Partizani - brojno stanje i nacionalna struktura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Napisano: 02 Jan 2012 18:09

vathra ::
Далеко је лакше пратити мобилне делове герилских покрета.
Добар пример је улазак партизанских снага у Србију 1944.
На основу тога се види да је НОВЈ била далеко снажнија од ЈВуО 1944.
На основу упада 5.000 партизана, који су притом одбачени натраг?
Крајем лета их је било више, а неко други је тог пута прешао Дрину.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

znate sta ipak je moj najveci.ko misli da nije nek to kaze.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jan 2012 21:42

M. Samardzic ::Napisano: 02 Jan 2012 0:33



369. дивизија:
- 162, Вишеград, Међеђа, Семећ,
- 5, Месићи,
- 30, Јабука, Месићи.
Дакле, 26 Немаца, рачунато да је 10% људства 369. дивизије било немачко.
Губици Немаца у осталим јединицама били су:
- 1, код Месића, Босна,
- 5, Горажде,
- 30, Јабучко седло, Месићи,
- 5, област Сарајева,
- 3, Прача - Подграб,
- 5, Стамболићи,

Дакле, још 69.
Плус губици домобрана и усташа који се наводе, и губици муслиманских усташа, који су били анајвећи, али Немци их уопште нису евидентирали.



ipak je ovdje neka greska, u ratnom putu 369 divizije navodi se sledece vezano za Visegrad poslije 5. ofanzive.


Die 3./369, die am Unternehmen „Schwarz" nicht unmittelbar beteiligt gewesen
war, hatte vom 5. Mai bis Ende Juni den wichtigen Versorgungsstützpunkt
Višegrad zu sichern gehabt. Über diesen Auftrag berichtet der Kompanieführer,
Oblt. Geyer:
„Zu sichern war die Drinabrücke, die Limbrücke und der Bahnpunkt Dobrun (ostwärts
Višegrad, an der Straße nach Uzice), dieser zunächst im Einvernehmen mit den
Cetniks. In jedem Stützpunkt lag ein Zug. Außer unserer Kompanie lagen in Vivšegrad
ein Domobranenbatl. und etwa fünfzig Italiener unter einem Major von Nachschubeinheiten.
Die etwa 3000 Cetniks (Serben) unter dem Major Janic betrachteten Višegrad, das

offiziell Kroatien zugeteilt war, als zum serbischen Gebiet gehörig; das Verhältnis zu
ihnen war durchaus ungeklärt.
Entsprechend einer Vereinbarung mit den Cetniks unterblieben Jagdkommandos
ostwärts der Drina; es fehlte dadurch zwar der Einblick in die Vorgänge bei den
Cetniks, doch blieb damit ein leidliches Verhältnis zu ihnen gewahrt.
24. 5. Mit Fieseler-Storch trifft der Staatssekretär im kroatischen Kriegsministerium,
Gen.-Major Begić, in Višegrad ein. Rückflug am Nachmittag.
6. 6. Die Cetniks werden immer unsicherer. Keine Nachricht über die Lage bei der
Division. Bahn nach Sarajewo zeitweilig unterbrochen.
20. 6. Bahn nach Sarajwo dauernd unterbrochen. Die letzten Fahrzeuge, die die
Straße befahren konnten, melden starken Beschuß. Seit einigen Tagen kommt kein
Auto mehr durch.
22. 6. Auf fernmündlichen Befehl der Division wird Major Janic in Banja festgenommen
und im Panzerzug nach Sarajewo gebracht. Die Lage mit den Cetniks wird
dadurch äußerst kritisch. Mit einem Schlag ihrerseits gegen die Stadt muß gerechnet
werden. Nachts werden Verständigungsleuchtzeichen auf den Höhen rechts und links
der Drina beobachtet.
25. 6. Es kommt der Befehl zum Abtransport der Kompanie. Fahrt über Sarajewo
nach Visoko, dort Eintreffen am 26. 6. und Vereinigung mit dem Batl. Am 27. 6. Weitermarsch
nach Busovača, dann über Žepče bis Doboj, von wo es Anfang Juli zu neuem
Einsatz in den Raum Tuzla geht......"

Idemo dalje u oktobru 43. vodile se borbe za Tuzlu, naravno partizanske,

Über den Kampf in Tuzla und den Ausbruch der eigenen Truppe berichten
Hptm. Schmöle und Obit. Pistorius, II./A. R. 369:
„Die Widerstandskraft der Domobranenverbände durfte nicht zu hoch eingeschätzt
werden. Bei dem damaligen Kontakt mit Domobranen in der Verteidigungsstellung
um Tuzla war unschwer festzustellen, daß viele von ihnen sehr unzufrieden waren,
sei es mit den Zuständen ganz allgemein, sei es mit ihrer völlig unzureichenden Besoldung
oder mit der Verpflegung. Es gelang denn auch den Partisanen verhältnismäßig
schnell, den Verteidigungsgürtel auf den Höhen zu durchbrechen und die vor den
Toren im Westen der Stadt gelegene Feuerstellung der 6. Batterie durch Infanteriebeschuß
außer Gefecht zu setzen. Vom Batteriechef, Hptm. Paul Schlüter, der sich zur
Leitung des Artilleriefeuers in den Domobranenstellungen befand, konnte nichts
mehr in Erfahrung gebracht werden. Er soll gefallen sein.
Um Einbruchsstellen des Feindes abzuriegeln, werden Lt. Karioth mit dem Regimentsstab
und anderen rasch zusammengerafften Leuten infanteristisch eingesetzt.
Hierbei fällt Lt. Surkus; Oblt. Pistorius, der Rgt.-Adj. und Lt. Karioth werden verwundet.
Da weder Aussicht auf rechtzeitiges Eintreffen des Entsatzes von Westen und Südwesten
her, noch auf Erfolg bei einem eigenen Durchstoßen nach Westen bestand, die
Lage aber ständig schwieriger wurde, mußte ein Entschluß gefaßt werden. In Abwesenheit
des Art.-Rgt.-Kdrs., Obstlt. Kuchtner, der auf Schleichwegen zu den Cetniks
aufgebrochen war, um bei ihnen Unterstützung zu erlangen, beschloß Oblt. Pistorius,
aus der Stadt ostwärts gegen Zvornik auszubrechen, wo der geringste Feindwiderstand
zu erwarten war. Während es in der Stadt schon an allen Ecken und Enden
knallte, sammelte ein Rest der in Tuzla stationierten 369er im Kasernengelände.
Für den Ausbruch wird eine Kolonne gebildet, die folgendermaßen gegliedert war:
an der Spitze ein Panzer, dahinter der schwerste Lkw., der mit MG bestückt wurde;
diesen folgten die anderen Lkw. und mot. Fahrzeuge und am Schluß wieder ein
Panzer. Alle Fahrzeuge waren vollgepfropft mit Soldaten. Bei Beginn der Fahrt wird
der Feind auf den Höhen an der Nordostseite durch Feuer aus dem Panzer und den
MG niedergehalten. Bei der seit Tagen herrschenden glühenden Hitze hatte sich auf
der Straße eine Staubschicht angesammelt, die, von den Fahrzeugen hochgewirbelt,
die Straße in eine undurchsichtige Staubwolke hüllte und dem Feind gezieltes Feuer
unmöglich machte. Es war eine rasende Höllenfahrt, die Motoren heulten, die Fahrzeuge
brausten mit Höchstgeschwindigkeit durch das feindliche Feuer; wer vom Fahrzeug
fiel, blieb liegen.
Der Ausbruch gelang, nur ein Panzer war ausgefallen und hatte zurückgelassen
werden müssen.
Bei der Weiterfahrt hielten Cetniks die Kolonne an und verlangten Abgabe der
Waffen und Munition, sie wurden natürlich abgewiesen. Die Einstellung der Cetniks,
vor wenigen Tagen noch freundlich, war undurchsichtig und zweifelhaft, wenn nicht
gar feindselig geworden.
Die etwa 110-120 Mann starke Kolonne fuhr durch Zvornik, das glücklicherweise
feindfrei war und fand später Anschluß an eigene Truppen.
Außer dieser mot. Gruppe war es auch einzelnen kleineren Gruppen geglückt, dem
Kessel von Tuzla zu entkommen. Obstlt. Kuchtner war von den Cetniks gefangengenommen
worden. Die Führung des Art.-Rgt. übernahm Obstlt. Doli."
69
Am 2. Oktober war Tuzla im Besitz des Feindes. Am Abend dieses Tages befahl
das XV. Geb.-A.K. der 369. Div. die Übernahme des Kommandos in diesem
Raum und ordnete die Heranführung von Verstärkungen (das bei Gračanica liegende
II./Gr. 369, die Pz.-Jäg.-Abt. 369 in Maglaj, ein verst. Batl. der 187. Res.-
Div. und Teile des Rgt. Brandenburg) zur Wiedergewinnung von Tuzla an.
„3. 10. Durch weiter vorgehenden Feind kommt der südwestbosnische Raum völlig
in Feindeshand. — Neugebildete Kräftegruppe unter Befehl Kdr. 369 Antritt aus Doboj
Richtung Tuzla" (KTB XV. Geb.-A.K.).
4. 10.: „369.: Stärke der Bandenkräfte im Raum Tuzla etwa 5 Brigaden. Zivinice,
das von Bandenkräften eingeschlossen ist, wird von Besatzung (III./A. R. 369) gehalten
; Westgruppe hat nach Uberwindung von Feindwiderstand und zahlreicher Sperren
20 Uhr Miričina (25 Kilometer nordwestlich Tuzla) erreicht" (Tagesmeldung Pz.-
AOK 2).
Über dieses Unternehmen zur Rückgewinnung Tuzlas berichtet der Kdr. der
Pz.-Jäg.-Abt., Hptm. Thümmel:
„Die Abteilung ging zu einer Entlastungsaktion von Doboj aus in Richtung Tuzla
vor. Die Kampfgruppe (Masse der Pz.-Jäg.-Abt., eine Pi.-Komp., eine Pz.-Komp., später
noch 2 Polizeibataillone aus Sarajewo) kam bis etwa Gračanica und dann nicht mehr
weiter, da sie zu wenig Schutzkräfte für die lange mot. Kolonne hatte, die immer wieder
angegriffen wurde, wenn die abgesessenen Teile die ersten Höhen genommen hatten.
Die Kampfgruppe (Masse der Pz.-Jäg.-Abt., 1. Pi.-Komp., 1. Pz.-Komp., später noch
2 Polizeibataillone aus Sarajewo) kam bis etwa Gračanica und dann nicht mehr weiter,
da sie zu wenig Schutzkräfte für die lange mot. Kolonne hatte, die immer wieder
angegriffen wurde, wenn die abgesessenen Teile die ersten Höhen genommen hatten.
Nach zwei Tagen kam ein Gren.-Bat. der Division und Oberst Fischer übernahm von
von mir die ganze Kampfgruppe. Zu dieser stieß nach einiger Zeit ein Batl. der Division
,Brandenburg4. Der Kampfgruppe gelang es, nach Kämpfen am 4. 10. bei Mulacići,
Puračić und Lukavactrk, am 6. 10. bis Petrovice, dicht südwestlich Tuzla, vorzudringen;
nach Tuzla selbst aber kam sie nicht hinein. Doch wurde die III. Abt. des Art.-
Rgts. freigekämpft und in die Kampfgruppe eingegliedert. Diese war nun selbst abgeschnitten
und mußte durch die Luft versorgt werden (mit Ju 52 von Sarajewo aus).
Der Versuch, Tuzla zu nehmen, wurde aufgegeben, und die Kampfgruppe schlug sich
wieder nach Gegend Gračanica-Doboj zurück, von wo die Pz.-Jäg.-Abt. sofort wieder
nach Maglaj abrückte....


Navodi se da su cetnici zarobili i jednog oficira Kucnera i ima dalje o njemu

17. 10. Obstlt. Kuchtner taucht wieder auf, er meldet sich auf dem Div.-Gef.-Stand
in Sarajewo (dieser wird tags darauf nach Mokro, 16 Kilometer östlich davon, verlegt).
24. 10. Heute sollte in Sarajewo ein Aufstand ausbrechen mit gleichzeitigem Angriff
der Partisanen auf die Stadt, aber alles bleibt ruhig" (Oblt. Bökenkröger).
Der Austausch von Obstlt. Kuchtner war auf höheren Befehl gegen Lieferung
von Infanteriemunition an Cetniks erfolgt, die gegen die Partisanen kämpften.
Er soll in Booten mitten auf der Drina vor sich gegangen sein.

Postovani g Samardzicu, posto ste navodili da ste koristili i gradju iz njemackih arhiva onda nalazim da nije potrebno da vam ovo prevodim i da baratate stranim jezicima. Sad bi bio red da vi navedete izvore za vase podatke ali ne da se pozivate na vase "sainsfiksn" knjige.

Dopuna: 02 Jan 2012 22:01

Vezano za Jasenovac.
Iz redova Slavonskih boraca formiran je sredinom 43. protivcetniki bataljon koji je uspio da oslobodi nekoliko desetaka zatocenika iz jasenovca i pri tom pobije ustasku pratnju.
Davno sam citao o napadu partizana sa bosanske strane koji su desetkovani i malo ih se spasilo. Gubitke im je nanijela neprijateljska kozacka divizija koja je u ravnici bila gotovo nepobjediva. (Malo nam bilo ovih domacih neprijatelja pa i ta gamad morala ovdje da zari i pali) . To je moralo biti 44. jer su tad Kozaci (tzv cerkezi) bili aktivni na tom podrucju. Mozda ima neko te podatke da ne trazim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sevenino ::ipak je ovdje neka greska, u ratnom putu 369 divizije navodi se sledece vezano za Visegrad poslije 5. ofanzive.
Севенино,
кад постављаш цитат, обавезно стави и извор.
Претпостављам да си га узео одавде
http://www.znaci.net/00001/180_2.pdf

Догађаји где се спомиње Вишеград у твом цитату су из маја, а о којима Самарџић прича из октобра. У наведеној књизи је очигледно више пажње посвећено партизанским нападима на Тузлу и околину.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da da to je izvor, ali bez obzira da li je to Tuzla uglavnom se iz izvjestaja govori o prijateljskom odnosu sa cetnicima i bojaznima da se to ne pokvari. Zbog tog ne vjerujem da su sad odredjene jedinice iste divizije ratovale protiv a druge im davale municiju za borbu (protiv partizana) .
Lijepo bi bilo da ovu knjigu procita i g. Samardzic i uvidi da se ta divizija (i ostale legionarske naravno )borila jedino protiv partizana, bilo u odbrani ili napadu. pa stoga ne stoji provokatorska tvrdnja da nije bilo uopste borbi nijemaca i partizana.
Nazalost, doslo je takvo vrijeme da sve sto se iz domacih izvora navede, za ove novokomponovane turbofolk istoricare predstavlja samo komunisticku jednoumnu, nedemokratsku.... literaturu pa cemo sad morati samo strane izvore da navodimo, kod kojih dokazano u deset posljenjih generacija nije niko bio komunista.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::И пре капитулације Италије било је манипулација са бројним стањем комунистичке паравојске на тлу окупиране Краљевине Југославије, али сада оне попримају невероватне размере. Као и раније, бројке је најпре увеличавао Јосип Броз Тито, чак и у интерној преписци са својим људима. На пример, делегату за Косово и Метохију и Македонију, Светозару Вукмановићу Темпу, он 9. октобра пише:
''После капитулазије Италије, у Далмацији и Словенији букнуо је општи народни устанак и са оружјем које смо одузели од Италијана наоружано је до сада око 80.000 нових бораца. До сада имамо осам корпуса и многобројне партизанске одреде.''55
А команданту 2. ударног корпуса, Пеки Дапчевићу, 6. децембра исте године Броз пише да у Словенији има више од 30.000 партизана, да Босна ''премашује'' цифру од 35.000, а што се 1. пролетерског корпуса тиче, ''достићи ће до 20.000 бораца''.56
У саопштењима за јавност ове бројке су поново множене са два, три, четири или чак са пет. Британска и америчка гласила преносила су комунистичке податке о броју партизана, који износе: крајем 1941. године било их је наводно 80.000, крајем 1942. године - 150.000, а крајем 1943. године - 300.000, дакле, знатно више него Немаца на нашем тлу.
С друге стране, западни медији су број четника почетком 1944. године процењивали на свега 10-15.000 бораца.
Као најтачнија може се узети немачка процена. Фелдмаршал Максимилијан фон Вајкс, командант Балкана, у извештају Берлину од 1. новембра 1943. године наводи да се број партизана у последње време повећао на 100.000.57
Већ крајем године, после низа операција, Немци су сматрали да су бројно стање партизана свели на 60.000. И сами Британци, на питање председника Југословенске владе др Божидара Пурића, новембра 1943. године, да ли заиста верују у то што тврде - да партизана има 300.000, одговорили су да их је заправо 60.000.58
Према подацима америчке обавештајне службе, ОСС, партизана је уочи капитулације Италије било не више од 25.000, а њихове јединице су највећим делом сачињавали Срби.59
О националном саставу припадника комунистичког покрета нема прецизних података, тако да се може дати само оквирно стање. Дакле, почетком 1944. године, национална структура партизанских јединица изгледала је приближно овако: Срби - 25.000, Словенци - 15.000, Хрвати - 10-12.000, Црногорци - 3.000, муслимани - 2.000 (у ово време, комунисти још нису били прогласили посебну нацију под овим именом), Италијани - 3.000, Албанци - 1.000, Македонци - 1.000, остали - 1.000.
Највећи број Срба налазио се у четницима, па у недићевцима, партизанима и љотићевцима. Словенаца је вероватно било приближно исто у белогардејцима и партизанима, док су се на трећем месту налазили четници (''Плава гарда''). Хрвата, муслимана и Албанаца ће све до краја рата убедљиво највише бити у нацистичким формацијама.
Притом је нарочито занимљиво питање нациопналне структуре партизанских јединица осниваних у Србији. Наиме, у њима је било доста Бугара, што су комунистичке историје систематски прећуткивале.
Током 1944. године остваривало се оно што је Михаиловић предвидео у распису свим командантима од 3. децембра 1943, очекујући нови напад комуниста на главнину својих снага: ''Титу за ово нису довољни Хрвати, муслимани и белосветски олош, већ покушава да обећањима српских земаља придобије и Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију.''60
Дејвид Мартин је забележио карактеристично мишљење из Србије 1944. године: ''Ослобађају нас, говорили су српски сељаци, комунисти заједно са усташама, Бугарима, Албанцима, Мађарима, Италијанима. Укратко, `ослобађају` нас сви они који су нас за време рата клали.''61
Прва до тада традиционално четничка територија у Србији, коју су освојили комунисти, пала је под ударом здружених интернационалних снага. Била је то област између Куманова и Криве Паланке на југу (данас у Бившој Југословенској Републици Македонији) и Врања на северу. Четници из ове области савладани су 29. фебруара 1944, довођењем свих јединица из околине: Косовског одреда, 3. македонске бригаде и 6. јужноморавске бригаде.62
У Косовском одреду било је Срба и Албанаца, док су 3. македонску бригаду чинили припадници македонске нације коју су комунисти управо прогласили. Шесту јужноморавску бригаду чинили су Срби и Бугари. Шаренолико друштво уједињавали су амерички и британски официри, што је у извештају Окружног комитета КПЈ за Врање од 23. априла 1944. описано на следећи начин:
''Присуство друга Темпа, Македонаца, Бугара, енглеских и америчких официра на терену нашег округа ствара једну специјалну ситуацију и нарочито расположење код бораца и самог народа. То њихово присуство, акције и сама спољна ситуација учинили су да смо издали директиву за општу мобилизацију у нашем округу... Моћи ћемо да наоружамо све то људство. Само из три општине нам је дошло за један дан 800 људи.''63
Прва партизанска јединица у Србији састављена од Бугара основана је августа 1943. године у области Врања и звала се Трнски одред. Деловала је у оквиру Врањског одреда, а касније у оквиру 6. јужноморавске бригаде. Марта 1944. године на овом подручју је основан бугарски Батаљон ''Васил Левски'', априла месеца 1. софијска бригада, маја месеца 2. софијска бригада, а истог месеца у околини Лебана и Батаљон ''Георги Димитров'', који ће ускоро прерасти у бригаду.64
Има података и о другим бугарским партизанским јединицама основаним у Јужној Србији, попут одреда ''Славчо Трнски'', ''Васил Левски'', ''Георгиј Раковски'' и ''Христо Ботев''.65 Неки од командира ових јединица, попут наредника, а касније поручника, Ивана Виденова, били су познати по злочинима над Србима - ''ДМ присталицама''.
Дакле, од дванаестак комунистичких бригада које су тада постојале у Јужној Србији, чак три су биле састављене од Бугара, углавном пребеглица из бугарске окупационе војске. Ове бригаде нису одлазиле да ''ослобађају'' Бугарску и да се тамо боре против ''реакције''. Напротив, комунистичке јединице осниване у Бугарској долазиле су у Србију, као помоћ овдашњим партизанима у борби против четника.
Тако, извештај Одељења за државну заштиту Недићевог министарства унутрашњих послова од 2. марта 1944. године бележи да је 25. фебруара око два сата по поноћи из Бугарске прешло око 1.500 комуниста. Они су заузели село Липовицу и онда покушали напад на Власотинце. Међутим, око четири сата ујутру Бугаре су напали четници са јужних падина Суве Планине. Поподне тог дана Бугари су покушали напад на Власотинце и са друге стране, али су их четници и овде зауставили и одбацили преко границе. ''Комунисти су одступили поред бугарских караула из којих Бугари нису отварали ватру'', записало је још Одељење за државну заштиту.66
Комунистички историчари у напомени уз овај документ кажу: ''Тада су на територију Црне Траве дошле македонске јединице и бугарски батаљон `Христо Ботев`.'' Другим речима, они тврде да су се четници борили против здружених македонских и бугарских партизана.
Одељење за државну заштиту потом бележи договорено бекство 200 бугарских војника, са официрима и комплетним наоружањем, у партизане, у области Лебана. Договор се састојао у томе да се инсценира борба, како би Немци помислили да су Бугари заробљени, тј. да нису драговољно отишли у партизане. Немци су ово заиста и помислили, па су за одмазду интернирали сво становништво села Прекопчелица и опљачкали сву храну. Комунисти потврђују овај догађај, додајући да је управо од ових Бугара 19. маја 1944. на Радан планини основана бригада ''Георги Димитров''. До капитулације Бугарске ова бригада се налазила најпре у саставу 22. српске, а потом у саставу 24. српске дивизије.67
Комунисти не наводе у којим дивизијама су се налазиле 1. и 2. софијска бригада. Према четничким изворима, Бугара је било у 25. српској дивизији, а такође и Албанаца.68
Упад партизана из Бугарске Одељење за државну заштиту бележи и 14. августа 1944. Два дана раније са бугарске територије дошло је 1.000 партизана, који су одмах нападнути од стране 500 четника Нишавског корпуса под командом капетана Петровића. Четници су издржали до 16 часова 13. августа, када су се повукли према Белој Паланци, јер је са бугарске територије наишла још једна група од 1.000 комуниста.69
Комунистички историчари кажу да то нису били бугарски партизани, већ да је 25. српска дивизија ишла из Црне Траве преко Бугарске, у намери да се повеже са 23. дивизијом ради освајања Источне Србије. А у извештају од 17. августа, Одељење за државну заштиту наводи: ''У с. Селачка и Ошљане (5-6 км југоисточно од Андрејевца) налази се једна комунистичка група од 1.000 бандита у бугарским униформама и са бугарским наоружањем, која се последњих дана пребацила из бугарске територије у срез Тимочки. Исто тако у с. Радичевац налази се око 1.000 бугарских комуниста.''70
Комунистички историчари овом приликом кажу: ''За све време рата у овом делу Источне Србије није било ни једне бугарске партизанске јединице, већ се овде вероватно ради о заробљеним Бугарима којих је тада било доста у 23. НОУ дивизији''. Дакле, комунисти се ограђују на ''овај део'' Источне Србије.
Нови прелазак Бугара Одељење за државну заштиту евидентирало је већ сутрадан, 18. августа, наводећи да се у селима североисточно од Књажевца налази ''око 3.000 комуниста који су се пребацили из Бугарске на нашу територију''.71
Овде комунисти тврде да је реч о ''деловима 9. бригаде'', који су прелазили ''и преко нове бугарско-српске границе'', мада ни цела 23. дивизија, којој је припадала 9. бригада, није имала 3.000 људи.
Поред недићевских, постоје и четничка документа о преласку бугарских партизана у Србију. Мајор Александар Видановић, командант Нишавског корпуса, писао је: ''Наши комунисти на овој територији потпомогнути од бугарских комуниста и охрабрени чињеницом да их бугарске званичне власти не прогањају и гледају кроз прсте, теже свим силама да узму већег маха. Бугарске званичне власти овај моменат су искористиле као разлог за одвођење мушких српских националних глава.''72
Мајор Властимир Весић, командант Источног сектора, писао је Михаиловићу 2. маја 1944. године да се у Бугарској, према положајима Тимочког и Књажевачког корпуса, налази 200-300 партизана Бугара, који су ''добили наређење од Тита да по сваку цену успоставе везу долином Нишаве са партизанима у Топлици''.73
О развоју догађаја мајор Весић је писао 16. маја: ''Једна група до 1.000 добро наоружаних партизана из Бугарске и Јужне Србије упала је 13. маја у срез Лужнички''.74
Тога дана сличне вести шаље и мајор Александар Михајловић, шеф београдских илегалаца: ''Сва досадашња наша предочавања о опасности пребацивања комуниста из Бугарске пре три дана се обистинила, јер се више јаких бугарско-српских комунистичких група пребацило код Богдановца.''75
Михајловић је даље писао да су ове групе бројне 2.000 партизана, а ''вероватно и више''. Међу њима се налазио и један одред одбеглих бугарских војника. Добро су наоружани и одевени, чак и у енглеске униформе, наставља Михајловић. Са њима је било и више енглеских официра, ''који су побегли од четника''.76
ИЗВОРИ:
55 Зборник докумената, том 2, књига 10, 363.
56 Зборник докумената, том 2, књига 11, 187-189.
57 Зборник докумената, том 12, књига 3, 626.
58 З. Кнежев, Западне силе и Југославија у Другом светском рату, 326-327. Према: Д. Мартин: ''Ally Betrayed'', стр. 45.
59 В. Павловић, Од монархије до републике, 143.
60 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18/1.
61 D. Martin, The web of disinformation, 265.
62, 63 Зборник докумената, том 1, књига 20, 533, 536.
64 Зборник докумената, том 2, књига 8, 131.
65 Р. Константиновић, Црна Трава и Црнотравци, 168-170.
66, 67 Зборник докумената, том 1, књига 21, 623, 700.
68 М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2.949.
69, 70, 71 Зборник докумената, том 1, књига 21, 734, 740, 744.
72 ИАН, микрофилм бр. 6, снимак бр. 207.
73, 74, 75 и 76 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6/1.
М. Самарџић, Истина о Титовим партизанима, необјављен рад
Gospodine Samardzicu, ja cenim Vas entuzijazam, ali neke stvari ne da Vam nisu tacne, nego jednostavno nisu moguce! Ja sam potomak jednog partizana iz juzne Srbije koji je u rat otisao sa preko 40 godina i sve vreme se borio sa Bugarima i balistima. Nacio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jan 2012 22:50

Jos nesto, smatram da nema razloga iskopavati nacionalnu strukturu partizana, posto ne verujem da je vecini ljudi koji su tada ratovali to bilo bitno.
Nesto mi je zanimljivo kod cetnika. To su njihovi cuveni "korpus", Cegarski itd po juznoj Srbiji. Ja sam citao da je na jugu cetnika bilo zaista u simbolicnom broju, a i kada smo pricali kome je sta bio deda ili pradeda u ratu, oko 80% su bili partizani. I onda se cudim, cetnika jedva da ima, a ovamo neki korpusi od po 4.000 - 5.000. Pitao sam profesora istorije u Gimnaziji i znate sta mi je rekao? Cetnici su zaista imali spiskove sa hiljadama imena, ali to su bili spiskovi vojnih obveznika, zapravo. Na tim spiskovima bio je svako ko je sluzio vojsku, a od tih su neki bili u zarobljenistvu, neki su ceo rat orali i kopali, a neki "cetnici" sa spiska su bili partizani i to od 1941. godine!
Tako da danas neko na osnovu tih spiskova moze da zakljuci da je cetnika bilo na milione!

Dopuna: 02 Jan 2012 22:53

Izvinjavam se, ispustio sam u prethodnom postu poentu. Zeleo sam da napisem da je nacionalni sastav odreda i, kasnije, brigade u kojoj se borio moj pokojni pradeda bio 99,90% Srba i poneki Rom i Albanac. Bugara u partizanima nije bilo, a u tom kraju, oko Malog Jastrepca, nije bilo ni cetnika!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Eutropije, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, ubih se od citanja.
Biografija:
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.

Ovo je deo biografije M. Samardzica.
Celokupna biografija se moze videti na linku (upisana je s desne strane):
http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/.....D0%BC.html (update: понедељак, 2. јануар 2012)

Na osnovu ovog kazem sledece. Osoba koja zavrsi Ekonomski fakultet, a pise istoriju meni nekako ne pije vodu. Ako se u novinarskoj skoli i na ekonomskom fakultetu (smer marketing) uci rad po arhivima (heuristiku, kritku izvora, analizu, sintezu i ekspoziciju) onda nesto nije bas ok sa nasim obrazovanim sistemom. Plus na to se dodaje politicka karijera i dr. sto dodatno doprinosi da tekst bude politicki, a ne istorijski kvalifikovan. Sama biografija (obrazovanje) diskvalifikuje ovaj tekst jer je autor teksta nekompetentan za zadatu temu ma koliko god on kopao po arhivima iz prostog razloga sto moze dosta toga da se lose interpretira ili da “promakne”, a to zna da bude veoma veoma pogubno kako po tekst tako i po onog ko ga cita (ovde se vidi samo kakve se varnice javljaju medju ljudima koji pisu postove gore). Samouk istocar ne postoji. Odbacio bih ovo kao tekst koji nije verodostojan. Pre ce biti da ovo spada u domen “ljubitelja istorije”.

E sad...

Da krenem od fusnota. Uzasne, na fakultetu bih dao nulu za to, a za peticu da ne pricam. Niti se zna koji je to zbornik radova niti gde je izdat. Sada da se mi mislimo da li je to Zbornik dokumenata Vizantoloskog instituta, za Savremenu istoriju, za istoriju naroda Jugoslavije i sl... da ne nabrajam sta sve ima. Drugo, npr tom 2, knjiga 8, se ne pise vec je opste pravilo da se pise II/8. Naucno tekst je neispravan i sumnjiv. Koriscenje neobjavljenih radova zahteva recenziju tj. strucnu proveru od osobe koja je kompetentna za to. Ukoliko je ta osoba, koja je pisala neobjavljen rad na koji se pozivamo, priznata od strane naucne inteligencije onda se rad uzima bez recenzenta uz napomene da je tekst iz tog neobjavljenog rada. Previse je neobjektivno koristiti svoj neobjavljeni rad i davati mu tezinu.
Pozivanje na tekstove obavestajnih sluzbi je veoma rizicno jer se nekad dogadja da se “otvore” arhivi sluzba bezbednosti kako bi se videlo “ko je ko” a ustvari mozda se radi o otvaranju arhiva koji su specijalno napravljeni za otvoriti (sistem aktivnih mera i sirenje dezinformacija). Citirati Nediceve knjige je isto sto i citirati Majn Kampf. Da li bi se osvrno na koriscenje Majn Kampf prilikom pisanje istorije Jevreja ili slovenskih naroda? Odgovor je ne. Da ne ulazim u problematiku sad. Biti sam svoj recenzent je isto sto i hvaliti svoju robu na pijaci. Neka drugi presude, ko je kompetentan za to.

Cisto preporuka i dobronamerni savet: procitajte knjizicu Miomir Dasic Uvod u istoriju sa osnovama pomocnih istorijskih nauka, Titograd 1988, pa potom sredite tekstove i dodjite da razgovaramo. Ovako samo gubite kredibilitet u ocima forumasa, a verovatno i sire.

Dalje:

M. Samardzic ::О националном саставу припадника комунистичког покрета нема прецизних података, тако да се може дати само оквирно стање. Дакле, почетком 1944. године, национална структура партизанских јединица изгледала је приближно овако: Срби - 25.000, Словенци - 15.000, Хрвати - 10-12.000, Црногорци - 3.000, муслимани - 2.000 (у ово време, комунисти још нису били прогласили посебну нацију под овим именом), Италијани - 3.000, Албанци - 1.000, Македонци - 1.000, остали - 1.000.

Ovo je naucna fantastika za istoriju. Gde je ovde ukrstanje izvora? Kako se doslo do te brojke. Na najvazniji podatak nema bar jedne fusnote. Ovde je meni veoma kontradiktorno. Zbog cega? Autor se ovde osmelio da kaze Crnogorci – 3000, a kasnije pobija samog sebe da u tom periodu nisu proglasili komunisti crnogorsku naciju.

M. Samardzic ::Прва партизанска јединица у Србији састављена од Бугара основана је августа 1943. године у области Врања и звала се Трнски одред. Деловала је у оквиру Врањског одреда, а касније у оквиру 6. јужноморавске бригаде. Марта 1944. године на овом подручју је основан бугарски Батаљон ''Васил Левски'', априла месеца 1. софијска бригада, маја месеца 2. софијска бригада, а истог месеца у околини Лебана и Батаљон ''Георги Димитров'', који ће ускоро прерасти у бригаду.64
Има података и о другим бугарским партизанским јединицама основаним у Јужној Србији, попут одреда ''Славчо Трнски'', ''Васил Левски'', ''Георгиј Раковски'' и ''Христо Ботев''.65 Неки од командира ових јединица, попут наредника, а касније поручника, Ивана Виденова, били су познати по злочинима над Србима - ''ДМ присталицама''.
Дакле, од дванаестак комунистичких бригада које су тада постојале у Јужној Србији, чак три су биле састављене од Бугара, углавном пребеглица из бугарске окупационе војске. Ове бригаде нису одлазиле да ''ослобађају'' Бугарску и да се тамо боре против ''реакције''. Напротив, комунистичке јединице осниване у Бугарској долазиле су у Србију, као помоћ овдашњим партизанима у борби против четника.

Mozda ce zvuciti kao da omalovazavam trud ali meni je smesno ovo. U juznoj Srbiji bilo je Bugara-partizana i to je veoma cudno pojava? A italijanska jedinica Garibalid? Koja je sastavljena od Italijana koji su se predali partizanima? Sta sad s tim? Da kazemo da su i oni umesani bili protiv cetnika. Pa na istocnom frontu npr. zarobljeni Nemci iz Staljingrada formirali su “Slobodnu Nemacku”? Pa u Karadjordjevoj vojsci je bilo svakojakih naroda sa Balkana u borbi protiv Turaka (citaj o tome Dimitrije Djordjevic, Nacionalne revolucije balkanskih naroda). To po Vama nije normalno. Isti je princip.

M. Samardzic ::Што се тиче националног састава, то је моја процена на основу територијалне припадности јединица.

Drugo, ovde se vidi koliko je neutemeljenost slobodnim procenama. Cisto informativno, odredjivanje nacionalnog sastava jedinica na osnovu teritorijalne pripadnosti jedinica nije isto kao i procena inflacije u godini 2011/2012. Salu na stranu. Pogledajte bolje arhive u Pirotu i Vranju, a i Vojni arhiv. Moj savet je da radite u prisustvu nekog veterana iz arhiva koji ima dobrog iskustva.

M. Samardzic :: Наравно, историја сматра да су важнији писани извори, а да ли су тачни или не, утврђује се са поређењем других писаних извора.
Усмени извори из доба тоталитаризма имају веома малу вредност, јер ту нема слободе говора. За слободну реч губи се глава, или слобода, или посао, стан... Тако да су преци саопштавали потомству оно што ће их заштити од режима.

Opet nesto “zanimljivo”. Onda odbacujemo arheologiju, demografiju, antropologiju, etnologiju i dr. jer istorija smatra da su vazniji pisani izvori. U startu se vidi Vase neznanje u pogledu istorije. Po ovom sistemu ako imamo jedan izvor onda njega treba odbaciti jer ne postoje izvori koji bi ga potvrdili. Ok, onda treba da obrisemo bar 3000 godina istorije vezane za stari vek. Jeste culi za pojam multidisciplinarnost tj. upotrebe drugih nauka u rekonstruisanju istorije (VAZNA NAPOMENA: Istorija se ne pise vec se rekonstruise. Istorija je napisana [napisana/zapisana u vremenu] kada su se odigrali ti istorijski procesi, a na istoricaru je da rekonstruise kako je sve to proteklo)?
Doba totalitarizma? Sta je to? Kad je to bilo? Vidite ako cemo pravilno totalitarizam je bio i u kraljevini Srbiji i u kraljevini Jugoslaviji. Atentat na kralja = atak na drzavu a odmah ide Zakon o zastiti drzave/Obznana i represija. Ako je tada bilo sloboda govora i prava na misljenje i izrazavanja volje onda je od 1945. g. stvarno bio totalitarizam gde su zene imale pravo glasa, da rade, gde nije bilo divljeg kapitalizma i sl.

M. Samardzic :: Историја се мора ''прекројити'' јер није било слободе говора. Ни једна књига историје писана у време Тита и периода ''И после Тита - Тито'', не важи.

Uh. Moracu da iskomentarisem bez vredjanja jer nema tu nameru “Prekrajanje” istorije? Znaci nesto sto se desilo u proslosti mi cemo sada promeniti tj. vraticemo se u proslost i “skrojiti ga po meri”. Hm, treba nam vremeplov? A to je malo tesko, bar za sada. Termin sudaren sam sa sobom.
Ovo vredja nase naucnike i moracu ostro (jer su to dobri ljudi i neki su meni predavali i neki meni jos uvek predaju) da izrazim svoje negodovanje i reci da je ovo glupost jer naucnici koji su sada akademici, napisali su dosta dobrih knjiga u to doba. Pa sama Istorija srpskog naroda u izdanju SKZ je napisana tada, u tom periodu, po tebi, totalitarizma. To je priznata knjiga od strane SANU. To se koristi na fakultetima. Hocete da kazete da ona ne vredi? Svasta.

Besmisleno je pricati o bilo kakvom naucnom utemeljenju ovog teksta jer je sam pristup istrazivanju nenaucnog karaktera. Inace predlazem da tekst bude objavljen u listu Serbona koji vodi arhitekta Jovan I. Deretic. Verujem da dobiti adekvatno mesto koje zasluzuje.

Elem...
Sve ostalo je okretanje pitanja i kontra-pitanja kao izbegavanje odgovora.
Moj savet moderatoru je da temu lepo obrise ili lokuje i time ustedi dragocene bajtove za konstruktivnije teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Jan 2012 0:07

Leonardo ::M. Samardzic ::Ово је занимљиво. А знате ли шта је тада била Србија, које су јој биле границе?
Video sam kartu kako je prekrojena Jugoslavija i granice Srbije.

M. Samardzic ::Можете ли да будете прецизнији?
Postavio sam pitanje o zločinima četničkih oficira. Da li ih je bilo? Ipak je to rat gde je streljanje zarobljenika uobičajeno.
Drugo pitanj je bilo da li su vojvode i oficiri izvršavali samo naređenja koja su dobili od Draže ili su poduzimeli neke akcije i postizali ogovore na svoju ruku?
Prosto i lako da li je bilo saradnje ili bilo kakvih dogovora sa okupatorom?

Vi ste rekli da nije bilo, a onda sam naveo mesta gde svi izvori navode da je bilo nečega.
Да, али понављате о ''злочинима четничких официра''. То је тешко пронаћи. Иначе, било је и разних злочина и разних контаката са осовинским формацијама.
Нпр. ово сам писао о злочинима над Хрватима и муслиманима:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15914

А ово о споразумима са Хрватима:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12166

Dopuna: 03 Jan 2012 0:09

Sirius ::Г. Самарџићу прилично невешто замењујете тезе. Ако сте ви устврдили ту бројку НА ВАМА је да је докажете, ја не морам ништа да доказујем. Довољно је да се позовем на службену историју. Ни мање - ни више. Тако стоје ствари што се тиче методологије. Немојте превиђати да нас има овде који знамо научну процедуру.
Чекајте, зар нисам доказао да их је било 60.000, оним фуснотама?
Друго, ево погледајте изнад, неко је поставио списак дивизија и бројно стање - отприлике то је то.
Само имајте у вуиду да су на том списку дате максималне цифре (нпр. 2. пролетерска је почетком 1944. имала око 1.500) и није наведено кад је која дивизија основана (ја сам и то наводио).

Dopuna: 03 Jan 2012 0:10

vathra ::M. Samardzic ::Napisano: 02 Jan 2012 18:09

vathra ::
Далеко је лакше пратити мобилне делове герилских покрета.
Добар пример је улазак партизанских снага у Србију 1944.
На основу тога се види да је НОВЈ била далеко снажнија од ЈВуО 1944.
На основу упада 5.000 партизана, који су притом одбачени натраг?
Крајем лета их је било више, а неко други је тог пута прешао Дрину.
Да, 1. пролетерски корпус, крајем августа, то је још 7.000.

Dopuna: 03 Jan 2012 0:14

sevenino ::Napisano: 02 Jan 2012 21:42

M. Samardzic ::Napisano: 02 Jan 2012 0:33



369. дивизија:
- 162, Вишеград, Међеђа, Семећ,
- 5, Месићи,
- 30, Јабука, Месићи.
Дакле, 26 Немаца, рачунато да је 10% људства 369. дивизије било немачко.
Губици Немаца у осталим јединицама били су:
- 1, код Месића, Босна,
- 5, Горажде,
- 30, Јабучко седло, Месићи,
- 5, област Сарајева,
- 3, Прача - Подграб,
- 5, Стамболићи,

Дакле, још 69.
Плус губици домобрана и усташа који се наводе, и губици муслиманских усташа, који су били анајвећи, али Немци их уопште нису евидентирали.



ipak je ovdje neka greska, u ratnom putu 369 divizije navodi se sledece vezano za Visegrad poslije 5. ofanzive.


Die 3./369, die am Unternehmen „Schwarz" nicht unmittelbar beteiligt gewesen
war, hatte vom 5. Mai bis Ende Juni den wichtigen Versorgungsstützpunkt
Višegrad zu sichern gehabt. Über diesen Auftrag berichtet der Kompanieführer,
Oblt. Geyer:
„Zu sichern war die Drinabrücke, die Limbrücke und der Bahnpunkt Dobrun (ostwärts
Višegrad, an der Straße nach Uzice), dieser zunächst im Einvernehmen mit den
Cetniks. In jedem Stützpunkt lag ein Zug. Außer unserer Kompanie lagen in Vivšegrad
ein Domobranenbatl. und etwa fünfzig Italiener unter einem Major von Nachschubeinheiten.
Die etwa 3000 Cetniks (Serben) unter dem Major Janic betrachteten Višegrad, das

offiziell Kroatien zugeteilt war, als zum serbischen Gebiet gehörig; das Verhältnis zu
ihnen war durchaus ungeklärt.
Entsprechend einer Vereinbarung mit den Cetniks unterblieben Jagdkommandos
ostwärts der Drina; es fehlte dadurch zwar der Einblick in die Vorgänge bei den
Cetniks, doch blieb damit ein leidliches Verhältnis zu ihnen gewahrt.
24. 5. Mit Fieseler-Storch trifft der Staatssekretär im kroatischen Kriegsministerium,
Gen.-Major Begić, in Višegrad ein. Rückflug am Nachmittag.
6. 6. Die Cetniks werden immer unsicherer. Keine Nachricht über die Lage bei der
Division. Bahn nach Sarajewo zeitweilig unterbrochen.
20. 6. Bahn nach Sarajwo dauernd unterbrochen. Die letzten Fahrzeuge, die die
Straße befahren konnten, melden starken Beschuß. Seit einigen Tagen kommt kein
Auto mehr durch.
22. 6. Auf fernmündlichen Befehl der Division wird Major Janic in Banja festgenommen
und im Panzerzug nach Sarajewo gebracht. Die Lage mit den Cetniks wird
dadurch äußerst kritisch. Mit einem Schlag ihrerseits gegen die Stadt muß gerechnet
werden. Nachts werden Verständigungsleuchtzeichen auf den Höhen rechts und links
der Drina beobachtet.
25. 6. Es kommt der Befehl zum Abtransport der Kompanie. Fahrt über Sarajewo
nach Visoko, dort Eintreffen am 26. 6. und Vereinigung mit dem Batl. Am 27. 6. Weitermarsch
nach Busovača, dann über Žepče bis Doboj, von wo es Anfang Juli zu neuem
Einsatz in den Raum Tuzla geht......"

Idemo dalje u oktobru 43. vodile se borbe za Tuzlu, naravno partizanske,

Über den Kampf in Tuzla und den Ausbruch der eigenen Truppe berichten
Hptm. Schmöle und Obit. Pistorius, II./A. R. 369:
„Die Widerstandskraft der Domobranenverbände durfte nicht zu hoch eingeschätzt
werden. Bei dem damaligen Kontakt mit Domobranen in der Verteidigungsstellung
um Tuzla war unschwer festzustellen, daß viele von ihnen sehr unzufrieden waren,
sei es mit den Zuständen ganz allgemein, sei es mit ihrer völlig unzureichenden Besoldung
oder mit der Verpflegung. Es gelang denn auch den Partisanen verhältnismäßig
schnell, den Verteidigungsgürtel auf den Höhen zu durchbrechen und die vor den
Toren im Westen der Stadt gelegene Feuerstellung der 6. Batterie durch Infanteriebeschuß
außer Gefecht zu setzen. Vom Batteriechef, Hptm. Paul Schlüter, der sich zur
Leitung des Artilleriefeuers in den Domobranenstellungen befand, konnte nichts
mehr in Erfahrung gebracht werden. Er soll gefallen sein.
Um Einbruchsstellen des Feindes abzuriegeln, werden Lt. Karioth mit dem Regimentsstab
und anderen rasch zusammengerafften Leuten infanteristisch eingesetzt.
Hierbei fällt Lt. Surkus; Oblt. Pistorius, der Rgt.-Adj. und Lt. Karioth werden verwundet.
Da weder Aussicht auf rechtzeitiges Eintreffen des Entsatzes von Westen und Südwesten
her, noch auf Erfolg bei einem eigenen Durchstoßen nach Westen bestand, die
Lage aber ständig schwieriger wurde, mußte ein Entschluß gefaßt werden. In Abwesenheit
des Art.-Rgt.-Kdrs., Obstlt. Kuchtner, der auf Schleichwegen zu den Cetniks
aufgebrochen war, um bei ihnen Unterstützung zu erlangen, beschloß Oblt. Pistorius,
aus der Stadt ostwärts gegen Zvornik auszubrechen, wo der geringste Feindwiderstand
zu erwarten war. Während es in der Stadt schon an allen Ecken und Enden
knallte, sammelte ein Rest der in Tuzla stationierten 369er im Kasernengelände.
Für den Ausbruch wird eine Kolonne gebildet, die folgendermaßen gegliedert war:
an der Spitze ein Panzer, dahinter der schwerste Lkw., der mit MG bestückt wurde;
diesen folgten die anderen Lkw. und mot. Fahrzeuge und am Schluß wieder ein
Panzer. Alle Fahrzeuge waren vollgepfropft mit Soldaten. Bei Beginn der Fahrt wird
der Feind auf den Höhen an der Nordostseite durch Feuer aus dem Panzer und den
MG niedergehalten. Bei der seit Tagen herrschenden glühenden Hitze hatte sich auf
der Straße eine Staubschicht angesammelt, die, von den Fahrzeugen hochgewirbelt,
die Straße in eine undurchsichtige Staubwolke hüllte und dem Feind gezieltes Feuer
unmöglich machte. Es war eine rasende Höllenfahrt, die Motoren heulten, die Fahrzeuge
brausten mit Höchstgeschwindigkeit durch das feindliche Feuer; wer vom Fahrzeug
fiel, blieb liegen.
Der Ausbruch gelang, nur ein Panzer war ausgefallen und hatte zurückgelassen
werden müssen.
Bei der Weiterfahrt hielten Cetniks die Kolonne an und verlangten Abgabe der
Waffen und Munition, sie wurden natürlich abgewiesen. Die Einstellung der Cetniks,
vor wenigen Tagen noch freundlich, war undurchsichtig und zweifelhaft, wenn nicht
gar feindselig geworden.
Die etwa 110-120 Mann starke Kolonne fuhr durch Zvornik, das glücklicherweise
feindfrei war und fand später Anschluß an eigene Truppen.
Außer dieser mot. Gruppe war es auch einzelnen kleineren Gruppen geglückt, dem
Kessel von Tuzla zu entkommen. Obstlt. Kuchtner war von den Cetniks gefangengenommen
worden. Die Führung des Art.-Rgt. übernahm Obstlt. Doli."
69
Am 2. Oktober war Tuzla im Besitz des Feindes. Am Abend dieses Tages befahl
das XV. Geb.-A.K. der 369. Div. die Übernahme des Kommandos in diesem
Raum und ordnete die Heranführung von Verstärkungen (das bei Gračanica liegende
II./Gr. 369, die Pz.-Jäg.-Abt. 369 in Maglaj, ein verst. Batl. der 187. Res.-
Div. und Teile des Rgt. Brandenburg) zur Wiedergewinnung von Tuzla an.
„3. 10. Durch weiter vorgehenden Feind kommt der südwestbosnische Raum völlig
in Feindeshand. — Neugebildete Kräftegruppe unter Befehl Kdr. 369 Antritt aus Doboj
Richtung Tuzla" (KTB XV. Geb.-A.K.).
4. 10.: „369.: Stärke der Bandenkräfte im Raum Tuzla etwa 5 Brigaden. Zivinice,
das von Bandenkräften eingeschlossen ist, wird von Besatzung (III./A. R. 369) gehalten
; Westgruppe hat nach Uberwindung von Feindwiderstand und zahlreicher Sperren
20 Uhr Miričina (25 Kilometer nordwestlich Tuzla) erreicht" (Tagesmeldung Pz.-
AOK 2).
Über dieses Unternehmen zur Rückgewinnung Tuzlas berichtet der Kdr. der
Pz.-Jäg.-Abt., Hptm. Thümmel:
„Die Abteilung ging zu einer Entlastungsaktion von Doboj aus in Richtung Tuzla
vor. Die Kampfgruppe (Masse der Pz.-Jäg.-Abt., eine Pi.-Komp., eine Pz.-Komp., später
noch 2 Polizeibataillone aus Sarajewo) kam bis etwa Gračanica und dann nicht mehr
weiter, da sie zu wenig Schutzkräfte für die lange mot. Kolonne hatte, die immer wieder
angegriffen wurde, wenn die abgesessenen Teile die ersten Höhen genommen hatten.
Die Kampfgruppe (Masse der Pz.-Jäg.-Abt., 1. Pi.-Komp., 1. Pz.-Komp., später noch
2 Polizeibataillone aus Sarajewo) kam bis etwa Gračanica und dann nicht mehr weiter,
da sie zu wenig Schutzkräfte für die lange mot. Kolonne hatte, die immer wieder
angegriffen wurde, wenn die abgesessenen Teile die ersten Höhen genommen hatten.
Nach zwei Tagen kam ein Gren.-Bat. der Division und Oberst Fischer übernahm von
von mir die ganze Kampfgruppe. Zu dieser stieß nach einiger Zeit ein Batl. der Division
,Brandenburg4. Der Kampfgruppe gelang es, nach Kämpfen am 4. 10. bei Mulacići,
Puračić und Lukavactrk, am 6. 10. bis Petrovice, dicht südwestlich Tuzla, vorzudringen;
nach Tuzla selbst aber kam sie nicht hinein. Doch wurde die III. Abt. des Art.-
Rgts. freigekämpft und in die Kampfgruppe eingegliedert. Diese war nun selbst abgeschnitten
und mußte durch die Luft versorgt werden (mit Ju 52 von Sarajewo aus).
Der Versuch, Tuzla zu nehmen, wurde aufgegeben, und die Kampfgruppe schlug sich
wieder nach Gegend Gračanica-Doboj zurück, von wo die Pz.-Jäg.-Abt. sofort wieder
nach Maglaj abrückte....


Navodi se da su cetnici zarobili i jednog oficira Kucnera i ima dalje o njemu

17. 10. Obstlt. Kuchtner taucht wieder auf, er meldet sich auf dem Div.-Gef.-Stand
in Sarajewo (dieser wird tags darauf nach Mokro, 16 Kilometer östlich davon, verlegt).
24. 10. Heute sollte in Sarajewo ein Aufstand ausbrechen mit gleichzeitigem Angriff
der Partisanen auf die Stadt, aber alles bleibt ruhig" (Oblt. Bökenkröger).
Der Austausch von Obstlt. Kuchtner war auf höheren Befehl gegen Lieferung
von Infanteriemunition an Cetniks erfolgt, die gegen die Partisanen kämpften.
Er soll in Booten mitten auf der Drina vor sich gegangen sein.

Postovani g Samardzicu, posto ste navodili da ste koristili i gradju iz njemackih arhiva onda nalazim da nije potrebno da vam ovo prevodim i da baratate stranim jezicima. Sad bi bio red da vi navedete izvore za vase podatke ali ne da se pozivate na vase "sainsfiksn" knjige.

Не, преводи ми неко са немачко.
Али ја добијам оригинале из Бундес архива и наравно видим да ово што сте поставили није оригинал. Сем што другачије изгледају слова, на свакој страни треба да пише: Kopie aus dem Bundesarchiv.
Фусноте за наведена документа сам остављао.

Dopuna: 03 Jan 2012 0:16

vathra ::sevenino ::ipak je ovdje neka greska, u ratnom putu 369 divizije navodi se sledece vezano za Visegrad poslije 5. ofanzive.
Севенино,
кад постављаш цитат, обавезно стави и извор.
Претпостављам да си га узео одавде
http://www.znaci.net/00001/180_2.pdf

Догађаји где се спомиње Вишеград у твом цитату су из маја, а о којима Самарџић прича из октобра. У наведеној књизи је очигледно више пажње посвећено партизанским нападима на Тузлу и околину.
Да, а очигледно је да су избацили све ово што сам ја сада набавио.

Dopuna: 03 Jan 2012 0:24

Gama ::Osoba koja zavrsi Ekonomski fakultet, a pise istoriju meni nekako ne pije vodu.
Знам, осим Јозе Томашевића...

Иначе за фусноте сте у праву; у тексту дајем само укратко, а на крају књиге, збирнод ајем детаљно за све. Тако ми је некада рекао један професор историје и тако сам навикао.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se secam da sam iz istorije ucio kako je kpj 27 marta organizovao 27martovske demonstracije ili sta li vec. U glavi mi se naravno urezala ona slika kako voze motor i masu zastavom da bi pre neku godinu na tv gledo sasvim drugu pricu kako je narod vikao na ulicam za kralja itd da neduzim a da su komunisti izasli oko 4 poslepodne valjda da se i oni vide. Pa ko je sad tu lud. To sam gledo na rts 1 da ne ispadne neka tamo lokalna tv ili sl. Sto bi ja verovao ista od onoga sto sam ucio tj znam ako se to sad dokumentovano menja. sta lagali su samo onda? Cisto sumnjam. Mada ni ovi drugi nisu bas cvecke da se razumemo.