offline
- Pridružio: 14 Mar 2011
- Poruke: 3148
|
Tragajući za novostima o Sovi nađoh jedino ovaj stari tekst na blogu avijaticar.net objavljen još 26. juna, u vreme izlaganja na sajmu...
+ Ptičji gripPtičji grip
Povod za ovaj tekst je sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2015“, koji se ovih dana održava u Beogradu. Na njemu se može videti „avion“ tipa Sova, koji je predstavljen kao projekat Jugoimport SDPR-a. Pre par godina je istu poziciju zauzimao „avion“ Kobac. Izraz „avion“ se nalazi pod navodnicima jer se tu zapravo ne radi o pravim avionima, već o takozvanoj atrapi aviona. „Atrapa“ aviona predstavlja izraz za model, a ne onaj pravi avion. Mala obmana, ali u trgovini je to dozvoljeno, čak i poželjno u izvesnoj meri. Jugoimport SDPR je uspešan trgovac i finansijer, pa na njihov postupak nemamo primedbi.
Vratimo se na suštinu. Postoje četiri ozbiljna subjekta koji mogu da učestvuju u proizvodnji vazduhoplova odgovarajućeg civilnog standarda u Srbiji. To su: Vojno tehnički institut – dizajner aviona, Utva – proizvođač aviona, Jugoimport SDPR – finansijer i Mašinski fakultet – dizajner (u pokušaju). Bez obzira na svu stručnost ljudi sa Mašinskog fakulteta, njihov dizajn nije viđen na nebu Srbije u skorije vreme. Bilo je tu pokušaja proizvodnje aviona za Sudan (tkz. Safat), ali nama nije poznato da je avion nakon proizvodnje i poleteo, odnosno u kojoj je meri Mašinski fakultet doprineo u dizajnu aviona Safat 3, koji trenutno leti u Sudanu. Do pre nekoliko godina pričalo se o lakom dvomotornom helikopteru, bez vidljivih rezultata. Dakle, ostaju nam VTI, Utva i SDPR.
Utva, fabrika aviona, koja je proizvodna organizacija u pokušaju da opstane i da ne bude pretvorena u fabriku reznog alata i slično, radi šta joj se kaže. Odnosno, radi ono što joj SDPR naloži, a VTI dostavi projektom. Sigurni smo da bi Utva mogla da sprovede u delo i ozbiljnije projekte od onih koje trenutno radi, ali šta je – tu je. Ostaje joj opcija da potraži perspektivniju dizajn organizaciju, na primer Boeing, Airbus, Piaggio ili neku drugu.
VTI – Vojno tehnički institut je dizajner aviona, odnosno dizajn organizacija. Sa aspekta odgovornosti, nalazi se na prvom mestu u pogledu projekta i izrade novog tipa aviona. U želji da na neki način pomognemo ovoj instituciji, daćemo kritički osvrt na određene stvari, ne negirajući da postoji veliki broj pozitivnih dostignuća ove, jedine vredne pomena, dizajn organizacije.
U poslednjih desetak godina VTI je izašao u javnost sa tri projekta aviona: Lasta, Kobac i Sova. Priznajemo da nismo sigurni da uopšte postoje projekti Kobac i Sova, uprkos sajamskom izlaganju njihovih atrapa. Lasta je jedini projekat koji je do sada zaživeo, sa preko 30 proizvedenih aviona, od čega je deo izvezen. Jedan srpski avion je pretrpeo udes sa katastrofalnim posledicama.
Ozbiljna dizajn organizacija ima svetu dužnost da bilo koji projekat sprovede u skladu sa određenim standardima. Pri izradi aviona Lasta odgovarajući vojni standard je bio MIL sa dodatnom brojčanom referencom. Standard predstavlja unifikaciju tehničkih zahteva sa ciljem postizanja visokog nivoa bezbednosti i pouzdanosti vazduhoplovnih proizvoda. Postavlja se pitanje da li je VTI ispoštovao te standarde ili je uradio projekat sa značajnim odstupanjima? Izveštaj o udesu Laste nije dostupan javnosti. Činjenica je da Vojska Srbije nabavlja avione u skladu sa svojim TTZ (taktičko tehnički zahtevi), da nije upoznata sa zahtevima standarda i da u određenim slučajevima menja svoje TTZ kako bi ih prilagodila otkrivenim nedostacima tokom ispitivanja prototipa. Čudno da čudnije ne može biti??? Ali to je vojska.
Greške u projektu aviona dovele su do višegodišnjeg kašnjenja uvođenja aviona u naoružanje Vojske Srbije, a posledice tog odlaganja su nemerljive. Mogu se računati kroz materijalne gubitke usled vremenskih resursa koji neumoljivo teku dok avioni stoje na zemlji ili kroz (ne)obučenost pilota koji nemaju na čemu da lete i takođe sede na zemlji. A godine prolaze.
Međutim, sa nedostacima projekta Lasta upoznata je i svetska vazduhoplovna javnost. Za njih je neosporno ko je odgovoran, a to je dizajner. Time je na duže staze zatvoren put aviona Lasta ka jakim tržištima zapada i istoka, a moguće je da će to biti uzrok teškoća svih projekata ovog dizajnera.
Jugoimport SDPR je verovatno shvatio da mora izvršiti sertifikaciju aviona kako bi avion ponudio civilnom tržištu, pa je inicirana sertifikacija tipa aviona u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, po civilnom standardu. Nije nam poznato dokle se u tom postupku stiglo. Podsećamo samo da CS i TTZ nisu sinonimi tehničkih standarda. Očekujemo završetak sertifikacije u razumnom roku.
Kobac je turboprop model iz 2013. godine, koji je trebalo da predstavlja veliki tehnološki skok proizvodne industrije. Ipak, ostao je na modelu. Za atrapu je iskorišćen avion Lasta, uz dodatak pozajmljenog motora tokom sajamske manifestacije. Postavlja se pitanje da li bi VTI uspeo da izgura projekat čak i da je postojala potreba, a imajući u vidu greške vezane za Lastu. Verovatno bi uspeo, uz velika kašnjenja i modifikacije tokom ispitivanja aviona, sa prekoračenjem predviđenih troškova. U svakom slučaju hvala SDPR-u jer je obezbedio još malo posla za Utvu tokom izrade modela.
I najnoviji model, Sova. Očekujemo da ovaj model neće ostati samo atrapa. Uzgred, postavljamo pitanje ko bi mogao biti potencijalni kupac ovog i ovakvog aviona? Razumemo i potrebu da se iskoristi preostali trup aviona Utva 75 iz Pančeva. Možda fabrika Utva već poseduje alate, pa će izrada koštati manje. I tako dalje. Ali suština ostaje. Ko je potencijalni kupac ovog modela, takvog kakav jeste? Koje je to tržište? Koje koodrdinate na planeti, sa kakvim preovlađujućim meteo uslovima? To bi, po nama, bio prvi projektni zahtev. Kada je određeno tržište, ostale stvari idu lakše, na primer odabir motora (dizel ili benzin), oprema, navigacija, sistemi… Da li je zaista potrebna ugradnja dva uređaja Garmin 500 i dva GNSS-a, da li je potrebna ugradnja uređaja protiv zaleđivanja, gde je prtljažni prostor, normal ili utility kategorija i drugo? Razlog pominjanja ovih stvari je strah da je propušten prvi korak i sumnja da se u projekat ušlo nasumično, upotrebom trenutno dostupnih resursa, bez jasne vizije budućnosti. Ili iz prostog razloga „daj nešto novo za Partner 2015“.
Ponavljamo, ne želimo da negiramo rad, trud i stručnost ljudi uključenih u projekat Sova. Samo se nadamo da je finansijer dobro razmislio gde želi da plasira proizvod i nadamo se da Sova posle Partnera 2015 neće doživeti ptičji grip (lat. Avian influencae) i postati istorija koju će za 2 godine zameniti neka druga ptica.
Avijatičar
http://avijaticar.net/pticji-grip/
|
, niskokrilac je , ali krajevi krila mu se podizu, tako da su na krajevima, visine kao u nekog srednjokrilca. Inace Bonanza ima dupla vrata sa strane, koja pomazu kod utovara.
