offline
- Phoenix
- Ugledni građanin
- Pridružio: 01 Mar 2009
- Poruke: 403
- Gde živiš: Beograd
|
Nemanje sajta jeste propust, ali u okolnostima kad je sve sto proizvodis roba vojne namene koja se ne reklamira i ne kupuje preko sajtova, nije bitan propust, jer koga nesto zanima taj kontaktira i/ili poseti fabriku. Putnik namernik nije bitan, ako ga bas zanima, pratice i znace, ako ga zanima onako ovlas, kao municija da bi mogao da neosnovano pljuje kao ti, i ne mora da zna, neka se potrudi. I za Diamond, Piper, Cesnu i mnogo vece firme se ne zna sta i kome tacno i kada prodaju, zasto bi se znalo za Utvu. Telefon direktora mozes naci npr. ovde, kao i izvestaje o profitu/gubitku i slicno: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kako su smanjili dugove? Tako sto su proizvodili i prodavali, drzavnim subvencijama (kao Zelezara, Srbijagas, Bor, Zastava i stotine drugih) svakako nisu. Sta su prodavali? Informisi se pa ces znati, umesto da pricas floskule o komunizmu. Kupci su RViPVO, Irak, Italija, Mijanmar... Da li je to sto su radili dovoljno? Svakako da nije, imali smo nesrecu sa Lastom, taman usred velikog interesovanja Libije drzava je pukla, pred dalje zahukvatanje poslova sa Irakom puklo je i tamo pa im je trenazna avijacija poslednji prioritet (sto ne znaci da se ne radi sa njima), nama pao avion i dok se sve iskorigovalo propusteni jos neki poslovi. Moze se raspravljati o greskama u pristupu organizaciji celog tog posla, ali fakat je da bez mnogih kompromisa koji su tu doneseni aviona, izvoza, a samim tim verovatno ni fabrike Utva AI (a mozda ni PPT Namenska) danas ne bi ni bilo. Sve to i dalje moze da se ispegla, interesovanje postoji, manjka realizacija, ali eto razloga za ovu pauzu u radu. Bolje je drzati tih 200-250 ljudi, pa makar i sa neredovnim platama, nego smanjivati na stotinak za koje recimo da ima posla, a ostatak dobrih majstora (koji se danas jako tesko nadju na srpskom trzistu rada, pogotovo sa iskustvom u vazduhoplovstvu kao vrlo specificnoj grani) izgubiti. Bolje je drzati ako se moze ocekivati skorija promena stanja stvari. Prikazivanje atrapa aviona (Kobac, Sova) je marketing, prikaz necega konkretnog (a ne samo 3D model), sto se ima i moze da se uradi uz mali novac, a veliki rad (jer fabrika veliki novac nema), pa ako se pojavi ozbiljno interesovanje tek onda se ulazu pare (slicno je uradjeno za Lastu, slicno ce biti i za Sovu). S tim u vidu SDPR je postao neizbezan za Utvu, kao i za ostale fabrije vojne industrije. Da li se to meni svidja ili ne, to je drugo pitanje.
Kad smo kod komunizma, ti prvi vices "neka drzava nadje sta moze, neka drzava opravi hale", a ta ista drzava je:
1) Odbila da da garancije (ne pare, samo garancije za kredit) za veliki posao za Airbus (2004. godine) koji bi i danas komotno odrzavao fabriku.
2) Preko Agencije za privatizaciju totalnom nebrigom prakticno odbila zahtev fabrike da se proda nepotrebni visak imovine (zemljiste bivse, stare, fabrike Utva, deo nepotrebnog zemljista kod ove fabrike itd.), sto bi pokrilo sve dugove i verovatno ostavilo novca i za manje ulaganje.
3) Odbila da domacoj drzavnoj fabrici aviona da iste uslove za zaposljavanje radnika kao stranoj fabrici carapa.
O kakvom mi ovde komunizmu pricamo? Jedina drzavna institucija koja je Utvi naklonjena je vojska (VTI, TOC, MO, SDPR), a i tu je pre prodaje Laste Iracanima situacija bila sasvim drugacija.
E sad, kad vec idemo u tezak off-topic i pominjeno nove projekte, jeste, mali transportnii avion ima smisla (mada mi se EdePro-ov koncept ne dojmi preterano), poljoprovredno-protivpozarni ima smisla, Sova ima smisla, Kobac kad bi se stvarno uradio ima smisla, turboprop Lasta ima smisla, svasta ima smisla, ideja ne manjka, manjka para za realizaciju makar jedne od njih, fali para za obnovu fabrike... Racunajte da projektovanje, ispitivanje i uvodjenje u seriju aviona klase Laste u svetu kosta ~10 miliona $ (kod nas kostalo daleeeeeeko manje). Za veci, visenamenski, avion poput An-2 slobodno pomnozite sa dva. Ako su godisnje plate milion evra, odakle ulaganje dvodecenijskog platnog fonda u projekat, cak iako ima smisla i tehnologije za njega? Drzava dati pare nece, takvih aviona vojsci ne treba dovoljno da bi bilo isplativo (kao sto je bilo sa Utvom 75 jer su kupovano ~150 komada). Dakle odgovor je izvoz, strani partner. Zar nije smislenije zavrsiti nesto gde vec postoji polazna osnova koja se moze ponuditi, bilo u vidu Utve 75 (Sova), Laste 1 (Kobac) ili Laste 3 (Turbo Lasta)? Slican benefit, a bitno manje ulaganje i rizik, jer je osnova vec razvijena.
Toliko od mene o ovoj temi.
|
