Partizani - brojno stanje i nacionalna struktura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja bih rekao da je četnika bilo znatno više. Radi se o ljudima koji nikada nisu ni dolazili u dodir sa komunističkim pokretom čiji im je program bio stran i čije je organizovanje bilo na nivou lokalnih rodovskih zajednica kao kontraakcija haosu koji je nastao raspadom Kraljevine Jugoslavije. Zbog toga ima i toliko korpusa i čega li već iako su to bile lokalne seoske ili sreske skupine naoružanih ljudi (šta su drugo mogli biti).
Vermaht je tehnički rečeno bio prejak i preiskusan aparat kojem nisu bili dorasli ni jedni ni drugi.
Sa druge strane bilo je nešto malo komunista u pravom smislu riječi. I oni imaju zahvaliti Ustašama što su na dobrom dijelu NDH činjenjem beskrupuloznih zločina otjerali u zbjegove ogroman broj ljudi kojima je petokraka i statut KPJ tada bio najmanji problem i koji su vapili za bilo kakvom oružanom organizacijom.
Problem kod partizana je što su do kraja rata nažalost ostali "džak za udaranje" završno sa Sremskim frontom. Od Bosanske krajine do Durmitora dovlačili su za sobom njemačku vojsku koja je još od aprilskog sloma 1941.godine veoma dobro znala koga da pošalje u zarobljeništvo u Njemačku a koga da pusti kući. Tako su radili i sa civilima kroz krajeve po kojima su tjerali partizane.
Inače postojao je valjda jedan vremenski period kada Jasenovac nije bio dobro obezbjeđen i kada je i mogao biti napadnut. Ali tada su i partizani razmišljali logikom sreskih naoružanih skupina. Kasnije je Jasenovac već postao Bondstilom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::lav ::
Ја не причам о онима који су добровољно ишли у партизане, већ о онима који су силом одведени и чије породице су хапшене, малтретиране и пријећено им је стријељањем.

Po ovome ispada da je NOVJ imale vise snaga ostavljenih u pozadini kako bi mogli hapsiti i cuvati zatvorenike, nego sto su imali snaga na frontu.
Naravno da nisu imali toliko boraca. Međutim kod nekih reč je o mladosti iz koje zbog žurbe ponekad traljavo i nespretno pokušavaju sprovesti mobilizaciju. Verujem da je bilo i nekih krajnje glupih postupaka, poput ubistva onih koji im nisu bili prava pretnja a tog trenutka su se učinili drugačije. To je surova istina i govorim o samom početku rata.

Posle kada su imali konstantan priliv dobrovoljaca stvari su barem u tom segmentu tekle u pravcu koji su zacrtali stoga nisu morali koristiti nasilne metoda za mobilizaciju.

Trpe Grozni ::lav ::
У питењу је само иронија. Лично не волим хвалисање. Поновићу свој лични став о нашем доприносу у 2.СР.
''Моје лично мишљење о нашем доприносу побједи савезника у 2.СР: далеко мање него што пише у званичним књигама, а узимајући у обзир број становника, нај више од свих окупираних земаља.''
Будимо објективни, Југославија је била држава средње величине, а доста енергије је трошено у међусобним борбама.

Ovde se apsolutno slazem sa tobom, mada se isto moze primeniti i na saveznicki front u Italiji, pa cak i u Africi (po broju vojnika i uticaju koji su imali na zavrsne operacije).
Zamislimo da je sva ta energija iskorištena na istočnom frontu protiv crvenih. Bez obzira što Nemci nisu trpeli velike gubitke u poređenju sa domaćim stanovništvom oni ostaju bez određenog ljudskog potencijala i dobara za svoje napore na najbitnijem frontu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Господине Самарџићу, поставио сам двапут питање и двапут сам добио противпитање и две констатације које нису одговор. Да је ово неки озбиљан научни скуп а не форум, ја бих изашао до бифеа и попио кафу, прошетао по граду или потражио колеге које хоће одмах да одговоре на питање - ако знају.

Но, пошто је ово само форум, ја ћу и по трећи пут поставити своје питање, а Вас молим (зарад Вашег кредибилитета) да покушате да ми прецизно одговорите. Зашто? Зато што сам прецизно питао и још додао к томе одреднице (тзв. потпитања). Ако сте се бавили наставом, знате колико прецизна питања и потпитања могу бити од помоћи.

Према томе , хајдемо на поправни - трећа срећа:

Од зиме и пролећа 1944. па до краја рата, за годину дана, са споменутих 60.000 бројност је порасла на 800.000 хиљада. То је бројка коју не споре ни страни ни домаћи историчари.

Је ли то резултат мобилизације на ослобођеном делу Југославије, или је бројка од 60.000 нетачна? Ако је, пак, бројка од 60.000 тачна, онда се војни успеси НОВ и ПОЈ могу сматрати истинским подвигом,узимајући у обзир бројност непријатеља, логистику и стање на ратишу...

Као што можете видети, у мом питању не постоји никаква негација било какве бројке већ само позивање на Ваша тумачења и исказе! Чак Вам остављам могућност да сами бројку коју сте навели (60.000) још једном одбразложите, па и то без овавезе. Само се вежите за релацију 60.000 - 800.000 и ту понудите одговор. Од мене, више него џентлменска понуда.

ПС

Молим Вас , приликом одговарања имајте на уму: ја се не задовољавам противпитањима у одговору (који успеси? Сремски фронт). Добро Ви знате који успеси , па Вас молим да се не бавимо таутологијом. Зна се ко је изгубио Други св. рат. Или се, можда , не зна??!


Jа сам стрпљив...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Ово је занимљиво. А знате ли шта је тада била Србија, које су јој биле границе?
Video sam kartu kako je prekrojena Jugoslavija i granice Srbije.

M. Samardzic ::Можете ли да будете прецизнији?
Postavio sam pitanje o zločinima četničkih oficira. Da li ih je bilo? Ipak je to rat gde je streljanje zarobljenika uobičajeno.
Drugo pitanj je bilo da li su vojvode i oficiri izvršavali samo naređenja koja su dobili od Draže ili su poduzimeli neke akcije i postizali ogovore na svoju ruku?
Prosto i lako da li je bilo saradnje ili bilo kakvih dogovora sa okupatorom?

Vi ste rekli da nije bilo, a onda sam naveo mesta gde svi izvori navode da je bilo nečega.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo sam dosa do nekih podataka o NOBu
ukupno sudionika NOB iz Hrvatske 471 836 od čega:

230 000 u NOV i POJ
241 836 u ostalim organizacijama

267 961 ili 56,79% Hrvata
156 771 ili 33,23% Srba

KPH u lipnju 1945 je imala 24 780 članova od čega:

13 877 ili 56% Hrvata
10 149 ili 41% Srba
774 ili 3% ostali

u KPH prema socijalnom sastavu

24,5% radnika
62,7% seljaka
4,6% obrtnika
5,8% intelektualaca

(još nekih 20000 članova partije iz Hrvatske koji su se nalazili u JA drugdje)

ovo su samo brojke,al tija bi naglasit sljedece.tih godina se je najmanje vodilo racuna ko je koje nacionalnosti tako da se to nece nikad doznat.
svaki povjesnicar iz svoje drzave pise cinjenice a isto tako i brojke.
evo jos neki podaci

Divizije koje su postojale tokom 1942 i 1943 su:

Prva proleterska divizija (3.200 boraca)
Druga proleterska divizija (3.280 boraca)
Treća udarna divizija (3.280 boraca)
Četvrta krajiška divizija (4.705 boraca)
Peta krajiška divizija (3.920 boraca)
(6,7 i 8 divizija spomenute ranije, ukupno boraca 4.230 + 2.539 + 4.200 boraca)
Deveta dalmatinska divizija (3.369 borac)
Deseta krajiška divizija (3.509 boraca)
Jedanaesta krajiška divizija (2.000 boraca)
Dvanaesta slavonska divizija(spomenuta ranije, 2.700 boraca)
Trinaesta primorsko goranska divizija (2.000 boraca)
Četrnaesta slovenačka divizija i Petnaesta slovenačka divizija -Slovenci
Šesnaesta vojvođanska divizija (1.550 boraca)
Sedamnaesta istočnobosanska divizija (3.000 boraca)
Osamnaesta slovenačka divizija -Slovenci
Devetnaesta sjevernodalmatinska divizija (6.053 boraca,uglavnom Srbi kao i dvadeseta,za razliku od ostalih dalmatinskih jedinica)
Dvadeseta dalmatinska divizija (4.000 boraca)

koliko je tu bilo hrvata,srba,bosnjaka,slovenaca?evo odgovora.niko ne zna nit ce ko znat.
zato po meni ova tema nema ishoda.
jer sta se rat odmicao i vidio se ishod rata koji je vec pocetkom 1944 bio jasan dolazilo je do prvih masovnih dezertiranja iz snaga NDH kao i cetnickih postrojbi.tako da je dolazilo do nemjerljivog priliva boraca u brigade i divizije NOVJ.evidencija se vodila po brojnom stanju a nije po nacionalnom.tako da ovo nase mlacenje prazne slame po sistemu ciji je veci ne vodi nicemu.
a ovi mozgovi sta se bave glupostima ko je vise da bilo bi im bolje da se uvate motike i okopavaju loze i masline a ne da se bave stvarima za koje nema odgovora.
sta je prvo kokos il jaje.vjecno pitanje.tako i ovo koga je bilo vise u NOBu srba il Hrvata.ako su svi hrvati ustase a srbi cetnici kako ih je moglo toliko bit u partizanima.zato ostavite se piz..rija.

evo moji dragi pogledajte prvih desetak minuta pa ce vam sve bit jasno

ko je vise da.svak se je tuka


__________________

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jan 2012 18:09

vathra ::
Далеко је лакше пратити мобилне делове герилских покрета.
Добар пример је улазак партизанских снага у Србију 1944.
На основу тога се види да је НОВЈ била далеко снажнија од ЈВуО 1944.
На основу упада 5.000 партизана, који су притом одбачени натраг?

Dopuna: 02 Jan 2012 18:10

Sirius ::Sirius ::Господине Самарџићу, поставио сам двапут питање и двапут сам добио противпитање и две констатације које нису одговор. Да је ово неки озбиљан научни скуп а не форум, ја бих изашао до бифеа и попио кафу, прошетао по граду или потражио колеге које хоће одмах да одговоре на питање - ако знају.

Но, пошто је ово само форум, ја ћу и по трећи пут поставити своје питање, а Вас молим (зарад Вашег кредибилитета) да покушате да ми прецизно одговорите. Зашто? Зато што сам прецизно питао и још додао к томе одреднице (тзв. потпитања). Ако сте се бавили наставом, знате колико прецизна питања и потпитања могу бити од помоћи.

Према томе , хајдемо на поправни - трећа срећа:

Од зиме и пролећа 1944. па до краја рата, за годину дана, са споменутих 60.000 бројност је порасла на 800.000 хиљада. То је бројка коју не споре ни страни ни домаћи историчари.

Је ли то резултат мобилизације на ослобођеном делу Југославије, или је бројка од 60.000 нетачна? Ако је, пак, бројка од 60.000 тачна, онда се војни успеси НОВ и ПОЈ могу сматрати истинским подвигом,узимајући у обзир бројност непријатеља, логистику и стање на ратишу...

Као што можете видети, у мом питању не постоји никаква негација било какве бројке већ само позивање на Ваша тумачења и исказе! Чак Вам остављам могућност да сами бројку коју сте навели (60.000) још једном одбразложите, па и то без овавезе. Само се вежите за релацију 60.000 - 800.000 и ту понудите одговор. Од мене, више него џентлменска понуда.

ПС

Молим Вас , приликом одговарања имајте на уму: ја се не задовољавам противпитањима у одговору (који успеси? Сремски фронт). Добро Ви знате који успеси , па Вас молим да се не бавимо таутологијом. Зна се ко је изгубио Други св. рат. Или се, можда , не зна??!


Jа сам стрпљив...
Одговорио сам Вам на претходној страни:
Постављате сугестивно питање.
Тврдим да је бројка од 60.000 тачна и потивам Вас да је оспорите ако мислите да није.
Бројно стање 1945. нисам проверавао. За раније године провера је показала драстично одступање од пропаганде. Према томе, свакако има и пропаганде 1945, с тим што остаје да су они покупили све које су ухватили. Без обзира колико су нахватали - то није била права војска.
Позивам Вас и да наведете неки од тих ''војних успеха НОВ и ПОЈ''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::1. nema podataka da se četnici ikada pokušali oslobadjanje Jasenovca
2. Kažete da su partizani 1943 godine imali 25,000 ljudi i da su samo kod Jasenovca držali 10,000?
kažete da su partizani držali 50% svih svojih snaga kod Jasenovca!?!?!?
3. 50 km od Jasenovca u polu krugu nalazi se oko 60% cele Bosne, poštovani gospodine.... pa jesu li to četnici držali ostatak od 28,000 ljudi po periferiji Bosne!?


I još jedno pitanje za g. Samardžića:

- Da li možete da nam kažete 1943 godine koliko je partizana bilo po teritorijama republiak nekadašnje SFRJ?

Bio bih Vam zahvalan da mi kažete po teritorijama koliko je od 1941-1943 godine bilo partizana, a us put da mi odgovorite na psotavljena pitanja.

I ja čekam odgovor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

A sesta licka Divizija sve Srbi i Italijani iz Istre...

Evo citata iz Katolicke enciklopedije koja je pisana 1907. godine gde se spominju rezultati popisa iz 1895. godine u Bosni i Hercegovini kao delu Austrijskog carstva.
Evo podataka o popisu iz 1895, a onda se lako moze zakljuciti kako su nastale neke danasnje nacije na prostirima bivse Jugoslavije:

BOSNA I HERCEGOVINA

Prema popisu stanovništva od 22. aprila 1895, Bosna ima 1.361.868 stanovnika, a Hercegovina 229.168, dajući ukupan broj populacije od 1.591.036. Brolj ljudi po kvadratnoj milji je mali (oko 80), manji nego u bilo kojoj drugoj austrijskoj carskoj provinciji, osim u Salcburgu (oko 70). Ovaj prosek ne varira mnogo u šest oblasti (pet u Bosni, jedna u Hercegovini). Broj osoba po kvadratnoj milji u tim oblastima je sledeći: Donja Tuzla – 106, Banjaluka – 96, Bihać – 91, Sarajevo – 73, Mostar (Hercegovina) – 65, Travnik – 62. Postoji 5.388 naselja, od kojih samo 11 ima više od 5.000 stanovnika, dok 4.689 ima manje od 500 osoba. Ako izuzmemo nekih 30.000 Albanaca koji žive na jugo-istoku, Jevreje koji su se skoro doselili iz Španije, malo Turaka Osmanlija, trgovaca, službenika i austrijskih vojnika, ostatak populacije (oko 98%) pripada narodu južnih Slovena, Srbima. Iako pripadaju jednoj rasi, narod čine, prema religijskom verovanju, tri jasno odvojene grupe: Muhamedanci – oko 550.000 osoba (35%), grčki šizmatici – oko 674.000 osoba (43%) i katolici – oko 334.000 (21,3%)... Muhamedanci čine većinu populacije u regionu koji se zove Krajina na severo-zapadu, u oblasti Sarajeva i u jugo-istočnom delu teritorije. Grčki šizmatici su u većini u oblasti Banjaluke. Katolici latinskog reda su brojniji u odnosu na druge dve denominacije samu u oblasti Travnika i u severnoj Hercegovini. Postoji još 8.000 Jevreja i 4.000 protestanata.

APA citation. Klaar, K. (1907). Bosnia and Herzegovina. In The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Retrieved December 13, 2011 from New Advent: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

MLA citation. Klaar, Karl. "Bosnia and Herzegovina." The Catholic Encyclopedia. Vol. 2. New York: Robert Appleton Company, 1907. 13 Dec. 2011

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Obratite paznju kako nas austrijanci ovde nazivaju Iliro-srbi (srbi, hrvati i slovenci)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Г. Самарџићу прилично невешто замењујете тезе. Ако сте ви устврдили ту бројку НА ВАМА је да је докажете, ја не морам ништа да доказујем. Довољно је да се позовем на службену историју. Ни мање - ни више. Тако стоје ствари што се тиче методологије. Немојте превиђати да нас има овде који знамо научну процедуру.