Cetnici u svetlu dokumenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Maj 2012 22:39

Mnogo me pitaš
Generalno, u januaru 1943. vodile su se borbe sa Nemcima za Teslić, a domobrani i četnici ni u Tesliću ni u Prnjavoru nisu pružili ozbiljan otpor.
3. januara 1944 kroz Prnjavor su prošli Nemci, u cilju deblokade Banjaluke, koju su napali partizani. Možda je do 18.02. ostala nekakva "hrvatska" vlast u Prnjavoru?

U svakom slučaju, mislim da ti je pogrešan taj mikro-pristup, prema kojem je svako selo i svaka straža na svakom mostu vodila svoj mali rat i svaki dan birala strane. Partizani su bili u ratu sa Nemcima, ustaše su bile nemački saveznik, domobrani su bili pod neposrednom taktičkom komandom, a veliki broj četnika bili su na neki način vezani kojekakvim sporazumima o primirju, što ih je obavezivalo da povremeno izađu na položaj i pripucaju na partizane.

Mada se mora priznati da je bilo i nezavisnih četničkih grupa, koje su se održavale uglavnom u nekim zabitima, van važnih linija.

Dopuna: 06 Maj 2012 22:42

lav ::Какви су онда били партизани, када су Срби морали тражити заштиту од домобрана?
Krajem januara 1943. proleteri (Prva divizija) dobila je naređenje da odmarširaju na jugoistok, radi učešća u napadu na Neretvi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Maj 2012 22:44

Дио моје породице је из тога краја, па сам и ја чуо доста тога о овим догађајима и пљачки коју су починили партизани. Домобрани су били мање зло. А тек какве је злочине починила 12.Славонска бригада?

Dopuna: 06 Maj 2012 22:49

lav ::Имали документ у којем се орисује како су четници бранили српска села западно од Дервенте од координираних напада усташа и партизана крајем 1944. године? И како су усташе послије заједничке побједе убиле 74 српска цивила?
Да поновим питање.
Такође и 1943. партизани од Прњавора, а усташе од Дервенте су координирано напали села Палачковце и Смртиће. Има ли докумената о овим нападима?

Dopuna: 06 Maj 2012 22:59

gorran ::

Mnogo me pitaš
U svakom slučaju, mislim da ti je pogrešan taj mikro-pristup, prema kojem je svako selo i svaka straža na svakom mostu vodila svoj mali rat i svaki dan birala strane. Partizani su bili u ratu sa Nemcima, ustaše su bile nemački saveznik, domobrani su bili pod neposrednom taktičkom komandom, a veliki broj četnika bili su na neki način vezani kojekakvim sporazumima o primirju, što ih je obavezivalo da povremeno izađu na položaj i pripucaju na partizane. Много питам јер се нека моја сазнања косе са службеном историјом. Микро приступ или не, на простору о којем пишем било је сарадње партизана и усташа, а цијену су платили српски цивили. Партизанима су главни противник, на овим просторима, били четници и нису бирали средства да се обрачунају с њима. Опет за НДХ Срби, било четници било партизани су били непријатељи и за њу је било нај повољније да се међусобно потамане. На овим просторима посебно је по злу упамћена 12.Славонска.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 06 Maj 2012 23:13

Evo ti šta kažu kozarčani o prelasku Vrbasa:
Citat:Oslobodivši se, sredinom maja, pritiska ustaško-domobranskih snaga, koje su izvodile ofanzivu, štab brigade je pristupio ispitivanju pravca prelaza preko Lijevče- -polja i r. Vrbasa. U odnosu na dva prethodno pomenuta, preko Podgrmeča i Janja, odnosno preko Slavonije, ovaj pravac je bio znatno kraći i omogućavao je da se brigada relativno brzo nađe na novoj prostoriji, ali je on istovremeno bio i najopasniji, jer ga je brigada izvodila preko područja, gdje je neprijatelj mogao brzo intervenisati jakim snagama (blizina Banje Luke i aerodroma Zalužani, Bosanske Gradiške i Topole, gdje je neprijatelj stalno držao jake posade). Ova opasnost je bila utoliko veća što je brigada, vršeći pokret ovim pravcem, izvršavala zadatak samostalno, bez veze i sadejstva sa ostalim našim snagama. No, i pored toga štab 5. brigade odlučio se upravo za ovu varijantu. U tome su veliku ulogu odigrali obaveštajni organi, koji su štabu brigade prikupili solidne i iscrpne podatke o rasporedu neprijateljskih snaga u Lijevče-po- Iju, o svim gazovima na r. Vrbasu, i o rasporedu četnika na desnoj obali Vrbasa154.
154 Ove podatke prikupio je tadašnji obavještajni oficir 5. brigade Drago Mažar preko ilegalne organizacije NOP-a u Lijevče- -Polju. Prema sjećanju Đurđa Pavića, koji se tada nalazio u tom kraju kao ilegalni partijski radnik, Mažar se sa njim sastao početkom maja 1943. u s. Karaizovci i tražio od njega da se za potrebe 5. brigade prikupe detaljni podaci o rasporedu neprijateljskih snaga na liniji Banja Luka — Bosanska Gradiška, o snazi četnika na desnoj obali Vrbasa i o gazovima na Vrbasu. Za nekoliko dana ovi podaci su prikupljeni. Naročito su bili iscrpni i pouzdani podaci o neprijateljskim jedinicama na relaciji Banja Luka — Gradiška, jer su poticali od Ledinek Miloša koji je u to vrijeme bio domobranski oficir na službi u Klašnicama. Ledinek je kao Slovenac protjeran od Nijemaca i 1941. nastanio se u s. Razboj u Lijevče-Polju, gdje je radio kao učitelj. Još tada se povezao sa aktivistima KPJ i aktivno radio za NOP, a kada je kao rezervni oficir pozvan u domobranstvo zatražio je da ide u partizane. Međutim, po odluci partijske organizacije otišao je u domobranstvo i nastavio sa radom za NOP kao oficir. Zahvaljujući ovoj činjenici, Ledinek je kao zapovjednik uporišta Klašnice i Laktaši ne samo bio u situaciji da prikupi i pruži iscrpne podatke o rasporedu neprijatelja već je, i sam uticao na taj raspored. On je u dogovoru sa našim obavještajcima cjelokupnu posadu iz Klašnica poslao u Banja Luku na „Smjenu", što je olakšalo prelaz 5. brigade preko Vrbasa.
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 06 Maj 2012 23:33

lav ::lav ::Имали документ у којем се орисује како су четници бранили српска села западно од Дервенте од координираних напада усташа и партизана крајем 1944. године? И како су усташе послије заједничке побједе убиле 74 српска цивила?
Да поновим питање.
Такође и 1943. партизани од Прњавора, а усташе од Дервенте су координирано напали села Палачковце и Смртиће. Има ли докумената о овим нападима?
Ceniš da je to bila koordinirana zajednička operacija. Imaš li kakvih konkretnih dokaza o tome?
Ako tvrdiš da su kozarčani sarađivali sa ustašama, trebaju ti zaista dobri argumenti.

Što se Dervente tiče, ovde imaš o napadu kozarčana na Derventu:
Citat:Štab 11. divizije je 27. juna 1944. odlučio da izvrši napad na Derventu i okolna uporišta. Ovdje su se branile jedinice 4. lovačke pukovnije, dijelovi 6. posadnog zdruga i domaće jedinice ustaša i policije — ukupno oko 1.800 vojnika.
Prvobitno je bilo odlučeno da na Derventu napadaju tri brigade, i to 5, 14, 18. istočnobosanska i 1. bataljon 12. brigade.
...

...
Citat:Mada u napadu na Derventu nije postignut potpun uspjeh, ipak su neprijatelju naneseni osjetni gubici. Samo 4. lovačka pukovnija imala je 24 poginula, 9 ranjenih i 44 nestala vojnika i oficira.319 Jedinice 5. brigade zaplijenile su 3 topa (od kojih 1 protivtenkovski i 2 brdska), 1 teški minobacač, 3 teška mitraljeza, 6 puškomitraljeza, 60 pušaka, 300 topovskih granata i mina za bacač, oko 50.000 metaka, 1 radio-stanicu i znatne količine opreme, odjeće i obuće. Sem toga, uništen je 1 brdski top, 2 minobacača i 2 teška mitraljeza.320 Brigada je imala 9. poginulih i 27 ranjenih boraca i starješina, od čega 7 teže.321
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Maj 2012 6:30

Горане, треба ли више вјеровати људима који су били свједоци догађаја и њиховим потомцима кои су о тим догађајима чули од својих родитеља или комунистичкој пропаганди. Имај у виду да је до 1989. или 1990. није било слободе говора, постојало је кривично дјело тзв. вербални деликт. О неким стварима се није смјело причати, а камоли истраживати и недај Боже објавити књига. Али се причало у кругу породице и многи знају кога су им и како убили партизани, шта су им опљачкали и запалили.
Прије мјесец дана у једним дневним новинама у Бања Луци је објављена изјава једне партизанске болничарке о нападу партизана на Бања Луку и страдању партизанских рањеника Шошином кривицом.
Знате ли шта о Шошином јарку?

Dopuna: 07 Maj 2012 6:36

gorran ::Napisano: 06 Maj 2012 23:13

Evo ti šta kažu kozarčani o prelasku Vrbasa:
Citat:Oslobodivši se, sredinom maja, pritiska ustaško-domobranskih snaga, koje su izvodile ofanzivu, štab brigade je pristupio ispitivanju pravca prelaza preko Lijevče- -polja i r. Vrbasa. U odnosu na dva prethodno pomenuta, preko Podgrmeča i Janja, odnosno preko Slavonije, ovaj pravac je bio znatno kraći i omogućavao je da se brigada relativno brzo nađe na novoj prostoriji, ali je on istovremeno bio i najopasniji, jer ga je brigada izvodila preko područja, gdje je neprijatelj mogao brzo intervenisati jakim snagama (blizina Banje Luke i aerodroma Zalužani, Bosanske Gradiške i Topole, gdje je neprijatelj stalno držao jake posade). Ova opasnost je bila utoliko veća što je brigada, vršeći pokret ovim pravcem, izvršavala zadatak samostalno, bez veze i sadejstva sa ostalim našim snagama. No, i pored toga štab 5. brigade odlučio se upravo za ovu varijantu. U tome su veliku ulogu odigrali obaveštajni organi, koji su štabu brigade prikupili solidne i iscrpne podatke o rasporedu neprijateljskih snaga u Lijevče-po- Iju, o svim gazovima na r. Vrbasu, i o rasporedu četnika na desnoj obali Vrbasa154.
154 Ove podatke prikupio je tadašnji obavještajni oficir 5. brigade Drago Mažar preko ilegalne organizacije NOP-a u Lijevče- -Polju. Prema sjećanju Đurđa Pavića, koji se tada nalazio u tom kraju kao ilegalni partijski radnik, Mažar se sa njim sastao početkom maja 1943. u s. Karaizovci i tražio od njega da se za potrebe 5. brigade prikupe detaljni podaci o rasporedu neprijateljskih snaga na liniji Banja Luka — Bosanska Gradiška, o snazi četnika na desnoj obali Vrbasa i o gazovima na Vrbasu. Za nekoliko dana ovi podaci su prikupljeni. Naročito su bili iscrpni i pouzdani podaci o neprijateljskim jedinicama na relaciji Banja Luka — Gradiška, jer su poticali od Ledinek Miloša koji je u to vrijeme bio domobranski oficir na službi u Klašnicama. Ledinek je kao Slovenac protjeran od Nijemaca i 1941. nastanio se u s. Razboj u Lijevče-Polju, gdje je radio kao učitelj. Još tada se povezao sa aktivistima KPJ i aktivno radio za NOP, a kada je kao rezervni oficir pozvan u domobranstvo zatražio je da ide u partizane. Međutim, po odluci partijske organizacije otišao je u domobranstvo i nastavio sa radom za NOP kao oficir. Zahvaljujući ovoj činjenici, Ledinek je kao zapovjednik uporišta Klašnice i Laktaši ne samo bio u situaciji da prikupi i pruži iscrpne podatke o rasporedu neprijatelja već je, i sam uticao na taj raspored. On je u dogovoru sa našim obavještajcima cjelokupnu posadu iz Klašnica poslao u Banja Luku na „Smjenu", što je olakšalo prelaz 5. brigade preko Vrbasa.
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA Значи сарадње са НДХ је ипак било!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

lav ::Tреба ли више вјеровати људима који су били свједоци догађаја и њиховим потомцима кои су о тим догађајима чули од својих родитеља или комунистичкој пропаганди.
Interesantno. Tebi je sve komunisticka propaganda, pa i kada se radi o stranim, nezavisnim izvorima !!!

Evo sta kaze William Deakin, britanski major, koga je Cercil poslao da izvidi situaciju na terenu svojim ocima:
"Embattled mountauin", London







Obrati paznju na cinjenicu da su cetnici, kako su se Britanci neposredno uverili, "potpisali sporazume sa Pavelicem, i da se zajedno sa ustasama i Nemcima bore protiv partizana."

Kako tebi nije jasno da su Britanci i Ameri morali teska srca da priznaju partizane od 1943, jer su se neposredno uverili da svi drugi saradjuju sa Nemcima a da se jedino ovi bore protiv njih.

Obrati paznju na to sta Deakin pise, nemoj da preskaces. To je bitno za razumevanje situacije.
Zbog ovoga ( i slicnih izvestaja) su se zapadni saveznici odrekli cetnika.

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Maj 2012 9:21

lav ::Napisano: 07 Maj 2012 6:30

Горане, треба ли више вјеровати људима који су били свједоци догађаја и њиховим потомцима кои су о тим догађајима чули од својих родитеља или комунистичкој пропаганди



Izvini Lave koliko sam ja sa tobom razgovarao na drugoj temi dosao sam do zakljucka da ti celu istoriju Drugog svetskog rata u Bosni zasnivas na pricama svoji rodjaka cetnika i porodice.To ne moze da bude pouzdano!


lav ::
Имај у виду да је до 1989. или 1990. није било слободе говора, постојало је кривично дјело тзв. вербални деликт. О неким стварима се није смјело причати, а камоли истраживати и недај Боже објавити књига. Али се причало у кругу породице и многи знају кога су им и како убили партизани, шта су им опљачкали и запалили.

Partizani su konfiskovali (pljackali ) i palili kuce cetnickim porodicima .Imas o tome "milion" partizanskih dokumenata.I to je bila opsta politika partizana.MIslim da se to nije krilo.
To je bio rat.Nacin da prezivis(dodjes do hrane i odece ) i kaznis protivnika a druge zastrasis.
Kao sto ni partizanska sela i porodice nisu lepo prolazila od ustasa i cetnika




lav ::
Прије мјесец дана у једним дневним новинама у Бања Луци је објављена изјава једне партизанске болничарке о нападу партизана на Бања Луку и страдању партизанских рањеника Шошином кривицом.
Знате ли шта о Шошином јарку? Dobro sta je rekla?




lav ::
gorran ::Napisano: 06 Maj 2012 23:13

Evo ti šta kažu kozarčani o prelasku Vrbasa:
Citat:Oslobodivši se, sredinom maja, pritiska ustaško-domobranskih snaga, koje su izvodile ofanzivu, štab brigade je pristupio ispitivanju pravca prelaza preko Lijevče- -polja i r. Vrbasa. U odnosu na dva prethodno pomenuta, preko Podgrmeča i Janja, odnosno preko Slavonije, ovaj pravac je bio znatno kraći i omogućavao je da se brigada relativno brzo nađe na novoj prostoriji, ali je on istovremeno bio i najopasniji, jer ga je brigada izvodila preko područja, gdje je neprijatelj mogao brzo intervenisati jakim snagama (blizina Banje Luke i aerodroma Zalužani, Bosanske Gradiške i Topole, gdje je neprijatelj stalno držao jake posade). Ova opasnost je bila utoliko veća što je brigada, vršeći pokret ovim pravcem, izvršavala zadatak samostalno, bez veze i sadejstva sa ostalim našim snagama. No, i pored toga štab 5. brigade odlučio se upravo za ovu varijantu. U tome su veliku ulogu odigrali obaveštajni organi, koji su štabu brigade prikupili solidne i iscrpne podatke o rasporedu neprijateljskih snaga u Lijevče-po- Iju, o svim gazovima na r. Vrbasu, i o rasporedu četnika na desnoj obali Vrbasa154.
154 Ove podatke prikupio je tadašnji obavještajni oficir 5. brigade Drago Mažar preko ilegalne organizacije NOP-a u Lijevče- -Polju. Prema sjećanju Đurđa Pavića, koji se tada nalazio u tom kraju kao ilegalni partijski radnik, Mažar se sa njim sastao početkom maja 1943. u s. Karaizovci i tražio od njega da se za potrebe 5. brigade prikupe detaljni podaci o rasporedu neprijateljskih snaga na liniji Banja Luka — Bosanska Gradiška, o snazi četnika na desnoj obali Vrbasa i o gazovima na Vrbasu. Za nekoliko dana ovi podaci su prikupljeni. Naročito su bili iscrpni i pouzdani podaci o neprijateljskim jedinicama na relaciji Banja Luka — Gradiška, jer su poticali od Ledinek Miloša koji je u to vrijeme bio domobranski oficir na službi u Klašnicama. Ledinek je kao Slovenac protjeran od Nijemaca i 1941. nastanio se u s. Razboj u Lijevče-Polju, gdje je radio kao učitelj. Još tada se povezao sa aktivistima KPJ i aktivno radio za NOP, a kada je kao rezervni oficir pozvan u domobranstvo zatražio je da ide u partizane. Međutim, po odluci partijske organizacije otišao je u domobranstvo i nastavio sa radom za NOP kao oficir. Zahvaljujući ovoj činjenici, Ledinek je kao zapovjednik uporišta Klašnice i Laktaši ne samo bio u situaciji da prikupi i pruži iscrpne podatke o rasporedu neprijatelja već je, i sam uticao na taj raspored. On je u dogovoru sa našim obavještajcima cjelokupnu posadu iz Klašnica poslao u Banja Luku na „Smjenu", što je olakšalo prelaz 5. brigade preko Vrbasa.
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA Значи сарадње са НДХ је ипак било!

Ne to nije saradnja bez obzira koliko ti to zeleo.Biti spijun u protivnickim redovima to nije saradnja vec rizik da zavrsis u zatvoru NDH.Kao Sulejman Filipovic 1942 kad su ga ustase zatvorile ,primera radi , zbog sumnje da je imao veze sa partizanima.

Dopuna: 07 Maj 2012 9:33

lav ::Napisano: 06 Maj 2012 22:44

Дио моје породице је из тога краја, па сам и ја чуо доста тога о овим догађајима и пљачки коју су починили партизани. Домобрани су били мање зло. А тек какве је злочине починила 12.Славонска бригада?

Ako je vecina tih ljudi bila u cetnicima kojima konfiskovali imovinu (iz cetnicke perspektive opljackali) nisi otkrio Ameriku.




lav ::

Имали документ у којем се орисује како су четници бранили српска села западно од Дервенте од координираних напада усташа и партизана крајем 1944. године? И како су усташе послије заједничке побједе убиле 74 српска цивила?
Да поновим питање.
Такође и 1943. партизани од Прњавора, а усташе од Дервенте су координирано напали села Палачковце и Смртиће. Има ли докумената о овим нападима? [/quote]
Moras da budes precizniji koje godine i mesece.Koje jedinice??
Imas li ti neki ratni dnevnik nekog cetnika ili partizansko svedocenje?

lav ::
Много питам јер се нека моја сазнања косе са службеном историјом. Микро приступ или не, на простору о којем пишем било је сарадње партизана и усташа, а цијену су платили српски цивили. Партизанима су главни противник, на овим просторима, били четници и нису бирали средства да се обрачунају с њима. Опет за НДХ Срби, било четници било партизани су били непријатељи и за њу је било нај повољније да се међусобно потамане. На овим просторима посебно је по злу упамћена 12.Славонска.

Na kom prostoru?

Zasto da verujem cetnickim potomcima ciji su preci u Bosni saradjivali sa NDH i Nemcima?

Dopuna: 07 Maj 2012 10:06

gorran ::
lav ::lav ::Имали документ у којем се орисује како су четници бранили српска села западно од Дервенте од координираних напада усташа и партизана крајем 1944. године? И како су усташе послије заједничке побједе убиле 74 српска цивила?
Да поновим питање.
Такође и 1943. партизани од Прњавора, а усташе од Дервенте су координирано напали села Палачковце и Смртиће. Има ли докумената о овим нападима?
Ceniš da je to bila koordinirana zajednička operacija. Imaš li kakvih konkretnih dokaza o tome?
Ako tvrdiš da su kozarčani sarađivali sa ustašama, trebaju ti zaista dobri argumenti.

Gorane sustina je da mi poverujemo Lavovom cetnickom predanju o saradnji kozarcana i i ustasa.Bez obzira na tezinu takvog podviga s obzirom da je Kozara u vrhu po kolicini stradanju od ustasa.E sad nekim cudom Kozarcani su saradjivali sa ustasama. Ne pitaj kako medju cetnicima se tako prica zato cuti i veruj.

gorran ::
Što se Dervente tiče, ovde imaš o napadu kozarčana na Derventu:
Citat:Štab 11. divizije je 27. juna 1944. odlučio da izvrši napad na Derventu i okolna uporišta. Ovdje su se branile jedinice 4. lovačke pukovnije, dijelovi 6. posadnog zdruga i domaće jedinice ustaša i policije — ukupno oko 1.800 vojnika.
Prvobitno je bilo odlučeno da na Derventu napadaju tri brigade, i to 5, 14, 18. istočnobosanska i 1. bataljon 12. brigade.

Citat:Mada u napadu na Derventu nije postignut potpun uspjeh, ipak su neprijatelju naneseni osjetni gubici. Samo 4. lovačka pukovnija imala je 24 poginula, 9 ranjenih i 44 nestala vojnika i oficira.319 Jedinice 5. brigade zaplijenile su 3 topa (od kojih 1 protivtenkovski i 2 brdska), 1 teški minobacač, 3 teška mitraljeza, 6 puškomitraljeza, 60 pušaka, 300 topovskih granata i mina za bacač, oko 50.000 metaka, 1 radio-stanicu i znatne količine opreme, odjeće i obuće. Sem toga, uništen je 1 brdski top, 2 minobacača i 2 teška mitraljeza.320 Brigada je imala 9. poginulih i 27 ranjenih boraca i starješina, od čega 7 teže.321
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Po Lavovom cetnickom predanju Dereventu su napali krajem 1944 taj napad sto si ti prikazao bio je sredinom 1944.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav :: gorran ::Evo ti šta kažu kozarčani o prelasku Vrbasa:
Citat:...
154 Ove podatke prikupio je tadašnji obavještajni oficir 5. brigade Drago Mažar preko ilegalne organizacije NOP-a u Lijevče- -Polju. Prema sjećanju Đurđa Pavića, koji se tada nalazio u tom kraju kao ilegalni partijski radnik, Mažar se sa njim sastao početkom maja 1943. u s. Karaizovci i tražio od njega da se za potrebe 5. brigade prikupe detaljni podaci o rasporedu neprijateljskih snaga na liniji Banja Luka — Bosanska Gradiška, o snazi četnika na desnoj obali Vrbasa i o gazovima na Vrbasu. Za nekoliko dana ovi podaci su prikupljeni. Naročito su bili iscrpni i pouzdani podaci o neprijateljskim jedinicama na relaciji Banja Luka — Gradiška, jer su poticali od Ledinek Miloša koji je u to vrijeme bio domobranski oficir na službi u Klašnicama. Ledinek je kao Slovenac protjeran od Nijemaca i 1941. nastanio se u s. Razboj u Lijevče-Polju, gdje je radio kao učitelj....
Lj. Borojević, D Samardžija, R. Bašić: PETA KOZARAČKA BRIGADA Значи сарадње са НДХ је ипак било!
Pročitaj dobro ceo taj odeljak o prelasku Vrbasa.
Iz njega proizilazi sledeće:
Doborbani i četnici su zajedno branili dolinu Vrbasa pod nemačkim rukovodstvom. Uz pomoć saradnika u domobranima, 5. brigada uspela je da izmanevriše jednu domobransku jedinicu, međutim, odmah po prelasku bili su napadnuti od Nemaca, četnika i domobranske bojne iz Prnjavora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Maj 2012 13:13

lav ::---

Како да при том ''ослобађању'' Прњавора у јануару 1943. ни једна страна није имала ни једног избаченог из строја? Веома занимљиво.

Ne znam zasto si oslobodjenje Prnjavora od trupa NDH stavio pod znake navodnike?

Evo ti nemacki izvestaj o desavanjima u tom kraju:
Citat:
Nakon što su komunisti 16. januara 1943. zauzeli Prnjavor, jedna grupa je produžila marš u pravcu Dervente, udružila se sa dotad poznatom četničkom grupom Forkape, i zapadno, blizu same Dervente, obrazovala novu grupu za uzne-miravanje, koja je ozbiljno ugrožavala ne samo Derventu nego i železničku prugu Brod — Doboj. Pošto su sprečeni odbrambenim merama koje je naređivala nemačka strana a sprovodilo hrvatsko domobranstvo, izostala je njihova namera da dalje napreduju prema istoku. Na taj način nije ostvaren postavljeni cilj, obimna razaranja železničke linije. Grupa je zaokrenula prema jugu i spojila se sa proleterskom divizijom, koja vodi borbe zapadno od Teslica. Proleterska divizija je razvila živu delatnost. Iz rejona Teslić nadirale su jače grupe prema jugoistoku, na dan 18. 1. 1943. stigle su u dolinu reke Bosne, i nakon zauzimanja Žepča prodirale dolinom Bosne uzvodno, sa namerom da stignu do Zavidovića. Brzo pripremljena odbrana je uspela da spreči prodor na važno industrijsko mesto Zavidovice i da potisne komuniste iz doline reke Bosne prema severozapadu preko Teslica. Na tom mestu neprijatelj se drži na nekoliko kilometara zapadno od grada i zajedno sa dovedenim pojačanjima pruža ogorčen otpor. Još uvek traju borbe za čišćenje rejona od neprijatelja i za raščišćavanje situacije oko Teslića.

........

Rejon Brod — Derventa:

Prema hrvatskim izveštajima, na dan 16. 1. 1943. pao je Prnjavor u ruke komunistima. Hrvatska posada je većinom rasturena i povlači se u pravcu Dervente. Čete koje su nastupale radi deblokade bile su takođe zahvaćene povlačenjem i okrenule se natrag. Komandanta posade Prnjavora i stanovništvo okrivljuju za izdaju.

Kod Miškovaca (8 km zapadno od Dervente) četnici Forkape, zajedno sa komunistima, prihvatili su borbu protiv Hrvata.

Prema hrvatskim izveštajima, kod Detlaka i Kalenderovaca (8 km zapadno — jugozapadno od Dervente) skupljaju se jače komunističke grupe. O jednoj takvoj grupi, jačine 800 ljudi, 6 mitraljeza i 7 minobacača, javljeno je da je u rejonu Trstenci (8 km severozapadno od Dervente).

Prema hrvatskim izveštajima, komunisti, zajedno sa četničkom grupom Forkape, nameravaju prodreti na železničku prugu Brod — Doboj, da je za duže vreme onesposobe za upotrebu. Stanovnici Dervente prikazuju se kao nepouzdani (2000 Cigana).

Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 2271, s. 1309—14.



Je l se slaze ovaj izvestaj sa cetnickim predanjem u tvojoj familiji??

Dopuna: 07 Maj 2012 13:24

Evo josd malo nemackih podataka o desavanjima u januaru 1943:


Citat:Rejon Tuzla — Majevica:

Nastavlja se pritisak komunista na položaje kod Caparda (10 km zapadno od Zvornika). Hrvati i četnici Dušana Kovačevića odbili su sve napade. Ipak je komunistima pošlo za rukom da se noću 27/28. 1. 43. probiju jakim snagama na sever. Ovaj komunistički odred nalazi se sada u rejonu južno od Bijeljine.

Rejon Bijeljina:

26. 1. 43. prešao je Savu u južnom pravcu komunistički odred jačine 120 ljudi i sada se nalazi u rejonu Batković (11 km severno od Bijeljine).

Rejon severno od Broda:

Prema hrv. izveštajima, jake komunističke snage se prikupljaju na Dilj planini (severno od Broda). Južno od Pake (15 km severno — severoist. od Broda) komunisti su, navodno, izgradili položaje sa jakim bunkerima. Iz mesta severno od Broda oni regrutuju sve muške stanovnike. Imaju nameru da napadnu sva hrvatska uporišta u tom rejonu, da bi pokupili zalihe municije, pošto kod njih vlada velika nestašica municije.

Rejon Brod — Derventa:

Prema hrv. izveštajima, komunisti su 29. 1. 43. napustili Prnjavor i povukli se u južnom i jugozapadnom pravcu. Domobrani i ustaše su 4. 2. 43. zaposeli grad bez borbe. Protiv četničkog odreda Forkape,koji se svojevremeno priključio komunistima i ostao u tom rejonu, Hrvati su započeli operaciju da bi ga razoružali.

Rejon Teslić:

26. 1. 43. jake komunističke snage i dalje posedaju rejon 6 — 8 km severozapadno, zapadno i jugozapadno od Teslića. 27. 1. 43. izvešteno je da se 2 brigade povlače u pravcu Banje Luke. 28. 1. 43. pojavili su se prvi put komunisti u nemačkim uniformama, sa nemačkim šlemovima i rancima, kao i u muslimanskoj ženskoj odeći. 1. 2. 43. počele su sve neprijateljske snage da se povlače iz tog rejona na zapad i jugozapad. Jedna kolona se povukla u pravcu Kotor-Varoša, druga u pravcu Skender-Vakuf — Mrkonjić-Grad. 4. 2. 43. su naše jedinice uspostavile vezu sa susednom divizijom.

Rejon Travnik:

26. 1. 43. stigla je iz rejona Skender-Vakufa jedna hercegovačka brigada sa velikom komorom i mnogo ranjenika u Mudrike (9 km severozapadno od Turbeta). 29. 1. 43. deo brigade koji je bio sposoban za borbu izveo je napad na Turbe, Goleš i Komar.Napad nije uspeo ali su porušili železničku prugu i telefonske linije.

Neprijateljski odredi južno od Travnika smenjeni su, i to: 1. crnogorska brigada smenila je 1. dalmatinsku. Crnogorska je donela i teško naoružanje. Štab se nalazi u Pećinama (9 km južno od Turbeta). Očigledno nameravaju da zajednički napadnu Travnik sa severa i juga.

Rejon Jajce:

Prema izjavama stanovnika, 29. 1. 43. stiglo je sa severa u rejon istočno od Jajca 10—12 komunističkih bataljona i izvršilo napad na Jajce sa juga i jugoistoka, ali bez uspeha. Iste noći porušili su železničku prugu D. Vakuf — Jajce i zarobili kod Vijenca (8 km južno od Jajca) hrvatsku posadu, 1 oficira i 20 domobrana. Rejon oko Jajca gusto su poseli komunisti koji pristižu sa severa.

Rejon Zenica — Zavidovići — Vareš:

Noću 27/28. 1. 43. prešao je jači četnički odred prugu: Vareš — Podlugovi kod Pajtov-Hana i otišao u zapadnom, pravcu.

Granica nemačko-italijanske interesne zone: Komunisti su 30. 1. 43. zauzeli G. Vakuf.

Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 2271, s. 1324—7.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Водите лепо дискусију да не ради метла!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Моја мајка је из једног од тих села која су координирано нападали партизани и усташе. А ви господо, о тим догађајима имате сазнања само из разних ''папира''. По вашем испада да су сви мјештани (од којих многи нису имали везе са четницима) лагали, а само партизански историчари говоре истину. Ја о догађајима у:Србији, Црној Гори, Херцеговини и др. крајевима знам само оно што сам прочитао и не сматрам се неким познаваоцем прилика на тим просторима. Али неко мисли да о нечему зна више него учесници у тим догађајима и своје површно знање надокнађује увредама. Колико пута сте у медијима слушали о неком догађају, коме сте присуствовали, различите податке (понекада и потпуно различите) од онога што се стварно догодило?
Око преласка преко моста у Клашницама. Па то је објект од велике важности, тешко да би га неко оставио само на тренутак небрањеним. Тешко да би се неки официр на своју руку усудио да то уради. Па знамо како су усташе биле ''хумане''. И како је завршио тај домобрански официр?
Отишао сам превише ван наслова, па нећу даље да пишем о овоме.