NOVA KNjIGA: Pravi i lažni Kalabić, sa nalazom sudskog veštaka

1

NOVA KNjIGA: Pravi i lažni Kalabić, sa nalazom sudskog veštaka

offline
  • Pridružio: 11 Okt 2012
  • Poruke: 8

Napisano: 11 Okt 2012 23:50

Добро вече!
Више нису у моди оне старе, класичне, промоције књига, а нисам нешто виђао ни Интернет промоције.
Па бих желео да направимо тако нешто.
Изабрао сам ''Мајсити'' јер се ту ова књига већ помињала.
Књига ''Прави и лажни Калабић - са налазом судског вештака''.
Ускоро ће изаћи из штампе, а ја бих сада да је најавим и представим.
На сајту ''Погледа'' постоји позив на претплату и дато је једно поглавље, а овде ће бити два поглавља.
Ако има критика, изволите.

Дакле:



Милослав Самарџић: Прави и лажни Калабић - са налазом судског вештака




САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Теза бр. 1: Сва досадашња сазнања окривљују Калабића . . . . 11
Контратеза бр. 1: Скривање сазнања ''друге стране'' . . . . . . . 13
Закључак бр. 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Теза бр. 2: Контрадикторно, али тачно . . . . . . . . . . . . . .31
Контратеза бр. 2: Контрадикторно и нетачно . . . . . . . . . . . 35
Закључак бр. 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Теза бр. 3: Нова документа окривљују Калабића . . . . . . . . 60
Контратеза бр. 3: Нова документа ослобађају Калабића . . . . . 64
Закључак бр. 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Теза бр. 4: Нови сведоци оптужују Калабића . . . . . . . . . . 69
Контратеза бр. 4: Нови сведоци не оптужују Калабића . . . . . 75
Закључак бр. 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Теза бр. 5: ''Дневник Боривоја Тасића'' је одличан извор . . . . 89
Контратеза бр. 5: Дневник Боривоја Тасића не постоји . . . . . 93
Закључак бр. 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94

Теза бр. 6: ''Мољевићев рукопис'' оптужује Калабића . . . . . .95
Контратеза бр. 6: Не постоји Мољевићев рукопис
''Равна Гора у светлу и магли'' . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Закључак бр. 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Теза бр. 7: Дражин исказ комунистима је одличан извор . . . . 100
Контратеза бр. 7: Дражин исказ комунистима је неважећи . . . . 103
Закључак бр. 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Теза бр. 8: Дража се вратио у Босну почетком октобра 1945. . . .114
Контратеза бр. 8: Дража се вратио у Босну
почетком фебруара 1946. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115
Закључак бр. 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Теза бр. 9: Дража се налазио у Репушевићима . . . . . . . . . 127
Контратеза бр. 9: Дража се налазио јужно од села Оскоруша . . 128
Закључак бр. 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146

Теза бр. 10: Калабић се срео са поручником
Благојем Ковачом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Контратеза бр. 10: Калабић се није срео са поручником
Благојем Ковачом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149
Закључак бр. 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152

Теза бр. 11: Налаз вештака доказује да је Калабић издао . . . . . 153
Контратеза бр. 11: Налаз вештака доказује да
Калабић није издао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156
Закључак бр. 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Теза бр. 12: Слике доказују да је Калабић издао . . . . . . . . .168
Контратеза бр. 12: Слике доказују да Калабић није издао . . . . 170
Закључак бр. 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171

Теза бр. 13: Не треба нам математика . . . . . . . . . . . . . . 172
Контратеза бр. 13: Треба нам математика . . . . . . . . . . . . .173
Закључак бр. 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

ЕПИЛОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

ФОТОГРАФИЈЕ И ДОКУМЕНТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

РЕГИСТАР ИМЕНА ЛИЧНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
ИЗВОРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
БЕЛЕШКА О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185







Предговор

Влада Републике Србије основала је 2009. године Комисију за про­­налажење посмртних остатака генерала Драже Михаило­ви­ћа. Комисија није извршила задатак и распуштена је 2011. го­ди­не. У међувремену, већ после неколико месеци рада, она је у пр­­ви план истакла питање наводне издаје команданта Горске кра­­љеве гарде, потпуковника Николе Калабића. Прецизније ре­че­но, то су учинила два њена најактивнија члана, др Коста Ни­ко­лић и др Бојан Димитријевић, историчари Института за савреме­ну историју задужени за Други светски рат. Најобимнији рад ос­тао иза ове Комисије је управо њихов чланак ''Заробљавање и стре­­љање генерала Драгољуба Драже Михаиловића'', објављен у ча­­сопису ''Историја 20. века'', бр. 2, 2009. године.
У Архиву Безбедносно-информативне агенције (БИА, нас­ле­дница СДБ-а, УДБ-е и ОЗН-е), Николић и Димитријевић су до­би­ли документа и фотографије које су припадници комунистичке тајне полиције од 1962. године користили за своју причу о издаји Ни­­коле Калабића. Та документа комунисти су углавном цитира­ли, тј. у ве­ћини случајева нису објављивали факсимиле, а скрива­ли су и фо­тографије. Објавили су само један снимак ''Николе Ка­ла­бића са инспекторима ОЗН-е које је одвео до Драже'', и то та­ко што су га претходно фотокопирали, како би изгубио оштрину.
Николић и Димитријевић су, дакле, 2009. године прегледали ту грађу и закључили да су комунисти говорили истину.
Онда су грађу уступили Предрагу В. Остојићу, који је 2010. го­­дине објавио књигу ''Заробљавање генерала Михаиловића'', са ис­­том тврдњом: Калабић је издао. Николић и Димитријевић су би­­ли Остојићеви рецензенти.
Наредне, 2011. године, Завод за издавање уџбеника објављује ново издање књиге Николића и Димитријевића ''Генерал Дра­го­­љуб Михаиловић 1893-1946, биографија'', где они такође пот­в­р­ђ­ују тезу о Калабићевој издаји.
Низ се наставља 2012. године, у књизи Пере Симића ''Дража, смрт дужа од живота'', коју је објавио још један од водећих др­жав­них издавача, ''Службени гласник''.
Сем што су то учинили у својим радовима, чланови Комисије су и у изјавама за јавност као најважније прогласили ''откриће'' о Ка­­­лабићу. ''Откривање докумената о Калабићевој издаји до сада је најзначајнији резултат Комисије за проналазак гроба генерала Дра­­же Михаиловића'', изјавио је Димитријевић за ''Вечерње но­во­­сти'' од 7. јула 2009. године, додајући да се ''правим ис­то­ри­ча­ри­ма'' мора веровати.
У истом духу гласила је и његова изјава за ''По­литику'' од 18. се­птембра 2009: ''Државној комисији мора да се верује. Лично сам ви­део фотографије, оне неће бити упо­ре­ђи­ва­не са другом исто­риј­ском грађом. Апсолутно тврдим да су аутентичне у смислу људи који се на њима налазе, њиховог изгледа... Ми­слим да су ос­по­равања у вези са фотографијама крајње неоз­би­љна. Државна ко­мисија треба да има ауторитет и ми својим нау­чним и другим зна­њима стојимо из њега''.
Тако је званична историја у Србији питање Калабићеве издаје поставила као једно од кључних из историје Другог светског рата. Оно је било важно још од 1962. године, али ипак не у зва­ни­ч­ној историји социјалистичке Југославије, већ су носиоци при­че би­ли удбаши, филмски и телевизијски ствароци, новинари и пуб­ли­­цисти. У вези Калабићеве издаје, чак и у то доба професи­о­н­а­лни историчари држали су се по страни.
На први поглед, дилема да ли је Калабић издао или не чини се као кап у мору догађаја и може се поставити питање: зашто они на томе толико инсистирају?
Одговор се крије у начину на који се наводна издаја, и до­гађаји који је прате, представљају. Прича је, наиме, постављена тако да се кроз њу прелама целокупна ис­то­рија социјалистичке Ју­гославије: ако је Дража заробљен на тај на­чин, онда су не само че­тници, већ и партизани, заиста били та­кви као што се деценијама говорило, писало, приказивало у фи­лмо­вима и ТВ серијама, итд.
Уосталом, питање издаје кључних љу­­ди је стара тема и нису уза­луд у 17. веку језуити у српско народ­но предање убацили из­ми­ш­љену издају Вука Бранковића у Боју на Косову. И њима, као и ко­мунистима, циљ је био да поколебају веру народа у сопствене прва­ке, како би се спремио терен за ду­гу владавину странаца и стра­них идеологија. Истовремено, у слу­чају Калабића постојао је још један мотив: маскирање начина на који је Дража заиста за­ро­бљен.
Циљ ове књиге је да на несумњив начин докаже да Никола Ка­­лабић није издајник, коришћењем свих доступних извора.
Када је реч о новооткривеним документима из Архива БИА, у поменутом чланку, као и у књизи ''Генерал Драгољуб Ми­ха­и­ло­вић 1893-1946, биографија'', Николић и Димитријевић стављају оз­наку: ''Архив БИА, кутија 6''.
Пре изласка њихове књиге, јуна 2011, обратио сам се Архиву БИА, али сам добио писани одговор да је сва та грађа уступљена Ар­хиву Србије.
У Архиву Србије речено ми је да је сва грађа предата Коми­сији.
Председник Комисије, др Слободан Марковић, рекао ми је да је грађа код Николића и Димитријевића.
Видевши њихову књигу, са поменутом ознаком, поново сам се обратио Архиву БИА, јула 2012. године. Добио сам још један пи­сани одговор, да је грађа предата Архиву Србије, само сада уз на­помену да је предата трајно.
У Архиву Србије саопштено ми је да је последњих година од БИА добијено више милиона страница разних докумената. Та до­ку­мента не могу се давати истраживачима док се свака страница не региструје. Како Архив Србије нема довољно запослених, овај про­цес ће потрајати годинама. Зато ће у овом раду бити ко­ри­шће­на грађа из Архива БИА према радовима Николића, Ди­ми­три­јевића и Остојића, што је довољно, јер су они цитирали све за шта су мислили да иде у прилог тези о Калабићевој издаји. Та­кође ће бити коришћена и до сада необјављена документа Озне из тог периода, која се чувају у Војном архиву.


У Крагујевцу, Милослав Самарџић
12. јула 2012. године





НЕКОЛИКО СТРАНИЦА ИЗ КЊИГЕ

ТЕЗА БР. 11: НАЛАЗ ВЕШТАКА ДОКАЗУЈЕ ДА ЈЕ КАЛАБИЋ ИЗДАО

Факсимили ''Калабићевих писама'' Озни, од којих је прво цитирано још у фељтону ''Политике'' 1962, први пут су предати но­­винарима септембра 2009. године. Уз опширну изјаву ознаша Јо­ве Капичића, ''Политика'' је 17. септембра пренела и краћу из­ја­ву др Бојана Димитријевића, која гласи:
Прво, најдуже писмо, сведочи о томе да је Калабић био у за­т­вору Озне за Србију и из њега се може индиректно закључити да је пристао на сарадњу са органима Озне. Калабићева писма го­во­ре о његовој евидентној улози у хватању Драже Михаиловића, која је често била оспоравана.173
Истог дана и ''Блиц'' доноси чланак са наднасловом ''Писмо Ни­­коле Калабића партизанским властима'' и насловом ''Крцун ми је предложио да издам Дражу''. У тексту се поред осталог ка­же:
Генерал Краљевске војске Југославије (КВЈ) Дража Ми­ха­и­ло­­вић ухапшен је уз помоћ Николе Калабића, команданта гарде КВЈ, на основу сарадње и по инструкцијама Слободана Пенезића Кр­цуна. Овај податак постаће део званичне српске историје уко­­лико се потврди аутентичност Калабићевог писма које је Бе­з­бедносно-информативна агенција (БИА) предала Комисији за истину о стрељању Драже Михаиловића, а чији садржај ''Блиц'' ексклузивно објављује.174
Следе цитати из два ''Калабићева писма''.
Сутрадан, 18. септембра, ''Блиц'' доноси још један чланак на ову тему, са наднасловом ''Графолог потврдио аутентичност ру­ко­писа'', и насловом ''Калабић је написао оба писма''.
У тексту се каже:
Судски вештак Јован М. Крстић, графолог и психолог, твр­ди да је Никола Калабић заиста аутор два писма која је јуче обја­вио ''Блиц'' – једног, од 29. априла 1946. адресираног на Сло­бо­да­на Пенезића Крцуна, министра унутрашњих послова Србије, и дру­гог, из децембра 1945, упућеног партизанским властима, у ко­јем Калабић наводи да му је Крцун лично предложио да изда Дра­жу Михаиловића и у којем објашњава зашто је то прихватио.175
Уз текст је објављена и фотографија графолога, на којој се ви­ди како он лупом посматра оба ова писма. Крстић је рекао да је рукопис оба писма упоредио са Калабићевим потписом из 1932. го­дине, закључивши да су потписи из 1932. и 1945, односно 1946. го­дине, исти, што је ''посебно уочљиво код слова К''. Реч је о тзв. те­хничком рукопису, јер је Калабић завршио геометарску школу. Гра­фолог је потом додао:
Такође, исти човек је писац оба писма – исти је рукопис на он­ом из децембра 1945. и априла 1946. године. То се посебно види по дијакритичким знаковима. Нека слова су заједно писана на ори­гиналан начин, као на пример ''пр''.
На питање да ли је могуће да је неко фалсификовао рукопис, Кр­стић је одговорио одречно, а на питање да ли се из рукописа ви­ди да је писан под присилом, рекао је како ''се у писмима види да је писање спонтано са сопственим побудама'', додајући:
Када се пише под присилом, у рукопису се види емоционални на­бој. Такав рукопис је обично испрекидан, дрхтав, а овде тога не­ма, редови су правилни и једнако накошени.
Николић и Димитријевић нису цитирали налаз графолога, већ су у изјавама за штампу, као и у чланку и књизи, сами дошли до закључка да је Калабић аутор два писма, не објашњавајући на ко­ји начин. Прецизније речено, они то подразумевају, наводећи:
Сачувано је писмо\исповед Калабића писано 19\20. децембра 1945. органима нове власти из затвора: ''Пуковник Пенезић и по­т­пуковник Милатовић предложили су ми да кажем како сам ја ух­ваћен, остали ликвидирани у шуми, дајући ми часну реч да неће би­ти стрељани. Пристао сам ради народа, боље је да приведу нас 10-20 него нове хиљаде невиних, али тврдим да је то положај да се изведе само још два-три пута и ствар откривена, а у пи­та­њу је покрет са дубоким кореном у Србији, а не на три-четири ме­ста...
Следи њихов закључак:
Тако је ранији командант Горске краљеве гарде ЈВуО Ни­ко­ла Калабић пристао на сарадњу са органима Озне, који су му у на­знаци обећали живот ако се буде укључио у акцију разбијања ра­вногорске организације на терену.176

173 Политика, 17. септембар 2009.
174 Блиц, 17. септембар 2009.
175 Блиц, 18. септембар 2009.
176 К. Николић, Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946, биографија, 466.


КОНТРАТЕЗА БР. 11: НАЛАЗ ВЕШТАКА ДОКАЗУЈЕ ДА КАЛАБИЋ НИЈЕ ИЗДАО

Судском вештаку Јовану Крстићу новинари су показали писма до­бијена од комисије, он их је пред њима погледао и дао из­ја­ву. Другим речима, вештак није поступио као што то иначе чини у судској пракси: није пажљиво и детаљно проучио документа, као ни околности њиховог настанка, и није дао писани налаз, ове­рен својим печатом.
Када је реч о правом Калабићевом потпису из 1932. и потпи­си­ма из 1945. и 1946. године, они су заиста слични, али, као што ће се видети из писаног и овереног налаза другог судског ве­ш­та­ка, то је последица умећа фалсификатора. Важније од поређења по­тписа је поређење дужих рукописа, односно писама. И заиста, Кр­стић је томе посветио више пажње. Али, притом је направио је­дну катастрофалну грешку: пред собом није имао писмо које је не­сумњиво написао Никола Калабић, односно било које писмо на­писано пре 30. новембра 1945. године, као дана за који комунисти тврде да су заробили команданта Горске краљеве гарде.
Крстић није упућен у детаље, па му ни тај датум није познат. Уо­сталом, од њега није тражен налаз, на коме би морао да ради да­нима, већ само кратка изјава. Притом, и он и новинари су били под утиском полувековне пропаганде да Калабић јесте издао, а та про­паганда је и тог и претходног дана у дневној штампи пот­в­р­ђе­на изјавама др Бојана Димитријевића, са ауторитетом Института за савремену историју и државне комисије, али и Архива БИА, ко­ји је ''најзад открио тајну''.
Ствари су даље погоршане усмеравањем пажње графолога на један детаљ из писама. Наиме, писмо од 19-20. децембра 1945. пот­писано је са ''Никола Калабић'', а писмо из априла 1946. са ''Сло­бодан Ранковић''. Према тумачењу Бојана Димитријевића, Ка­лабић је овим потписом хтео да се додвори уједно и Слободану Пе­незићу и Александру Ранковићу. Тако је графолог као свој гла­вни задатак узео доказивање истог ауторства над ова два пи­сма, које није ни спорно, јер их је писао исти фалсификатор. Не­спо­рно је и да писма нису писана под присилом, већ ''спонтано, са со­пственим побудама''. Јован Крстић је, иначе, по образовању пси­холог, а ужа специјалност му је тумачење нечијег ра­спо­ло­же­ња на основу рукописа.
Због свега овога, Крстић је закључио да и потпис из 1932. и она два каснија потписа припадају истој особи.
Међутим, доказивање ауторства ових писама је само теоретска ствар, јер Калабић никада није био у рукама комуниста, а ап­рила 1946. није био жив.
Доказивање ауторства требало би да је теоретска ствар и они­­ма који верују у Калабићеву издају, јер се у писму од 19-20. де­це­мбра 1945. описују догађаји који се нису десили. Наиме, то пи­смо је прилагођено првој комунистичкој верзији о издаји Ка­ла­би­ћа, из 1962. године. Према тој верзији, Калабић је ускоро после ха­пшења пристао да сарађује, а онда су комунисти хтели да провере његову искреност, затраживши да у Београд намами своје љу­­де из околине Ваљева. Он их је намамљивао у руке Озне и пре 19. децембра, па је тога дана писао ''да то може да се изведе само још два-три пута и ствар откривена''. Намамљивао их је и касније: 26. децембра у Београд су дошли, и ту били ухваћени, Живорад Ми­­шић и Марко Котарац, а 27. децембра и Мирослав Ти­мо­ти­је­вић ''Јапан''.
Међутим, поуздано је доказано да су Мишић и Тимотијевић за­робљени 19. децембра у центру Ваљева, а да је Котарац касније пронађен у својој земуници, оболео од туберкулозе. С друге стра­не, нема доказа да је ма који Калабићев четник намамљен у Бео­град.
Као што смо видели у контратези бр. 2, после објављивања фе­љтона ''Политици'' се јавило много читалаца, па су тако оз­на­ши уочили ову грешку. Зато у књизи ''Велика игра са Дражом Ми­­хаиловићем'' из 1971. године Милован Пејановић наглашава да су Мишић и Тимотијевић за­роб­ље­ни у Ваљеву, али неопрезно, уз још већа уплитања у лажи. Наиме, тврдио је да су Мишић и Ти­мо­тијевић заробљени почетком децембра, па је чак, да би се оја­чала ''нова сазнања'', овом приликом фалсификовано још једно пи­смо са потписом Милића Бошковића Калабићу, од 11. децембра, у коме он жали за судбином Мишића и Тимотијевића - тада, на­равно, још слободних.
Дакле, такво чињенично стање и без стручног вештачења ру­кописа казује да ''Калабићево писмо'' од 19-20. децембра не мо­же бити оригинал. То казује и низ других елемената овог писма, али, пре даље анализе, цитираћемо га у опширним изводима:
После дугог размишљања а познајући тачно стање организације Д.М. кажем Равна Гора није прошлост, неће још дуго година бити, на­ро­­чито ако се продужи са истом политиком према ње­ним члановима, при­јатељима и симпатизерима, јер је организација Д.М. ухватила и су­ви­ше дубоког корена у самој души народа Србије и Босне.
Горње тврђење заснивам на моме личном сазнању а боље сам по­знавао стање наше организације него сам Чича; питаћете ка­ко и зашто? Просто. Ја сам више имао својих личних об. цента­ра него сам Чи­ча, више пута сам самом Чичи доказао да познајем љу­де и стање ор­га­низације боље него он, људи су га лагали, ко­ма­н­данти у већини (90%) би­ли су... (нечитка реч) то су остали а не­ки нису ни знали да уђу у душу на­рода.
Познавајући одлично стање организације Д.М. у Србији, као и сам народ, менталитет и садашње мишљење народа о Чичи из­но­сим од срца предлог који ће на први поглед многе руководиоце Н.О. Покрета нас­мејати, наљутити а неке и натерати на оз­би­љно размишљање - јер на терену је стварност а стварност ће се из даљег излагања видети.
У сваком крају Србије, Средње и Источне Босне постоје чвр­ста упоришта Д.М. негде јаче а негде слабије откривена, у за­ви­сности од љу­ди који га одржавају као и од самог терена. Сва упо­ришта су јако ве­за­на и наслоњена на широке народне слојеве, то везивање је учвршћено дугогодишњом заједничком борбом...
Србин не познаје границе страха када из њега проговори оно што претставља човека. Ви сте спремним Руководиоцима и ду­гом партијском борбом као и чежњом народа за Слободу успели при­вући народ уз себе.
Упутства су дата свуда да на пролеће прво почну рад до­б­ро­вољне чете а затим постепена мобилизација и устанак ће по­сле тога сам по себи да се шири, без обзира на све, прилике му иду на руку, а и сама власт својим суровим држањем.
Није тачно тврђење да се ради о стотину зликоваца; у пи­та­њу су сто­тине хиљада грађана земље, почев од петогодишње деце па до ста­раца и старица, јер је све то исувише тесно везано за организацију Д.М. - било идејом, крвљу, гробом, ранама, прија­те­љством, родбински, сау­че­сништвом, тереном и др...
На часну реч стотину пута био бих сретнији да је друкчије и да нас је народ на повратку презрео, јер онда би проблем био ре­шен...
Верујем потпуковник Миловановић ће рећи: ''лажете, то го­во­ре само твоји јатаци''. Не господо, и ако су јатаци, када тај број прелази хи­љаде, онда нису у питању јатаци већ народ. Твр­дим да у Равно­гор­с­ком покрету не постоји ни један човек па чак ни сам Чича да као човек има више пријатеља, кумова, побрати­м­става и др.; пре рата са слу­ж­бо­вањем сам променио доста срезова, у рату то познанство проширио а са сељаком сам умео пос­т­упати, и верујем да нико боље истину не мо­же сазнати од мене баш ради горе наведеног.
Све нас присталице Д.М. без обзира назвали сте Немачким са­ра­д­ни­­цима, господо то сарадништво је тако мало, мизерно, неу­падљиво, бар у Србији и Босни да народ то није замерио, јер је на­род тражио од Чи­че да се сачува жива снага, имовина и др. у че­му се успело потпуно, бар народ то признаје...
Неколико речи о мојој сарадњи са Немцима - на ово ме на­ве­ло неко­ли­ко речи г. Ђиласа. 1941, 1942 и 1943. су ме гонили Не­м­ци, Љотићевци, Ру­си, Бугари више него и једног Чичиног команданта а 1942. су ми оца као и ташту стрељали. У јулу 1944. под командом Рачића долазим са њи­ма први пут у додир три пута - мо­ментални сусрети и тек у одступању Сјеница - Пријепоље и то у крајњој нужди. Зар сам раван Ра­ко­ви­ћу, П. Ђуришићу, Ба­ћо­вићу, Јевђевићу и др...
Пуковник Пенезић и потпуковник Милатовић предложили су ми да на исти начин како сам ја ухваћен, ликвидирају и остале у шуми, да­ју­ћи ми часну реч да неће бити стрељани. Пристао сам ради народа, бо­ље је да погине нас 10-20 него нове хиљаде... (не­читка реч) али тврдим да то може да се изведе само још два - три пута и ствар откривена, а у питању је покрет са дубоким ко­реном у Србији а не на три-четири места.
Веруј те ми увек сам имао одличан нос и око. Знам да ћете се нас­ме­јати и додати: ''а твоје хватање?'' Ту мирне савести мо­гу рећи ни­сам крив, него веровање у свога старога барда - офици­ра са пет година за леђима проведеним у шуми. На крају по науци гео­дезије постоје и слу­чајне грешке - сто је једна, која кошта жи­во­та...
Руку измирења и праштања пружили сте Маџарима, Бу­га­ри­ма ве­ко­вним нашим непријатељима па и у овоме садањем рату а својој браћи по крви и језику нисте хтели опростити него об­ра­тно...
Равногорци су погрешили по Вашем закону, земаљском, не­бе­ском, то исто тврдим и ја, а верујем и већина, јер где би нам крај да је група от­пора била једна. Али господо ко ради тај гре­ши, тим пре што ни један Равногорац није правио грешке из ос­ве­те или користољубља. Гре­шка је до Драгише Васића...
Ако би ми се дала гаранција за животе људи који су у шуми га­рантујем да би до јесени апсолутно до последњег човека из­ву­као из шуме без борбе, жртава, потреса... Дај те ми могућности а Ви помажите и кон­тролишите.
Тврдо сам убеђен да је баш маршалу Титу стало до тога да на­роду буде боље у сваком погледу, јер што веће благостање у на­роду то је ње­говој души већи мелем после оволике катастро­фе, јер и он је човек од крви и меса - осећаја.
Комунистичка партија Југославије је на врхунцу своје славе, јер на свету ни једна партија није за овако кратко време по­сти­гла степен по­ра­ста, имате власт, силу, све предности од осталих око Вас. Ви сами мо­жете учинити, (само добре воље) све, јер на­родна каже ''људи пењу и ски­дају са вешала''. Велики учитељ ко­мунизма Лењин рекао је: ''И велики и мали људи греше, дај им при­лике да се поправе. Када је партија на вр­хунцу не прецењујмо је.''
Равногорци су погрешили...
По свему овоме неопходно је шире и детаљније дискусије; ра­зраде ов­ог питања са најмеродавнијим по овој ствари - само ма­ло добре воље са Ваше стране овај проблем је апсолутно решив без жртава.
Молим да ово мало набацано прочитају г.г. Ђилас, Ранковић и Пе­не­зић ради њихове улоге у покрету. Моја глава увек има времена да се ски­не. Бог ми је сведок да желим добро своме народу.
19.20.12 1945.г. Никола М. Калабић.
То су изводи из првог писма. Друго писмо насловљено је на Кр­цуна и оно гласи:
Драги Крцуне,
Данас је двадесет и два дана како си био.
Апсолутно је ред да дођеш.
Знам и уверен сам да си заузет послом, али што је ред, ред је. Имам велику молбу, ради се о мојој слави Св. Ђурђу. Славио сам славу и у ропству, на положају, и код куће, па те молим бра­т­ски да ми изађеш у сусрет те да прославим и сада. Знам ти ћеш ре­ћи па слави. Тако је. Али без тебе не могу. Ради се о овоме, у то­ме се састоји моја молба: Да за Ђу­рђевдан са Марком будеш ми гост на слави - на вечери. Ово је моја бра­тска молба и држим за сигурно да је Марко одбити неће. То је први део молбе, други део тиче се пара и спремања - печења прасета, колача, жи­та, све­ће и др. То бих ја са Бојанићем свршио. Спремање би преузела бри­це нашега жена, која нема појма ко сам ја.
У колико Марко не би случајно могао доћи (посао је посао), ја бих те молио да ти обавезно будеш са својима (Милатовић - Вла­дан - Ман­дић - Учо - Јеремић - Ацо - и др. за кога ти нађеш за схо­дно). Сматрам да сам од тебе лично толико заслужио.
Хвала ти много што си одобрио да могу изаћи аутом, и у би­оскоп. Био сам у недељу са Јосипом на гробу Незнаног јунака, био сам просто... (не­читка реч) да ли ваздухом, срећом или бли­зи­ном слободе. Ђаво ће га зна­ти - одавно тако нисам сретан био...
Молим те као брата веруј ми а и реци Марку следеће. Са мо­је стра­­не из мојих уста неће изаћи тајна о тој ствари - па ако тр­еба и жи­­вот свога, ни мојој другарици - жени никад о томе ни речи;: тајна ће са мном у гроб отићи. За горње речено дајем Вам мо­ју часну реч, а Ви сте се уверили шта значи моја реч...
Конспиративност препустите мени, не може бити тежи за­датак од уручења жива Д.М...
29.4.46 у 16 х Слободан Ранковић.
Сем што су писма из децембра 1945. и априла 1946. године кра­јње инфантилна, њихов аутор је доста слабо стајао и са пра­вописом, или је макар хтео да Калабића представи као неписме­ног. Прави Калабић није писао одвојено ''веруј те'' и ''дај те''. За­тим, он је правилно користио интерпункцију (примера по­г­решне ин­терпункције у два фалсификована писма има много), а такође и етикецију (''а Ви сте се уверили'' написао би са малим ''в'', јер је реч о другом лицу множине).
Термин ''Д.М. покрет'' користили су комунисти (и нацисти), и уоп­ш­те писма из децембра 1945. и априла 1946. пуна су њихових стереотипа о четницима (грешке, недисциплина, сарадња са Не­м­ци­ма, печено пра­се, итд). Посебно, она су далеко од начина из­ра­жа­вања правог Ни­ко­ле Калабића. Тај начин представићемо на ос­нову два примера. Први при­мер је цитирано писмо Дражи од 22. новембра 1945. године (страна 121), а други Калабићев говор на слави Горске краљеве гарде, про­­лећа 1944, који гласи:
Комунисти!
Ми смо два света: између нас и вас нема помирења!
Ви хулите на Бога - ми за њега гинемо, сматрамо га својим за­ш­ти­тн­иком!
Ви рушите породице и Српство, а ми истичемо као главна на­­чела на­ших стремљења, без којих би нам и сама борба би­ла штура и бескорисна!
Зато борба коју водимо противу вас мора се завршити на­­шом потпуном победом.
Љотићевци!
Ви сте Јуде Искариотске нашега народа, а у служби ту­ђи­на и ту­ђинске идеологије! Између вас и нас постоји само јед­на ис­то­ријска веза: жа­лосни пример Вука Бранковића, чију сте ви сла­ву по­та­мнели својом службом непријатељу свога на­рода. Шта ви оче­ку­јете, чему се ви на­да­те? Српски народ вас се гнуша: он ће вас збри­сати са лица земље као највећу сра­моту!
Сви ви: комунисти, љотићевци, газдаши и петоколонаши при­­­­мите к срцу речи наше народне песме:
''Не чекај ме на бијелом двору,
Ни на двору, ни у роду моме''.
Немци, Талијани, Мађари, Бугари, Арнаути, усташи и остала жга­дијо!
Ви, варвари двадесетог столећа, који тако срамно посту­па­те с на­шим правдољубивим народом и који узесте 1.500.000 ср­­п­с­ких невиних живота, осећате ли како вам се кожа јежи на ле­­ђи­ма!? До­лазе дани од­ма­зде, дани ПРАВДЕ! За вас зло­чи­нце ми­ло­сти неће бити, јер је по­т­ре­бно да Европа, о којој ви и ваше га­зде че­сто причате, буде очишћена од моралне тру­ле­жи коју ви пре­д­­с­та­в­ља­те! Сваки кривац може овога пу­та би­ти уверен да ће га стићи ка­зна, јер нема места на кугли зе­ма­љ­ској где би се могао са­­крити ка­ко би избегао изласку пр­ед међународни суд Правде, ко­ји је већ ос­но­ван између наших ве­ликих савезника! Спре­ми­те се за то, варвари, да окајете гре­хе у крви, као што сте и ви крвљу по­­­тписи­ва­ли своја зло­де­ла! Али дотле спремите се да и од нас са­­мих при­мите један део казне, кад се наша дична војска крене пр­о­тив вас, да вас зау­век онемогући на нашој националној територији!
После слике тешкоћа и страдања, право је да бацимо кра­так по­глед на блиску будућност која за нас Србе крије нај­ле­п­ше ви­­дике на­ци­оналне радиности и процвата! На крају тр­но­витог пу­­та кој­им данас идемо налази се рајски врт наше на­родне др­жа­ве, у коме ће према замисли нашег Равногорског по­крета Србин би­­ти господар на своме!177
Најзад, као логично наметнуло се ангажовање другог ов­ла­ш­ће­ног судског вештака. Интернет претраживач ''Гугл'' најпре је дао име Лазара Цвејића из Ниша, на чијем штамбиљу пише: ''Су­д­ски вештак за графоскопију, дактилоскопију и др''. Испоставило се да ''и др'' подразумева и морфологију, односно да је Цвејићев по­сао и вештачење фотографија. Иначе, за разлику од Крстића, ова вештачења су Цвејићева ужа специјалност, а завршио је кри­ми­налистику у Земуну.
Цвејић је анализирао по једно писмо писано пре и после 30. но­вембра 1945. године.
Прво је Калабићево писмо Дражи од 22. новембра, које су ко­мунисти имали у својим рукама, и које је вероватно послужило фа­лсификатору као узор. То је уједно и засад последње познато Ка­лабићево писмо.
Друго је писмо од 19-20. децембра 1945. године, за које се твр­ди да је Калабићево писмо Озни.
После анализе писама, Цвејић је 5. јануара 2012. године по­слао ''Налаз и мишљење'' на девет страна, од којих пет заузимају факсимили и фотокопије. На почетку свог налаза, он пише:
Дана 21.12.2011. године Милослав Самарџић из Крагујевца (следи адреса - прим. М.С) доставио ми је књигу ''Фалсификати ко­мунистичке историје'' и фотокопије потписа и рукописа ''Ни­кола Калабић'' са захтевом да извршим графоскопско веш­та­че­ње - идентификацију потписа, рукописа и фотографије.
Милослав Самарџић захтева да утврдим да ли је Никола Ка­лабић потписао и својеручно написао:
а) Писмено - 19.20. дец. 45. у потпису - ''Никола М. Калабић''.
б) Бројеве - 19.20 12. 1945.г. на писмено од 19-20. децембра 1945.г.,
ц) Рукопис - писма од 19-20. децембра 1945. године, и
д) Идентификација фотографије.
У поступку идентификације спорног потписа (а), бројева (б) и рукописа (ц) користим потпис, бројеве и рукопис Николе Ка­лабића који се налазе:
1. На фотокопији писма - потпис од 11. децембра 1943. го­ди­не (62. страна),
2. На фотокопији писма - бројеви - 22. 11. 1945.г. (60 страна),
3. На фотокопији писма - ''Драги и мили Чича'' од 22.11.1945. го­дине, и
4. Фотокопије фотографија Николе Калабића од 1935, 1943. и 1944. године.178
Цвејићев опис потписа на писму од 19-20. децембра 1945. године гласи:
а) Потпис ''Никола М. Калабић'' писан је писаним словима ћи­риличног писма и колико се види на фотокопији има одлике ис­писаног рукописа. Слова су доста складно обликована, већина су читљива - правилно су обликована, имају наглашен нагиб у де­сно, имају уједначену димензију, с тим да су слова ''Н'', ''б'' и ''ћ'' ве­ће димензије и имају уједначен међусобни однос. Међусобно ве­зи­вање слова у потпису постоји, али је непотпуно. Колико се ви­ди на фотокопији, слова ''М'', ''К'', ''л'' и ''ћ'' написана су са два, а ос­тала слова су написана са једним потезом. Код слова ''ћ'' први по­тез више пута мења смер писања, тако да се потези међусобно укрштају или иду један преко другог. Завршни потез је прав, из­ражен је и има смер писања с десна у лево и налази се испод на­пи­саних слова потписа.
А ово је опис несумњиво Калабићевог потписа:
1. Потпис ''Никола М. Калабић'' од 11.12.1943. године писан је писаним словима ћириличног писма и има одлике исписаног ру­ко­писа. Слова су доста складно обликована, читљива су, имају на­глашен нагиб у десно, имају уједначену димензију, с тим да су сло­ва ''Н'', ''К'', ''б'' и ''ћ'' веће димензије и имају уједначен ме­ђу­со­бни однос. Међусобно везивање слова у потпису постоји, али је не­потпуно. Слова ''к'', ''К'' и ''л'' написана су са два, а остала сло­ва су написана са једним потезом. Потез слова ''ћ'' више пута ме­ња смер писања, тако да се потези међусобно укрштају или иду је­дан преко другог. Завршни потез је прав, изражен је и има смер писања с десна у лево и налази се испод написаних слова потписа.


Оригинални Калабићев потпис

Потпис на писму од 19. децембра 1945.

На основу ових описа, Цвејић даје следећу анализу:
Анализом спорног потписа ''Никола М. Калабић'' (а) и потписа Николе Калабића, па је утврђено: Колико се види на фо­то­ко­пијама, потписи садрже карактеристике које се међусобно по­ду­дарају или имају међусобну сличност, али садрже и каракте­ри­с­тике које се међусобно разликују. Међусобна подударност по­с­то­­ји: У општем изгледу рукописа - потписа, начину потписивања, положају, међусобном односу и начину обликовања - пи­са­ња слова, посебно слова ''К'' и ''б'' и сличност у писању слова ''Н'' и ''ћ'', а разлика постоји у писању слова ''М'' и ''л'', која су код нес­по­рног потписа написана са једним потезом, а код спорног су на­пи­сана са два потеза, као и број потеза код слова ''ћ'', код неспо­р­ног потписа је написано једним, а код спорног је написано са два по­теза.
На основу анализе, Цвејић даје следеће ''мишљење'':
а) Највероватније (80%) да писмено од 19-20. децембра 1945. го­дине у потпису ''Никола М. Калабић'' НИЈЕ ПОТПИСАО Ни­ко­ла Калабић.
На питање о додатном коментару за овај налаз, Цвејић каже: ''Циљ фалсификатора је да испадне исто и зато нека слова испадну исто. Има мање или више добрих, али нема савршених фалси­фи­ката''.179
Следи анализа бројева:
Анализом и међусобним упоређивањем спорних бројева (б) ''19.20. 12. 1945.г.'' и неспорних - 22. 11. 1945.г., па је утврђено да бројеви ''4'' и ''9'' садрже карактеристике које се међусобно разликују у димензији и форми написаних потеза, посебно почетног по­теза код броја ''4'' и завршног потеза код броја ''9''.
Мишљење на основу ове анализе гласи:
б. Бројеве датума ''19.20. 12. 1945.г.'' НИЈЕ НАПИСАО Ни­ко­ла Калабић.


Датум на Калабићевом писму од 22. новембра 1945.


Датум на фалсификату од 19. децембра 1945.

Ово је Цвејићев опис рукописа у писму од 19-20. децембра 1945. године:
ц) Спорни рукопис од 19-20.12.1945. године писан је писаним словима ћириличног писма и колико се види на недовољно јасној фо­токопији, има одлике исписаног рукописа. Слова су складно об­ликована - написана, имају наглашен нагиб у десно и у основи имају уједначену димензију и међусобни однос. Међусобно везивање слова код написаних речи је неуједначено. Колико се види на фо­токопији, слова ''д'', ''в'' и ''к'' писана су на два начина, с тим да је само једно слово ''д'' другачије обликовано - написано у односу на остала написана слова ''д''. Такође су само два слова ''в'' (смер завршног потеза) другачије обликована - написана у односу на остала написана слова ''в'', као и два слова ''к'' (дајем (к)он(к)ретан доказ) у односу на остала слова ''к'' у рукопису.
Следи Цвејићев опис рукописа у писму од 22. новембра 1945:
3. Рукопис Николе Калабића од 22.11.1945. године, писан је пи­саним словима ћириличног писма и има одлике исписаног ру­ко­писа. Слова су у основи складно публикована - написана, имају на­гла­шен нагиб у десно, уједначену димензију и међусобни однос. Ме­­ђусобно везивање слова код већине речи је потпуно. Слово ''д'' пи­­сано је на три начина, слова ''в'' и ''ш'' на два начина, а само су три слова ''к'' написана другачије од осталих слова ''к'' у ру­ко­пи­су.
После описа, Цвејић даје анализу рукописа у ова два писма:


Неколико редова из оригиналног Калабићевог писма од 22. новембра 1945.


Неколико редова из писма од 19. децембра 1945, за које Удба тврди да је Калабићево.

Међусобним упоређивањем спорног рукописа (ц) и неспорног ру­кописа (3), па је утврђено да рукописи, колико се види на фо­токопијама, садрже карактеристике које се међусобно подуда­ра­ју, али садрже и одређене карактеристике које се међусобно ра­зликују. Колико се види на фотокопијама, већи степен ис­пи­са­но­сти рукописа постоји код неспорног рукописа и веће међусобно везивање слова у рукопису, као и мањем броју написаних слова код спорног рукописа, које садрже карактеристике које се поду­да­рају са карактеристикама већег броја слова код неспорног ру­кописа и то слова ''д'' и ''в'', а три слова ''к'' написана код неспо­р­ног рукописа садрже карактеристике које се подударају са ве­ћи­ном написаних слова ''к'' у спорном рукопису. Међусобна подударност постоји у начину обликовања - писања већине слова, а посебно слова ''М'' и ''ђ'' - Јев(ђ)евић и (ђ)урђева и слова ''р'' на­пи­са­ног иза ''п'' или ''т''.
Цвејићево мишљење гласи:
Није могуће тврдити да је Никола Калабић својеручно на­пи­сао писмено, али ни тврдити да није писао.
На питање о додатном објашњењу, Цвејић каже да би могао да да прецизнији одговор када би у рукама имао оригинална пи­сма. Иначе, исте фотокопије показане су и Јовану Крстићу.


Факсимил треће странице налаза овлашћеног судског вештака

177 Млада Шумадија, лист равногорске омладине 1. шумадијског кор­пу­са, број 3, пролеће 1944, копија у архиви аутора.
178 Судски вештак Лазар Цвејић, Налаз и мишљење о извршеном графоскопском вештачењу - идентификацији - потписа, рукописа и фотографије ''Ни­кола Калабић''. Два примерка у поседу аутора, један примерак у поседу ве­ш­така Цвејића.
179 Изјава Лазара Цвејића аутору, јануара 2012. године.



ЗАКЉУЧАК БР. 11
После написа у дневној штампи септембра 2009. године, у ја­в­но­сти је остао утисак да је графолог анализирао документа по пра­вилу своје службе и да је дао налаз који потврђује Ка­ла­би­ћеву из­дају.
Међутим, то се није десило: графолог није анализирао документа по правилу службе и није дао налаз у писаној форми, како је то уобичајено, већ је само дао краћу усмену изјаву новинарима. Сем тога, њему су као основна документа показана два погрешна пи­сма - оба из периода после наводног Калабићевог за­ро­бља­вања.
Други овлашћени судски графолог имао је пред собом писма на­стала пре и после наводног Калабићевог заробљавања и са­чинио је детаљан налаз у писаној форми, који је оверио својим шта­мбиљем и потписом. Овај графолог је утврдио да потпис и да­тум на писму из Архива БИА нису Калабићеви, а да се рукопис са­мог писма не може прецизно анализирати због слабе фо­то­ко­пије.
Сем тога, догађаји описани у ''Калабићевом писму'' про­на­ђе­ном у Архиву БИА нису се одиграли, тј. они су измишљени када су комунисти конструисали прву верзију о Калабићевој издаји. Ис­поставило се да је та конструкција лоша, односно да они нису по­знавали ситуацију у ваљевском крају крајем 1945. године. Гре­шку су покушали да исправе накнадно, али безуспешно, тако што су начинили још један несумњив фалсификат (писмо Милића Бо­ш­ковића).

Dopuna: 11 Okt 2012 23:51

ТЕЗА БР. 12: СЛИКЕ ДОКАЗУЈУ ДА ЈЕ КАЛАБИЋ ИЗДАО

Још је било много сведока, па се комунисти ни 1962. ни 1971. го­ди­не нису усудили да објаве фотографије ''Калабића са исле­дни­цима које је одвео до Драже''. Штавише, нису били сигурни у свој посао ни 1983. године, када су први пут објавили један снимак из ове серије, у књизи Бошка Матића ''Крцун''. Наиме, фо­то­гра­фију су пре објављивања фотокопирали, да би се изгубили де­та­љи.180
Три фотографије ''Калабића'' са ознашима објављене су тек 2009. године, када их је Архив БИА уступио Комисији за про­на­ла­жење посмртних остатака генерала Драгољуба Михаиловића и но­винарима. Уз једну од ових фотографија, у ''Политици'' од 17. се­птембра 2009, освануо је следећи потпис: ''Никола Калабић, ко­ма­­ндант краљевске гарде, са четницима и припадницима Оз­не''.181
Сутрадан, ''Политика'' доноси и изјаву др Бојана Ди­ми­три­је­вића:
Државној комисији мора да се верује. Лично сам видео фо­то­графије, оне неће бити упо­ре­ђи­ва­не са другом историјском гра­ђом. Апсолутно тврдим да су аутентичне у смислу људи који се на њима налазе, њиховог изгледа... Ми­слим да су оспоравања у ве­зи са фотографијама крајње неоз­би­љна. Државна комисија тре­ба да има ауторитет и ми својим нау­чним и другим знањима сто­јимо иза њега.182
А ово је цитат из Николићеве и Димитријевићеве књиге:
Посебну аутентичност пружају фотографије и две карте ши­рег рејона западне Србије и источне Босне где се одиграла опе­рација заробљавања генерала Михаиловића, односно зоне у којој се он кретао са својом групом 1945\46. године. Од седам доступних фотографија, видели смо пет. На три се види Калабић са при­падницима групе ОЗН-е за Србију, а на једној генерал Ми­ха­и­ло­вић који се фотографисао са припадницима ове групе, тада у уни­формама ОЗН-е (Југословенске армије).183
И Предраг Остојић пише на исти начин. Он објављује све три фотографије са ''Калабићем'', уз потпис: ''Никола Калабић са чла­новима групе за хватање Михаиловића''.184
Као и у случају писама, ни један од тројице аутора не обја­ш­ња­ва на основу чега се тврди да је заиста реч о Калабићу, мада се ја­сно види да то није он.

180 Б. Матић, Крцун, Прилог са сликама.
181 Политика, 17. септембар 2009.
182 Политика, 18. септембар 2009.
183 К. Николић, Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946, биографија, 476.
184 П. Остојић, Заробљавање генерала Михаиловића, 119.


КОНТРАТЕЗА БР. 12: СЛИКЕ ДОКАЗУЈУ ДА КАЛАБИЋ НИЈЕ ИЗДАО

Прави Ка­ла­бић је био више од десет година ста­рији, имао је ве­ћу гла­ву и шире лице, ре­ђу косу изнад ушију (јер је био про­ће­лав), ''тв­рђи'' израз лица, а ко­мунистима, такође, ни­је би­ло мо­гуће да ими­тирају је­ди­н­ствене Ка­лабићеве очи и об­рве. Ка­ла­бић је био ви­сок човек, док је лажни Ка­ла­бић незнатно ви­ши од оз­на­ша Ра­денка Ман­дића (на слици други с лева), који је био изразито ниског ра­­с­та.
Разлика између правог и лажног Калабића је тако велика, да се стручна анализа чинила сувишном. Ипак, пошто су ствари оти­ш­ле предалеко, послали смо овлашћеном судском вештаку мор­фо­логу Лазару Цвејићу четири увеличана портрета, одштампана на ласерском штампачу високе резолуције. На три је Никола Ка­ла­бић снимљен 1935, 1943. и 1944. године, а на четвртом је по­р­т­рет ''Калабића'' узет са најјасније слике из 1946. године.
Анализа вештака гласи:
Упоређивањем фотографија Калабића од 1935, 1943. и 1944. го­дине са фотографијом ''Калабић'' - 1946. године и колико се ви­ди на фотокопијама међусобне разлике постоје у облику главе, фо­рми - облику очију и бази корена носа.
Налаз вештака Лазара Цвејића гласи:
Фотографија - ''Никола Калабић'' од 1946. године НИЈЕ ФО­ТОГРАФИЈА Николе Калабића.185

185 Судски вештак Лазар Цвејић, Налаз и мишљење о извршеном графо­ско­пском вештачењу - идентификацији - потписа, рукописа и фотографије ''Ни­кола Калабић''.


ЗАКЉУЧАК БР. 12
Судски вештаци треба да имају ауторитет, иза кога стоје својим нау­­чним знањима и вишедеценијском праксом. Сем тога, мо­ра да се верује и сопственим очима, јер смо сви у прилици да видимо фотографије о којима је реч, а разлика између њих је велика.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Po nalazu veštaka, nije mogao da diskredituje pisma koja je Kalabić uputio OZNI.
Što se fotografije tiče, moguće a nije Kalabić an njoj medjutim ne znamo o kojoj se radi.
Plus treba da znamo o kredibilitetu veštaka, da li je grafaolog, stručnjak za fotografiju ili sl.

Sve u svemu niste dali ni jedan dokaz koji bi opovrgao zvanične podatke.

Što se razlika u rukopisu tiče on uvek potiče od stanaj u kojem se nalazi onaj koji piše, a to veštaci najbolje znaju.

Što se veštačenja tiče svi drugi veštaci potvrdili su autentičnost pisama. A g Cvejić niej opovrgao da je Kalabić pisao. U svom izveštanju kaže "Ne može da ni potvrdi ni da odbaci".

Dakle nije odbacio da je Kalabić pisao pisma.

Uz to kao veštak za rukopis, grafolog, kako je mogao da ocenjuje fotografije?



offline
  • Pridružio: 11 Okt 2012
  • Poruke: 8

Khaless ::Po nalazu veštaka, nije mogao da diskredituje pisma koja je Kalabić uputio OZNI.
Što se fotografije tiče, moguće a nije Kalabić an njoj medjutim ne znamo o kojoj se radi.
Plus treba da znamo o kredibilitetu veštaka, da li je grafaolog, stručnjak za fotografiju ili sl.

Sve u svemu niste dali ni jedan dokaz koji bi opovrgao zvanične podatke.

Što se razlika u rukopisu tiče on uvek potiče od stanaj u kojem se nalazi onaj koji piše, a to veštaci najbolje znaju.

Što se veštačenja tiče svi drugi veštaci potvrdili su autentičnost pisama. A g Cvejić niej opovrgao da je Kalabić pisao. U svom izveštanju kaže "Ne može da ni potvrdi ni da odbaci".

Dakle nije odbacio da je Kalabić pisao pisma.

Uz to kao veštak za rukopis, grafolog, kako je mogao da ocenjuje fotografije?

Он је и графолог и морфолог (за фотографије).
Не може се рећи да су сви други вештаци потврдили аутентичност писма, јер је ово једини налаз вештака који постоји.
Човек је лепо написао по 4 тачке, не знам у ствари шта демантујете?

offline
  • Pridružio: 27 Nov 2009
  • Poruke: 434

Браво за књигу,брате Милославе,коначно ће се чути права истина о Николи Калабићу!

offline
  • Pridružio: 11 Okt 2012
  • Poruke: 8

srbbenda ::Браво за књигу,брате Милославе,коначно ће се чути права истина о Николи Калабићу!
Хвала!

offline
  • Pridružio: 27 Nov 2009
  • Poruke: 434

Послао сам вам пп.Молим вас ,прочитајте је и одговорите ми.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Miloslav Samardzic ::Khaless ::Po nalazu veštaka, nije mogao da diskredituje pisma koja je Kalabić uputio OZNI.
Što se fotografije tiče, moguće a nije Kalabić an njoj medjutim ne znamo o kojoj se radi.
Plus treba da znamo o kredibilitetu veštaka, da li je grafaolog, stručnjak za fotografiju ili sl.

Sve u svemu niste dali ni jedan dokaz koji bi opovrgao zvanične podatke.

Što se razlika u rukopisu tiče on uvek potiče od stanaj u kojem se nalazi onaj koji piše, a to veštaci najbolje znaju.

Što se veštačenja tiče svi drugi veštaci potvrdili su autentičnost pisama. A g Cvejić niej opovrgao da je Kalabić pisao. U svom izveštanju kaže "Ne može da ni potvrdi ni da odbaci".

Dakle nije odbacio da je Kalabić pisao pisma.

Uz to kao veštak za rukopis, grafolog, kako je mogao da ocenjuje fotografije?

Он је и графолог и морфолог (за фотографије).
Не може се рећи да су сви други вештаци потврдили аутентичност писма, јер је ово једини налаз вештака који постоји.
Човек је лепо написао по 4 тачке, не знам у ствари шта демантујете?


1. Pokažite mi tačku njegovog nalaza po kojoj tvrdi da Kalabić NIJE napisao ta pisma.
2. Da li ste mu pokazali ostalih (ukupno 7) fotografiaj Kalabića sa agentima OZNE?
3. Na osnovu koje fotografije je on uporedjivao spornu fotografiju?
4. Da, drugi grafolizi su potvrdili autentičnost pisama:

Citat:Sudski veštak Jovan M. Krstić, grafolog i psiholog, tvrdi da je Nikola Kalabić zaista autor dva pisma koja je juče objavio „Blic“ – jednog, od 29. aprila 1946. adresiranog na Slobodana Penezića Krcuna, ministra unutrašnjih poslova Srbije, i drugog, iz decembra 1945, upućenog partizanskim vlastima, u kojem Kalabić navodi da mu je Krcun lično predložio da izda Dražu Mihailovića i u kojem objašnjava zašto je to prihvatio.


Grafolog Krstić je takav zaključak izveo nakon što je rukopis iz oba pisma uporedio sa potpisom Kalabića, na katastarskom dokumentu od 26. oktobra 1932.
- Isti su potpis Nikole Kalabića na pismu i katastarskom dokumentu. To je posebno uočljivo kod slova K. Takođe, isti čovek je pisac oba pisma - isti je rukopis na onom iz decembra 1945. i aprila 1946. godine. To se posebno vidi po dijakritičkim znakovima. Neka slova su zajedno pisana na originalan način, kao na primer „pr“ - objašnjava grafolog Krstić.
Na naše pitanje da li je moguće da je neko falsifikovao rukopis Krstić odgovara odrečno.
- Rukopis je precizan, a Kalabić je bio geometar i obično ljudi koji su tehnički obrazovani imaju takav rukopis - navodi Krstić.
Na naše pitanje da li se iz rukopisa može videti da li je pisan pod prisilom, Krstić navodi da se u pismima vidi da je pisanje spontano sa sopstvenim pobudama.
- Kada se piše pod prisilom, u rukopisu se vidi emocionalni naboj. Takav rukopis je obično isprekidan, drhtav, a ovde toga nema, redovi su pravilni i jednako nakošeni - objašnjava grafolog Krstić.
Branislav Jeftić, istraživač Ravnogorskog pokreta, kaže za „Blic“ da mu je poznato da je Nikola Kalabić koristio pseudonim Slobodan Ranković, kako je potpisao pismo iz aprila 1946, i dodaje da je i dalje otvoreno pitanje da li je Kalabić izdao Mihailovića.
- Moja razmišljanja su da je ipak Kalabić izdao Mihailovića. Bilo bi sjajno sada ispitati ta pisma i da se sazna prava istina - kaže Jeftović.


http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/111289/Kalabic-je-napisao-oba-pisma

offline
  • Pridružio: 11 Okt 2012
  • Poruke: 8

Да ли сте заиста прочитали поглавља из књиге које сам поставио?
Крстић није дао налаз, већ изјаву. Нити ко сем њега, а Ви сте употребили множину.
Ово је, дакле, једини налаз.
Неке од слика можете видети овде:
pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14797

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 141
  • Gde živiš: Avnojevska Srbija bez drugova iz AP KiM

Khaless ::Što se veštačenja tiče svi drugi veštaci potvrdili su autentičnost pisama. A g Cvejić niej opovrgao da je Kalabić pisao. U svom izveštanju kaže "Ne može da ni potvrdi ni da odbaci".Значи Калабић је својеручно написао писмо а онда дао другом лицу да га потпише његовим именом и да стави датум на њему?!
То је једино "логично" објашњење, с обзиром да је вештак утврдио да потпис и датум на писму нису потекли од Калабића.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Napisano: 12 Okt 2012 21:19

akvila ::Khaless ::Što se veštačenja tiče svi drugi veštaci potvrdili su autentičnost pisama. A g Cvejić niej opovrgao da je Kalabić pisao. U svom izveštanju kaže "Ne može da ni potvrdi ni da odbaci".Значи Калабић је својеручно написао писмо а онда дао другом лицу да га потпише његовим именом и да стави датум на њему?!
То је једино "логично" објашњење, с обзиром да је вештак утврдио да потпис и датум на писму нису потекли од Калабића.


G. Samardžićev veštak je ustvradio samo da je datum napisao neko drugi.
Ništa više.
I odgovor je da. Datumirao je neko drugi što je čest običaj prilikom zavodjenja dokumenta.
Sam tekst pisama veštak nije doveo u pitanje.
Da citiram sam tekst g. Samardžića:

Citat:Није могуће тврдити да је Никола Калабић својеручно написао писмено, али ни тврдити да није писао.

Dopuna: 12 Okt 2012 21:20

Miloslav Samardzic ::Да ли сте заиста прочитали поглавља из књиге које сам поставио?
Крстић није дао налаз, већ изјаву. Нити ко сем њега, а Ви сте употребили множину.
Ово је, дакле, једини налаз.
Неке од слика можете видети овде:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14797


Vaš veštak, g. Samardžiću nije negirao da je Kalabić napisao pisma.
Pokažite mi gde negira da je Kalabić pisao pisma.

Dalje - voleo bih da mi kažete na osnovu kojih podataka je veštak rekao da na slici niej Kalabić.
Da li ste mu predočili neku drugu sliku na kojoj je Kalabić ili ste mu dali samo podatke o Kalabiću?

Veštak Krstić je javno dao izjavu po kojoj ne samod a je napisao Kalabić pisma nego je to učinio svojevoljno i bez pritiska.
a li je g. Krstić stavio pečat i postpis i dao zvanični nalaz - nije bitno.
Dao je izjavu u javnosti na osnovu svog stručnog znanja i uvida u pisma. Nemojte da izmišljate toplu vodu!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1361 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 6 sakrivenih i 1321 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bestguarder, Boris BM, Brana01, CikaKURE, darkangel, doom83, Dukelander, dzoni19, Excalibur13, Georgius, gmlale, hyla, Kibice, kolle.the.kid, Lošmi, Lutvo_Redzepagic, Marko Marković, marsovac 2, Mcdado, Metanoja, Misirac, Mixelotti, MrNo, nikoli_ca, raptorsi, Smajser, Srle993, Stanlio, stegonosa, Trpe Grozni, voja64, zbazin, zlaya011