAJNO 20 km, to onda znači da je cilj tog odraza P-18 radar mogao da uradi na 64 - 90 km ALI BEZ SMETNJI
To koliko je metraš podavljen je sad druga priča i ona je obično na pola u našem slučaju svakako, jer kada je na trećinu blizu ste da budete potpuno podaljeni verovatno.
Znači 32 - 45 km pod srednjim smetnjama.
Dopuna: 13 Sep 2019 0:49
2.7 i 1.9 za P-15 dakle 38 - 54 km
ili 27 - 39 km pod smetnjama
Dopuna: 13 Sep 2019 0:57
Ceterum censeo F-16 esse delendam
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Sep 2019 07:29
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5127
|
@Oluj
Odlična tabela i hvala na ovim kalkulacijama!
One pomažu da se vidi da svi radni dijapazoni mogu otkriti VLO, ali kao što znamo, pitanje je na kojim daljinama. Takođe, pitanje je i smetnji, tako da se po našem ratnom iskustvu "niži" decimetarski UHF radari (P-15 i S-600) lakše guše od metarskih (P-12/1 , dok su radari u "višem" decimetarskom L području poput AN/TPS-63, koji radi na približnim frekvencijama kao ovaj AFAR-L u krilnim konzolama SU-35S i SU-57, teže ometani.
Najveću otpornost na ometanje je tada pokazao radar AN/TPS-70 u S-bandu.....
Centimetarci su kod nas bili zastupljeni na nišanskim radarima raketnih sistema PVO i uglavnom su bili "relativno" otporni na ometanje.....
Takođe, treba znati da je onaj podatak iz rata 99-te o otkrivanju F-117A na oko 28 km, samo prosečna daljina otkrivanja, a ne maksimalna.
Takođe, X-band nišanski radar SNR-125 sistema Neva se nije ni uključivao na daljinama preko 20 km da se predupredi otkrivanje i gađanje sa PRR, već uglavnom da daljinama tzv. "sigurnog lansiranja", koje su ispod 20 km. Tako da je svakako moguće da je i taj centimetarski radar mogao otkriti F-117A na daljinama većim od 16 km.
Da ne ispadne da idemo predaleko od teme, poenta je upravo da niti je L-band "magičan" za VLO, a niti je X-band "potpuno blokiran". A što se tiče ometanja, mišljenja sam da je X-band nešto otporniji od L-banda (govorim o frekvencijama iznad 1GHz, jer je svakako otporniji od UHF radnih frekvencija), pa i to utiče na rad radarskog kompleksa (mada su generalno AESA ili PESA radari u bilo kom radnom opsegu, znatno otporniji na ometanja od "klasičnih" mehaničkih radara....)
Svaka čast Oluj na trudu..... 
PS. I da...F-16 svakako mora biti uništen... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2019 20:09
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5127
|
@Oluj2.1
Može li malo pojašnjenje kako se dolazi do onih "koeficijenata"?
Ova tvoja okvirna kalkulacija i ono što je Drug Pukovnik izneo na temi MiG-35 oko formule za obračun umanjenja daljine po osnovu smanjenja broja PPM (razvrtača) idu "ruku pod ruku", upravo kada se želi proračunati kolike su potencijalne daljine otkrivanja letelica sa određenim RCS (pa tako VLO) uz mogućnost da se matrica osnovnog radara x-banda sa najviše PPM, delimično iskoristi za rad u L-bandu ili nekom drugom (jer će to dovesti do umanjenja daljine otkrivanja osnovnim radarom zbog umanjenja broja PPM u x-bandu)
....Ali, nisam nikada bio "sjajan" matematičar, pa te molim za pojašnjenje one kalkulacije....Recimo za P-12, koji si prvi računao, u odnosu na Nevin centimetraš.... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2019 22:50
|
offline
- zoran MKD
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jan 2010
- Poruke: 2980
- Gde živiš: Makedonija
|
muvaju braca nesto
https://topwar.ru/162632-sina-kitaj-istrebitel-su-.....wfO_i5u0pk
Citat:Овај модел дизајнерског бироа Сукхои развијен је као невидљива летелица. У поређењу са четвртом генерацијом бораца, Су-57 има смањену видљивост у радарском и инфрацрвеном домету. Додатне предности бораца пете генерације у односу на њихове претходнике су радио-заштићена авионика и све врсте оружја у авиону, као и његова крстарећа брзина у надзвучном режиму.
Поред тога, Су-57Е је бољи у односу на све борбене генерације 4 ++ у другим кључним борбеним и аеродинамичким карактеристикама. За почетак, то је вишенамјенски. У потпуности имплементира концепт комбиновања технологија аутоматизације и „вештачке интелигенције“ у ваздушној борби. Истовремено, у борбени арсенал спадају високо прецизне вођене ракете дугог домета, помоћу којих пилот може циљати и уништити неколико циљева одједном. И посљедње, али не најмање битно, изузетна маневрирање ове летјелице.
Очигледно је да је најнапреднија иновација ове војне опреме домаће ваздухопловне индустрије технологија „вештачке интелигенције“ (АИ), која је основа информационог и контролног система Су-57Е. Употреба АИ-а омогућава невиђено висок степен аутоматизације најновијег борца Сукхои Десигн Буреау-а. На основу карактеристика перформанси авиона, он може решити до 90% задатака у аутоматском режиму. Ово је заиста један од најбољих показатеља до сада.
Са таквим аутономним радом, пилот бира најбоље решење са предложене листе акција. Док коначни избор још увек остаје на пилоту, као и на његовој одлуци да притисне окидач у једном или другом тренутку. Истина, постоји опција за потпуно аутономни лет авиона у складу са програмом постављеним на земљи. У овом случају, командант Су-57 ће одредити само најбољи тренутак почетка напада. Штавише, у критичним случајевима губитка свести или озбиљних повреда пилота, аутономна борбена контрола моћи ће спасити борца.
Авиони на овом нивоу технологије блиско се приближавају беспилотним летелицама са максималним степеном роботизације и аутономије. Централну улогу у таквој технологији ваздухоплова играју њени електронски „мозгови“ - „систем управљања информацијама“ (ИМС).
ИМС је скуп уграђеног софтвера (софтвера) у који је уграђено максимално знање специјализованих инжењера дизајна и стварно искуство великог броја професионалних пилота. На други начин, овај систем се назива „невидљиви пилот“ или „електронски пилот“. Штавише, у другим областима индустрије такви се комплекси такође активно развијају и примењују, често их називајући "стручним системима". Дакле, Су-57 ИМС је сличан најновији војни авијацијски „стручни систем“.
Примарни задатак софтверског пакета ИМС је константно бележење података са уграђених сензора и уређаја о непријатељу унутар радијуса идентификације, свеобухватна анализа ових улазних информација и израда низа пилот препорука за даље акције. Рачунари савремене авионике се лако носе с тим задацима. Али избор коначне одлуке је ипак на пилот-у који се истовремено ослања на своје лично искуство и професионалну обуку.
Рад у овом правцу почео је пре око 15 година, када уопште није било стручних система у области ваздухопловства. Руководилац пројекта за развој домаћег система информисања и контроле авиона био је Дмитриј Грибов. Подсетио је да је било доста проблема у креирању ваздухопловних експертских система, све до недостатка поуздане рачунарске периферије. Међутим, упркос томе, сада вештачка интелигенција ИМС Су-57 већ зна како, након обраде података прикупљених помоћу уграђених сензора, пилоту може дати сет оптимизованих решења.
Дакле, сада борбени борбени системи могу тачно проценити степен претње одређене ракете, а на основу ове анализе, ИЦС нуди пилот опције за избегавање или уништавање, у ствари, летећег циља. То значајно повећава борбену ефикасност авиона.
Значајно је да је у доба прекомпјутерског доба трошкове било које летелице одређивала само цена „хардвера“ - конструкције и опреме. Али у овом тренутку софтвер и електроника авиона могу бити неколико реда скупљи од остатка опреме за авион. Логично је да су, почевши од Су-57 са својим моћним ИМС вештачком интелигенцијом, трошкови уграђеног софтвера почели да се укључују у укупне трошкове пројектовања авиона.
Citat:
|
|
|
|
|
|
|
|
